(“Kraj bajke o Bebi i Birou”, NIN br. 2740)

      Gledam u ponedeljak (30. juni) uveče televiziju i ne mogu da oćutim. Gostuje na RTS-u Popović, zvani “Kamena faca”, kakva bre “Beba”. Brani se. Providno. Ne ume. Činjenica, neistinu govori, za sve što je pitan. I za ono što nije (pitan). Ne zaslužuje pažnje, jasno, ali pomenuo je MOJ NIN. I, ne dam da ga tako pominje. Hteo bi on, to je čisto kao dečija suza, da šefuje i NIN-u ali ne može. Pa, onda, zbog toga je NIN “Pro-Koštuničin”, protiv njegove vlade (deda mu je ostavio u amanet), “antiamerički”, zaboga čak “antihaški”...
       Pa jeste, gospodine “Kamena faco”, to je NIN. To je novina (u jednini, kako je on izgovarao...) koja je u ovoj zemlji, zapamtite, “ZIMZELENA” stvar. Traje. Nije, kao Vi i Vaši istomišljenici, zaštitnici, kolege kvazidemokrate koje se samo grabe za vlast, moć i novac, LISTOPADAN. Ne opada pri prvom povetarcu, pri najmanjem vetriću neće (o)pasti, kao što ćete Vi. Jedna Vam je poruka od mene: jedva čekam da Vama i sličnim kabadahijama (neškolovanima, neobrazovanima i nevaspitanima) vidim leđa. Prosto Vam bilo. Ne zauzimajte nam više udarne termine na TV-u, ne prljajte nam novine. Bilo koje. Ni Vaše. Pretite sebi, svojim najbližima (iz kuće i vlade), nemojte nama. Idite tamo odakle ste došli, da ne kažem nešto ružnije -dostojanstvo i vaspitanje mi ne dozvoljavaju. Odavno je u ovoj zemlji Srbiji pravilo “da se na živinu ne poteže artiljerija, njoj je dovoljno reći IŠ”.
      
       PROF. DR ZVONKO SPASIĆ,
       Niš