NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ministarski prioriteti

U odnosu na privilegovano filmsko i pozorišno stvaralaštvo, knjiga je u Srbiji skoro ugrožena

      Ministarstvo kulture i medija Srbije raspolaže ove godine budžetom od blizu tri milijarde dinara. To u odnosu na prošlogodišnji predstavlja, kažu, značajno povećanje. Pa, ipak, iz mnogih kulturnih ustanova i umetničkih i stručnih udruženja neprestano stižu glasovi nezadovoljstva njihovim (su)finansiranjem. A neretko čuje se i pitanje na šta i kako Ministarstvo troši tolika sredstava ako se svi činioci srpske kulture osećaju prikraćenima.
       Početkom 2002. godine, ako se dobro sećamo, Ministarstvo je u medijima objavilo iscrpan izveštaj o tome kako su budžetska sredstva utrošena u 2001. Na ulasku u 2003. nismo primetili da je bilo sličnog izveštaja za 2002. godinu. Nikada u javnim nastupima ministra i njegovih pomoćnika, osim u skupštinskim materijalima kada je usvajan budžet, nismo naišli ni na podatak o visini sredstava koja država odvaja za kulturu. Ne znamo ni za njihovu makar približnu procenu o tome u kojoj meri takav budžet pokriva stvarne potrebe onoga što zovemo srpskom kulturom.
       Istine radi, valja reći da i bez takvog godišnjeg izveštaja nismo sasvim onemogućeni da pratimo kako i kome Ministarstvo raspodeljuje sredstva kojima raspolaže. Delimičan uvid u to pruža nam veb-sajt Ministarstva na kojem se ispisuju rezultati pojedinih konkursa za sufinansiranje programa iz oblasti kulture i umetnosti. Ako to možemo nazvati javnošću rada, onda je to i izvestan napredak u odnosu na rad istog ministarstva pre 5. oktobra 2000. godine. Od svojih prethodnika u prošlom režimu, ministar bi se odmakao u pozitivnom smeru ako bi javnost upoznavao i sa time kako se formiraju komisije koje odlučuju o raspodeli novca za pojedine programe i institucije, kojim se kriterijumima i prioritetima pri tome rukovode i koliko su im kad to rade odrešene ruke. Mnoge korisnike republičkog budžeta zanima takođe i zašto se konkursi za pojedine delatnosti ne raspisuju blagovremeno - i zašto nisu ustaljeni - da bi se znalo s kolikim sredstvima mogu da računaju u obavljanju tekućih poslova.
       Već smo pisali da su zbog ovakvog nekonzistentnog ponašanja rukovodećih ljudi u Ministarstvu najdrastičnije oštećeni izdavači i preko njih čitava armija različitih stvaralaca koji učestvuju u proizvodnji i plasmanu knjige. Recimo, tek što je obnovljen, otkup knjiga ponovo je postao neizvestan. Neizvestan u tom smislu što izdavači i pisci nisu prethodno obavešteni da se prolećni ukida i da se zadržava samo jesenji. Otvoreno je i pitanje modela po kojem će se otkup obaviti a tek se može pretpostaviti kakav će haos nastati kad jedna komisija bude u situaciji da za relativno kratko vreme vrednuje celokupnu jednogodišnju produkciju. Iz Ministarstva neće da saopšte ni kolika su sredstva predviđena za ovaj jednokratni otkup.
       Iz nepoznatih razloga još nije raspisan ni konkurs za sufinansiranje časopisa iz oblasti kulture i umetnosti u 2003. godini, iako smo već ušli u njenu drugu polovinu. Časopisi koji računaju na pomoć Ministarstva štampaju se na veresiju, autorski honorari se ne isplaćuju, dugovi se gomilaju... Nije raspisan ni davno očekivan i najavljen konkurs za podršku izdavačkim projektima od posebnog značaja za kulturu i umetnost. Sličnog konkursa nema ni u gradu Beogradu; predviđen je tek za sledeću godinu. Dok se vode velike, skupe i načelne debate o strategiji razvoja nacionalne kulture, zamiru ili se dovode u pitanje izdanja od nacionalnog, kapitalnog značaja. Žalostan primer za to je sudbina “Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” Srpske akademije nauka i umetnosti. Dok je Ministarstvo za nauku i tehnologiju, kao “najnadležnije”, rad na njemu proglasilo “nenaučnim” - dovodeći na taj način u pitanje materijalne pretpostavke za bavljenje tim poslom - Ministarstvo kulture ni na koji način nije priskočilo u pomoć i pokušalo da doprinese da se stvore uslovi da se ovaj najveći i jedini srpski leksikografski i enciklopedijski poduhvat iščupa iz lavirinta birokratskog odlučivanja i odvija bez teškoća.
