Kako je otkriveno da Narodni muzej poseduje deo ikonostasa iz 15. veka flamanskog autora Žana de Flandra

      U januaru ove godine, o trošku holandske ambasade u Beogradu i drugih organizacija, u Narodnom muzeju u Beogradu boravili su stručnjaci holandske organizacije za kulturne inventare. Treba znati da u centralnom holandskom arhivu do tada nije bila inventarisana zbirka holandske i flamanske umetnosti koju poseduje Narodni muzej i kad je ovom prilikom to urađeno, naš nacionalni muzej je postao član holandske organizacije za negovanje flamanske i holandske kulture i organizacije CODART koja obuhvata sve kustose stranih zbirki holandske i flamanske umetnosti. Dva meseca kasnije, Tatjana Bošnjak, kustos Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja odlazi u Amsterdam na Šesti kongres dotičnog CODART-a gde je predstavila zbirku flamanske i holandske umetnosti iz depoa Narodnog muzeja. Inače ova zgrada je, valjda, jedina nacionalna institucija tog tipa na svetu, koja već sedam godina celokupnu svoju zbirku drži daleko od očiju javnosti jer nema mogućnosti niti da obezbedi slike od lopova, niti da slikama obezbedi uslove da “dišu” po vrućini.
       - Ponela sam dosta materijala, slajdove i sve ostalo što je potrebno, pripremila tekst i kolegama iz celog sveta predstavila sam najzanimljiviji izbor iz naše holandsko-flamanske zbirke koja broji oko 200 dela. Ukupno, Zbirka strane umetnosti Narodnog muzeja broji oko 1 100 dela, od čega ih polovina pripada tzv. starim majstorima, a ostatak je iz 19. i 20. veka. Tema kongresa u Amsterdamu bila je zbirka starih majstora (od 14. do 18. veka).
       I na toj prezentaciji događa se čudo koje ni fantaste ne mogu da predvide. Tatjana Bošnjak prikazuje slajd dela s kraja 15. veka sa ikonografskim motivom koji je bio redak za flamansko slikarstvo tog perioda. Reč je o slici na drvetu nepoznatog autora pod nazivom Ecce Agnus Dei, dimenzije su 80 puta 52 cm, koja predstavlja Jovana Krstitelja u prvom planu i Hrista u pozadini. Jovan Krstitelj pokazuje na Hrista da je on jagnje božije koje će spasiti svet. Dakle, prva najava Hristova. Posle toga će uslediti krštenje u reci Jordan i ostali događaji iz Hristovog života opisani u Bibliji.
       - Čim sam završila predstavljanje naše zbirke, kolega Til Borhert iz Briža je dotrčao kod mene i rekao da je reč o ikonografskom motivu od velike važnosti. Oni su prošle godine imali izložbu u Brižu na kojoj su pokušali da izvrše rekonstrukciju oltara iz 15. veka iz crkve Santa Marija Miraflores, pokraj Briža, autora Žana de Flandra. Oltar je naručila Izabela od Kastilje, i rađen je između 1496-98. godine. Skupili su sve delove, ali im je nedostajao jedan, onaj iz donjeg levog ugla, gde su prikazali samo fotografiju slike Ecce Agnus Dei, jer se nije znalo gde je.
       I eto, pojavila se. Trag joj je prekinut 1948. godine, da bi se 2003. pojavila u Amsterdamu, na veliko zadovoljstvo stručnjaka.
       Šta je, naime, bilo sa ovom slikom, pitamo Tatjanu Bošnjak koja o ovom otkriću govori smireno, poput većine muzealaca koji ne umeju ni da se hvale niti da javnosti predstave svoja otkrića:
       - Zuzan Urbah, mađarska istoričarka umetnosti koja je dugo godina radila u budimpeštanskom Muzeju lepih umetnosti da bi odatle otišla u penziju, i dalje veoma aktivno radi na katalozima zbirki holandske i flamanske umetnosti. Ona je veliki deo svog rada posvetila upravo istraživanju gde je nestala ta slika sa oltara kojoj se 1948. godine izgubio svaki trag. Naime, zna se da je ova slika 1902. godine bila u Debrecinu u veoma bogatoj privatnoj kolekciji Artura Lefkeviča, koju je on delom poklonio a delom deponovao u muzeju grada Debrecina. Godine 1940. Lefkevičevi naslednici su tražili da se deponovani deo vrati porodici. To se dogodilo tek 1948. godine kada je Lefkevičeva kći uzela taj deo kolekcije, i dalje joj se gubi svaki trag. Do kongresa u Amsterdamu na kome sam je prikazala.
       U dokumentaciji Narodnog muzeja piše da je slika kupljena 1963. godine iz privatnog vlasništva za ondašnjih 1 000 000 dinara. Ma šta to sada značilo. Autor - nepoznati flamanski majstor iz 15. veka.
       I da ne bi bilo nejasnoća: svi delovi oltara se nalaze na različitim mestima, u različitim delovima sveta. I tako će i ostati. Centralna kompozicija Krštenje Hristovo u Jordanu nalazi se u privatnoj kolekciji u Madridu, gore levo - Rođenje Jovana Krstitelja se nalazi u Umetničkom muzeju u Klivlendu, gore desno - Usekovanje glave Jovana Krstitelja je u Ženevi, a Irodova večera je u Antverpenu.
       Kako se zna da je ovaj oltar baš ovako izgledao? Naša sagovornica nam potvrđuje da postoje pisani spisi iz 18. veka gde je zapisano kako je izgledao oltar u crkvi Santa Marija Miraflores pored Briža. Kolega iz Briža je ponudio da se u Belgiji ispita slika iz Narodnog muzeja i da se učini sve što treba oko njene konzervacije. Treba li napominjati da je njena vrednost u ovom trenutku jako skočila. Najpre, nije više reč o nepoznatom autoru, a potom, jedan ikonostas, s kraja 15 veka, konačno je kompletiran. A naš kustos Tatjana Bošnjak se na najbolji način legitimisala na jednom međunarodnom stručnom skupu: prepoznala je nepoznatog autora, čim je odlučila da ga prikaže.
      
       RADMILA STANKOVIĆ