NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Evropa uči sporo i teško

Čitava istorija Jugoslavije u poslednjih 15 godina bila je tragedija ili, tačnije, serija tragedija. Danas bi bilo lakše, i za vas i za nas, da ste uspeli da ostanete zajedno. Mi to tada nismo uspeli da vidimo, a vama nije pošlo za rukom da predvidite koliko će sve to loše da se završi

      Lord Viljem Valas, uvaženi profesor međunarodnih odnosa, dugo je predavao na Univerzitetu u Oksfordu, da bi vrhunac akademske karijere doživeo na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Politikom se bavi još od studentskih dana, kada se opredelio za tabor Liberal-demokrata, stranke čiji je prvi čovek za spoljnu politiku u Gornjem domu britanskog Parlamenta. Evropska unija i proces evropskih integracija tema su za koju lord Valas od Saltera predstavlja vrhovni autoritet među britanskim političarima i akademicima. Pomno je pratio dešavanja pre, oko i posle solunskog samita Evropske unije i za NIN sa posebnim zadovoljstvom pristao je da iznese svoja razmišljanja.
      
       Kako vidite Evropu posle iračke krize?
       - Način na koji su se zemlje Evropske unije podelile oko pitanja Iraka bio je zastrašujući. Zapravo, pokazao je koliko je slaba posvećenost zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Kriza u Iraku pokazala je, takođe, zadrtost Pariza da Evropa treba da se rukovodi isključivo francuskim interesima. Misleći da će, prethodno pridobivši Nemačku za svoj stav, moći da diktiraju stav čitave Unije, Francuzi su ovoga puta iziritirali ostale evropske vlade. Sa druge strane, sada imamo dodatni problem u italijanskom predsedavanju Unijom. Sa populistom u fotelji predsedavajućeg, koji nema nimalo smisla za diplomatiju, Evropska unija se nalazi u veoma lošem stanju.
      
       Da li još možemo da govorimo o evropskim predrasudama u odnosu na narode i države sa one strane nekadašnje “gvozdene zavese”?
       - Mislim da to više nije slučaj, bar ne u velikoj meri. Delom zahvaljujući dešavanjima u centralnoj i jugoistočnoj Evropi u poslednjih 15-ak godina. U proteklim godinama upoznali smo dosta ljudi koji su došli sa one strane “zavese” i videli da su slični nama zapadnjacima, da slično razmišljaju, da delimo zajedničke vrednosti. Sećam se da sam upoznao predsednika srpske vlade dr Đinđića prilikom njegove posete Londonu. Tada mi se učinilo da je on krenuo pravim putem. Njegov naslednik bi morao da nastavi da bude prisutan u Londonu, Berlinu, Parizu i Briselu. Morate nas stalno podsećati da ste važni. Ako se zbog nečega brinem, to je činjenica da zapadne vlade imaju mnogo drugih prioriteta. Tu su deset novih država članica, Bliski istok i problemi sa transatlantskim odnosima. Morate nas stalno i aktivno podsećati na važnost koju jugoistok Evrope ima za ceo kontinent. Bojim se da je i do vas stigao pojam koji često koriste francuski akademski krugovi - umor od širenja Evropske unije. Prosto nas morate držati budnim i prisutnim u vašem interesu.
      