       S druge strane, prošlomesečni rezultati “Konkursa za sufinansiranje programa koji svojim vrhunskim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti” pokazuju da se znatna sredstva troše na čitav niz većih ili manjih manifestacija. U pitanju je suma od blizu osamdeset miliona dinara. Velika kad se uzme sama za sebe, mala ako se ima u vidu ona koja se izdvaja za filmsko stvaralaštvo a koja dostiže ravno sto miliona dinara.
       Neko je iz opozicije već javno prigovorio da su iz tog republičkog budžeta izdvojena velika sredstva za finansiranje gradskih beogradskih manifestacija a da je zapostavljena unutrašnjost. Pada u oči da je i u ovom slučaju najviše novca namenjeno filmskim manifestacijama i programima - tačno 12,5 miliona. Festu je odobreno dva miliona dinara, 50. festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkog filma u Beogradu dva, Međunarodnom festivalu autorskog filma “Pogled u svet”, festivalima na Paliću i u Nišu po jedan i po milion.
       Za oblast pozorišnog stvaralaštva izdvojeno je blizu 12 miliona dinara, a od toga samo za Sterijino pozorje - 4. Pozorišno stvaralaštvo stimulisano je i kroz međunarodnu saradnju - sa oko 12 miliona dinara, od čega je samo Bitefu pripalo četiri. Jedna od velikih stavki, kada je reč o muzičkom stvaralaštvu, vezana je za Beogradske muzičke svečanosti (Bemus): Jugokoncertu je za njihovo organizovanje odobreno osam miliona dinara.
       Kao što se da videti, sve velike beogradske kulturne manifestacije izdašno se pomažu i iz republičke kase. Izuzetak je jedino Beogradski sajam knjiga, koji je poslednje dve godine organizovalo Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, da bi u 2003. osnivačka prava preuzela Skupština grada. Umesto direkcijama ili nekim institucijama i udruženjima, kao u slučaju Bemusa, Bitefa i Festa, Grad je kompletnu organizaciju Sajma poverio za to formiranom Savetu (predsednik Simon Simonović) i ceo projekt zasnovao na samofinansiranju. Tako su izdavači, pisci i svi drugi poslenici pisane reči opet stavljeni u neravnopravan položaj sa pozorišnim, filmskim i muzičkim stvaraocima, čije smotre dotiraju i Grad i Republika. Nastupe naših izdavača na Sajmu knjiga u Frankfurtu Ministarstvo kulture, takođe, niti pomaže niti stimuliše na bilo koji način. S druge strane, u drugim oblastima na desetine kolektivnih ili pojedinačnih projekata koji se izvode u svetu pomažu se, često i sa neshvatljivo velikim sredstvima.
       Na ovom republičkom konkursu, za književne manifestacije je odobreno svega dva i po miliona dinara. Neočekivano, s obzirom na dugo “držanje na ledu”, kao ustanove kompromitovane za vreme Miloševićevog režima, KPZ Srbije je za Vukovu nagradu odobreno 290 000 dinara. A jedna od najznačajnijih književnih manifestacija u Srbiji, “Disovo proleće” (istoimena gradska biblioteka u Čačku) pomognuta je sa svega 110 000. Prestižnoj Međunarodnoj književnoj koloniji “Čortanovci 2003”, čiji je organizator Srpsko književno društvo, pružena je pomoć u još manjem iznosu - ukupno 86 000 dinara.
       S obzirom na stanje u srpskim enklavama na Kosovu, teško je shvatiti zašto su za tamošnje kulturne i umetničke projekte odobrena čak tri miliona dinara. Recimo, za Vidovdansko pesničko pričešće u Gračanici izdvojeno je 500 000 dinara, za pesničke susrete “Lazar Vučković” - 250 000, za filmske susrete u Leposaviću - 100 000 itd. Ko će tamo biti učesnici i konzumenti ovih kulturnih programa?
      
       SAVA DAUTOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu