Pre nedelju dana u kasarni Jarčujak u Kraljevu u eksploziji ručnog bacača “zolja” poginuo je Pavel Krajči (21) iz Bačkog Petrovca, a teže i lakše je ranjeno jedanaest vojnika. Povređene, smeštene u beogradskoj Vojnomedicinskoj akademiji, posetili su najviši državni i vojni rukovodioci i preduzeta je akcija da se ispitaju okolnosti pod kojim se bojeva “zolja” našla među školskim ručnim minobacačima.
       Iako preživeli momci nisu u životnoj opasnosti, povrede oka, koje smo videli na TV-ekranu, izazivaju zabrinutost da se pod lakšim povredama podrazumeva da neki od ovih mladih ljudi ostanu bez jednog oka.
       Naziv kasarna preuzeli smo od Nemaca, kao i mnogi drugi narodi. A Nemci su opet reč kasarna pozajmili od Francuza. Francuzi su se poslužili, kao u mnogim slučajevima, latinskim. Stražare za četiri vojnika u tvrđavama Francuzi su u srednjem veku nazvali caserne od ljuaternus (latinski četvoro).
       Većina evropskih naroda služe se ovom reči, osim Hrvata koji su skovali reč vojarna i Angloamerikanaca koji kasarnu zovu barracks. Pogađate da je reč o barakama, kojih je u vojnim logorima bilo više, te se zato imenica upotrebljava u množini. Reč baraka potiče od iberijske reči barro, blato, glib. Španci kolibu od blata zovu barracca, blatnjara.
       Kasarne u svetskoj literaturi nemaju baš neku lepu reputaciju. Engleski književnik Radjard Kipling tvrdi da “po kasarnama od običnih muškaraca ne postaju gipsani sveci”. U svom antimilitarističkom romanu iz Prvog svetskog rata “Na zapadu ništa novo” nemački pisac Erih Marija Remark ovako je opisao kasarnu: “Tu i vi možete postati predmet požude; to mesto malo liči na dom; odaje su vam pune smrada ustajale hrane, spavanja, dima i odeće.” (Pravo ime pisca saznaćete ako pseudonim Remark pročitate natraške: dakle - Kramer).
       I na kraju jedan manje-više uzaludni pokušaj da objasnimo zašto kobni minobacač kod nas ima nadimak “zolja”. Etimolozi tvrde da je naziv zolja nastao od onomatopejskog glagola zujati. Zolje zuje, zar ne? Ali mina ne. Može biti da je nazvana zoljom zato što prilikom eksplozije bode po telu žrtve kao opasna zolja.
      
       JOVAN ĆIRILOV