Severnoamerički savet za pouzdanost u elektroenergetici (NERC) istražiće više od 10 000 “slučajeva” ili neobičnih “pojava” u mreži transmisionih linija i elektrana, u kojima bi se mogli kriti uzroci iznenadnog raspada električne mreže 14. avgusta ove godine

      Amerika je doživela, i preživela, još jedan istorijski datum. Raspad elektroenergetskog sistema, kakav se desio 14. avgusta ove godine, nije zabeležen u njenim modernim vremenima. Severoistok Sjedinjenih Država i jugoistok Kanade pogođeni su, po širini i po dužini, raspadom energetske mreže i svim posledicama koje uz to idu. Jedna od benignijih je mrak, koji se pominje kao opšta metafora za pometnju koja je nastala iznenadnim prestankom mogućnosti da se koriste prednosti električnog osvetljenja, podzemne železnice, liftova, automatskih regulatornih strojeva - svega što “radi” na električni pogon. Ukratko, na američkom delu kontinenta, pogođene države Njujork, Nju Džerzi, Vermont, Mičigen, Ohajo, Pensilvanija, Konektikat i Masačusets, s tako velikim gradovima kao što su Njujork (Siti), Olbeni, Bafalo, Klivlend, Kolambos, Detroit, našle su se u haosu. Oko 50 miliona ljudi ostalo je bez orijentira.
       Do raspada elektroenergetskog sistema došlo je negde oko četiri posle podne (vreme na Istočnoj obali), i sada se zna da je on bio uslovljen prekidom rada nuklearnih elektrana u državama Njujork i Ohajo. Ali dok to saznanje nije objavljeno, prostor za razne pretpostavke bio je veliki, mada su savezne vlasti požurile da isključe najstrašniji od svih mogućih uzroka - da je tu ponovo reč o terorizmu.
       Kao i u slučaju 11. septembra, i sada se javljaju glasovi koji potvrđuju da je državna adminstracija bila na vreme upozoravana na mogućnost kraha kakav se, konačno, i desio. Dve organizacije - Nacionalni savet za ugovornu isporuku energije (NECA), i Međunarodno bratstvo električarskih radnika (IBEV) - nedvosmisleno potvrđuju da su još 13. marta 2000. godine upozorile na manjak radnika u proizvodnoj i distributivnoj mreži elektroenergetike. Ako se u sledećih nekoliko godina ne regrutuju i u potpunosti ne osposobe hiljade novih radnika, kažu zvaničnici NECA-IBEV, sva očekivanja da ćemo živeti u veku visokih tehnologija mogu se svesti na to da koristimo samo one prljave.
       Opomena zvuči još ozbiljnije kada se zna da ove dve organizacije predviđaju da će u sledećoj deceniji biti potrebno još 50 000 novih radnika, poglavito instalatera/tehničara, samo za postavljanje informatičke kablovske mreže u poslovnim zgradama i ustanovama. Trenutno, u svom višegodišnjem programu obuke, NECA-IBEV imaju 40 000 pripravnika (šegrta) koji se školuju za električare.
       “Nažalost, sjaj visokih tehnologija, koji je blesnuo preko noći, zaveo je mnoge da više ne cene ugled visokokvalifikovanih zanatlija i njihovo mesto u radnom svetu”, smatra predsednik IBEV-a Džon Beri. “Našoj zemlji potrebno je da ponovo ceni vrednost kvalifikovanog rada.”
       U tom smislu, NECA-IBEV nude razne pogodnosti onima koji se odluče za karijeru električarskog radnika. Obećava se, pre svega, zaposlenje i dobra plata, zdravstveno i penziono osiguranje, a u toku trogodišnjeg školovanja i novčana naknada koja se, u proseku, kreće između 50 i 75 hiljada dolara. Instalater/tehničar sa određenim iskustvom, kasnije može da računa i sa zaradom od 50 000 dolara godišnje.
