Da li je cena AGB Strategic Research-a previsoka za usluge merenja gledanosti, kad je RTS te iste usluge, prema rečima Srbobrana Brankovića, mogao da pazari i od TNS Media Plan-a dvaput jeftinije i tako uštedi novac poreskih obveznika?

      Baš briga dragog gledaoca što je kviz na BK gledaniji od serije na Pinku (ili obrnuto?) i da li je informativni program RTS-a najgledaniji samo zato što u nekim srbijanskim zabitima “nema struje, al’ ‘vatamo Dnevnik”. Tek kad naiđu reklame, možda se i priseti da svega nekoliko procenata veća gledanost neke emisije znači i nekoliko miliona (čega god) više u džepu TV kuće. Skupo je reklamno vreme, pa su podaci o TV gledanosti zanimljivi samo TV stanicama, advertajzing agencijama i oglašivačima. To znaju i znanje prodaju jedina dva preduzeća za piplmetarsko istraživanje gledanosti televizije u Srbiji (i to je mnogo, kažu): TNS Media Plan (ogranak engleskog Medium Index Gallup International), inače prvi koji je uveo elektronsko merenje TV auditorijuma kod nas, i AGB Strategic Research (zajedničko ulaganje Stratedžik marketinga i italijanskog AGB Group-a). I baš tu, dragi gledaoci, na pomolu je još jedan sukob, ali sa zakašnjenjem od godinu dana.
       Najpre je Srbobran Branković, direktor Media Index-a, 3. jula prošle godine, potpisao ugovor o merenju gledanosti televizije sa Aleksandrom Crkvenjakovim, direktorom RTS-a. Posle dva dana, donet je Zakon o javnim nabavkama (13. jula stupio na snagu), “po kojem bi trebalo da se raspiše tender i odluči o zvaničnom provajderu merenja TV gledanosti u Srbiji”, kaže Srbobran Branković, za NIN. Novi ugovor, sada između RTS-a i AGB-a, 16. avgusta zaključuju Crkvenjakov i Srđan Bogosavljević, predsednik Upravnog odbora AGB-a. I RTS je, kao što ostale velike televizije i danas čine, kupovao podatke obe agencije. Međutim, krajem oktobra - nekako baš u vreme novinske prepiske “Branković protiv Bogosavljevića” o trgovini predizbornim podacima, Crkvenjakov je raskinuo ugovor sa Srbobranom Brankovićem. “Kao javno preduzeće, po odredbama pomenutog zakona, RTS ima obavezu da javne nabavke vrši putem tendera, jer troši novac iz budžeta. Predmet spora je što je izabrana mnogo skuplja usluga, mimo zakona o javnim nabavkama, znači nezakonito. A podaci te agencije favorizuju RTS. Njihova istraživanja pokazuju da je RTS gledaniji za 4,3 odsto u odnosu na naša istraživanja. Postoji očigledan sukob interesa jer, kao prvo, jedna TV kuća kreditira firmu koja treba objektivno da meri rejting svih televizija i, kao drugo, supruga predsednika UO AGB-a član je UO RTS-a (Nadežda Gaće, prim.n). Šta pomisliti drugo nego da je reč o korupciji?”, pita Srbobran Branković.
       Šta kažu ugovori?
       U Brankovićevom ugovoru sa RTS-om piše da TNS, zapravo Medium Index u trenutku zaključivanja ugovora sa RTS-om sprovodi merenje TV auditorijuma na teritoriji Beograda, na uzorku od 110 domaćinstava. Branković se dalje obavezuje da će do kraja 2002. godine obezbediti pokrivenost cele teritorije Srbije sa ukupno 300 domaćinstava, što je oko 1000 lica koja učestvuju u merenju gledanosti (i 400 piplmetara). Cena za celu teritoriju Srbije iznosi 612 hiljada dinara, pokazuje Branković ugovor, koji je zaključen na neodređeno vreme i može se raskinuti “jednostrano u bilo koje vreme, bez posebnog navođenja razloga”.
