Indikativno je reagovanje istaknutih albanskih imena na Kosovu na Despiceva glasna razmisljanja: ako je to predlog za razgranicenje, pozdravljaju ga, a ne zele da to vide kao predlog za podelu Kosmeta, jer bi to znacilo "etnicko ciscenje".

Da li bi znacilo? Etnicko ciscenje niko ne pominje, Aleksandar Despic pogotovu to ne cini. No, medjutim:"Hocu da mi neko kaze gde ima da bude granica. Ako je posred ove ulice ja cu, ako treba, da predjem na drugu stranu, ali onda da znaju da i oni s one strane ulice ima da predju na svoju stranu", glasi razmisljanje jednog obicnog srpskog posetioca kafane u Pristini, izreceno, uzgred, jos pre istupa akademika Despica.

Kuhinja

Despic se, naravno, moze izgovoriti na to da nije mislio bas na podelu, a uostalom, ni sam Dobrica Cosic nije uhvacen na delu sa kartom podeljenog Kosmeta u dzepu, ali je ipak u vise navrata jasno i glasno govorio o potrebi razgranicenja.

Osnovni problem koji Srbi imaju sa razgranicavanjem i sa crtanjem mapa je taj da ono uvek dolazi kao rezultat pogodbe izmedju (barem) dveju strana, i sto sastavljaci mapa taj posao rade ne zato sto su veoma mudri, vec zato sto imaju realnu politicku vlast. To ni sa jednim predlogom koji je je dosao sa srpske strane nikada nije bio slucaj. Bilo je tih specijaliteta, videcemo, jos na meniju, i uvek su dolazili iz kuhinje SANU.

Jedno od poznatijih kartografskih dostignuca objavljeno je u italijanskom geopolitickom casopisu "Limes", a znacaj ove mape je u tome sto su Italijani naglasili da je rec o produktu koji potice iz krugova "beogradske opozicije", sto je te 1993. godine bio sifrovani naziv za mapu koja se pripisuje Dobrici Cosicu.

Sustina ove, ne sasvim precizne karte podele Kosova jeste u tome da Srbiji odnosno Jugoslaviji ostane najveci deo istorijskog nasledja (Pec i Pecka patrijarsija, manastir Decani, manastir Gracanica), a zapala bi im i Trepca kao privredna znamenitost. Granica bi isla tik pored gradskog jezgra Pristine, prakticno kroz gradsku teritoriju i ona bi, poput one u Brckom, predstavljala "koridor" kojim bi region Podujeva, u kojem je procenat Srba zanemarljiv, bio povezan za glavninom albanskog dela, a to je sve ostalo. Kuriozitet ove podele je u tome sto metohijski deo, u kojem su Pec i Decani, ne bi imao geografski kontinuitet sa Srbijom, pa bi ovi krajevi u stvari pripali Crnoj Gori.

Rugova

Da racun ne bi bio bas sasvim bez krcmara, evo sta je o tome govorio Ibrahim Rugova, u stampi na albanskom, komentarisuci neki od predloga za razgranicenje, ali ocito ne ovde prezentirani predlog vec neki drugi, koji je, sa srpske tacke gledista, bio mnogo ambiciozniji i kojem je Rugova zamerio da mu je glavna mana da "van Kosova ostavlja vise od milion Albanaca".

Evo dakle: za albanskog kosovskog sefa u principu "podela Kosova je neprihvatljiva", ali ipak, u slucaju deobe, "Srbi mogu racunati samo na novoformiranu opstinu Zubin potok" i delove severnog Kosova koji su pridodati mitrovickom kraju posle Drugog svetskog rata (Leposavic, Lesak, Banjska i Zubin potok). MeDjutim, zauzvrat bi Srbija morala dati delove van Kosova gde su Albanci u vecini (Medvedja, Presevo i Bujanovac, kaze Rugova). Tvrd pregovarac.

Dakle, o teritorijalnim aranzmanima razmisljao je i Rugova. Ono sto je znacajno jeste da ne vidi Kosovo kao nesto sto ima svoj subjektivitet u strogo odredjenim granicama, kao "entitet" koji se pojavljuje samo takav kakav jeste. Ispravke su moguce, mozda i pozeljne - a sto su one u Rugovinoj interpretaciji blizu ili se podudaraju sa maksimalnim teritorijalnim zahtevima, to je druga stvar.

Nasuprot akademicarskim razmisljanjima tipa "daj sta das", postoji i drugi pristup kojem su blizi pripadnici moderne drzavno-finansijske elite. Sustina te price je u tome da je besmisleno bez nuzde se odricati dela drzavne teritorije, koji ima znacajne privredne potencijale, mnogo ljudi koji predstavljaju jeftinu radnu snagu i mnogo poreskih obveznika. Takvo stogod jedva da bi imalo primera u istoriji.

Zanimljivo je da, prema jednoj od teorija, glavni faktor koji nece dozvoliti podelu Kosmeta jeste americka politika na Balkanu. Navodno, Kosmet na kome bi, ili na njegovom najvecem delu, bio uspostavljen albanski suverenitet, drasticno bi iskomplikovao situaciju u zapadnoj Makedoniji, a to SAD ne bi htele da prirede svome balkanskom sticeniku. Ali, mnogo je poslednjih godina bilo onoga sto se culo da su SAD, i ne samo SAD, kobajagi, "htele", ili "nisu htele", pa ipak je bilo onako kako su resili balkanski sefovi, gospodari situacije na terenu.

