Valjda i nema toliko naivnih, koji su mislili da ce se Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, odazvati pozivu kosmetskih Srba, okupljenih oko revitalizovanog Srpskog pokreta otpora, da im dodje na Kosovo. Vlasti na Kosmetu nisu odobrile ni salu u kojoj bi se smestilo 200-300 odabranih srpskih glava, zabrinutih i nezadovoljnih stanjem srpske stvari na Kosmetu, i uopste. Ne samo da nije dosao Sloba, nego nijedan poslanik SPS-a, nijedan nacelnik okruga (a svi su pozvani), nijedan sef stanice milicije, nijedan oficir. Upravnik pristinske biblioteke, u kojoj je odrzan prvi skup pre mesec dana (odakle je i upucen poziv Milosevicu) imao je neprilike a, upozoreni smo, svoj deo krivice za to snosi i NIN-ov autor koji je u ovom listu neoprezno u vise navrata naveo biblioteku kao mesto skupa. Znao je da je gresni direktor biblioteke vec i pre imao nevolja, pa je racunao da nema kud gore. Ali, ima.

Elem, nemajuci kud, skupise se Srbi u porti manastira Gracanica, pa je tako citava stvar dobila i mitsku dimenziju, jer zna se kakav je to manastir i sta on Srbima znaci. "Ucinili su vam uslugu"."Jesu", skromno priznaju organizatori skupa. Sposobnost SPS-a za postizanjem autogolova i ovog puta je dosla do izrazaja.

Sta, dakle, Srbima na Kosmetu smeta, i sta oni hoce?

Prvo, kazu da "drzava Srbija" pocne da ostvaruje svoje funkcije, pre svega u smeru suzbijanja albanskog secesionizma. U tom smislu, protestuje se protiv krajnje neefikasnosti policije da otkrije i uhvati krivce za nedavne teroristicke napade, naglasavajuci da su organi reda toliko nemocni da ne mogu ni pristinsku pijacu da privedu nameni.

Nasa mnogoljudna policija nije u stanju da otkrije pocinioce ubistava ni na drugim mestima, a ne samo na Kosmetu, a ni pristinska pijaca nije sustinski razlicita od drugih pijaca od Horgosa do Dragasa. Bice da je razlog, ipak, nesto drugo.

Evo sta je: "Srbi i Crnogorci na Kosovu i Metohiji, nakon stravicnog genocida koji je doziveo srpski narod u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, opravdano su zabrinuti i strepe od novog genocida na ovim prostorima."

To je: strah od toga sto je, posle Okucana i Knina, posle "srpskog Sarajeva" i "hrvatskog Podunavlja", mnogo sta, ranije neverovatno i svetogrdno, postalo stvarnost. Ne klice vise vila sa Gazimestana (secate se: "Oj Srbijo, cuvaj Slobodana!), a Vozd, prvi posle Karadjordja, ispostavio se kao fatamorgana. U se i u svoje kljuse.

Na sve to nakacili su se jos i Amerikanci, sa svojim Informativnim centrom pa, bud' sto su ga otvorili, nego su to jos uradili u "privatnoj siptarskoj kuci u Pristini", a na otvaranju su okupljenima, mozda od srca, ali krajnje nediplomatski saopstili "Ovde smo da bismo vam doneli slobodu!" Sve se to, dabome, desilo s blagoslovom "drzave Srbije".

A tu su, da ne zaboravimo, i "resenja koja nude pojedinci iz SANU, koja zagovaraju podelu Kosova i Metohije".

Iz taktickih razloga, Srpski pokret otpora jos ne stupa u otvorenu konfrontaciju sa Milosevicem. Proracun je da im to ne treba, a pored toga, Milosevic je predsednik drzave (Srbije) koju toliko prizivaju, pa, postujuci predsednika, postuju i tu drzavu. No, to ne znaci da se ne spremaju da zadaju bolan udarac: "Uz nas je Kosta Bulatovic, legenda ovog kraja medju Srbima i Crnogorcima. Narod gleda u njega, a to znaci da je SPS zavrsio karijeru na ovim prostorima. Sad, jebiga, ako Siptari izadju na izbore, onda smo propali i mi i SPS", prica jedan od istaknutih ljudi Srpskog pokreta otpora. Kosta Bulatovic je, uzgred, trazio da bude izostavljen iz rukovodstva srpskog pokreta, smatrajuci da je vreme da taj posao pripadne mladjima. To je ujedno bio jedini predlog na skupu u Gracanici koji su prisutni odbili, a sve ostale, ukljucujuci one o formiranju privremenog rukovodstva, registrovanja pokreta kao udruzenja gradjana (a ne partije) i izbora Momcila Trajkovica za privremenog sefa, izglasali su aklamacijom.