       Da li možete da zamislite zemlje zapadnog Balkana kao punopravne članove Evropske unije i, ako možete, kada mislite da će one to postati?
       - Da, i što je još važnije, ne vidim alternativu njihovom učlanjenju u Evropsku uniju. Slovenija je od bivših jugoslovenskih republika prva na redu. Iako običnom posmatraču izgleda samo kao jedna od austrijskih pokrajina, Slovenija je napravila značajan proboj. Hrvatska se upire da se učlani istovremeno sa Bugarskom i Rumunijom. Iako ne ispunjava određene uslove, Hrvatska je na neki način bolje pripremljena nego što su to Bugarska i Rumunija. Srpska ekonomija, čini mi se, ne nalazi se u toliko lošoj situaciji. Sa druge strane, vaša administracija zahteva nastavak reformi, pogotovu u delu koji se tiče policije i pravosuđa. Ali, ja mogu da vidim Srbiju kako postaje članica Evropske unije. Pred Makedonijom i Albanijom je duži put. Ipak, očekujem da se sve ove zemlje učlane u roku od desetak godina. Najteže pitanje za nas i za vas jeste šta da radimo sa Crnom Gorom i Kosovom. Mnogo ljudi u Evropskoj uniji veoma okleva oko pitanja malih država. Mi bismo voleli da Srbija, Crna Gora i Kosovo ostanu na okupu, jer što više malih država postanu članovi EU, sve će komplikovanije ta Unija funkcionisati.
      
       Bili ste u Srbiji prošle godine. Kakvi su vaši utisci?
       - Pošto sam u Srbiju ušao iz Bugarske, moram reći da sam bio šokiran utiskom koliko je srpska privreda bogatija od bugarske. Moj drugi utisak bio je zapanjujuće mala frekvencija saobraćaja između ove dve zemlje. U samoj Srbiji sam obišao Niš i Beograd i razgovarajući sa mojim sagovornicima, stekao sam osećaj postojanja paralelne mreže organizovanog kriminala koja je delovala u senci demokratski izabrane vlade. Videli smo šta se u međuvremenu dogodilo i iskreno se nadam da je tragična smrt dr Đinđića vladi pružila šansu da reši problem organizovanog kriminala.
      
       Vlade u regionu našle su se između čekića i nakovnja, između Sjedinjenih Američkih Država i njihovog zahteva za potpisivanje bilateralnog sporazuma o izuzimanju američkih vojnika od ingerencije Međunarodnog krivičnog suda i Evropske unije koja insistira da se taj sporazum ne potpisuje. Sa druge strane i Amerika i Evropa insistiraju na našoj saradnji sa Tribunalom u Hagu.
       - Mislim da je američki stav duboko licemeran i kontradiktoran. Namera krajnjih desničara u Bušovoj administraciji jeste, u stvari, da oslabe vladavinu međunarodnog prava. Ono što se, zapravo, krije iza tog američkog zahteva, jeste uverenje da svi drugi treba da se povinuju međunarodnom pravu, a da su SAD iznad zakona. Mi to jednostavno ne možemo da prihvatimo. Stav pojedinih pripadnika američkog establišmenta da je američki Ustav iznad međunarodnog prava, za nas je prosto neprihvatljiv.
       Britanska vlada se našla pred Evropskim sudom za ljudska prava više puta nego bilo koja druga evropska vlada u poslednjih 20 godina. Mi nemamo pisani ustav i presude ovog suda odnosile su se, uglavnom, na pitanja osnovnih ljudskih prava i političkih sloboda. Tako radimo mi u Evropi i ne bismo smeli da dopustimo da nam Amerikanci nameću svoja rešenja. Vi u jugoistočnoj Evropi treba da znate da ako želite da se priključite ovakvom regionalnom sistemu, to će isključivo zavisiti od toga koliko ste spremni da prihvatite vladavinu prava i ograničenje sopstvenog suvereniteta. Po mom mišljenju, američka krajnja desnica, a posebno onaj njen deo oko Pentagona, zapravo želi da podeli Evropu i na taj način oslabi njen rastući uticaj u svetu. To nije u dugoročnom interesu SAD, ali oni to ne vide.
      
