Dobro, nisu svi u DOS-u takvi. Ali, ako se sami ne odmaknu od onakvih, zašto da im verujem na reč da nisu isti? Ako glasno ne kažu kako krstaši protiv korupcije neće da sede sa onima koji se bore za veće učešće u korupciji, zašto da im verujem na reč da nisu isti?

      Svaki pristojan čovek u Srbiji stidi se što živi pod ovakvom vladom, oseća bes što živi pod ovakvim uslovima i oseća nemoć da bilo šta promeni. DOS, taj nevažni nusproizvod istorije, taj mali zločin protiv prirode, učinio je da se više ne hranimo istorijom, već jedemo svoju decu; ne krademo od vremena, već uništavamo sopstvene živote; ne obmanjujemo svet, već lažemo sebe! Nesrećan je svako ko se danas rodio kao Srbin. To nam je i dijagnoza, i proročanstvo i kletva.
       Stvoreni u konjunkturi imbecila, definisani samo za borbu protiv slobizma, proneverili su nade poniženih, izneverili sva obećanja data da se ne održe, svoje su interese proglasili nacionalnim i državnim, ugrozili su budućnost potomaka, zatrli institucije, pokazali patološku svirepost prema patnjama građana, dokazali da se poštenje i rad u Srbiji ne isplate. Privatna grupa otimača Srbije vređa ovu zemlju, nipodaštava inteligenciju njenih građana i njihovo sećanje na žrtve koje su podneli da ne bude ovako kako jeste. Zločin je strašan. Kazna mora biti srazmerna.
       DOS i danas traži partnere na protivničkoj strani, ne bi li dokrajčio one koji su na njihovoj. Zato jeste neprijatelj istine, nacije, države, Evrope i budućnosti. Kao bivša vlast, i ovi bezočno prave reformsku Srbiju sa istom mafijom, istim tajkunima, istim medijima, istim partnerima. I njima je pinkovski Mitrović najbolji prijatelj. I njima je Šilerova prijateljska adresa. I njima je novac religija. Njima je Janjušević - Šainović. Kolesar - Ivan Marković. Beba šef novog Jula. Oni dovršavaju i legalizuju socijalnu revoluciju koja je, u slobizmu, napravila elitu od ubica i skotova. U dosizmu, elita se pravi drugačije: od skotova i ubica.
       Preterujem? Nije tačno? Ha! Dobro, nisu svi u DOS-u takvi. Ali, ako se sami ne odmaknu od onakvih, zašto da im verujem na reč da nisu isti? Ako glasno ne kažu kako krstaši protiv korupcije neće da sede sa onima koji se bore za veće učešće u korupciji, zašto da im verujem na reč da nisu isti? Šta su učinili da ne budu isti? Koga su oni istrebili? Izlučili. Odstranili. Pa oni znaju ko je prinudni upravnik pet stotina firmi u Srbiji! Ko je prepakivao šećer. Ko ima firme, tvrdeći da nema. Ko ima stanove, za koje ne zna. Kome pare letuju na Sejšelima. Koje spodobe sami zovu “gospodin deset odsto”. Ko je sve među njima promenio stil života. Ko je dobio holesterol od masne privatizacije. Ko živi na Dedinju, tvrdeći da se to brdo ne zove tako. Koja se dvojica tuku za svaki tender. Ko je prodao “Politiku” bez tendera. Ko živi u Surčinu, tvrdeći da ne zna gde mu je ta kuća sa bazenom.
       Kako mogu na brifinzima vlade svakog građanina da proglase krivim bez suda, u medijima koje uređuju svakog protivnika da pretvore u demona, da uvode smrtnu kaznu, da ukidaju advokaturu, da drže utamničene dok ne dobiju ono što traže, da najavljuju buduća senzacionalna hapšenja, krvožedne skandale i kanibalske javne obrede - a ne smeju da kažu ko je i koliko oteo? Kad ćute, zaslužuju generalizaciju. Onda, svi ste takvi. Ubijen premijer, nikom ništa. Vi ste na broju. Pokaže se da Beba, Janjušević i Kolesar, zaposleni preko studentske zadruge, vladaju Srbijom - ništa nikom. Sem njima, naravno. Pokaže se da Čeda jeste išao tamo gde nije smeo - šta zna dete šta se ne sme. Nikom ništa. Takvi da vode Srbiju u Evropu?! Oni da reformišu sistem? Da uvedu pravdu? Normalnost? Kome biste od njih poverili dete da im on bude učitelj? Pa što ste im onda dali državu i svoje dete pride?
       Kad su takvi na gomili, vidi se koliko je priroda surova; ograničava inteligenciju, a glupost čini bezgraničnom. Pohlepu, takođe. Ovi jesu najbolji u kategoriji najgorih. Zato predstavljaju dokaz da demokratija bez moralnih standarda nije moguća. Šta ih u ovakvoj jednačini više čini besnim? Strana reč demokratija ili arhaični termin moral? Njihova je karijera istekla iz nevaljalstva. Njihovo bogatstvo iz kriminala. Oni ubijaju Demokratsku stranku, oni ljuljaju institucije, oni žele vlast pod uslovom da nikad nikome ne polaže račune. Onaj kojeg su se jedino bojali, ne može im više ništa. Njih morate poznavati, da vam se ne dopadnu. Na daljinu, ima dobrih ljudi koji su im verovali. Apatija takvih danas je duboko emotivna reakcija ne zato što su ih politički trgovci obmanuli, već što im više ne veruju. Oni se stide, umesto njih. Kakvo pogibeljno odsustvo smisla za osvetu, ljutnju i bes.
      
       Statistički, iz ovakvog DOS-a i oko njega, dvojica će, mnogo pre roka, izbliza upoznati Tvorca, emigriraće trojica, petorici će sudija odrediti kako će organizovati život sledećih godina, šestorica ostaju u kućnom karantinu jer ih građani pljuju po ulici. Ostatak postaje političar. To je zasluženo priznanje što ništa nisu naučili iz onog oktobra, ništa iz dolaska na vlast, ništa iz kleptokratskog vladanja, ništa iz atentata. Dešperatno, beznadežno loši đaci. Kao loša opera; izbodeni nožem još u prvom činu, hoće da pevaju do samog kraja. Da zaista vole Srbiju, pevali bi na nekom drugom mestu, u nekoj drugoj operi, neku drugu ariju.
       Dakle, šta je rasturanje DOS-a u odnosu na njegovo osnivanje? Moralni paraplegičari ne samo što hoće da nam isperu mozak, oni žele da ga uštirkaju. Da bi se srušio Sloba, onda jeste bila potrebna snaga istine i energija naroda. Da bi se srušio slobizam, potrebna je demokratija. Zato nje nema i zato je ovde neće biti. Slobizam je našao nove moćne sponzore, nove ljudoždere koji ovaj put jedu po kući, ne raznoseći - zbog straha i nemoći - plamen po Balkanu. Njih neće odneti ni revolucija, ni ulica. Srbi više nemaju snage za proizvodnju istorije. Odneće ih prezir, ćutnja, neverica, glad, beda i očaj prevarenog puka. A tada, nikada više sudbina ljudi neće zavisiti od hrabrosti, poštenja, razuma i normalnosti prve desetorice. Ima li Srbija deset ljudi koji će pokazati da budućnost nije sudbina već izbor? Sumnjam! Ali se nadam! Ako ih ima, ostali mogu da budu kakvi jesu.
      
       ALEKSANDAR TIJANIĆ