SPS, sa svoje strane, a narocito njegovi kosovski eksponenti, ne biraju nacine u ophodjenju sa svojim zemljacima. Evo kako se ucesnici gracanickog skupa brane od repertoara espeesovskih kvalifikacija:"Srbi i Crnogorci koji su zabrinuti za svoj opstanak na ovim prostorima i opstanak svoje drzave i koji traze odgovor od svog predsednika svoje drzave o svojoj buducnosti nisu ni nacionalisti, ni sovinisti, ni antidrzavni elementi, niti su u sluzbi siptarskog separatizma i stranih agentura, a najmanje su karijeristi."

Da u SPS-u Kosova nisu cista posla, videlo se i po tome sto su na skupu bila (bar) dva funkcionera ove partije, doduse, nizeg ranga. Miodrag Vukicevic, sef mesnog odbora SPS-a iz Djurakovca kod Istoka, posvedocio je da su socijalisti ovoga mesta, ukljucujuci i lokalnu stanicu milicije, listom uz pokret. A da mnogi socijalisti ne misle kao rukovodioci SPS-a, posvedocio je i SPS-ov odbornik iz Pristine Ljubinko Stevic.

U svojim politickim proklamacijama Srpski pokret otpora, treba reci, deluje prilicno pomirljivo, ne samo prema predsedniku Srbije, vec i prema "Siptarima". Organizatori skupa brizno su se medju malobrojnim novinarima raspitivali za utisak - da li je sve bilo "demokratski", uz opasku da je tu i tamo bilo "iskakanja", sto je neizbezno jer je na skupu mikrofon bio otvoren - rec je dobio svako ko je trazio. Tu se valjda racunaju glasna razmisljanja o tome kako bi Siptare, definitivno, ipak trebalo proterati, a bilo je i padova u guslarski zanos, koji je doprineo nacionalnom koloritu, mada ne i politickoj konstruktivnosti skupa. Stari Danilo Adzic, sa velikim brkovima i crnogorskom okruglom kapom, podsetio je da su "Srbi izveli najvecu revoluciju, da su bez kapi krvi srusili cetiri vlade - vojvodjansku autonomasku, kosovsku, srpsku i crnogorsku" i da smo "mi tada pred Slobodanom barjak nosili". Zazivajuci slavne pretke serdara i vojvoda, zakljucio je recima: "Znam sta cu - odmetnucu se u sumu, postacu ratnik, mucenik. Kosovo ne napustam!"_

Prema siptarskom stnonvnistvu, rekosmo, bar u usvojenim dokumentima, preovladavao je pomirljiv ton. Ovi Srbi veruju, utisak je takav, da ce se, bez obzira na to hteli oni to ili ne, na Kosovo jednom, kad-tad, spustiti necija Vartolomejska noc. U usvojenim dokumentima kaze se da "Srbi i Crnogorci uvazavaju svaki civilizacijski, kulturni i nadsve ljudski dijalog sa Siptarima koji bi doprineo nasem suzivotu na Kosovu i Metohiji".

#Srboljub Bogdanovic

Miroslav Solevic je jedan od lidera prvobitnog pokreta otpora Srba na Kosmetu u drugoj polovini osamdesetih, a danas je, kako kaze, "ucestvujuci clan" u novom srpskom nacionalnom okupljanju. Solevic zivi u Nisu a na "cekanju Milosevica" u Gracanici nije se pojavio iako je tamo ocekivan kao pouzdan ucesnik. Razlog: Miroslav Solevic ovih dana priprema porodicnu svetkovinu (zeni sina).

