(“Krivina revolucije”, NIN br. 2746)

      U GSS-u je trenutno najjača opcija koja nije oduševljena fuzijom sa DS. Dakle, ni iz “fundamentalističkih”, ni iz “pragmatičkih” razloga. Dokazano je to na nedavnoj skupštini GSS-a. Ta većina su ljudi, mahom iz centralne Srbije, koji su proteklih desetak godina naporno radili na izgradnji infrastrukture stranke, i na širenju ideja GSS-a u Srbiji.
       Tiha većina u GSS-u nisu “fundamentalisti” kojima odgovara da stranka ne postoji, a da “frakcija” - desetak ljudi, zapravo - savetuje DS, iz ne znam kojih, valjda altruističkih, razloga.
       Tiha većina u GSS-u nisu “pragmatičari” koji bi glasali za sve, samo da budu u blizini vlasti (npr. u Upravnom odboru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ili da budu zamenici u najrazličitijim ministarstvima).
       Tiha većina u GSS-u, možda naivno, brani osnovna načela stranke u srbijanskom, uvek poluratnom okruženju. U uslovima medijske blokade DS ti ljudi bivaju izloženi šikaniranjima od strane bliskih koalicionih partnera na terenu, a bez zaštite iz vrha stranke. Ćute i “fundamentalisti” (iz elitističkih) i “pragmatičari” (iz materijalno-sitnosopstveničkih razloga nezameranja).
       Tiha većina u GSS-u želi da stranka, pod svojim ponosnim imenom - pod kojim je do pre nekoliko godina bila treća u tadašnjoj opoziciji, iza SPO-a i DS - izađe samostalno na izbore i proveri svoj rejting.
       Ideje tihe većine o očuvanju identiteta podržava i predsednik stranke Goran Svilanović, koji mora da se liši i “pragmatičnih” i “fundamentalističkih” savetnika ako ne želi da bude upamćen kao poslednji predsednik GSS-a.
       P. S. Da nije ovako, da su pobedili “pragmatičari”, zašto bi Vlasta Budimović prešao u pragmatičnu DHSS?
      
       MILUN VASIĆ,
       Jagodina