Ono što je kokain za Latinsku Ameriku, to su dijamanti za Afriku. Ilegalna prodaja dijamanata - ili trampa otetih dijamanata za skupo strano oružje - omogućila je da se vode ratovi u Angoli, Kongu, Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji. “Plavi šlemovi” u Liberiji moraće da budu i lovci na švercere dijamanata

      Ako onih naših hiljadu vojnika, koje je premijer Živković velikodušno ponudio Žaku Klajnu, ode u Liberiju - a valjda neće, bez plave zastave i mandata UN, u Irak, u ispomoć američkim okupacionim snagama - suočiće se sa tri vrste opasnosti.
       Prvo, “plavi šlemovi” bi više morali da uspostavljaju, nego da održavaju, mir na području na kojem je Liberija samo završni beočug u lancu izuzetno krvavih građanskih ratova. Za poslednju deceniju ti ratovi su na tlu zapadne Afrike odneli oko pola miliona ljudskih života, a unesrećili milione. Nametanje mira u zemlji u kojoj se i ne zna ko koga ubija i zašto izuzetno je opasno.
       Drugo, naš kontingent bi u rešavanju ove krize - za koju londonski “Ekonomist” kaže da je najveća na svetu - verovatno bio pridodat najbrojnijim, nigerijskim, snagama (17 000 ljudi) koje, zbog surovosti u ranijim intervencijama, lokalno stanovništvo doživljava, bez obzira na sopstvene podele i sukobe, kao zajedničkog spoljnog neprijatelja. Budući da se u Liberiji u mirovnoj misiji UN nalaze uglavnom vojnici iz afričkih zemalja, naši vojnici bi - mimo, možda, dvadesetak američkih instruktora - bili retki belci pod oružjem, što je u atmosferi haosa, gneva i etničke, plemenske i rasne mržnje dodatna opasnost.
       Treća opasnost je najneobičnija: rat u Liberiji, kao i nekoliko prethodnih afričkih ratova, finansira se od šverca i ilegalne prodaje dijamanata. “Plavi šlemovi” bi morali da budu i lovci na dijamante da bi nametnuli mir. Zapravo, čitav haos u zapadnoj Africi i počeo je tako što je Čarls Tejlor, dosadašnji liberijski predsednik u čijem silasku s vlasti Amerikanci vide priliku za mir u Liberiji, nasilno zaposeo dijamantske rudnike u susednom Sijera Leoneu, namlatio se novca i oružja i potom podstakao ratove kod kuće i po komšiluku.
       Ono što je kokain za Latinsku Ameriku, to su dijamanti za Afriku, kažu poznavaoci afričkih oružanih sukoba. Ilegalna prodaja dijamanata - ili trampa otetih dijamanata za skupo strano oružje - omogućila je da se vode ratovi u Angoli, Kongu, Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji. Posredno su bili podstaknuti sukobi u Gvineji i Obali Slonovače. Skroviti kanali, preko kojih se švercuju “krvavi dijamanti”, imaju vidljive ciljeve: zgarišta.
       Svi ratovi u zapadnoj Africi su tesno povezani i isprepletani. Sada je u fokusu Liberija. Pre nekoliko meseci pažnju javnosti je privlačila Obala Slonovače, pre nje Gvineja, a pre nje Sijera Leone. Gotovo da je nemoguće razumeti jedan rat bez osvrta na prethodni ili bez tragičnih posledica po celo područje zapadne Afrike. Da je više stradala Obala Slonovače, najveći svetski proizvođač kakaoa i obećana zemlja za armije sezonskih radnika iz siromašnijeg susedstva, ekonomski bi teško bili pogođeni Mali, Niger i Burkina Faso. Primirje u Obali Slonovače uspostavili su Francuzi, a pre toga su rat u Sijera Leoneu prigušili Britanci. Samo još niko ne uspeva da obuzda građanski rat u Liberiji.
       Zanimljivo je da ta država, koju su pre više od jednog i po veka osnovali oslobođeni američki robovi i koja je ostala tesno vezana za svoj nekadašnji uzor, nema neki poseban strateški ili ekonomski značaj po, kako se to obično kaže, vitalne interese Sjedinjenih Država. Ali ima posredan: kao remetilački faktor u regionu i kao ilegalni izvoznik nebrušenih dijamanata, čiji su glavni ilegalni kupci međunarodne terorističke organizacije.
      
      
       Inače, SAD svake godine uvezu, legalnim putem, dve trećine količine dijamanata sa svetskog tržišta. Godišnja vrednost nakita, sačinjenog potom od brušenih dijamanata, ceni se na oko 50 milijardi dolara. Ilegalnim putem iz Afrike u svet ode - za nabavku oružja za građanske ratove ili ratove sa susedima - između tri i pet odsto proizvodnje nebrušenih dijamanata. To nije mnogo u ukupnoj svetskoj trgovini, ali je dovoljno za finansiranje etničkih ratova i međunarodnih terorističkih organizacija. Procenjuje se, na primer, da je Al kaida za napad na Njujork utrošila jedva pola miliona dolara, a da je samo od šverca dijamanata sakupila oko 20 miliona dolara. Šverc dijamanata predstavlja glavobolju i za moćne kompanije koje trguju dragocenostima. Švercovani dijamanti, naime, obaraju cenu legalno uvezenim dijamantima i do 30 odsto.
       Na zahtev SAD, UN su uvele sankcije zemljama koje se bave švercom dijamanata i donele poseban pravilnik za trgovinu dragim kamenjem. Prema tom pravilniku, dijamanti se ne mogu prodavati bez posebnog sertifikata. Na tom papiru mora se navesti ne samo zemlja porekla dijamanta nego i čitav lanac posredovanja i obrade kroz koji je dragi kamen prošao od rudnika do zlatara i izloga u juvelirskoj radnji. Džordž Buš je događaju dao međunarodnu političku dimenziju: “Krvavim dijamantima se koriste pobunjeničke grupe u Africi da bi finansirale svoje zločine nad civilnim stanovništvom i svoje pobune protiv međunarodno priznatih vlada.”
       U međuvremenu, šverceri dijamanata i dalje lakše prelaze granice od švercera kokaina. Dijamanti su providni i nemaju miris.      
      
       DRAGOSLAV RANčIć