Celovitu ideju podele Kosmeta, posle cega bi ono ipak ostalo pod jugoslovenskim suverenitetom prezentirao je pre tri godine dr Milovan Radovanovic, direktor Geografskog instituta SANU "Jovan Cvijic". Tim planom Pokrajina bi bila smanjena za oko 40 procenata (u korist Srbije), s tim da bi Albanci na preostalih sezdeset procenata imali visoku autonomiju, ali ipak ne toliku da bi u perspektivi mogao da bude ugrozen suverenitet srpske drzave. Albanci na preostalim teritorijama bi takodje imali odredjena nacionalna prava, ali manja. Opstina Kacanik i Kacanicka klisura, kojom prolazi vitalna saobracajnica prema Skoplju, pripala bi Pokrajini Kosovo i prakticno delila teritoriju "Srbije van pokrajine" na dva nepovezana dela. Glavni problem ovog resenja, vec smo rekli, u tome je sto je beskrajno daleko od realnosti, a realnost se utvrdjuje u politickim pogodbama.

Zupa

Otezavajuca okolnost je sto i medju kosovskim Albancima o svemu ovome postoje razliciti pogledi, bez obzira sto tako sada ne izgleda. Pre svega se misli na to da nema saglasnosti sta bi dobijanje suvereniteta znacilo za njih - stvaranje samostalne drzave Kosovo, ili samo teritorijalno prosirenje drzave Albanije. Ipak, ako je suditi po nekim svetskim trendovima (Moldavija), barem za prvo vreme, izvesnija je prva varijanta.

Kako to obicno biva u balkanskim prilikama, geografija Kosova podrazumeva odredjene nerazresivosti koje nikakvo resenje ne moze ispraviti. U bilo kakvoj varijanti podele Srbi se moraju oprostiti sa Sirinickom zupom, vazdasnjim srpskim etnickim podrucjem, u kojem su, upravo zbog njene izolovanosti, sacuvani vrlo stari oblici srpskog jezika i srpskih obicaja. Srediste ove zupe je opstina Strpce, a skijasi znaju da je u neposrednoj blizini i ski-centar Brezovica, za koju je nepodeljeno misljenje da poseduje najbolje skijaske terene u ovoj drzavi. Brezovica je, medjutim, u kategorizaciji turistickih podrucja dospela tek u cetvrtu turisticku kategoriju, sto je u najmanju ruku nelogicno, i moze samo da podstakne strahove da drzava Srbija ima razloge zbog kojih zapostavlja turisticke potencijale ovog kraja.

Uopste, cela gungula oko podele Kosova samo ce doprineti pojacanoj nervozi Srba koji zive na njemu. Nacin na koji su "zasticeni" nacionalni interesi u Kninskoj krajini, gde Srba vise nema, i u "Hrvatskom Podunavlju" gde ce Srbi dobiti samo ona prava koja Tudjman bude hteo da im da, s razlogom bude nepoverenje u vlasti u Beogradu i njihovu sposobnost.

U isto vreme, izgradnja puta Nis - Podgorica planirana je cak i u kongresnim dokumentima SPS-a i u Prostornom planu Republike Srbije. Put vodi preko Kosova i Metohije. To kosovske Srbe moze da ohrabri, ali, ne bi to bio prvi prostorni plan na brdovitom Balkanu koji bi bio osujecen zbog teritorijalnih komplikacija.

Nemci

Savezni ministar policije Vukasin Jokanovic, sto je najvisa funkcija na kojoj se nalazi neki kosovski Srbin, izjavu predsednika SANU Despica okvalifikovao je kao neodgovornu, pridodavsi jos da ne Despic, nego cela Akademija ne znaju nista o Kosovu da bi mogli u ovom casu da se bave takvim planovima. No, prva nepovoljna reakcija na Despicevo izlaganje, ne zaboravimo, stigla je od akademika Koste Mihailovica, koji je, kao covek blizak zvanicnim krugovima, smesta intervenisao zbog Despiceve izjave, a kasnije mu je jos zamerio da je morao "snaznije naglasiti da nastupa u svoje ime, ne ostavljajuci prostora za nagadjanja da govori po necijem nalogu" , kao sto su neke stranke, na primer Seseljeva SRS, vec obavestile javnost.

Koncept Aleksandra Despica zasnovan je na nekim demografskim realitetima, i u njemu nema mnogo toga novog. Novo je jedino razmisljanje da bi, u perspektivi, Srbi i Albanci mogli zajednicki upravljati drzavom Srbijom, sto, doduse, Despic ne preporucuje kao resenje koje mu uliva poverenje, ali ga tretira trezveno i hladnokrvno. Neki bi rekli da se u dilemi izmedju istorijskog i etnickog prava Despic opredelio za etnicko pravo na teritoriju, a na stetu istorijskog prava. To se moze opisati i ovako: nije sporno da je Kosmet istorijska srpska zemlja, ali sta bismo mi danas s tim? Najzanimljiviji je nacin na koji je predsednik SANU posumnjao u koncept Kosmeta u okviru Jugoslavije. To zagovaraju, smatra Despic, i Nemci, koji su iz nekih svojih razloga nasi istorijski neprijatelji. Cim oni ne daju da se Kosmet odvoji, onda mora da je za nas dobro bas ono suprotno.

Cinjenica je jedno, a to kaze i Kosta Mihailovic: podgrevanje psihoze o podeli Kosova pre ce oslabiti nego ojacati pregovaracke pozicije Jugoslavije.

U pravu je, izgleda, Vukasin Jokanovic kada Akademiji osporava ne samo politicku, nego i svaku drugu kompetenciju da sudi o ovim stvarima. Akademik Despic, po struci hemicar, zalaze se za razgranicenje na Kosovu, a replicira mu akademik Mihailovic, ekonomista.

NASLOVNA STRANA