Dr Dejvid Miler sa Stirling univerziteta u Škotskoj jedan je od najpoznatijih medijskih istoričara u Velikoj Britaniji. U svojoj akademskoj karijeri bio je na svojstven način hroničar pada britanskog pluralizma za vreme režima Margaret Tačer, a kao jednu od svojih užih specijalnosti navodi istorijat Bi-Bi-Sija i odnos ovog javnog servisa sa vladom Velike Britanije. Njegova najnovija knjiga “Tell me lies” (Pluto) izlazi u oktobru i bavi se funkcionisanjem britanske propagande za vreme poslednjeg rata u Iraku.

      Otkada datira netrpeljivost između ove vlade i Bi-Bi-Sija i koji su po vama osnovni razlozi?
       - Vlade Velike Britanije oduvek su imale nelagodan odnos sa Bi-Bi-Sijem, zato što su uvek nastojale da kontrolišu ovaj javni servis. Neke vlade su u odnosu na druge preduzimale mnogo konkretnije mere ka postizanju ovog cilja. U prvih nekoliko godina svog mandata, ova vlada je imala relativno neproblematičan odnos sa Bi-Bi-Sijem u odnosu na prošlu vladu na primer, ili, pogotovo, na režim Margaret Tačer. Trenutni problemi između vlade i Bi-Bi-Sija su simptomatični u kontekstu uspostavljanja pomenute kontrole i moraju se posmatrati iz te perspektive. U isto vreme, pitanja oko kojih se debatuje u aferi oko smrti dr Kelija nikako nisu beznačajna.
       Kako se ova vlada poredi sa prošlim vladama, npr. vladom M. Tačer, u svojim pokušajima da uspostavi kontrolu nad Bi-Bi-Sijem?
       - Ukoliko ostavimo trenutnu krizu po strani, sadašnja vlada je u Bi-Bi-Siju nasledila jedan komercijalizovani i, u dobroj meri, “izdresiran javni servis”. Ovu dresuru je izvršio režim Margaret Tačer. Ideja da Bi-Bi-Si bude potpuno nezavisan od vlade i da predstavlja širok dijapazon ideja i mišljenja, u zemlji je napadnuta. Vlade Margaret Tačer su kao osnovnog neprijatelja videle kooperativnu političku kulturu u Velikoj Britaniji i za njih je Bi-Bi-Si bio osnovni primer te kulture. Napadi su imali poznat recept: preko novina, spektakularnih otkrića, smena i promena regulacija do zastrašivača od strane policije. Reforme iz 1990. godine vezane za tzv. Broadcasting Act samo su potvrdile potpunu reformu Bi-Bi-Sija u jedan sistem koji funkcioniše na osnovu tržišnih zakona. U osnovi, njima je smetao koncept istinski javnog servisa i oni (vlada M. Tačer) su uspeli i da ga promene. Od tada na britanskoj televiziji više nema mesta za ozbiljan istrživački novinarski rad. Ova vlada je po preuzimanju vlasti u stvari u Bi-Bi-Siju imala jedan instrument za koji je imala mehanizme kontrole i sve što je trebalo da uradi jeste da postavi sebi lojalne ljude na ključna mesta. Sadašnji čelni ljudi Bi-Bi-Sija, kao na primer Greg Dajk i Gavin Dejvis su u stvari ljudi od poverenja iz najviših ešelona Laburističke partije.
       Ako su gospoda Dajk i Dejvis “ljudi od poverenja” među laburistima, kako je onda moguće da se razvio ovako otvoren konflikt između njih i vlade kojoj su lojalni?
       - Jednom kada se nađete na rukovodećem mestu u organizaciji kao što je Bi-Bi-Si, vaš prostor za manevar i dela koja su od koristi političkim krugovima kojima pripadate je ograničen zbog niza kompleksnih, internih odnosa. Razlog zašto je vlada u ovom slučaju ovako direktno napala Bi-Bi-Si jeste naravno cela priča o ratu u Iraku i podeljenosti u zemlji po tom pitanju. U ovakvoj situaciji, Bi-Bi-Si, to jest gospoda Dajk i Dejvis, nisu mogli ništa drugo ni da učine nego da brane svog novinara i suprotstave se toj kritici.