       Kako se u političkim i akademskim krugovima u zapadnoj Evropi danas gleda na raspad Jugoslavije i 1991. godinu? Ima li griže savesti među evropskim političarima?
       - Čitava istorija Jugoslavije u poslednjih 15 godina bila je tragedija ili, tačnije, serija tragedija. Danas bi bilo lakše, i za vas i za nas, da ste uspeli da ostanete zajedno. Mi to tada nismo uspeli da vidimo, a vama nije pošlo za rukom da predvidite koliko će sve to loše da se završi. Ja mislim da su Francuzi bili u pravu, kada su početkom 1992. godine zagovarali opciju slanja ozbiljnog broja trupa u Bosnu i Hercegovinu. Da je Margareta Tačer, kojim slučajem, ostala premijer, verujem da bi Britanija podržala tu ideju Francuza i da bi čitava serija daljih tragedija bila izbegnuta. Danas se nadamo da ćemo biti u stanju da postepeno uspostavimo multietničku BiH. Trebaće za to dosta vremena.
       Mi Britanci, a posebno moj prijatelj Pedi Ešdaun, imamo gorko iskustvo iz Severne Irske, pošto smo poslednjih 30 godina proveli pokušavajući da omogućimo zajednički život za dve zajednice koje tamo žive. Lord Ešdaun je kao marinac služio vojsku u Severnoj Irskoj i svojevremeno je, kao poslanik u Donjem domu britanskog Parlamenta, tvrdio da je on jedini član Doma koji je u Severnoj Irskoj hapsio drugog poslanika. Reakcija evropskih vlada 1991. godine bila je konfuzna do te mere da pojedini šefovi država i vlada nisu uopšte bili obavešteni niti su razumeli ozbiljnost situacije.
       Duboko sam uveren da Srbi nemaju osnova da tadašnju Evropsku zajednicu krive za raspad Jugoslavije. Najveći deo odgovornosti pripisao bih vladi Slobodana Miloševića. Sa druge strane, bilo je grešaka u načinu na koji je nemačko rukovodstvo proguralo priznanje Hrvatske, mnogo ranije nego što je do njega trebalo da dođe. Siguran sam da tadašnja nemačka vlada nije shvatila koliko je grozan bio pokojni general Tuđman. Postojala je tendencija ka pretpostavci da su to ljudi slični nama na Zapadu. Nisu bili. U neku ruku, u Nemačkoj su polazili od pretpostavke da je Hrvatska kao katolička zemlja automatski bila i civilizovana država. Neki ljudi u Hrvatskoj možda jesu bili katolici, ali sigurno je da nisu bili civilizovani.
      
       Da li je i Evropska unija izvukla neke zaključke iz raspada SFRJ?
       - Evropska unija se rapidno menja. Pomak od 15 do 25 država članica je ogromna promena. Ona znači da moramo da imamo mnogo koherentniju spoljnu politiku i jedinstven pristup prema najbližem okruženju - od Rusije, preko Bliskog istoka, do Maroka. Strateški papir, koji je Havijer Solana predstavio na poslednjem samitu u Solunu, a za koji sam siguran da ste vi u Srbiji sa njime upoznati, nosi jasnu poruku - Evropska unija je globalni akter! To znači da EU mora da prihvati da ima globalnu odgovornost - prema Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji. Takođe ima odgovornost prema Bliskom istoku, zemljama Sredozemlja, zapadnoj i centralnoj Africi. Polako, ali sigurno, EU se miri sa novonastalom situacijom.
       Ako biste želeli da budete krajnje kritični, mogli biste da kažete da Unija rizikuje da ponovi iste greške u istočnom Kongu, koje je svojevremeno napravila u bivšoj Jugoslaviji. Negde između tri i četiri miliona ljudi izgubilo je život u istočnom Kongu, Ruandi i Burundiju u poslednjih 10 godina. Tamo je Evropa poslala samo 1 400 vojnika, slično kao i sa UNPROFOR-om. Da smo poslali 10 000 dobro obučenih i naoružanih trupa, do toga ne bi došlo. Evropa uči sporo i teško - dosta lekcija naučili smo baš na primeru bivše Jugoslavije - i tek sada učimo lekciju o našoj globalnoj odgovornosti.
      
       DUŠAN SPASOJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu