Saveti i opomene (14/08/2003)
(Specijalni dodatak “Sekte duhovna droga” - “Bila sam evnuh”, NIN br. 2744) Stanka Ristić koja je glavni sagovornik što se tiče naše zajednice Hare Krišna svoje izlaganje i optužbe uglavnom bazira na glasinama koje je za vreme povremenih poseta našem sada bivšem centru u Beogradu, pažljivo sakupljala od različitih osoba koje su dolazile na programe samo da bi plasirale različite laži ne bi li poljuljali veru naših članova i gostiju. Laž ponovljena mnogo puta postaje istina, naravno u relativnom smislu.

Prosvetini jadi (14/08/2003)
(“Šta je na poklon”, NIN br. 2743) Prokomentarisao bih poslednje događaje u beogradskoj “Prosveti”, čiji sam direktor nekada bio.

Račun kaže (14/08/2003)
(“Nije bilo šećerne afere”, NIN br. 2744) Iz intervjua Nenada Čanka ispade da nije bilo nikakvih nepravilnosti oko uvoza/izvoza šećera.

Pismo iz Travnika (14/08/2003)
(“Srpski spomeničari”, Odjeci, NIN br. 2743) Uz svako poštivanje pokojnog Đinđića, ne mogu da shvatim da nekome zdravog razuma može pasti na um da pomjera spomenik Branislava Nušića kako bi se našlo mjesto za Zorana Đinđića.

Anarhisti ili snobovi? (07/08/2003)
(“Smiljanić i njegova klika”, NIN br. 2741) Moglo se i očekivati da se u haotičnoj društvenoj situaciji, u kojoj se nalazimo, na javnoj sceni konačno oglase i anarhosindikalisti. U broju od 10. jula NIN im je posvetio gotovo dve strane svog dragocenog prostora i - kao što se moglo i očekivati - na tako mnogo prostora nije rečeno ništa. Ništa relevantno za radnike.

Trulež improvizovane demokratije (07/08/2003)
(“Reforme jedu svoju decu”, NIN br. 2744)

Istinski rodoljub (07/08/2003)
(“Prvi srpski film”, NIN br. 2743) Kao unuk Svetozara Botorića (moja majka, rođena Stanica Botorić, bila je mlađa ćerka Svetozara Botorića), voleo bih da ispravim grešku koja se nalazi u članku “Srpski film” u NIN-u od 27. 7, posvećenom pronalasku filma o Karađorđu, koji je “producirao” (to jest platio svojim sredstvima) moj deda.

Privatizacija problematična (07/08/2003)
(“Problematična privatizacija?”, NIN br. 2744) Činjenica da društvena svojina koja je postojala u našoj zemlji nije isto što i državna svojina, nesumnjivo je učinila da proces privatizacije bude znatno složeniji i problematičniji. Naime, specifičnost društvene svojine sastoji se u činjenici da od tri bitna elementa svojine - pravo upotrebe stvari, pravo ubiranja prinosa i pravo otuđenja - ovo treće ovlašćenje, pravo otuđenja ili prodaje, ne pripada nikome, ni državi (u tom slučaju bi se radilo o državnoj svojini), ni preduzeću (u tom slučaju bi se radilo o grupnoj svojini).

Tipologija sekti (01/08/2003)
Brajan Vilson, sociolog religije, jedan je od najznačajnijih tumača hrišćanstva i zapadne civilizacije posle Drugog svetskog rata. Njegova knjiga, iz koje prenosimo delove relevantne za našu temu, predstavlja temeljno štivo, jedno od najviše citiranih u nauci o religiji

Odgovor sastavljaču Bele knjige (01/08/2003)
(“Pretnja unapred”, NIN br. 2743)

Što gore to bolje (01/08/2003)
(“Beljenje štampe”, NIN br. 2742)

Put ka rešenju? (01/08/2003)
(“Hapšenje mitropolita”, “Crni most u Bitolju”, NIN br. 2743)

Leva noga (01/08/2003)
(“Pisma u boci”, NIN br. 2742)

Zdrav razum (01/08/2003)
(“Šta kažete o bird njatching-u?, NIN br. 2741)

Srpski spomeničari (24/07/2003)
(“Laserski krajputaš”, NIN, br. 2741)

I nekorektno, i površno (24/07/2003)
(“Zgrade i poneka predstava”, NIN br. 2742)

Pretnja unapred (24/07/2003)
(“Beljenje štampe”, NIN br. 2742)

Licemerje iz Ženeve (24/07/2003)
(“Lažan izbor”, NIN br. 2741)