       “Ako Amerika u 21. veku hoće da bude globalno konkurentna i da služi munjevito rastućim tehnološkim potrebama, ona mora mlade ljude da privuče u građevinsku industriju u celini, a posebno u oblasti električne energije”, smatra Džon M. Grau, izvršni šef NECA. Eto jasnog orijentira, i u mraku.
       Pakao je saniran u roku od dva-tri dana, i pošto je snabdevanje električnom energijom vraćeno na normalu, na dugoročnim orijentacijama ponovo se ne radi da bi se istražili neposredni uzroci dramatičnog događaja. Ta istraga, međutim, može da potraje nekoliko nedelja, a moguće i nekoliko meseci. Podseća se da se raspad manjih razmera desio na severoistoku zemlje i 9. novembra 1965. godine, i da je tada bilo potrebno gotovo dve godine da bi se utvrdio uzrok - kolaps hidroelektrane na reci Nijagara u državi Ontario. Posle toga osnovan je NERC (North American Electric Reliabilitu Counsil, Severnoamerički savet za pouzdanost u elektroenergetici), koji će i sada imati da istraži više od 10 000 “slučajeva” ili neobičnih “pojava” u mreži transmisionih linija i elektrana, u kojima bi se mogli kriti uzroci iznenadnog raspada.
       Istraga će pratiti dva pravca: zašto je prekinut dotok električne energije, i zašto se bezbednosni sistemi nisu uključili da spreče raspad.
       Za sada sve liči na veliku zagonetku, jer: kad se jedna transmisiona linija prekine, struja automatski traži alternativan put. Kad ispadne jedna od elektrana u sistemu, onda druge rade pojačano da bi energetski sistem održale u ravnoteži. A ništa se od toga nije dogodilo. Naprotiv. Redosled događaja prilikom raspada tog četvrtka primorao je 102 elektrane da se automatski isključe i tako se zaštite od oštećenja. Zašto?
       Cena odgovora na ova pitanja već je delimično poznata: prve računice govore da je samo privreda grada Njujorka pretrpela štetu od stotine miliona dolara, i da je pet ljudskih života, na razne načine uslovljene strujom, otišlo nepovratno.
       Paradoksalno, ali dok se ljudski život svuda proglašava najvećom vrednošću, u ovakvim događajima ono što se dogodilo pojedincima obično se proglašava “malim ljudskim pričama”. Tako se u jednoj od njih pojavljuje sitan trgovac Pando Andonopulo, koji već 30 godina drži na Petoj aveniji prodavnicu sireva i kome se u njujorškoj epizodi sa strujom istopilo nekoliko stotina kilograma ovog desertnog proizvoda, zajedno s pripremljenim salatama i sendvičima. “Sad je pitanje hoću li imati da uplatim za penziju”, kaže on tužno. U drugoj priči pravi junak je bila izvesna Beti Flojd koja se našla sama u zaglavljenom, pretoplom, mračnom liftu gde je gotovo 19 sati čekala hoće li je neko osloboditi. Konačno su u petak stigli vatrogasci kojima je neko prijavio njene pozive za pomoć.
       Ali, zašto samo Beti Flojd, kad je izvesno da je na stotine hiljada ljudi toga poslepodneva ostalo negde zaglavljeno, da je u robi na skladištima, industrijskim frižiderima i još kojekuda bilo mnogo većih gubitaka nego što ih je zabeležio nesrećni Andonopulo?
       Odgovor je možda u tome da se ono ljudsko ponajpre krije u onom što je malo.
       Bilo kako bilo, sad više i neće biti mnogo mesta za nove priče te vrste. Novine su prošlog ponedeljka javile: “Svežije vreme i opravljeni električni vodovi umnogome su olakšali povratak na posao u delovima zemlje koji su bili pogođeni najtežim nestankom struje u istoriji Sjedinjenih Država. Semafori su uredno svetlucali, kompjuteri su vratili na tračnice vozove i podzemnu železnicu, poslovi su nastavljeni punom parom.” Ali odgovorni za energetsku politiku opomenuli su korisnike električne energije da u ponedeljak “ne luduju preterano”.
      
       ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