Sta vas licno cini nezadovoljnim prilikama na Kosovu i Metohiji i sta mislite da bi bilo korisno uciniti da bi se stanje poboljsalo?

- Sve ono sto je predsednik Srbije obecao od osamdeset sedme do osamdeset devete moglo je da se uradi, a nije se uradilo nista; cak postoji odredjeni nazadak, a ne napredak. Najkorisnije za Kosovo bi bilo da ova vlast odmah ode; sve drugo bi bilo manje korisno. Jer, dosad, sve sto je ova vlast branila, izgubili smo. Sve sto je obecala, uradila je obrnuto. Primera radi, umesto privatizacije drustvene svojine, mi sad imamo podrustvljavanje privatne svojine.

Vidljivo je da medju clanovima SPS-a na Kosovu postoji neraspolozenje zbog tamosnje situacije, ali da oni ipak pokazuju lojalnost prema svom stranackom centru i ne bune se. Kako to objasnjavate?

- U SPS-u Kosova ima nesto Siptara, nesto Albanaca i nesto drugih - ali ako se misli na Srbe i Crnogorce u toj partiji, onda, po onome sto ja znam, ogromna vecina je za ono sto trazi Srpski pokret otpora. Medjutim, jedan broj onih koji su na rukovodecim funkcijama, za koje clanstvo u SPS-u znaci privilegiju, i znaci hleb, na kraju krajeva - mora da bude uz ono sto trazi vrh SPS-a. Siromasi. Ja takve ljude zalim, ja ih uopste ne osudjujem. Znam kako su ovi osvetoljubivi i sta bi se njima desilo kad bi smeli da se ponasaju drugacije.

Na koji nacin ce osnivanje Srpskog pokreta otpora da se odrazi na izbornu situaciju, imajuci u vidu da su srpski biraci na Kosmetu dosad bili najcvrsce uporiste socijalista?

- Sto se tice SPS-a, on na Kosovu moze da zaboravi svoje poslanike. I to je najveca opasnost za Kosovo, jer onog momenta kada vrh SPS-a, odnosno njihov sef vidi da tamo vise nece biti poslanika, moze lako da se desi da on to iz inata pokloni Albaniji. Nego se ipak nadam da bas dotle nece da dodje.

Mozete li da zamislite situaciju u kojoj Albanci izlaze na izbore, a zatim Socijalisticka partija Srbije formira koaliciju sa njihovim strankama?

- Albanci moraju da idu iz Srbije, odnosno sa Kosova i Metohije. Ali, mene interesuje da li ce Siptari da izadju na izbore. Ono sto vi Beogradjani ne vidite dobro, pogotovu neki nasi akademici, to je da na Kosovu postoje Siptari i Albanci. Siptari imaju pravo na Kosovo kao zemlju isto kao i mi Srbi. A Albanci nemaju pravo. Oni su od '41. do danas nasilno doseljeni pod raznoraznim izgovorima, i njima jednostavno treba otkazati gostoprimstvo. I medju Albancima i medju Siptarima postoje dve kategorije. Najgori su po drzavu Srbiju, i najekstremniji, Albanci muslimani. Posle njih su Albanci katolici, pa tek onda muslimani Siptari, pa tek onda Siptari katolici. Siptari katolici su najlojalniji i s njima bi mozda trebalo odmah uspostaviti dijalog i njih ne da ne treba dirati, neko ih treba zastititi, treba im dati sva prava i privoleti ih da se ukljuce u izbore i da ucestvuju u vlasti. Dogovor je moguc i sa muslimanima Siptarima, bez obzira na neke islamske fundamentalisticke stavove koje kod njih zastupa jedan veci broj, ali ipak mislim da bi i to moglo da se resi. Medjutim, sa Albancima - i katolicima i muslimanima - koji su tu dosli za vreme fasizma, treba odmah rascistiti u smislu da im treba otkazati gostoprimstvo. Time bi se vise od polovine kosovskog pitanja resilo. Albanci su ti koji vrse pritisak i na Srbe za iseljenje i na Siptare za secesiju.

Sa njima cemo najverovatnije morati da se obracunamo, ali tada je tesko vrsiti selekciju, jer uz suvo moze lako i sirovo da izgori. To su vec djavolske stvari.

