Ma šta ko mislio, tetovaža jeste osoben način iskazivanja sebe, svojih emocija, ličnih gubitaka

      Tetovaža je dugo bila znak raspoznavanja zatvorenika, prijateljica noći, lopova i ostalih sa margina društva. Danas tetoviranje i bodi-pirsing u modernom društvu imaju estetsku funkciju. “Istetovirala sam delfina, jer mi se činilo da je to kul, da govori o meni”, kaže nam Bojana Stanković iz Beograda. Dodaje: “Nervira me što često viđam sličan tatu, ali kapiram da znam zašto sam baš delfina želela, tu, na nožnom članku, i zato je moj tatu najlepši.” Procene su da je kod nas oko 20 odsto mladih, od 18 do 35 godina, podleglo trendu tatua i bodi-pirsinga. Beogradom, tako, šetaju delfini, ruže, tribali, škorpije, zmajevi, tigrovi raznih boja. Pored njih, ovde su nezaobilazni i nacionalni simboli, lik Vasilija Ostroškog, Karađorđa, Draže Mihailovića. Snežana Dubajić, slikarka i vlasnik prvog legalnog bodi-art studija “Sinđelić”, kaže za NIN da čak i penzioneri dolaze da se tetoviraju. “Želeli su tetovažu dok su bili mladi, ali tada nisu smeli”, kaže Dubajić.
       Italijanski psiholog Laura Rivolta smatra da je ta poruka “vruća”, tako da tatu na vašem ramenu, stomaku, nožnom članku, leđima ili nekom drugom mestu, govori mnogo o vama, ko ste, šta volite, a šta ne. Bojana Stanković, naša sagovornica, izbegava ovakvu aluziju. Kaže: “Nije mi cilj da poručim svetu “Ja ’to’ volim na ovaj ili onaj način. To su gluposti! Šta, kao, svi koji imaju tatu kao ja, vole isto što i ja?!” Bojan Jovanović, etnolog na Balkanološkom institutu, kaže za NIN: “Tetoviranje je iz prekookeanske, malezijske tradicije ušlo u evropsku, kontinentalnu kulturu. Tamo je tetovaža imala magijsko- religijsku funkciju. Ulaskom u evropsku kulturu, dobija izrazito estetski, ali i socijalni značaj. Ona je oznaka pripadnosti, oznaka identiteta. Neobičnošću, treba da skrene pažnju na sebe, na ličnost, kako bi ličnost postala zanimljiva. Tako se ispoljava njena denotativna funkcija”. Napominje da se “kroz sliku, kroz tetovažu, iskazuje nedovoljnost tela”.
       Ako je verovati nedavno objavljenom istraživanju Evropske komisije, želja da se ova “nedovoljnost tela” otkloni može skupo da košta. Rezultati tog istraživanja govore da su većina “hemikalija koje se upotrebljavaju za tetoviranje industrijski pigmenti koji se koriste za farbanje automobila ili za mastilo za pisanje”. Moguće je da sadrže čak otrovne materije, kaže ovo istraživanje. Slikarka Snežana Dubajić kaže da su boje koje se koriste za tetoviranje bezbedne. To su, kako tvrdi, polusintetičke boje, zemljani pigmenti, odnosno, oksidi metala. Ukazuje da je “sumnjiva” boja, takozvana privremena crvena. Koristi se uglavnom za trajnu šminku. “Postoje fabrike koje, da bi pojačale ton ovoj crvenoj boji, ubacuju u nju određena sredstva, i to, u nekim slučajevima može da izazove alergiju. Ipak, to je privremena alergija. Nestaje posle 24 sata, ali je, naravno, neprijatna za nekog kome ste upravo uradili tetovažu. Zato je važno da se boje dobavljaju od proverenih proizvođača, jer tada ovakvih problema nema.”
       Dermatolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti dr Spasoje Radovanović, sumnja u istinost podataka iz istraživanja Evropske komisije. Objašnjava da su današnje boje za tetoviranje sintetičke i hemijski neutralne, da retko izazivaju alergije, a, sigurno je, nisu toksične.
       “Problem je sa sterilizacijom mašinica kojima se boja nanosi na telo. Ako se ne vodi računa o tome, onda se javljaju infekcije. Imali smo, recimo, slučaj pojave virusnih bradavica na mestu tetovaže. Tetoviranjem se mogu preneti sida, hepatitis B i sifilis, mada retko, jer je na sreću, retka bolest. O sterilizaciji, dakle, mora da se vodi računa.
       “Sanitarne uslove tatu-šopova kontroliše sanitarna inspekcija za kozmetičke salone. Pitanje je ko kontroliše individualan rad, “nezvaničnih” umetnika-tatuista? Neko ko je odlučio da ima tetovažu, verovatno neće žaliti šezdesetak evra, koliko košta tatu srednje veličine u bodi-art studiju “Sinđelić”, ako posle toga ne mora da razmišlja o alergijama ili infekciji. Ma šta ko mislio, tetovaža jeste osoben način iskazivanja sebe, svojih emocija, ličnih gubitaka.
       Devojka, izbeglica u ono vreme, student medicine u Beogradu, živela je sama, sa leptirom u stvari. Onda je leptir uginuo. A potom ga je ona oživela - tetovažom na stomaku. Tako bi mogla da se završi priča o tetoviranju.
      
       DIJANA LAKIĆ