Pored toga što je svlačio žene “Plejboj” je uticao i na duh svog vremena oslobodivši ga malograđanskog oklopa

      Pored toga što je svlačio žene “Plejboj” je uticao i na duh svog vremena oslobodivši ga malograđanskog oklopa
       Ove godine navršava se pedeset godina otkako je pokrenut “Plejboj”.
       Hju Hefner, izdavač ovog lista zasigurno će jubilej proslaviti u svom stilu, sa zečicama i šampanjcem a po okončanoj proslavi leći će na svoj čuveni okrugli krevet u kome, po sopstvenim tvrnjama, spava sa sedam devojaka iako ima već 77 godina.
       Ipak, pedeset godina “Plejboja” nije samo jubilej jednog lista koji objavljuje fotografije golih žena, to je značajna godišnjica ne samo američke već i svetske medijske istorije.
       “Plejboj” je pokrenut početkom pedesetih godina - 1953. godine. Analizirajući to doba američka istoričarka Stefani Kunc konstatovala je da je tadašnje američko društvo bilo okrenuto porodici i da je “porodica svuda slavljena kao osnovna institucija društva”. U tom periodu rastao je broj sklopljenih brakova, opadao broj razvoda, mladi su sve ranije stupali u brak i dobijali su decu ranije nego prethodne generacije. Mediji su svesrdno podržavali kult porodice pa su čak tvrdili da će u slučaju nuklearnog rata sa Rusima pobediti ona strana koja bude imala bolje organizovani porodični život. List “Riders dajdžest” je upozoravao na “užase samačkog života” a u “Ženskom vodiču za bolji život” čitateljke su mogle da saznaju da “izuzev bolesnih, teško obogaljenih i deformisanih, emocionalno nestabilnih i mentalno bolesnih svako ima priliku da se venča”. Kada bi uključili svoje televizore Amerikanci su mogli da biraju između najrazličitijih serija o porodičnom životu od kojih je najznačajnija bila “Tata zna najbolje”.
       Iza kulisa idealnog bračnog života vrilo je nezadovoljstvo. Žene su se osećale zarobljenim u predgrađima u kojima su po ceo dan čekale da im se muževi vrate sa posla i smatrale su da ih oni, kada premoreni dođu kući i uveče zadremaju ispred televizora, zanemaruju. Muževi su smatrali da žene po ceo dan lenčare olako trošeći novac koji oni teško zarađuju. Psiholozi su imali pune ruke posla lečeći decu koja su mrzela dominantne majke koje su, nemajući šta drugo da rade, kontrolisale svaki njihov korak ili decu koja nisu uspostavila skoro nikakav emocionalni odnos sa očevima jer su ih viđali samo uveče i preko vikenda.
       Hju Hefner bio je tipičan predstavnik tadašnje Amerike. Odrastao u metodističkoj porodici Hju Marston Hefner bio je oženjen devojkom koju je upoznao na koledžu, imao je dvoje dece i radio u redakciji “Eskvajera”, lista za muškarce. Kada su vlasnici rešili da se redakcija lista prebaci iz Čikaga u Njujork Hefner je odbio da se seli ukoliko za to ne bude bolje plaćen. Ovim postupkom on je prekršio pravilo tadašnje korporativne Amerike po kome se od zaposlenih očekivalo da budu lojalni preduzeću u kome rade i bespogovorno ispunjavaju naređenja pretpostavljenih.
       Ostavši bez posla Hefner je odlučio da pokrene sopstveni list za muškarce. Svi američki listovi tog doba ličili su jedni na druge. Analizirajući njihov sadržaj novinarka Naomi Barko je konstatovala da su puni priča o ratu, lovu, ženama, brzim kolima i zločinima i da se “ posao, porodica, karijera, obrazovanje i društveni problemi u njima nikada ne pojavljuju”. Dok je radio u “Eskvajeru” Hefner je primetio da je tiraž lista porastao kada je on počeo izokola da piše o seksu i shvatio je da njegov budući list mora da nastavi u tom pravcu ali da ne treba da bude pornografski. Na kraju je odlučio da napravi list koji će propagirati određen životni stil ali će objavljivati i fotografije golih devojaka. Prvi broj “Plejboja” nastao je za Hefnerovim kuhinjskim stolom. Hefner je sam napisao skoro sve tekstove i nacrtao sve ilustracije. Na naslovnoj strani nalazila se Merilin Monro a u listu su objavljene i njene obnažene fotografije. U podnaslovu lista je pisalo da je “Plejboj” zabava za muškarce (reč muškarci je bila odštampana masnim slovima) ali ono što je bio šamar puritanskoj Americi bio je Hefnerov uvodnik u kome je pisalo: “Da odmah razjasnimo, mi nismo porodični časopis. Ukoliko ste nečija sestra, žena ili tašta i kojim slučajem vam dođemo u ruke prosledite nas muškarcu u vašem životu i vratite se časopisima za domaćice.”
       Prodato je 54 179 primeraka prvog broja što je bio odličan rezultat za list koji nije imao veliku reklamu. Prema rečima sociologa Majkla Kumera “Plejboj je pogodio američke muškarce u živac” i njegov uspeh je zbog toga bio zagarantovan.
       Hefner je stvorio list koji nije bio pornografski iako je donosio slike golih žena. Prema rečima sociologa Gejl Dajns “čitaoci nisu bili pozivani da se samozadovoljavaju nad fotografijama već da uđu u svet kulturne elite koja razgovara o filozofiji”. Dejnsova navodi da je jedan od tadašnjih urednika “Plejboja” Rej Rasel kazao je da je list mogao da objavljuje priče Nabokova i najbolje članke na svetu ali to ne bi privuklo čitaoce bez slika golih devojaka i list bi “crkao kao pas”. Komentarišući Raselovu izjavu Gejl Dejns kaže: “Rasel bi bio isto toliko u pravu da je rekao da bi ‘Plejboj’ crkao kao pas da u njemu nije bilo onako dobrih tekstova.”
       Kakav je bio “Plejbojev” pogled na svet?
       Hefner je često izjavljivao da “život nije dolina suza kako su me učili moji roditelji koji su bili konzervativni protestanti i puritanci. Život je lep, život je ljubav i erotika.” Taj svoj stav, da hedonizam nije nemoralan, on je prodavao čitaocima. Pozivajući Amerikance da uživaju u životu “Plejboj” im je sugerisao da ne žive pod stegama lažnog morala. Vilijam Ajverson je u “Plejboju” napisao: “Činjenica je da američki brak više ne može biti mesto u kome oba pola žive u poluropskom-poluslobodnom položaju.”
       Feministkinje su mrzele “Plejboj”. Glorija Stajnem kazala je Hefneru: “Kada prelistavam vaš list imam utisak da sam Jevrejka i da čitam ‘Majn Kampf‘.
       Optužbe feministkinja da list ubeđuje svoje čitaoce da je normalno da pedesetogodišnjaci vode ljubav sa sedamnaestogodišnjakinjama bile su tačne ali su one previđale da list nikada nije tvrdio da je vođenje ljubavi “bez emocionalnog vezivanja” rezervisano samo za muškarce. Kada je učio muškarce kako da se oblače, šta da čitaju ili kakvu muziku da slušaju “Plejboj” im je sugerisao da ta svoja znanja upotrebe za osvajanje žena ali je na taj način omogućio ženama da kada izađu na večeru od muškaraca čuju i nešto drugo sem beskrajne priče o njihovim poslovnim uspesima.
       “Plejbojeve” lepotice su pokazivale svoje čari ali su, postajući predmet muškog obožavanja, slale poruku svim ženama da seksepil nije nešto čega se treba stideti, da treba da ga budu svesne i uživaju u njemu bez opterećenja i da se ne moraju udati za prvog mladića koji na njih obrati pažnju. Zbog ovakvog stava je “Plejboj” bio perjanica seksualne revolucije.
       Čime je “Plejboj” zadužio Srbe?
       “Plejboj” je srušio licemerni svet američke malograđanštine i odjeci onoga što je Hefner radio u Čikagu stigli su i do Balkana. List se mogao kupiti na našim kioscima, bio je čitan i po uzoru na njega su nastali “Čik”, “Start”, “Zum-reporter” i čitav niz drugih listova koji su se izborili za to da reč seks uđe u svakodnevni govor.
       Tokom godina u raznim zemljama su pokrenuta nacionalna izdanja “Plejboja” i svako od njih ima svoje specifičnosti. Hrvatski “Plejboj” verovatno ima najveći tekstualni deo i urednici ovog izdanja očigledno žele da njihov list bude intelektualan. Hefner, koji je pred sudom vodio parnice dokazujući da mu prvi amandman garantuje slobodu izražavanja, verovatno bi bio zaprepašćen kada bi saznao da uredništvo hrvatskog “Plejboja” zahteva zabranu pornografije u Hrvatskoj pa čak o tome i sastavlja nacrt zakona i dostavlja ga Saboru. Fotografije žena koje se objavljuju u ovom listu su do te mere čedne da papa urednike zasigurno neće optužiti za širenje nemorala.
       U slovenačkom izdanju fotografije su prikladnije onom što se od ovakvog lista očekuje, članci su zabavniji a iako je i Slovenija katolička zemlja u slovenačkom “Plejboju” se može pročitati i ovaj vic:
       - Kakva je sličnost između Šejkila O’ Nila i katoličkog sveštenika?
       - Obojica imaju seksualne partnere koji su niži od njih.
       U nemačkom izdanju mogu se videti fotografije žena koje se bliže pedesetoj. Troškovi izdavanja ruskog “Plejboja” verovatno su astronomski. Ne samo da se fotografije devojaka snimaju na egzotičnim mestima već se to radi i sa drugim editorijalima.
       Ne postoji srpsko izdanje “Plejboja” i po svemu sudeći za njim nema ni potrebe. Ista vrsta tekstova kakvi se mogu pročitati u “Plejboju” mogu se naći u domaćim listovima a malo je verovatno da bi fotografije devojaka iz našeg izdanja mogle da se po kvalitetu približe onima u američkom. To nije pošlo za rukom ni drugim nacionalnim izdanjima. Bez obzira na lepotu devojaka to su samo fotografije golih žena. Jedino američki fotografi postižu izmaglicu koja njihove modele čini nestvarnim dajući im mitsku auru. Amerikanci su svesni ove prednosti. Na Plejbojevom sajtu mogu se pročitati odgovori na najčešća pitanja koja se postavljaju uredništvu. Jedno od pitanja je i da li bi se list tako dobro prodavao da nema fotografija golih žena. Odgovor glasi: “Verovatno ne, ali to nikada nećemo saznati.”
      
       VLADAN STOŠIĆ