Inicijativa napuljskog Tužilaštva ponovo otvara priču o švercu cigareta na Balkanu. U Crnoj Gori se, međutim, tumači kao novi udar na demokratsku vlast

      Tužilaštvo u Napulju tražilo je hapšenje Đukanovića”, naslov je vesti koju je italijanska novinska agencija ANSA objavila 30. juna u 20 časova i 47 minuta. Vest koja je u našoj zemlji, posebno u Crnoj Gori izazvala pravu lavinu reakcija, ali je u italijanskim medijima prošla potpuno nezapaženo, kao i na političkoj javnoj sceni. Dakle, italijanske reakcije su bile: potpuna tišina i ekstremna nezainteresovanost.
       S druge strane usledio je pravi stampedo novinara raznih medija Srbije i Crne Gore da se dođe do više podataka kako bi se odgovorilo na bezbroj nametnutih pitanja, ali su se svi pokušaji bezuspešno završavali pred zidom nekomentarisanja Tužilaštva u Napulju. To je izazvalo i sumnju da je možda italijanska agencija pogrešila u tumačenju izveštaja Tužilaštva. Osećajući se direktno prozvanom povodom veoma ozbiljne vesti, ANSA je 4. jula objavila detaljno saopštenje o proceduri, hronologiji događaja, na osnovu koje je napuljsko Tužilaštvo tražilo hapšenje Mila Đukanovića.
       Mada već u naslovu više nego alarmantna, informacija dobija i dodatnu dimenziju spektakularnosti obrazloženjem u daljem tekstu - da je sudija za preliminarnu istragu Ana di Mauro odmah odbacila da uzme u razmatranje slučaj jer, kako kaže, “Đukanovića štiti imunitet šefa države, koji je priznat međunarodnim pravom”.
       A u tekstu izveštaja Tužilaštva, poput beskonačnih, letnjih krimića, na 364 otkucane strane nižu se imena, nama poznatih domaćih ličnosti i njihovi transkribovani telefonski razgovori. Za Tužilaštvo: premijer Đukanović, Paolo Savino markiran kao “jedan od najznačajnijih eksponenata u lancu međunarodnog šverca cigareta”, Dušanka Jeknić “navodno komercijalni predstavnik Crne Gore u Milanu” i Veselin Barović promovisali su, napravili, vodili jednu stabilnu kriminalnu organizaciju sa uokvirenom i specijalizovanom operativnom strukturom, sa ciljem da se ostvari profit putem neograničenog broja kriminalnih akcija šverca stranih cigareta, uvezenih u Crnu Goru i u druge zemlje oslobođene monopolskog režima.
       U tekstu se precizno profilišu uloge svih navedenih aktera. Razumljivo, najintrigantniji je portret Đukanovića. “Na osnovu dokumenata i iskaza kojima raspolažemo, piše sudija za preliminarnu istragu, proističe da je Milo Đukanović imao ulogu praćenja ciljeva organizacije vođene od strane Paola Savina. Njegova uloga (misli se na Đukanovića, prim. autora) bila je davanje potpisanih ovlašćenja (licenci), koje su bile neophodne za obavljanje uvoznih aktivnosti, skladištenje i dalji prevoz cigareta crnogorskom teritorijom.”
       Sudija se ponovo fokusira na Đukanovića na 250. strani izveštaja, gde objašnjava motive zbog kojih nije prihvatila zahtev tužioca za hapšenje. “Nismo uzeli u razmatranje zahtev za hapšenje Mila Đukanovića, niti smo započeli sa utvrđivanjem težine dokaza, zato jer Đukanović, kao šef države (izveštaj je pripremljen u vreme kada je Đukanović bio predsednik Crne Gore prim. autora) uživa imunitet na osnovu međunarodnog prava.”
       Upravo ta dva suštinska pitanja: utvrđivanje težine dokaza protiv Đukanovića i da li on zaista može da bude zaštićen imunitetom na osnovu internacionalnog prava, s obzirom na činjenicu da je kada je pripreman izveštaj bio predsednik države koja nije međunarodno priznata, kreiraju prazan prostor kao stvoren za spekulacije, tumačenja po želji i u skladu sa dnevnom politikom.
       U Italiji niko javno ne želi da da odgovor na ta dva suštinska, otvorena pitanja. A oni se vuku italijanskim tužilaštvima, konkretno kada je reč o Milu Đukanoviću, još od 1999. godine. Naime, pre nešto više od godinu dana, NIN je objavio opširan tekst u kome se, između ostalog, kaže “da se ime crnogorskog predsednika Mila Đukanovića nalazi u registru istrage Direkcije za borbu protiv mafije u Bariju, koju vodi tužilac Đuzepe Šelzi”. Tada je rečeno da se “Đukanović optužuje za udruživanje u cilju vršenja krivičnog dela međunarodnog šverca cigareta od 1996. do 2000. godine”.
       A početak sage o političko-kriminalnoj, crnogorsko-italijanskoj sprezi u švercovanju američkih cigareta preko Otranta vuče se još od 1992. godine. Ili bolje rečeno brzinom najmodernijih glisera jurio je pred očima crnogorskih građana, ali i pred budnim okom raznih tajnih službi, koje su pomno beležile, snimale svaki detalj, poslati faks, telefonski razgovor. O tome svedoči prva istraga suda u Napulju 1996. godine kojom se najviše tereti nekadašnji predstavnik Privredne komore Crne Gore u Rimu Branko Perović. Njega je 20. aprila 1996. ispitao istražni tužilac u Napulju, da bi odmah posle toga Perović postao ministar inostranih poslova kako bi se imunitetom zaštitio od dalje istrage. I u tom početnom periodu crnogorskog biznisa sa ilegalnim transportom cigareta u kome se godišnje zarađivalo više od 50 miliona evra, Milo Đukanović se opisuje kao saučesnik. Ugledni nedeljnik “Espreso” ‘99. godine objavljuje opširan tekst u kome se detaljno ukazuje na “saučesništvo predsednika Đukanovića sa švercom cigareta, na što ukazuje istraga suda u Napulju koja obuhvata 4 000 strana bogato dokumentovanog dosijea”.