       Moj izvor iz Bi-Bi-Sija mi je ispričao da je u korporaciji za vreme rata cirkulisao interni memorandum koji je izdao Ričard Sambruk (šef odseka za vesti) koji je decidirano zabranio emitovanje bilo kakve antiratne reportaže u udarnim satima. Da li znate nešto o tome, i kakvo je vaše mišljenje o Bi-Bi-Sijevom izveštavanju o ratu u Iraku?
       - Taj memorandum je napisan 5. februara i ‘iscureo’ je relativno skoro. Napisan je pred veliki antiratni marš 15. februara i ja ga imam kod sebe. Rukovodstvo Bi-Bi-Sija bilo je jako zabrinuto tih dana da bi bilo kakva reportaža kritična prema ratu još više podgrejala veoma jak antiratni sentiment među većinom populacije. Od svih britanskih TV stanica, Bi-Bi-Si je imao najviše problema sa emitovanjem alternativnih i kritičnih stavova prema ratu. Korporacija se našla u jako nezgodnoj poziciji za vreme rata jer, kao javni servis, trebalo je da odslika mišljenje većine stanovništva. Ono što se uglavom dešava je da Bi-Bi-Si definiše mišljenje većine stanovništva kao mišljenje donjeg doma parlamenta i u ovakvim situacijama ih izjednačava. Problem u ovom slučaju bio je naravno taj što je mišljenje donjeg doma parlamenta bilo tako daleko od mišljenja javnog mnjenja. Sedamdeset, osamdeset odsto stanovništva je bilo protiv rata dok je velika većina poslanika glasala za rat. Tu je bio osnovni problem Bi-Bi-Sija. Komercijalne stanice kao ITV, Channel 4 i Channel 5 mnogo su uspešnije ekploatisale taj antiratni sentiment, jer nisu bile ograničene tim specijalnim odnosom sa vladom. Kad je rat već počeo, Bi-Bi-Si je doneo odluku, kao što je i sam Sambruk priznao, da više ne emituje antiratne reportaže. Kao što se i pokazalo u studiji Kardif univerziteta, Bi-Bi-Sijevo izveštavanje za vreme rata je u stvari bilo daleko ispred svih u provladinom stavu.
       Neko je skoro nazvao Bi-Bi-Si “poslednjim bastionom britanskog pluralizma”. Šta mislite o britanskom pluralizmu i da li je ovo fer opis korporacije?
       - Mislim da pluralizam ovde više ne postoji. Ovde pre postoje “ostaci” političkog pluralizma, “ostaci” javnog servisa kakav je nekad bio Bi-Bi-Si. Ta korporacija je danas samo ponekad javni servis, i to ako imate sreće. I to odslikava situaciju u celoj zemlji. Laburisti, koji naravno nikad nisu bili socijalistička partija, oduvek su inklinirali levici i ideji kooperatizma. U poslednjih deset godina, novi laburisti, su napustili svoja osnovna načela i sad se preciznije mogu okarakterisati kao proneoliberalna politička partija koja se razlikuje od konzervativaca samo po pitanju evropskih integracija i socijalne pomoći, kao i kriminala donekle. Kada je u pitanju fiskalna, monetarna i ostale politike ova vlada je neoliberalna i kao takva nema nameru da dozvoli postojanje istinski slobodnog javnog servisa kakav bi Bi-Bi-Si u stvari trebalo da bude.
       U toku ove afere jedno od osnovnih pitanja o kojima se raspravlja je navodno ugrožavanje Bi-Bi-Sijeve nezavisnosti od strane vlade. Kako je moguće da Bi-Bi-Si bude nezavisan, kada - po sistemu upravljanja - članove borda, koji odlučuju o svemu važnom u Bi-Bi-Siju, bira sekretar za kulturu, inače član kabineta?
