Sukob između pragmatika i ideologa je nužna faza u sazrevanju svake stranke pogotovo kad dođe na vlast

      U Građanskom savezu Srbije kao da pobeđuje struja koju je oličavao njen nekadašnji potpredsednik Ratomir Tanić. On je 1994. godine, vidno zgađen, optužio svoje kolege za preterano čistunstvo, prebacio im da političku akciju zamenjuju moralisanjem, te da mu smetaju “zaljubljenosti u vlastite stavove i paranoje”. Onda se, zalupivši vratima, pridružio manje paranoičnom lideru tadašnje Nove demokratije Dušanu Mihajloviću koga nikada nije opterećivalo breme koje se Taniću smučilo u GSS-u.
       “Zaljubljenost u vlastite stavove” kao i svaka zaljubljenost je prošla i ostala na papiru (videti Programska načela GSS-a), ali praksa je nešto drugo, stvarnost je nešto drugo, vlast je nešto drugo. Da nije bilo Ratomira Tanića da na vreme skrene pažnju na prioritetna pitanja, ko zna da li bi malo kasnije sreću u GSS potražili Radmila Hrustanović (gradonačelnica Beograda), Nataša Mićić (predsednica Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije), Ivan Andrić (narodni poslanik i predsednik Odbora za kulturu i informisanje), a osnivači bi možda ostali politički dosledni čime se danas ne mogu više pohvaliti: Goran Svilanović (ministar inostranih poslova SCG), Gašo Knežević (ministar prosvete) i svuda prisutan Dragor Hiber (narodni poslanik, predsednik Odbora za bezbednost i član nekoliko upravnih odbora).
       Prvi je javno progovorio jedan od najuglednijih osnivača stranke sociolog Nebojša Popov. Najpre u stranci - najkritičkije na poslednjoj skupštini GSS-a (održana pre mesec dana), a onda je sve što mu je na srcu objavio u časopisu “Republika”. U tekstu je pokušao da nađe odgovor na pitanje: Zašto brojne afere ostaju bez valjanog raspleta. Kritikovao je vladajuću koaliciju što podržava i “oživljuje bezdržavlje” pripisujući odgovornost za takvo stanje (što je kod nas neuobičajeno) i članovima vlastite stranke.
       Kap je prelila čašu kad se biralo članstvo Radiodifuznog saveta, odnosno “kad je parlament ‘overio’ kršenje zakona”, kaže. I sporne članove zadržao u savetu. “U tome su učestvovali i funkcioneri jedne stranke, GSS, koja se dugo izdvajala po privrženosti načelu vladavine prava. Našavši se na visokim funkcijama u vlasti (Nataša Mićić, Dragor Hiber i Ivan Andrić), oni su učestvovali u pomenutom kršenju zakona pravdajući tako nešto pravnim dosetkama i političkim pragmatizmom koji je u ovom slučaju sasvim ogoljen. Vele, moraju se raditi i prljave stvari ako je to u višem interesu”, piše Popov.
       Dalje, objašnjava: “U ovom skandalu nisu u prvom planu stare strukture moći i novca - već nove snage starih i novih kadrova. I nije reč o neposrednoj korupciji, novcem (mada ni tako nešto nije isključeno), već je na delu potkupljivost samom vlašću - ostati u njoj što duže i sa što više lične koristi.”
       I Đorđe Vukadinović, politički analitičar slaže se da je ponašanje funkcionera GSS prilikom izbora članova Radiodifuznog saveta “najtamnija epizoda na liku GSS-a”. Ne toliko po svojim posledicama već po maniru i tehnologiji koja je primenjena i koja više nalikuje nekim drugim strankama: “Oni su zbog brojnih visokih funkcija koje su dobili, a koje su neproporcionalne njihovoj veličini, vrlo brzo dobili epitet DOS-ovog JUL-a. To poređenje se kao rep vuče za GSS-om.” Sukob između pragmatika i ideologa u stranci naš sagovornik ocenjuje kao nužnu fazu u sazrevanju svake stranke, pogotovo kad dođe na vlast. “Kao i u drugim slučajevima, sukob će se razrešiti u korist pragmatika. Nezadovoljnici će otpadati na krivinama revolucije.”
