NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nofretete, ah, Nofretete...

(ili: ako je “najlepša nad najlepšima” pozirala gola pred kiparom Totmozesom iza koga se krije Mojsije, znači li to da je zajedno sa njim i pokušala neuspešni državni udar?)

      Dunav nikad plići u zadnjih sto godina, a Sava može da se pregazi kod Semberije. U Zemunu, kod “Venecije”, a i naniže ka hotelu “Jugoslavija”, zaudara il, kao što zaudara i Nil, tamo gde je faraonova ćerka, kupajući se, u pletenoj korpi našla malog Mojsija...
       U plićaku pored splava “4. juli” jedna divlja patka uči preživljavanju pačiće. I, po pravilu, jedno pače uvek zaostane, ne sluša majčina uputstva, pa onda upadne u nevolje, u gustu žabokrečinu, i gače li, gače, dok ga mati ne nađe... Jer, opasna je žabokrečina, opasan je il, tu proždrljiva štuka zna da zaluta i da smaže pače. A hoće i som...
       Setim se, da je i mali Mojsije plakao, drečao u pletenoj korpi puštenoj niz Nil. Mogla je i njega da proguta neka somina. Mogao je neki nilski som da promeni tok svetske istorije, tok ljudske svesti, naše arhetipe...
       Nego Nofretete me opseda danima, a to jeste u vezi sa Mojsijem, i, videćete kako.
       Ovih dana je dr Zaki Havas, vodeći egipatski arheolog svetskog glasa, poručio kolegama iz berlinskog muzeja da im “nikada neće zaboraviti uvredu koju su naneli kraljici Nofretete”. A šta su to toliko zgrešile nemačke kolege? Kraljičinoj bisti “dodali su torzo nage žene”. Posao su obavila dva mađarska vajara po nalogu Ditriha Vildunga, direktora berlinskog Muzeja. Posao je obavljen svojski. Nago telo Nofretete prekrili su jednim prozirnim velom... Onako, kako je Nofretete i pozirala Totmozesu, hoću reći, MOJSIJU. Mikelanđelo je, siguran sam, znao da se iza Totmozesa krije Mojsije. Najzad, nije li i Mikelanđelo prekrio nagog Mojsija velom, a i Isusa u Marijinom naručju, tek skinutog sa raspeća? Znao je Mikelanđelo, znao je da je Mojsije vajao i ljubio Nofretete, “najlepšu među najlepšima”.
       Nego Zaki Havas plaši se da glava Nofretete rađena u kamenom peščaru neće moći “dobro da prione na bronzanu podlogu torza, pa će se na kraju odlomiti i nepovratno oštetiti”. A umešala se i visoka egipatska politika. Prvi se oglasio Faruk Hosin, ministar kulture. On je od ministra spoljnih poslova Mahera zatražio da interveniše kod nemačke vlade, da se “zaustavi ova bruka”. Kakva, bre, bruka, braćo egipatska?! O čemu vi to? Da joj ne biste, možda, stavili i ferexu? Šta bi bilo da i Grci, u ime pravoslavnog morala, “obuku” Afroditu? Šta bismo onda gledali po muzejima širom sveta? Duplerice “Plejboja”?! Sisulje sa silikonima, je l’ to!?
       Ministar Maher zvao Berlin, pretio pogoršanjem egipatsko-nemačkih odnosa. A i Mohamed El Orabi, egipatski ambasador u Nemačkoj zvao direktora berlinskog Muzeja. Ovaj mu objasnio da “niko nije imao nameru da vređa muslimanska osećanja današnjih Egipćana”. Želja je bila samo da se “dočara fizička lepota kraljice Nefretete”. U njeno vreme vladao je kult lepog nagog tela. Pa ako si lep, izvoli, skini se! Ako si nikakav, pokri se krpama i ćuti. Pusti lepe da se skidaju. Ali, ajde, objasni ti to Maheru!
