(“Dan onih”, NIN br. 2740)

      U Srbiji ove godine nije proslavljen 27. jun, Međunarodni dan ponosa gej muškaraca i žena. Tim povodom se u NIN-u oglasio profesor Žarko Trebješanin tvrdnjama da je merilo demokratičnosti jednog sistema poštovanje prava manjina, “bez obzira kojih manjina i kojih prava”, kao i da netrpeljivost prema homoseksualcima predstavlja indikator autoritarnog mentaliteta.
       Ove teze nisu nove - one predstavljaju opšte mesto ideologije ljudskih prava. Ipak, zagovornici tih teza nikada nisu dali jasne odgovore na sledeća pitanja: da li njihovi stavovi podrazumevaju da u jednom idealno demokratskom društvu treba dozvoliti i incest, skotološtvo, nekrofiliju, pedofiliju, egzibicionizam i ostala ponašanja koja su još uvek manjinska. Ako smatraju da ih treba dozvoliti - a to bi logično proizilazilo iz njihovog shvatanja demokratičnosti - neka to kažu javno i nedvosmisleno. U tom slučaju dužni su da izvedu do kraja sve konsekvence takvog stava i da takođe javno i nedvosmisleno kažu da se zalažu i za mogućnost sklapanja braka između roditelja i dece, baba i deda sa unucima i unukama, skotolomnika sa svojim ljubimcima, nekrofila sa mrtvacima, itd. Sve dok ne pruže jasne odgovore na ova pitanja, njihove priče o toleranciji, pravu na razliku, demokratskoj svesti, autoritarnom mentalitetu i slično - biće stvar intelektualnog snobizma i, nažalost, sredstvo opasne manipulacije ljudima.
       Ako je netrpeljivost prema homoseksualcima znak latentnog a nepriznatog homoseksualizma, kao što tvrdi Ž. Trebješanin - da li to znači da je netrpeljivost prema pedofilima dokaz latentne pedofilije, netrpeljivost prema nekrofilima znak latentne nekrofilije, itd. Ukratko, da li je svaka netrpeljivost prema nekom ponašanju dokaz prikrivene želje za tim ponašanjem? Nije li to malo površan i neozbiljan zaključak?
       U istom tekstu Dušan Maljković, teoretičar popkulture, komentarišući gay paradu koja je održana u Beogradu pre dve godine, zaključuje da je dobra strana te parade što je javnosti poslata jasna poruka - “u Srbiji pederi postoje”. Ali, to nije sporno. Od kada je sveta i veka postoje pederi, lezbijke, pedofili, nekrofili, narkomani, prostitutke... da ne nabrajamo dalje. Jasno je da Srbi i zemlja Srbija ne mogu biti izuzetak u tom pogledu. Ono što je sporno to je stav prema “postojećem”. Zagovornici ideologije ljudskih prava i tolerancije smatraju da je dovoljno da nešto postoji pa da bude prihvaćeno. Oni drugi, koje ovi zagovornici olako nazivaju neofašistima, ljudima niskog nivoa demokratske svesti i nedovoljne demokratske kulture - smatraju da je moral jedan od uslova opstanka čoveka kao čoveka. A moralno opredeljenje, da podsetimo, sadrži u sebi “kako bi nešto trebalo da bude”, čime se nužno na određen način suprotstavlja onome “što i kako već jeste”.
      
       VLADIMIR MILENKOVIĆ,
       Beograd