       Što se mnogih afera na našoj sceni tiče, Vukadinović smatra da je GSS postao saučesnik u svim zbivanjima oko vlade uključujući i afere. “Bez obzira na neke principijelne izjave Gorana Svilanovića, predsednika stranke, oni gaje velike iluzije ako misle da te afere ne padaju i na njihovu politiku i na njih same. Iako nisu bili istureni, oni su morali ili su mislili da moraju da čuvaju leđa akterima afera.”
       U međuvremenu, i najtolerantnijim učesnicima kao i posmatračima našeg političkog života počinje da smeta predugo ostajanje na funkciji v.d. predsednika Srbije Nataše Mićić. “Ovakva situacija u pravno uređenim zemljama je nezamisliva”, izjavio je nedavno Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije. Da li onda Nataša Mićić donosi pozitivne poene svojoj stranci ili, naprotiv, njenom ugledu može samo da škodi?
       “Od nje imaju samo štete. Ona deluje kao strano telo ne samo na toj funkciji nego i u samoj stranci. I to što kažem nema nikakve veze sa seksizmom. Uostalom, Vesna Pešić nije nikada tako delovala, ona je imala mnogo veći autoritet”, kritičan je Đorđe Vukadinović. “Nataša Mićić i DOS ignorišu Ustav i neke dobre političke običaje zarad problematičnog dnevnopolitičkog ćara.”
       Predstavnik pragmatične škole mišljenja u GSS Ivan Andrić ne slaže se sa ovakvim ocenama. Za NIN kaže: “Iluzorno je raspisivati izbore kada je većina stranaka za to da budućeg predsednika treba da bira parlament. Do novog ustava deli nas nekoliko nedelja - pa nećemo valjda da biramo predsednika za tako kratko vreme?”
       Situaciju u samoj stranci posle kritika koje su se čule na Skupštini, gde je uz Nebojšu Popova stala i Vesna Rakić-Vidinelić, Andrić ovako opisuje: “GSS od svog osnivanja brani pravo na različitost. Posle našeg objašnjenja i rasvetljavanja događaja oko Radiodifuznog saveta svima je sve bilo jasno. Uostalom, na Skupštini stranke, gde se sve događalo, Nataša Mićić je izabrana za potpredsednicu stranke a ja sam ponovo postao član Predsedništva. Mi se svi slažemo u tome da naša država treba da bude utemeljena na evropskim standardima kako bismo što pre ušli u EU, Partnerstvo za mir i eventualno NATO. Dileme jedino postoje o načinu i dnevnom redu”.
       Cinici bi mogli da primete da se žurba ka NATO-u ne podudara sa pacifističkom, građansko-demokratskom ideologijom GSS. Kad se dosledno suprotstavljate ratu i srpskom nacionalizmu, nije zgodno da se stekne utisak da povlađujete američkom nacionalizmu i militarizmu. Zbog mnogih sličnih kompromisa Đorđe Vukadinović smatra da je GSS propustio priliku da unovči svoj neprikosnoveni politički kapital posle 2000. godine iako je bilo nagoveštaja u tom pravcu. “Svilanović je pokušao da bude neka vrsta mosta - treća struja između DS i DSS-a. Posle kraćeg oklevanja, GSS se priklonio DS i postao njihov najveći sledbenik. Tako će biti, pretpostavljam, do izbora”, prognozira Vukadinović.
       Po ko zna koji put pokazalo se da je lakše biti opozicija nego vlast. Vlast menja kriterijume. Zato je valjda narodni poslanik GSS-a Vlastimir Budimirović prebegao u DHSS Vladana Batića. Rekao je da je reč o sestrinskim strankama, što on kao monarhista i Srbin pravoslavac najbolje zna.
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