       Jedva mesec i po dana kasnije RTS potpisuje ugovor sa AGB Stratedžikom, na tri i po godine, do decembra 2005. U tom trenutku AGB obuhvata 43 odsto populacije, a to je uzorak od 350 domaćinstava. U ugovoru, koji je isti za sve televizije (razlika je samo u ceni), AGB se obavezuje da do kraja 2002. godine pokrije celu populaciju Srbije. Reč je o uzorku od 800 domaćinstava (tačnije, 890) koji je tada i formiran. To je oko 3 000 ljudi koji učestvuju u merenju TV gledanosti. Cena usluge “od trenutka potpisivanja ugovora” je oko milion i osamdeset hiljada dinara. Ova NIN-ova saznanja potvrdio je Darko Broćić, direktor AGB-a, pokazavši sporni ugovor koji je mnogo detaljniji u članu Klauzula o raskidu nego što je to slučaj sa prvim. Pravnički rečeno, tvrđi. “Svaki ugovor može da se raskine”, kaže Aleksandar Crkvenjakov, za NIN. “Dovoljno je da ne platimo za jedan mesec i saradnji je kraj.”
       Kad je reč o mogućem povređivanju Zakona o javnim nabavkama i neraspisivanju tendera za zvaničnog provajdera, Crkvenjakov se poziva na stav 9 člana 98 pomenutog zakona koji kaže da usluge vezane za istraživanje ne idu na tender, tačnije: Odredbe ovog zakona se ne odnose na usluge istraživanja i razvoja (osim u slučaju kada rezultate istraživanja naručilac koristi isključivo za svoje potrebe) pod uslovom da troškove ovih usluga snosi u potpunosti naručilac (Službeni glasnik RS, 5. jul 2002).
       “Ne moram dalje ni da pričam, ali da te stavke u zakonu nema, ugovor sa Stratedžikom traje od 2000. godine. ‘Ajde, promenio ime u AGB pa je sklopljen novi ugovor avgusta 2002, ali predugovor, odnosno pismo o namerama je pravljeno u januaru prošle godine. Po Zakonu o javnim nabavkama to se tretira kao započeti proces ugovaranja i takođe ne podleže tenderu nego može da se završi po tom istom zakonu bez prethodnog objavljivanja nabavke (član 92, stav 2). I treće, čak i da toga nema, kad se kupuje roba, tj. usluge, Zakon zahteva bar dve ponude koje zadovoljavaju uslove iz konkursa, a stav stručnjaka u RTS-u koji se bave istraživanjem javnog mnjenja jeste da servis Srbobrana Brankovića, dakle TNS, ne zadovoljava uslove. Kažu da dobijamo izobličene rezultate, jer nemaju kompletan uzorak. Samo jedna ponuda ne podrazumeva tender nego direktnu pogodbu”, kaže Crkvenjakov.
       Radio-televizija Srbije je plaćala punu mesečnu cenu od početka, iako je procenat teritorije obuhvaćen elektronskim merenjem tada bio 43 odsto? Da li je RTS time pomogao AGB-u, kreditirao ga da zaokruži sistem, kupi bolju tehniku, napravi uzorak od 890 domaćinstava, dvaput veći od uzorka Brankovićevog servisa?
       “Što se cene tiče, krenulo se od jednog nivoa koji je rastao kako je sistem kompletiran. Jeste AGB mnogo skuplji, ali jeftin servis koji ne vrši posao ne znači mi ništa. Kao i sve ostale mušterije AGB-a, mi plaćamo uslugu. Toliko smo pomogli i njima i Galupu. To nije kreditiranje, to je plaćanje usluge. Ne meri AGB rejting samo RTS-u, meri svima.” Aleksandar Crkvenjakov više puta ponavlja da se opredelio za AGB, zato što je ovo preduzeće prvo zatvorilo sistem, i sa uzorkom od oko 3 000 ljudi obuhvatilo celu TV populaciju Srbije. “Pokrivanje urbanih centara nam ne daje realnu sliku, a to je osnovni problem kod Srbe Brankovića. Zato su Pink, BK i B92 gledanije prema Galupu. Servis Darka Broćića pokrio je i sela, zaseoke, najzabitije srbijanske krajeve, bez telefona, pa ih preko GSM modula vezuje u sistem. Gledaoci RTS-a nisu samo u urbanim delovima Srbije, Šumadiji... RTS pokriva celu teritoriju Srbije pa nam je neophodno da se i istraživanja gledanosti odnose na celu Srbiju. To je AGB postigao, a Galup nije. Kad se razviju, kad i Galup zaokruži sistem u Srbiji, neka se na republičkom nivou odluči ko će biti zvanični provajder.”
