Kako premostiti jaz između propisane akcentuacije i one koju čujemo oko sebe

      Da li se i Vi nervirate kao ja” - pita me M. Anđelković, muzičar - “kad slušate ove nedoučene spikere i njihove akcente od ko-zna-otkuda? Trebalo bi napraviti rečnik pravilnog akcentovanja u srpskom jeziku. Evo nekoliko primera...” Sledi spisak od preko četrdeset parova akcentovanih reči, označenih sa “pogrešno” u levoj a sa “pravilno” u desnoj koloni.
       Akcenatska norma je problem koji se neće skoro rešiti. Mnogi naglasci koje čujemo na ulici, ali i na radiju i televiziji, zaista paraju uši ljudima istančanijeg sluha. S druge strane, ne može se spikerima naprosto nametnuti takozvana Vuk-Daničićeva akcentuacija, ona koja je zabeležena u velikim rečnicima (rečniku SANU, Matice srpske, Pravopisnom rečniku iz 1960, Obratnom rečniku Miroslava Nikolića), a koja u mnogo čemu odstupa od današnjeg gradskog govora.
       Pisati o akcentima u novinama krajnje je teško: nema šanse da u štampi tačno izađu akcenatski znaci (kratkouzlazni, kratkosilazni, dugouzlazni, dugosilazni, plus nenaglašena dužina). Pa i da izađu - budimo iskreni - većina čitalaca ne bi umela da ih pročita. Moramo se stoga zadovoljiti time da obeležimo MESTO akcenta, naglašeni slog, oko koga se i inače vrti najveći broj akcenatskih dilema.
       Tako g. Anđelkoviću možemo odmah dati za pravo kad kaže da nije pravilno naglašavati HOlandija, REpublika (alla montenegrina), LOkacija, RElacija, u padežu KOMfora, KOMforu, u glagolskim oblicima ODustala, ZAdržati. Sve te reči imaju naglasak na drugom, ne na prvom slogu. Istina, Matičin rečnik za relacija dopušta i naglasak na prvom, ali u Pravopisnom rečniku je samo reLAcija, i nema razloga da se relacija ponaša drukčije od lokacije.
       M. A. se s pravom zgraža nad akcentima stručNjAci, angažoVAnje, evROPski, koje je čuo sa ekrana: sve tri reči treba da budu naglašene na prvom slogu. Rečnici će ga podržati kad se zalaže za akcente inteGRItet, peRIod, INteresuje, KOristiti (a ne integriTET, PEriod, inteREsuje, koRIstiti, kako se često čuje). On, međutim, smatra da je pravilno komanDANT, parlaMENT, kontiNENT. Takav izgovor zaista je danas daleko običniji (i to važi za sve trosložne i četvorosložne reči na -ant i -ent), ali fonetičari propisuju samo koMANdant, parLAment, konTInent, zbog osnovnog pravila da u srpskom nijedna reč ne može biti naglašena na poslednjem slogu.
       Slično tome, M. A. bi hteo da spikeri kažu kompoZItor, realiZAtor, organiZAtor, AlekSANdar, teleVIzija, JugoSLAvija, teriTOrija, teoRETski, srednjoROČni, falsiFIkovan... Tako izgovaraju mnogi, možda i većina školovanih ljudi: obilje primera sakupio je dr Egon Fekete u “Južnoslovenskom filologu” pre tri godine. Fonetičari, međutim, neće ni da čuju. Zašto? Zato što su svi takvi akcenti silazni, a još jedno temeljno pravilo kaže da silazni akcent može biti isključivo na prvom slogu reči. Otuda norma traži da se svi gore označeni akcenti pomere za jedan slog unapred, postajući uzlazni: kompozitor na “po”, Aleksandar na “lek”, televizija na “le”, Jugoslavija na “go”, teoretski na “o”, falsifikovan na “si” i tako dalje.
      
       Gde naći rešenje? Meni, recimo, ne smeta normativni akcent JuGOslavija, teLEvizija, ali znam intelektualce koji su gađali televizor cipelom kad čuju spikera da tako izgovara. S druge strane, slažem se sa g. Anđelkovićem da bi trebalo dopustiti BEograd na prvom slogu, što je danas i među Beograđanima najčešći akcent, iako norma propisuje BeOgrad na “o”.
       Za mnoge druge primere iz spiska g. Anđelkovića nije ostalo mesta. Napomenuću samo da u mnogim slučajevima, tamo gde nisu ugrožena dva gore pomenuta pravila, norma dopušta dvojake akcente. Tako je, prema Matičinom rečniku, pravilno NApitak i naPItak, KUpovina i kuPOvina, poLOvina i poloVIna, POstojati i poSTOjati, STAbilizovati i staBIlizovati (ali ne stabiLIzovati). Ponegde su, možda, autori malo preterali s dubletima. Da su mene pitali, ne bi pored austrijski na “a” dopustili i naglasak na “u”. A ni pod mukama ne bi me naterali da izgovorim SUteren, na prvom slogu, što je u rečniku dopušteno pored pravilnog suTEren. (Ipak, zasad je najvažnije da neukima objasnimo da ta reč ima “e” u drugom slogu, da nije “suturen” kao što oni kažu.)
      
       IVAN KLAJN