Koliko ima Albanaca, kada vec pravimo podelu na Albance i Siptare?

- Pa, Albanaca, zajedno sa onim sto je iza njih, ja mislim da ih ima vec blizu seststo hiljada.

Mislite i na njihove potomke?

- Mislim i na njihove potomke. Treba da se pozdravimo sa njima, da bismo bratski ziveli kao dobri susedi. Sad imaju demokratsku drzavu i neka se lepo vrate da zivimo u miru kao komsije. Ako imaju neku imovinu, to treba da im se ljudski nadoknadi i da se lepo pozdravimo. Verujem da bi to i Amerika pozdravila, jer ona zeli stabilan Balkan.

Sa Siptarima bi bilo mnogo manje problema, ne zato sto bismo mi bili mnogo jaci, jer, ako gledamo, mi smo i sada jaci.

Da li mozete da zamislite koaliciju kosovskih Siptara i Socijalisticke partije Srbije?

- Ne bi bilo nikakvo iznenadjenje da internacionalisti, komunisti, neokomunisti, socijalisti, julovci - cela ta nasa levica i sa crnim djavolom pravi koaliciju. Ali i neki opozicioni me u tom smislu ne bi iznenadili. Prema tome, sve moze da se ocekuje od ljudi koji imaju bolesnu ambiciju da drze vlast po svaku cenu. Ja ne bih osudio nikoga ko bi paktirao sa Siptarima, oni su nacionalna manjina, oni su nasi gradjani, i na kraju krajeva to bi mozda bio dokaz njihove ravnopravnosti. Ali sa Albancima - to ne. Svaki dogovor sa Albancima je legalizacija nacionalnog elementa koji je nelegalno dosao na ove teritorije.

Jeste li zadovoljni dosadasnjim funkcionisanjem Srpskog pokreta otpora?

- Ja mislim da je to politicki najpismeniji deo srpskog naroda i da nece dozvoliti da ih bilo kakvi majmuni naprave majmunima. Samo ce neko drugi ispasti majmun, oni nece. Ja se samo plasim ishoda koji moze da se napravi njima iza ledja. Oni politiku mogu da polazu na kom god hocete fakultetu, dobice uvek cistu desetku. A Siptari, oni mogu da dobiju cak i jedanaesticu.

Siptari ili Albanci?

- Siptari. Albanci ne, Albanci su obicni nasilnici.

Vidite, ja ne zastupam nista drugo nego sto bi uradili Nemci, Englezi, Francuzi ili tako neki sa naprednim demokratijama. Kinkel je dosao i rekao: "120 000 Albanaca vracamo natrag." Po toj istoj logici, postujuci zelju demokrate Kinkela, mi treba nasim azilantima da otkazemo gostoprimstvo. Kinkel nam je dao recept sta treba da uradimo, ali je to dao pametnim ljudima, a ne budalama. Budala to nikad nece da shvati. "Stabilan Balkan i mir u Evropi, gospodine Kinkel - i mi pozdravljamo vasu inicijativu. Dali ste nam odlicnu ideju - i mi cemo u tom pravcu i delovati." E, tako radi mudar politicar.

Zeleo bih jedan licni utisak da proverim. Cini mi se da se raspolozenje Srba na Kosmetu prema SPS-u prelomilo onog casa kada je pao Knin.

- Prelomilo se onog casa kada je uvedena blokada na Drini. Kada se to pretprosle godine dogodilo, vecina Srba je rekla: "Pa, po cemu ne bi doslo do blokade i na Prepolcu?" Moglo bi se reci da postoje tri trecine prelamanja: prvo, uvodjenje blokade na Drini, drugo, izdaja zapadne Slavonije i Knina i treca, nedolazak gospodina Milosevica u Gracanicu. To ce da mu zapecati politicku sudbinu. Pecat je stavljen, nedostaje jos potpis.

Eto tako. Interesuje li te jos nesto?

Ne, osim ako mislite da bi jos nesto bilo interesantno?

- Nista ja ne mislim. Ja sam kao socijalista, nista ja ne mislim dok me ne pitaju.

# SRBOLjUB BOGDANOVIC

NASLOVNA STRANA