Vladin direktor za informacije Alister Kembel, od koga se očekivalo da bude jedan od glavnih svedoka, kao da je istovremeno hteo da svedoči i u korist optužbe, i u korist odbrane

      U Engleskoj se još sabiraju odlomci događaja koji su nedavno doveli do samoubistva dr Dejvida Kelija, biohemičara i vladinog eksperta za iračko oružje masovnog uništavanja. Crta još nije podvučena. Žrtva je poznata (u verziju samoubistva dr Kelija još niko nije otvoreno posumnjao), traži se krivac. Na sceni su mnoge ličnosti i institucije britanskog parlamentarnog i javnog života, uopšte. U središtu je sam premijer Toni Bler sa svojom vladom (posebno Ministarstvom odbrane), a oko njega su britanska javna medijska kuća Bi-Bi-Si sa svojim novinarom Endruom Giliganom, parlamentarni istražitelji koje predvodi lord Haton, svedoci optužbe, svedoci odbrane i - celokupna britanska, a delom i svetska, javnost. Utvrđuje se sledeće: da li je britanska vlada pred početak rata u Iraku namerno prenaglašavala stepen opasnosti koju Irak sa svojim navodnim biohemijskim oružjem predstavlja za region, i da li je premijer Toni Bler, svesno se koristeći manipulisanim podacima, neodgovorno uveo zemlju u rat? Da li je novinar Bi-Bi-Sija Endru Giligan imao informatora u ličnosti sada počivšeg dr Kelija, i da li je uzdržanost ovog naučnika u pogledu iračkog oružja i stepena opasnosti koji ono predstavlja uslovila i “oklevajući stav” reportera Bi-Bi-Sija, a time i cele medijske kuće u vezi s ratom u Iraku? Da li su određene službe i ličnosti iz britanske vlade, videvši šta se događa, počele da optužuju dr Kelija kao informatora Bi-Bi-Sija i da vrše pritisak na njega sa ciljem da svoja naučna saznanja “usaglasi” sa stavovima vlade, što je, konačno, i dovelo do njegovog samoubistva?
       Prva svedočenja u parlamentarnoj istrazi nisu išla u korist Tonija Blera i njegove vlade. Prošlog ponedeljka, jedna od do sada najozbiljnijih optužbi došla je od Džonatana Pauela, šefa premijerovog kabineta. On je potvrdio da je najbližim Blerovim saradnicima poslao poruke u kojima im je rečeno da optužbe protiv Iraka nisu zasnovane na pravom stanju, to jest da su dosijei o iračkim pretnjama “prenaduvani”.
       Značajan prilog istrazi očekuje se sve vreme i od Blerovog direktora za komunikacije Alistera Kembela, čije je ime, za života, stigao da pomene i dr Dejvid Keli, označujući ga dvojici Bi-Bi-Sijevih reportera kao zvaničnika koji je hteo da dosije o zabranjenom iračkom oružju bude malo “seksiran” (sexed up), što se može tumačiti i kao “podložen”, ali i kao aluzija koju direktor za komunikacije čini na izvesne seksualne sklonosti dr Kelija. Naime, i engleska obaveštajna služba, kao i sve druge, zloupotrebljava devijantne strane neke ličnosti da bi ih priklonila za saradnju.
       Alister se zaista pojavio na saslušanju u dva uzastopna dana početkom ove nedelje (ponedeljak i utorak), ali njegovo svedočenje bilo je više evazivno nego afirmativno. Kao da je istovremeno hteo da svedoči i u korist optužbe, i u korist odbrane. Malo je optuživao druge, više je branio sebe.
       Za jedan od najvažnijih dosijea o iračkom naoružanju, u kojem se tvrdi da “Irak može u roku od 45 minuta da aktivira oružje za masovno uništavanje”, Alister je rekao da je obaveštajna služba već imala taj dokument pre nego što je stigao njemu u ruke. Takođe je potvrdio da je šef Zajedničkog obaveštajnog komiteta ser Džon Skarlet bio “u potpunosti zadužen” da napiše septembarski dosije o iračkom programu naoružanja. Što se tiče tvrdnje o oružju koje može da bude aktivirano u roku od 45 minuta, on ne zna otkud ona potiče, niti se potrudio da to sazna.
       Malo od nekoga za koga se očekivalo da će biti centralna figura ovog saslušanja.
       Što se tiče “ispoljavanja sklonosti” dr Kelija, Alister Kembel se složio da bi za ugled pokojnog naučnika bilo bolje da se o tome progovori “jasno, jednostavno i prikladno”, nego da se o tome nagađa u medijskim igrama. No, on je i dalje odricao da je dosije “podlagao” bilo ko u Odeljenju za komunikacije Dauning strita. “Dogovor je bio da ser Džordž Skarlet bude u potpunosti zadužen za pisanje dosijea, a mi iz Desetog odeljenja da pružimo svu pomoć koju zatraži”, rekao je on.
       Alister Kembel je takođe porekao da je on brifovao novinare u vezi s obavešajnim podacima koje je sadržao septembarski dosije, a najmanje u vezi s tvrdnjom o sposobnosti da se neko oružje lansira u roku od 45 minuta. “Nije bilo nikakvog posebnog brifinga da bi se skrenula pažnja na samo jedan deo dosijea”, rekao je on. “Ali koliko mene služi sećanje na to vreme, imali smo dva ili tri dnevna lista koji su doneli tu priču o 45 minuta. Dakle, ne prihvatam da je to bilo nešto što smo gurali posebno naglašeno.”
       Za trenutak je izgledalo da će Kembela uzdrmati intervencija Džemsa Dingemansa (član Kraljičinog saveta), koji je rekao da je istražiteljima predočena poruka koju je šef Blerovog kabineta Džonatan Pauel poslao elektronskom poštom, i u kojoj poziva Kembela da predskaže šta će londonski Ivning standard doneti na naslovnoj strani onog dana kad dosije bude objavljen.
       No, Alister Kembel je hladno saopštio da on na tu poštu nije odgovorio, i da se ne seća da li je o tome uopšte i razgovarao s g. Pauelom. “Imam u svom dnevniku jednu zabelešku koja se odnosi na moj razgovor... ne znam, ili sa ministrom inostranih poslova, ili sa Džonom Vilijamsom, gde se slažemo da smo sada pustili dosije u javnost, a premijerove reči u Parlamentu govoriće same za sebe”, objasnio je on. Ako je objasnio.
       Svedok se našao u izvesnoj zabuni i kad je predočena elektronska poruka Denijela Prusa, iz Odeljenja za štampu Dauning strita, u kojoj se sugeriše da irački vođa treba da bude “oličen” u dosijeu kao “loš momak”. On je u svom objašnjenju insistirao da se “ne seća da je odgovorio na taj memorandum”, a g. Prusa ocenio je kao dobrog službenika u Odeljenju za štampu koji se “malo žalio na svoj platni razred” (?) I još je dodao da su takvi komentari “kancelarijska ćaskanja” za koja se nalazi povod u ranijim nacrtima dosijea.
       Tako je, u najvećem delu, izgedalo pre dva dana svedočenje od kojeg se očekivalo da će imati presudnu težinu za obaranje ili opstanak Blerove vlade.
       Pa sad, ako je to pomoglo istrazi...
       Sve se, ipak, čini da Englezi u ovom slučaju na sjajan način demonstriraju primenu sopstvenog izuma koji preporučuje: kad nešto hoćeš da sakriješ, zataškaš, gurneš pod tepih, odložiš, zaboraviš - samo osnuj parlamentarnu komisiju.
       Ili to beše naš izum?
      
       ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