       Srbobran Branković kaže da je u trenutku raskida ugovora sa RTS-om TNS već imao celu teritoriju Srbije i “zaokružen sistem” i da je smešno da se stavlja takva vrsta prigovora: “Naš uzorak je modeliran tako da reprezentuje TV gledalište cele Srbije. To znači da ako u TV gledalištu Srbije seoska populacija učestvuje sa, primera radi, 60 odsto, ona kod nas u uzorku učestvuje 60 odsto. Kad jednom proglasite da ste pokrili celu Srbiju, nemoguće je da postoji demografska diskrepancija između uzorka i populacije. Imamo kontrolu direktno iz Londona, nismo mi srpska firma. Da nemamo dobar uzorak, momentalno bi nam uzeli licencu.” Branković još kaže da je četiri stotine domaćinstava sasvim dovoljno da se da odlična procena TV gledanosti: “To je uzorak od 1 200 ljudi, što je sasvim dovoljno kad se zna da je u istraživanjima javnog mnjenja dovoljno 1 000 ljudi u uzorku da pogodite kako će ljudi glasati, jer se u prvom slučaju radi o opservaciji a u drugom o elektronskom merenju. Ako u istraživanju gde je reč o opservaciji sa hiljadu ljudi u uzorku možete da date tako preciznu procenu izbora, merenjem možete da postignete mnogo bolju procenu. Naših 400 domaćinstava je pokriveno najsavremenijom opremom. Podignuta je fama oko tih 800 domaćinstava koje ima AGB. Dobili su kredit od RTS-a i instaliraju bezvrednu opremu koja je izbačena iz upotrebe pre osam godina. Veći uzorak ne znači da je i bolji uzorak, ako postoji neki faktor zakrivljavanja, kao što je povećano odbijanje da se prihvati instaliranje zastarelih piplmetara.”
       Darko Broćić, direktor AGB Strategic Research, kaže da se oprema za elektronsko merenje gledanosti prilagođava televizijskoj opremi u domaćinstvima. “Postoje tri serije različitih piplmetara TVM1 TVM2 i TVM4, a M3 je bio samo test varijanta. Najsavremeniji su M4 piplmetri i mi ih delom koristimo. Oni su pravljeni za televizore poslednje generacije, koji imaju slabu frekvenciju.” Iako taj piplmetar M4 može da se postavi i na televizore iz sedamdesetih godina, na primer, Darko Broćić kaže da je “malo blesavo na takav televizor stavljati 20 puta skuplji piplmetar”. Za RTS, cena jeste najskuplja, priznaje Broćić, i zato što RTS ima tri programa čiju gledanost prati njegov servis. “AGB Srbija pravi problem našim agencijama u svetu zato što je naš servis daleko jeftiniji nego servis u Hrvatskoj ili Sloveniji. Zbog nejakog tržišta mi smo sračunato išli na to da cena bude niža. Na osnovu tri kriterijuma formira se cena za velike televizije. To je tehnička pokrivenost svake televizije, učešće u advertajzing budžetima i učešće u auditorijumu.”
       Broćić još kaže da se RTS opredelio za AGB i zato što su RTS-u potrebni podaci o gledanosti nekomercijalnog programa, na primer obrazovnog ili kulturnog: “Lako je snimiti, tj. izmeriti gledanost nekih udarnih emisija koje gledaju milioni ljudi, ili stotine hiljada, to se da izmeriti mnogo manjim uzorkom. Međutim, školski program u 11 pre podne na RTS-u teško ćete izmeriti na uzorku od 1 000 ljudi. A RTS-u kao budućem javnom servisu, ti podaci su dragoceni.”
       Direktor Crkvenjakov ne vidi da postoji sukob interesa u tome što je Nadežda Gaće, član UO RTS-a, supruga Srđana Bogosavljevića, predsednika UO AGB-a: “Vi biste se odrekli usluga servisa zato što postoji takav odnos? Kao da ovde ima šest servisa, pa ću ja zbog Bogosavljevića i Nade da raskinem ugovor i izaberem drugi, jer kao tu neko ima vezu!? Ako hoćete da teramo mak na konac, oni nisu supružnici. To pitanje je već potezano kad je Nadežda Gaće figurirala kao kandidat za člana Radiodifuznog saveta. Opet sukob interesa, pa se ispostavilo da nisu u braku.
       Da li je trebalo da otkažem pretplatu na NIN zato što mi je Gliša (Milivoje Glišić, prim.n.) sedeo u Odboru od samog početka? Ili, Vreme zbog Cerovića?”
       A ako komšiji crkne piplmetar?
      
       ZORA LATINOVIĆ