|
Hoće li se spomenik poznatoj monahinji naći u Skoplju, Tirani ili Rimu
Makedonski akademik Tome Serafimovski nedavno je objasnio kako je došlo do zamisli da se poznatoj rimokatoličkoj monahinji, Majci Terezi, rođenoj 1910. godine u Skoplju, podigne spomenik u rodnom gradu. Akademik kaže da je ideja njegova i da je nastala pre pet godina. To bi bio jedan od simbola prestonice. Podržao ga je gradonačelnik Riste Penov a i skopski biskup, Rusin iz Bačke, Joakim Herbut. Privrednik Trifun Kostovski pobrinuo se za izdatke.
“Niko nikada u Makedoniji nije tvrdio da je Majka Tereza bila Makedonka, ali u Skoplju se zna da joj je otac Nikola Bojadži bio ne Albanac, već Cincar,” kaže Serafimovski. On se dogovarao i o tome da se jedan spomenik postavi i u Tirani. Pre godinu dana je kopija skopskog spomenika poklonjena nemačkom gradu Nirnbergu, koji je pobratimljen sa makedonskim glavnim gradom.
U Makedoniji se smatra da je došao red da se spomenik Majci Terezi postavi i u Rimu. Tim više što je Rimokatolička crkva saopštila da će 19. oktobra ove godine ona biti beatifikovana, uvršćena među blažene.
Najava da bi na spomeniku u Rimu moglo da stoji, ćirilicom napisano, “Makedonija u čast svoje kćeri Gondže Bojadžiju - Majke Tereze. Skopje 1910 - Kalkuta 1997. g.” odmah je uznemirila albanske političare, intelektualce i novinare, najpre u Skoplju, potom u Albaniji, na Kosovu i Metohiji. Prvi se javio lider Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi, onda su se albanski intelektualci iz Skoplja, Prištine i Tirane sastali pre mesec dana u Tirani i uputili zahtev predsedniku Alfredu Mojsiju, gradonačelniku Edi Rami i drugima kako bi se ispravila nebriga prema uspomeni na monahinju. Treba joj podići spomenik u centru grada i otkriti ga već ove godine na Dan albanske nezavisnosti 28. novembra. Tereza je u komunističko vreme bila nepoželjna u Albaniji. Nije joj bilo dopušteno da se susretne sa svojom majkom Dranom i šest godina starijom sestrom Agejom. Njih dve su pre tridesetak godina umrle i sahranjene su na tiranskom gradskom groblju.
Intelektualci traže od rimskih gradskih vlasti da onemoguće makedonski projekt gradnje spomenika. Književnik Ismail Kadare je ceo slučaj stavio u još širi kontekst, patetično apelujući na Evropu da prestane sa “antialbanskim rasizmom”. Među albanskim političarima najglasniji bio je vođa opozicije Sali Beriša koji se, dok je bio na vlasti, nije interesovao za monahinju u dalekoj Kalkuti. On prebacuje vladi da je nezainteresovana da zaštiti lik i delo svetice. Traži da se parlament ovim pozabavi i da se osnuje posebna državna komisija, komentarišući da se Albanija ponaša kao Kambodža, jer nije pružila gostoprimstvo onoj kojom se danas diči. Vladajuća Socijalistička partija ove nastupe opozicije označila je “političkim marketingom”.
U Tirani je i Akademija nauka izrazila “uznemirenost i zabrinutost” zbog, kako je rečeno, “ignorisanja nacionalnog identiteta Majke Tereze”. Traži se da albanska vlada stane u “odbranu istine” o monahinji. Angažovao se i albanski ambasador u Rimu Plumb Džufi kao i italijanski ambasador u Tirani V. Januči, koji je izjavio da je “nepobitna činjenica da je Majka Tereza Albanka” ali da i ona sama ne bi bila srećna zbog ove polemike o njenoj etničkoj pripadnosti.
Albanski publicista iz Skoplja Ibrahim Mehmeti nije saglasan sa tekstom namenjenim za spomenik u Rimu. Kada je Majka Tereza rođena, smatra, Makedonija nije postojala i njena domovina je Albanija. Dakle, “makedonska ćerka” - nikako, to bi bila manipulacija, smatra on, dodajući da bi, ako se prvo prizna da je ona Albanka, ona mogla biti faktor zbližavanja između Albanaca i Makedonaca.
Da je Majka Tereza po ocu Cincarka, makedonski mediji spominju uzgred. Cincari, koji sebe u Makedoniji nazivaju Vlasima, nikako ne žele da se prećuti njeno istinsko poreklo.
Predsednik Unije za kulturu Cincara Makedonije Dimo Dimčev kaže za NIN da je nekada centar ovog naroda, njegov “Jerusalim”, bio Moskopolje, na severu današnje Grčke. Alipaša Janjinski ga je spalio 1821. godine, a oko 200 000 stanovnika je izbeglo. Cincari su se preko današnje Makedonije, dolinom Morave, iselili do Mađarske, ostajući usput i u ovdašnjim gradovima. Drugi pravac je vodio preko Kosova, Bosne, Hrvatske, do Austrije. Brojni Cincari zadržali su se u Makedoniji, među njima je bilo i nekih sa prezimenom Bojadži. Dimčev pominje jugoslovensku atletičarku Atinu Bojadži, poreklom iz te porodice. Isto prezime nalazimo na severu, u Ugarskoj. Tamo je bio poznat Mihail Bojadži u čijoj biografiji stoji da su mu roditelji iz Moskopolja. Deo porodice ostao je u Prizrenu. Ima podataka da je pradeda Majke Tereze, po imenu Nikola (kao i otac), došao u Skoplje i da se bavio trgovinom. Otac Nikola bio je predstavnik Cincara u gradskom veću. O tome je sačuvan pisani dokument koji se danas nalazi kod Stojana Trenčevskog.