       - Kako se može tvrditi da su oni nezavisni od uticaja vlade kad ih tu postavlja ta ista vlada (uz smeh)? Da biste razumeli to pitanje, morate biti upoznati sa čudnovatim sistemom funkcionisanja britanske vlade i javnih servisa. Retorika Bi-Bi-Sijevih direktora jeste da iako ih na to mesto postavlja vlada oni su nezavisni i da građanstvo treba da ima poverenje u svoju vladu da će u tom izboru totalno eliminisati faktor političke kontrole. Naravno, to nije istina i to svi znaju. Ipak, dok je još postojao konsenzus u britanskoj politici, ovaj sistem je donekle i funkcionisao. Konsenzus je nestao sa dolaskom Margaret Tačer na čelo države i od tada imamo stalnu pojavu “pogodnih ljudi” u Bi-Bi-Siju. S druge strane, oni nisu totalne marionete vlade, ali kada dođe do teških trenutaka oni će se uvek prikloniti vladi. Tako je uvek bilo u prošlosti. Izuzetak je bio slučaj Alisdera Milnea, generalnog direktora Bi-Bi-Sija koga je vlada otpustila krajem osamdesetih povodom njegovog stava o izveštavanju o situaciji u Severnoj Irskoj. Ali, uglavnom tok događaja je takav da Bi-Bi-Si nešto uradi što prouzrokuje pretnje vlade, Bi-Bi-Si se buni, ponekad javno, onda oni svi zajedno sednu i nađu džentlmenski dogovor po kojem Bi-Bi-Si uvek odstupi od svojih stavova. Prvi direktor Bi-Bi-Sija, Džon Ris je u svom dnevniku napisao povodom generalnog štrajka 1926. godine da su “pretnje vlade da preuzme korporaciju prazne, jer vlada zna da Bi-Bi-Si neće nikad biti nepristrasan”. Istorijat Bi-Bi-Sija je pun takvih kompromisa.
       Da li mislite da će i ova kriza da se završi nekim takvim džentlmenskim dogovorom?
       - Teško je reći, ali istorija tako sugeriše. Bi-Bi-Si je sada u zaista nezgodnoj situaciji jer zaista ne sme da odstupi od svoje pozicije. Koliko ja vidim, Bi-Bi-Si nema nikakvu izlaznu strategiju iz ove situacije. Oni moraju da podrže svog novinara. Na kraju krajeva, imaju i tu kasetu koja ih opravdava. Ono što je po meni mnogo zanimljivije je cela priča o britanskim tajnim službama i njihovom nezadovoljstvu Blerovom vladom koja je obojila njihove podatke. Niko u javnosti ne debatuje o tome jer se cela priča o iračkom naoružanju za masovno uništenje pokazala kao gnusna laž koju su obaveštajne službe lansirale same. To je znao i UNSCOM i Međunarodna agencija za atomsku energiju i svi ostali koji su se bavili tim pitanjem poslednjih godina. Tako da se sada konflikt između Dauning strita i obaveštajnih službi bazira na tome ko će da preuzme odgovornost za tu laž.
       Moglo bi se zaključiti da cela ova afera oko smrti dr Kelija u stvari ima funkciju da odvrati pažnju javnosti sa osnovnog pitanja koje se bavilo razlozima kojima je rat pravdan?
       - Naravno, to vremenom postaje sve jasnije.
       Napadi na Bi-Bi-Si su uglavnom vršeni preko medija koje kontroliše Rupert Mardok. Izgleda da on pametno koristi ovu situaciju kako bi ubrzao proces dobijanja dozvole za kupovinu Kanala 5, koji je analogna televizija. Kakve su implikacije za ovu i bilo koju buduću vladu ukoliko on u tome i uspe?
       - O ovome se priča već godinama. Preuzimanje analogne televizije je logičan nastavak njegove razvojne putanje u ovoj zemlji, a to je celokupna kontrola medijskog prostora. Pošto se globalno medijsko tržište konstantno liberalizuje, to je neminovna posledica. Njegov uticaj već sada bi mnogi okarakterisali kao prevelik, jer on primarno kroz svoje novine, Tajms i San, ima ogroman uticaj na javno mnjenje. Njemu je ipak ključno da uzme poveći deo medijskog prostora pod svoju kontolu i zato mu je potrebna analogna televizija. Njegov satelitski servis Skaj se gleda primarno zbog sporta. Što se tiče ozbiljnih tema, Bi-Bi-Si i dalje drži primat.
      
       NENAD SAVIĆ