Kada smo već po ko zna koji put pobedili Mađare u nekom od finala značajnog vaterpolo turnira, koji je uzgred rečeno, i olimpijski sport, svetom je zavladao strah

      Postalo je monotano, zabrinjavajuće dosadno! Momci iliti dečaci, svejedno, seniori, juniori, kadeti, pioniri i oni koji prvi vazduh “šmrču” u kolevci, iz “klimave” zajednice Srbije i Crne Gore, šampioni su od rođenja. Šampioni Evrope ili sveta su, to je, valjda, svejedno u igri loptom - još u vodi, zvanom vaterpolo. Svetski juniorski šampionat za vaterpoliste u Napulju završen je minulog vikenda tako što su momci (mlađi punoletnici) iz Srbije i Crne Gore profesorski preslišali sve protivnike iz ostatka sveta. Samo su Rusi u predtakmičenju u grupi izvukli častan poraz (9:8) dok je u ostalim utakmicama naša reprezentacija sa deset i više golova razlike “tukla” protivnike, doduše, samo u igri loptom - još u vodi! Tako je bilo i u polufinalu protiv Italijana, koji su po tradiciji, kao domaćin turnira, imali velike ambicije. Mali “žabari” su jedini gol na utakmici (11:1) postigli tridesetak sekundi pre kraja poslednje četvrtine. Valjda, radi utehe. Da li samo zbog toga tek domaćin je na jedvite jade pronašao traku sa onom himnom: “... živi, živi, još ste živi, hej Sloveni...” i tako zaslužio prelaznu ocenu za organizaciju šampionata.
       U finalnoj utakmici selekcija Srbije i Crne Gore trijumfovala je protiv vršnjaka iz Mađarske, u produžetku (8:7), a ovakvu “tešku” igru prokomentarisali su da je, u stvari, bila i najslađa na turniru. “Mnogo su se trudili”, izjavio je juniorsko-seniorski reprezentativac SCG Boris Zloković, za kolege iz suprotnog tabora.
       Vaterpolo su, u stvari, izmislili Englezi, čija je stoletna imperija uvek bila okružena vodom. Ali, nikada nisu postali šampioni sveta! Mađare koji nemaju more, ali imaju mornaricu, redovno selekcije iz bivše SR Jugoslavije i sada SCG “tuku”, na velikim takmičenjima. Možda što zajednica SCG ima parče mora, ali ne i ubedljivu mornaricu. Ili tako nešto. Što dečaci sa ovih prostora uče plivanje prvo u Moravi, Nišavi i Rasini, potom u Dunavu i Savi pa tek onda u bazenima koji su doskora služila kao skladište za otkup grožđa.
       Možda više od uspeha i osvajanja šampionata sveta raduje što ova generacija vaterpolista iz Srbije i Crne Gore ima sjajnu budućnost. Ima budućnost u sportu koji možda nije preterano atraktivan, ali je sigurno najteži, jer treba pored plivanja i kontrolisati loptu - u vodi. Engleski džentlemeni nisu usvojili ovo pravilo i zato kao izmislioci ovog sporta igraju samo sporednu ulogu na velikim takmičenjima.
       Jedno pitanje je zaista neizbežno: “Zašto samo mi i Mađari predstavljamo velike vaterpolo sile?” Isuviše često igramo finalne mečeve, Vaterpolo se uglavnom smatra igrom siromaha. Potrebno je imati kupaće gaćice i plastičnu kapu na glavi, naravno, i loptu. Da li je samo to dovoljno? Mnogi će reći da je upravo to dovoljno. Ali nije. Ima i ona druga priča: u zdravom telu - zdrav duh. To je ta razlika u odnosu na ostatak sveta koju imaju plivači iz Srbije i Crne Gore i Mađarske. Zato će i u budućnosti vaterpolisti iz takozvane srednje Evrope uvek imati prednost nad ostatkom sveta. Veliki plivači Amerikanci ne znaju da kontrolišu loptu u vodi, nemaju lucidnost, nemaju tehniku dodavanja. Važno im je da plivaju brže od ostalih i ako u toj trci pobede, smeši im se uloga Tarzana u nekakvoj holivudskoj priči. Ono kao Džoni Vajsmiler. Kada smo već po ko zna koji put pobedili Mađare u nekom od finala značajnog vaterpolo turnira, koji je, uzgred rečeno, i olimpijski sport, svetom je zavladao strah. Sada je za ostatak vaterpolo sveta i kišna glista postala kobra!
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