Naš sagovornik Tome Serafimovski ističe da se kuća porodice Bojadži nalazila u Vlaškoj mahali, u blizini cincarske crkve Sveti car Konstantin i carica Jelena. On navodi da je sama Majka Tereza jednom istakla da govori tri jezika - engleski, albanski i vlaški. Dimčev je tražio pomoć i podršku od raznih institucija i ličnosti, uključujući i predsednika i premijera, kako bi dokazao cincarsko poreklo slavne monahinje. Za to se zalaže i partija Demokratski savez Cincara, čija saopštenja objavljuju makedonski mediji.
Otac Majke Tereze sahranjen je na skopskom groblju. Ono je posle zemljotresa premešteno. Predstavnici Rimokatoličke crkve u Skoplju nerado se upuštaju u pitanje etničkog porekla monahinje. Kažu da je to pitanje “osetljivo”, na njega se reaguje među Albancima sa puno emocija i ne bi trebalo da im smeta ako bi bilo podataka koji govore o “nealbanskoj krvi”. Biskupija pak ne želi da se izjašnjava.
Mada Albancima nije nepoznato cincarsko poreklo oca Majke Tereze, oni to potpuno ignorišu.
Prema najnovijoj verziji, tekst na spomeniku u Rimu mogao bi da glasi i drugačije, na primer “Dar Skoplja - rodnog grada Majke Tereze svetom gradu Rimu” a uz to: Skopje 1910 - Kalkuta 1995 - Rim 2003.
Izgleda da nikakvog spomenika za sada neće biti. Neko je to protumačio kao rezultat “energičnih napora albanske diplomatije”. Izvori iz Albanije su saopštili da su se tako dogovorili gradonačelnici Tirane i Rima, Rama i Valtroni. Navodno je Italijan ovu višenedeljnu polemiku koja je stigla i na stranice štampe presekao rečima: “Smatrajte da je ovo pitanje zatvoreno, spomenika u Rimu neće biti”. Misli se da je ovome doprineo i stav Vatikana kome je i te kako stalo da se ne povrede Albanci, čak i kada za njihove emocije nema razumevanja. Do beatifikacije Majke Tereze ima malo vremena, po svaku cenu treba izbeći bilo kakve polemike o njoj, smatra jedan rimokatolički prelat, pribojavajući se da do oktobra ne izbije još neki spor. Oni na Balkanu rado izazivaju, smatra on.
|
Misionarka ljubavi
Majka Tereza rođena je 27. avgusta 1910. u Skoplju. Niko ne pominje gde je krštena, da li u obližnjoj cincarskoj pravoslavnoj crkvi. Pohađala je nekatoličku školu. U devetoj godini izgubila je oca, Nikolu, građevinskog preduzimača, čime prestaje mogućnost očuvanja cincarskog identiteta. Pod uticajem majke Drane, rimokatolkinje poreklom iz okoline Đakovice, Tereza, tada Gondža, revnosno odlazi u crkvu, peva u horu, a u dvanaestoj godini poželela je, kako je sama pričala, da bude časna sestra.
Kada joj je bilo osamnaest godina napustila je Skoplje i stupila u loretinski samostan kod Dablina u Irskoj. Ubrzo odlazi u Indiju, polaže monaške zavete 1931. i posle školovanja postaje učiteljica. Skoro dve decenije predaje geografiju i istoriju. Svoj monaški red (sa dozvolom) napušta 1946. godine, a četiri godine kasnije osniva Kongregaciju misionarki ljubavi, što odobrava Vatikan iste godine. Red od tada, sve do danas, pomaže bližnjima - bolesnicima od gube, umirućima, napuštenoj deci. Osnivaju se sirotišta, apoteke, porodilišta, škole, centri za neudate majke. Princip nije bio propovedanje rimokatoličke vere već ljubavi. Pomoglo se milionima ljudi u Indiji i Bangladešu, potom po celom svetu. Muški ogranak Reda osnovan je 1963. godine. Danas Kongregacija broji više od 3 000 članova. Filijala ima u šezdesetak zemalja, na Balkanu u Skoplju i Zagrebu. Prema nekim podacima, postojala je namera da se jedna filijala osnuje u Beogradu, ali dozvola nije dobijena.
Kritičari su je verovatno nepravedno optuživali za častoljublje i nenamensko korišćenje priloga. Pred smrt, zamolila je papu Jovana Pavla Drugog da nad njom obavi egzorcizam. To ne znači da je bila opsednuta nečistim silama već da su je one neprestano uznemiravale.
Nobelovu nagradu je dobila 1979. godine. Umrla je 5. septembra 1997. godine.
Iako se u Rimokatoličkoj crkvi čeka bar pet godina od upokojenja nekog ugodnika Božijeg za otpočinjanje postupka proglašenja svetim, u njenom slučaju je napravljen izuzetak. Već posle dve godine taj proces je otpočeo. Među čudima potrebnim za kanonizaciju priznato je isceljenje jedne Indijke koja se molila Majci Terezi i izlečila se od tumora u stomaku.
Telo Majke Tereze biće uskoro preneto iz Kalkute u Rim. Blaženom će biti proglašena 19. oktobra ove godine u bazilici Svetoga Petra. Najavljuje se dolazak hiljade biskupa, stotinak kardinala i deset hiljada sveštenika iz celog sveta kao i više stotina hiljada vernika.
ŽIVICA TUCIĆ
|
ŽIVICA TUCIĆ
|