       Dakle, tri su vremenska perioda koja filigranski detaljno istražuju italijanska tužilaštva kada je reč o povezanosti Crne Gore sa švercom cigareta. Napuljski sud obrađuje 1992-1996. i 1999-2001, dok Tužilaštvo u Bariju više pažnje posvećuje razdoblju od 1996. do 2000. To je i razumljivo jer se u ovom trećem periodu veliki broj italijanskih bosova krio u Crnoj Gori. Kasnije, kada je podgorička vlast morala da otkaže gostoprimstvo svojim “poslovnim partnerima,” u traženju novih jataka, mnogi važni mafijaši poput Đerarda Kuoma i Franćeska Prudentinija uhapšeni su. Oni su u svojim iskazima tvrdili da, ukoliko bi došlo do zastoja u cigaret-biznisu, problem bi u svom stilu-britve, po kratkom postuku rešavao Đukanović.
       Skeniranjem izveštaja dva italijanska tužilaštva sve je uočljivije evoluiranje optužbi kada je reč o Đukanoviću. On je od početne faze saučesnika, preko ulaska u registar istrage dogurao do promotera, vođe jedne stabilne kriminalne organizacije, na osnovu čega je traženo njegovo hapšenje.
       No, i dalje intrigira pitanje da li tužilaštva u Napulju i Bariju zaista imaju relevantne dokaze protiv Đukanovića. Više je nego jasno da postoje iskazi mafijaša koji terete Đukanovića, kao i bezbroj registrovanih telefonskih razgovora i snimljenih faksova, preko kojih su stizali razni zahtevi za ilegalan transport cigareta. Da li je to zaista dovoljno da bi se dokazala krivica ili odbacila svaka optužba teško je reći. Posebno dok Đukanovića štiti imunitet, ali i američko prijateljstvo. Jer predmet cele istrage su enormne količine američkih cigareta koje su se preko Kipra, pa franko luke u Kopru usmeravale ka Crnoj Gori, gde su se skladištile, prepakivale i ilegalno transportovale preko Otranta ka zapadnoevropskim zemljama, da bi završile na crnom tržištu i nanele milionske štete tamošnjim nacionalnim budžetima.
       Dakle, Crna Gora sa Đukanovićem na čelu je u tom lancu zapravo mala karika, ali možda jedina dostupna, pošto je nemoguće dotaći prekookeanske kompanije “Filip Moris” i “Marlboro”, što potvrđuje i glatko odbijanje američkog suda da prihvati zahtev Evropske unije za pokretanje istrage protiv pomenutik kompanija.
       U celoj priči mesto ima i politički aspekt. Neretko se čuje da se, zapravo neko od italijanskih tužilaštava oglasi, kada predsednik, ili premijer Đukanović, zavisno od trenutne funkcije koju obavlja, ali isključivo te dve, što nije slučajno, iskoči iz političkog okvira Evropske unije. Nedavno je to bilo detaljno obrazloženje da je Crna Gora faktički nezavisna država, samo što to nije još ozvaničeno.
       Upravo ta činjenica pospešuje pitanje da li Mila Đukanovića, bez obzira o kojoj akumuliranoj funkciji je reč: šef države ili premijer, štiti imunitet.
       U Italiji baš nisu voljni da govore o imunitetu, jer se odmah nameće paralela između premijera Đukanovića i Berluskonija. Naime, krajem juna italijanski parlament usvojio je Zakon o imunitetu. Primenom tog zakona, protiv osoba koje obavljaju pet najviših državnih funkcija ne mogu se voditi sudski postupci za vreme mandata. Ovdašnja opozicije je to nazvala sramnim činom i zloupotrebom položaja i većine u parlamentu od strane premijera Berluskonija. Naime, sud u Milanu vodio je proces protiv Berluskonija na osnovu optužbi da je tokom kupovine velike prehrambene kompanije SME bilo podmićivanja. Odmah po usvajanju zakona, proces je obustavljen, ali je isti, kao i Zakon o imunitetu, bio povod za skandal koji je nastao u Evropskom parlamentu u Strazburu za vreme inauguracionog govora premijera Berluskonija.
      
       MARINELA RAŽNATOVIĆ
      

Gnusna podvala Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je navode njegovoj umešanosti u šverc cigareta kao “gnusnu političku podvalu” i “pokušaj kriminalizacije Crne Gore, njene vlade i njega lično”. “U pitanju nije nikakav šverc, već poslovi tranzita koji su obavljani u skladu sa zakonom”, kazao je Đukanović na konferenciji za novinare, rekavši da su cigarete u Luku “Bar” dopremane iz zemalja Evropske unije, a da su potom, sa urednim dokumentima, prosleđivane na druge destinacije. Đukanović je naveo da su crnogorska preduzeća samo pružala špediterske i tranzitne usluge, od čega je država Crna Gora ostvarila značajne prihode.               MILO ĐUKANOVIĆ