Branislav Tapušković

      Jedini sunarodnik optuženog Slobodana Miloševića, u haškom procesu, beogradski advokat Branislav Tapušković, neće više obavljati ulogu prijatelja suda nakon što Tužilaštvo okonča dokazni postupak. U nastavku suđenja, u kome će Milošević izlagati svoju odbranu, Tapuškovićevo mesto zauzeće britanska pravnica Džilijan Higins, dosadašnja pomoćnica drugog prijatelja suda, Britanca Stivena Keja. Ulogu trećeg prijatelja suda obavljaće australijski profesor Timoti Mekormak.
       Ovoj odluci Sudskog veća na čelu sa sudijom Ričardom Mejom, prethodio je zahtev prijatelja suda da se definiše njihov status i uloga na suđenju Miloševiću. Iako je ova odluka Sudskog veća bila propraćena samo protokolapnom zahvalnošću Tapuškoviću za njegovu službu, bez detaljnijeg obrazlaganja, Tapušković smatra da ovu odluku ni on ne treba dalje da komentariše. “Ta odluka je dosta jasna i ja nemam više šta da dodam. Ja sam poštovao odluku suda i kada sam bio imenovan za prijatelja suda, a poštovaću i ovu poslednju. Ne radi se ni o kakvom otkazu, ja ću biti na toj funkciji barem još šest meseci i to pod uslovom da ne bude nikakvih komplikacija i odlaganja u procesu. Bez obzira kako će se ova odluka tumačiti u javnosti, meni je bitno da svoj posao obavim u skladu sa svojim ovlašćenjima i uz punu profesionalnu savest”, rekao je Branislav Tapušković za NIN.
       Iako nije bio postavljen na funkciju branioca optuženog, Tapuškovićeva uloga je pre svega bila u tome da sa svojim kolegama obezbedi pravilno suđenje uz puno poštovanje prava optuženog koji je odbio da angažuje advokata. Osnovni kriterijum za jednog amikusa iz Jugoslavije je, prema rečima Tapuškovića, bio da “poznaje okolnosti i činjenice iz regiona koji je obuhvaćen optužnicom”. Ako je suditi po odluci Sudskog veća, ovakva vrsta pomoći neće biti potrebna Tužilaštvu kada Milošević bude iznosio svoje dokaze. Na pitanje da li će možda Miloševiću nedostajati njegova stručna pomoć i podrška pri izlaganju svoje odbrane, Branislav Tapušković kaže da bi bilo “pretenciozno govoriti bilo šta u tom smislu”.
      
       J. V.