Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije postaje političko, a ne bankarsko pitanje. Normalno, jer je u Srbiji sve politika

      Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Božidar Đelić odbacio je, nedavno, na državnoj televiziji, sve kritike i strahovanja da će novi zakon o Narodnoj banci Srbije ukinuti njenu nezavisnost. Banka će biti nezavisna, ali i kontrolisana, a recept za naš zakon uzet je iz Švajcarske.
       Kad zakon bude usvojen, guvernera će, na predlog Odbora za finansije, izabrati republički parlament. To, verovatno, neće biti Mlađan Dinkić, ali neće, kako kaže ministar Đelić, ni neka “avetinja iz prošlosti”.
      
       Šta o novom zakonu misli dr Miroljub Labus?
       - Mene ovo vreme podseća kao kad sam nekada u NIN-u govorio o smeni bivšeg guvernera Dragoslava Avramovića i sada posle sedam godina razgovaramo o istoj temi. Suština je u dve stvari koje se nama dešavaju. Uticaj politike na institucije a preko institucija na ekonomiju. Iz političkih razloga kao 1996, smenjuje se guverner, dovodi se slab guverner, a to onda znači slaba Narodna banka. Samim tim raste nepoverenje u ceo privredni sistem, kamatne stope idu gore, nema investicija, slab dinar... Nema radnih mesta. To će da se ponovi i sada. Pitanje je samo koliko će se dugo čekati. U vreme Dragoslava Avramovića Narodna banka je pokušavala da vodi takvu politiku i da dokaže da se krah neće desiti, ali posle izvesnog vremena to se desilo i to će se i sad desiti.
       Druga stvar koja se sada sve više pojavljuje, vezana je za naše uključenje u Evropsku uniju. Tu postoji jedna koincidencija o kojoj treba voditi računa. Pre nekoliko dana stiglo je Patenovo pismo, u kome nas upozorava da ako ovim tempom nastavi da se menja stanje u Srbiji, da će tek prvi ugovor za prijem u Evropsku uniju doći na red 2008. a onda tek sledi drugi a to onda znači još najmanje deset godina čekanja. Očigledno je da je Srbija izabrala spori put za priključenje Evropskoj uniji. Juče smo dobili od gospođe Barbare Kaufman primedbe na zakon o Narodnoj banci s upozorenjem da je Srbija zemlja koja želi da uđe u EU i da bi trebalo svim svojim zakonima da se približava standardima EU a ne da se udaljava od tih standarda. A jedan od bitnih principa tih evropskih standarda je nezavisnost centralne banke i standardi nezavisnosti centralne banke po pravilima Evropske unije su mnogo veći nego što su prosečni standardni Međunarodnog monetarnog fonda.
      
       Da li je postojala opasnost da se Narodna banka potpuno otme kontroli, da postane “apsolutno nezavisna”, a guverner bog i batina monetarne politike?
       - Ta opasnost nije postojala. Ne postoji nijedna institucija koja može da bude izvan društva. Ali u okviru svog mandata centralna banka mora da bude nezavisna. Postoji više aspekata nezavisnosti. Prvi se vezuje za izbor i razrešenje guvernera i prema primedbama evropske komisije, guvernera može da predloži ili vlada ili predsednik države. Mi smo dobili novi komentar MMF-a na izmenjeni predlog zakona u kome sada kažu da samo šef države može da predlaže guvernera.
       Sa stanovišta predlaganja, dakle, guvernera predlaže vlada ili predsednik i onda i vlada i predsednik odgovaraju za svoje predloge. A skupštinski odbor koji bi prema predlogu zakona trebalo da predloži guvernera, te odgovornosti nema. S druge strane razrešenje je još bitnija stvar.
      
       Kad se razrešava guverner Narodne banke?
       - U izuzetnom slučaju ako teško ošteti ostvarivanje osnovnog cilja Narodne banke a to je stabilnost dinara. I guverner i viceguverneri ako se smenjuju prema evropskim standardima, imaju pravo da se žale nezavisnom sudu. I to je ono što traži Evropska komisija. I da odluka o smenjivanju ne bude politička nego stručna. To je suština te vrste nezavisnosti, a ne da guvernera smenjuje neko političko telo. U ovom slučaju to je savet koji se predviđa ovim zakonom i da odluka bude o smenjivanju politička, a ne stručna. Znači, i guverner i viceguverner moraju da imaju pravo da se žale nezavisnom sudu.
      
       U predlogu ovog novog zakona postoje neka mešovita rešenja. Na primer, da viceguvernere ne bira guverner nego ih bira savet...
       - Da, guverner samo predlaže ali ako ovi neće to da usvoje, onda guverner ne može da bira svoje saradnike. Guverner po ovom zakonu odgovara samo za izvršenje odluka monetarnog odbora i saveta. Ako su te odluke pogrešne a on ih striktno izvršava i ako zbog toga dinar bude slab, guverner nije odgovoran, što je apsurd. Znači, princip odgovornosti guvernera potpuno je pogrešno postavljen. Taj takozvani savet je mešavina nadzornog i upravnog odbora. Nadzorni odbor ima ovlašćenja da samo gleda da li se zakonito troše sredstva i da angažuje nezavisnog revizora koji će da podnese izveštaj Skupštini da li je postojalo nezakonito trošenje sredstava. I to je sve. Ali ovaj savet ima, kao da je upravni odbor, i kadrovsku funkciju, bira viceguvernere i donosi mnoge druge odluke. Dakle, to je jedno telo koje se sastoji od autsajdera, izvan Narodne banke a njihova odgovornost nigde nije predviđena. Za šta oni odgovaraju, kako odgovaraju, o tome u zakonu nema ni govora. Njih bira Skupština i oni su, u stvari, političko telo a u stručnom smislu to je mešavina upravnog i nadzornog odbora kao što sam već rekao. Znači, sa tog stanovišta, kadrovskog, upravljačkog, Narodna banka nije nezavisna institucija i tu Evropska komisija ima veoma jasne primedbe. Međutim, Evropska komisija ide korak dalje u odnosu na MMF ali sve u skladu sa evropskim standardima. I kaže da u vođenju monetarne politike Narodna banka mora da bude potpuno nezavisna. I kaže da Narodna banka ne može direktno da novac pozajmljuje državi. Postoje indirektni instrumenti preko kojih Narodna banka može da finansira budžet. Preko reeskontnih poslova.
      
       Mislite li da će novi zakon biti loše primljen u svetu?
       - Ne da mislim, nego znam. Već sam rekao da su nam ozbiljni ljudi poslali ozbiljna upozorenja.
      
       PETAR IGNJA