       A razmišljajte i malo etimološki. NOFRETETA i AFRODITA. Nije li to NERODITA? U opisnom prevodu; lepotica kakvu majka više ne rađa. I nije li reč o istom imenu, istoj ženi? Ženi arijevskoj, kakve su nekad bile Sabinjanke. I kakvih još ima na Balkanu, po Beogradu. Na Zemunskom keju. Eno ih, gledaju pačiće na Dunavu, čekaju korpu sa malim Mojsijem...
       Elem, da skratim: Nofretete ne samo da se skidala gola pred Totmozesom nego je i bila raspusna.
       Glinena pločica, nađena u Amarni 1971. godine, pokazuje da Nofretete “nije osećala obavezu na bračnu vernost kad joj je muž krenuo stranputicom”. Faraon Eknaton kao da je bio peder. Na drugoj glinenoj pločici je ispričano kako je nesrećni Umuhanko, neki umusanko, inače, veštak za obrede i čuven po svom znanju, pozvao Nofretete na neku svečanost. Na jednoj slici vidi se Nofretete na ležaljci i kako Umuhanko prilazi kraljici, i u žaru strasti hvata je za obe nadlaktice. “I onda je pristupio Nofreteti i hteo joj se previše približiti...” Ali, kraljica je bila izbirljiva, i Umuhanko sigurno nije bio njen tip. Osudili su ga, privezali pred kola natovarena kamenjem, i bičevima oterali u pustinju. Izdržao je deset dana i onda se srušio mrtav.
       Eh, kakav je Nofretete vodila dvostruki život iza visokih zidina njene palate u severnom delu Amarne. U palati udaljenoj samo nekoliko kilometara od muža Eknatona i njegovog ljubimca Semen(h)kara. Ona mu, zaista, nije ostajala dužna.
       U knjizi “Nofretete” Filip Vanderberg piše: “Među onima koji su je često posećivali u palati bio je i glavni kipar Totmozis. Nijedna kraljica Nove egipatske države nije bila prikazana tako često, tako umetnički i tako lepo kao Nofretete... Nije bez osnova hipoteza, iako se ne može dokumentovati, da je Totmozis bio očaran lepotom svoje kraljice i to ne samo kao umetnik već i kao muškarac te da je odbačenu faraonovu suprugu viđao češće od drugih. On ju je PRIKAZIVAO GOLU, pravio odlive delova njezine glave i vrata. Čovek je sklon da kaže: ako se on, pri tom, nije zaljubio u tu nesrećnu lepu ženu, onda zaista nije bio muško”. A ako je Mojsije bio onakav kakvog ga je Mikelanđelo izvajao, da li sumnjate da je bio muško? Mada i Mikelanđelo je bio sumnjive muškosti...
       Vandenberg nas izveštava da je Nofretete spremala državni udar protiv muža Eknatona i njegovog Semenkara, i to, pre svega, zato što su hteli da vrate staru veru. Nofretete je svim silama htela da brani novu MONOTEISTIČKU veru a to, takođe, ide u prilog tezi da je kipar Tutmozis, u stvari, Mojsije koji je po smrti Nofretete morao da beži iz Egipta. Tako je to bilo, nemam razloga da vas lažem.
       A Egipćani, ovi današnji su, naprosto, poludeli kada su čuli da će “njihova” gola Nofretete da bude izložena i na Bijenalu u Veneciji. Na Bijenale, nego šta! Spreman sam i peške do Venecije samo da je vidim još jednom, da vidim da li je onako lepa kao Mojsije kada ju je vajao i ljubio. O, kako smo mu svi zavideli, kako smo ga samo mrzeli...
       Na zemunskom keju vata se mrak, patka je popela pačiće na jednu bovu. Dunavom plovi nešto kao pletena korpa sa malim Mojsijem. A možda je samo crna plastična kesa za đubre. A možda se i neki som prevrnuo na leđa...
       Jer, Dunav od Beča nije plovan, Sava u Semberiji može da se pregazi. Da hoće, bar, moja dunavska Troja odnekle da izroni...
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu