NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Amanet iz detinjstva

Glavni slikar već je u Ubu - Nikolaj Aleksandrovič Muhin. Savetnik je predsednika Putina za kulturu i umetnost, redovni član Ruske akademije umetnosti, zaslužni umetnik Rusije

      Jedna veličanstvena crkva sagrađena je u Ubu - crkva Vaznesenja Gospodnjeg, prema projektu arhitekte Predraga Ristića Isusa i parama Stanka Subotića Caneta. Nema tu ničega čudnog: arhitekta Ristić majstor je svog zanata, Stanko Subotić ima veliko bogatstvo, koje ga, pišu jedne obaveštene novine, čine najmoćnijim čovekom na Balkanu. Nije ništa novo da mi, često, sebe ističemo kao prve na Balkanu, u bilo čemu (imamo i najveći državni cirkus na Balkanu, bili smo i prvaci samoupravljanja na Balkanu, imamo i najstariju pivaru na Balkanu, u Pančevu, bez obzira na to što Pančevo nije na Balkanu), ali iza ovog dima ima verovatno i istine. Novine su Stanka Subotića već krunisale i prozvale Kraljem Dima (nije nikakva tajna da je reč o poznatom svetskom i evropskom trgovcu duvanom i duvanskim prerađevinama), i kad pristaje da se slika za naše novine, kaže - slikaj Kralja Dima, praveći ironiju na one koji su mu taj nadimak dali.
       Nadimci umeju da budu banalni. Njemu to očigledno ne smeta. Industrija duvana spada u velike svetske industrije, u njoj radi više od sto miliona ljudi i u razvijenim demokratskim zemljama duvandžije su omiljeni ljudi. Duvan jeste štetan po zdravlje, ali je vrlo koristan za demokratske države jer im puni budžete. Porez koji se ubira od duvana toliko je veliki da se može reći da su neke države onoliko jake koliko pušača imaju. Ono što je tamo zakon, i više od zakona, to je da svako ko trguje duvanom plaća redovno porez i može mirno da se bogati.
       Stanko Subotić Cane ima privatni avion. Ima i jahtu. Kupio je stotine hektara francuskih vinograda u Burgundiji i podrum, pravi vrhunsko francusko vino koje je stiglo i do Bele kuće, a uskoro će otvoriti, u centru Beograda, vinoteku, sa francuskim vinima.
       Koliki je taj podrum? Da li je veći od vršačkog?
       - Da, mnogo je veći od vršačkog - kaže Subotić.
       Poznato je da vršački podrum ima najveće bure na Balkanu, iako ni Vršac nije na Balkanu.
       Poštujući pravilo da bogate ljude nikada ne pitamo za prvi milion, jer oni o tome nikada ne govore, pitamo Stanka Subotića kako je postao ktitor crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu?
       - Nema tu ničega neobičnog. Rođen sam u Ubu, moja je kuća bila blizu stare crkve, a kao dečak od sedam godina postao sam član crkvenog pevačkog hora. Mnogo me je voleo sveštenik. Naša stara crkva bila je potpuno propala, svakog dana mogla je sama od sebe da se sruši i desilo se, pre nekoliko godina, da se njen krov zaista srušio. I moj je sveštenik ostario, razboleo se i ja sam ga, bolesnog posetio. Stavio mi je u amanet da sagradim novu crkvu. On je ubrzo umro a meni je njegova molba bila svetinja. To su jedini razlozi zašto sam odlučio da platim izgradnju nove crkve u Ubu a nikako neka moja želja da sebi pravim promociju ili zadužbinu za života. Ali, imam i ja jedno pitanje: zašto mnogi naši bogataši ne zidaju crkve (čast izuzecima), zašto ne grade i neke druge zadužbine, kao što su to radili bogati Srbi u prošlosti? Znam da se mnogi ljudi raduju novoj crkvi i znam da ima i onih koji se tome ne raduju. O tome ne razmišljam. Mislim samo na to da crkva bude što pre gotova i zato sam doveo najbolje majstore iz Rusije, koji su, za rekordno vreme, oslikali, u Moskvi, crkvu Hrista Spasitelja, najveći pravoslavni hram na svetu, koji je Staljin srušio.
       Građevinski radovi već su završeni, crkva izgleda monumentalno. Napravljena je od valjevske sige, mekog kamena, boje slonove kosti, sa nijansama koje vuku na braonkasto i žućkasto. Između redova, ubacivana je crvena cigla i naravno da crkva u Ubu liči na manastir Gračanicu. To je klasičan vizantijski stil izgradnje pravoslavnih hramova. Zar bi iko pomislio da bi arhitekta Ristić mogao da gradi crkve u baroknom stilu? On je, u svom stilu, predložio da se sve vojvođanske pravoslavne barokne crkve sruše i na njihovom mestu sagrade nove crkve u vizantijskom i srpskom srednjovekovnom stilu.
       Za svaku hrišćansku crkvu važna je unutrašnja dekoracija. Program izrade fresaka pravoslavnog hrama (uopšte) zasniva se, prvo, na Svetom pismu i Svetom predanju i na tumačenjima Otaca i Učitelja Crkve (ove redove ispisujemo poštujući crkveni pravopis). Drugo, moraju se poštovati opšti principi pravoslavnog zidnog slikarstva. Treće, sve se mora zasnovati na lokalnim i nacionalnim tradicijama. Osim toga, program fresaka mora uvažavati i to kome je hram posvećen, a tu je i njegov društveni značaj.
       Crkva, prema tumačenju svetog Maksima Ispovednika, “jeste oblik i slika sveta u celokupnom njegovom sastavu”. Sveti patrijarh German Konstantinopoljski razradio je tu tezu još detaljnije. Kaže on da je crkva “zemaljsko Nebo, na kojem živi i prebiva Prenebesni Bog. Ona služi kao podsećanje na Raspeće i Pogrebenje i Vaskrsenje Hristovo... Ona je najavljena kroz patrijarhe, osnovana na Apostolima, prorokovana Prorocima, divno ukrašena Jerarsima, osveštana Mučenicima.”
       Freske u hramu raspoređuju se hijerarhijski: najvažnije predstave postavljaju se na svodove, jer svodovi (tavanica), prema tumačenju svetog patrijarha Sofronija Jerusalimskog označavaju Nebo. Zato će u glavnoj kupoli crkve biti oslikano poprsje Hrista Pantokratora, u svodu apside biće oslikana Bogorodica, u bočnim kupolama arhanđeli, a na svodovima kraka centralnog krsta osam od dvanaest Velikih Praznika, u oltaru Pričešće Apostola hlebom i vinom i Služba Svetih Otaca (poklonjenje žrtvi). Na svodu žrtvenika biće Klonuli Isus (Hristos Star Danima...) I tako dalje i tome slično.
       Glavni slikar već je u Ubu - Nikolaj Aleksandrovič Muhin. Savetnik je predsednika Putina za kulturu i umetnost, redovni član Ruske akademije umetnosti, zaslužni umetnik Rusije. Kaže, kratko, kako je došlo vreme da se ruska škola crkvenog slikarstva vrati u Srbiju, odakle je i nastala, jer su naši slikari srednjovekovnih manastira davno stigli u Rusiju i ruske slikare učili svojoj umetnosti.
       E, ti su bili prvaci Balkana.
      
       PETAR IGNJA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu