Tacno na godisnjicu tragedije u zemunskom "Grmecu" desio nam se Baric. Lane u "Grmecu" poginulo je 11 zaposlenih a 9 ranjeno. U prosli petak, u 10.30 casova, u pogonu namenske proizvodnje "Prve iskre" u Baricu, poginula su "samo" dvojica. Nedjo Spinja (42) iz Zabrezja kod Obrenovca i Dragan Lukovic (32) iz Barica. U "Grmec" je "divlje" unet eksploziv amonijum perhlorat dopremljen iz Sente da bi se u Fabrici podnih plocica pravilo - raketno gorivo?!! U pogonu namenske proizvodnje baricke "Prve iskre" pravio se legalno eksploziv, tako da rizik od ovakve nesrece ide uz opis radnog mesta. Ali, jos jedna tajna veza postoji izmedju zemunskog "Grmeca" i baricke "Prve iskre" - Rajko Uncanin. Od 1991. godine donedavno bio je istovremeno direktor i "Grmeca" i "Prve iskre". Doduse, ne pogona namenske proizvodnje vec onog "civilnog" dela fabrike (ali u istom fabrickom krugu) gde se barata sa hlorom i fozgenom. Dakle, sirovinama od kojih se prave i - bojni otrovi. Vojni i civilni deo fabrike nekako su srasli, "kao spojeni sudovi", tako da ce i istragu povodom proslonedeljne eksplozije u Baricu vrsiti, kako saznajemo i vojni i civilni istrazni organi iako je puklo samo kod vojske!?

Sada vec davne 1988. godine jedan nas brod bice pracen u mediteranskim medjunarodnim vodama zbog "sumnjivog tereta". I bice priveden u luku Tel Aviva. Ispostavice se da je prevozio fozgen iz Barica - za Sadama Huseina. To ce se nekako zataskati. Kapetanu tog broda se vise nikad ni ime nece pomenuti. Ni sada ga ne treba pominjati.

Ne treba pominjati, takodje, ni ime jednog hrabrog i casnog pukovnika koji ce, nekako istovremeno sa privodjenjem naseg broda u Tel Aviv, na jednom ekoloskom savetovanju u Tuzli (gde je, takodje, poceo da se proizvodi rivalski bosanski fozgen) reci da bi "u slucaju ekoakcidenta u Baricu posledice bile tragicnije od onih u indijskom Bopalu". Po pukovnikovoj proceni, kad bi "ozbiljno" puklo u "Prvoj iskri", ne u namenskoj proizvodnji nego u "civilnoj", u prvom talasu pogusilo bi se od 50 do 200 hiljada Beogradjana. (Od Barica do Terazija ima svega 20 kilometara; u vazdusnoj liniji i manje). Broj zrtava zavisio bi od "ruze vetrova". Ako, u tom trenutku, recimo, duva "pancevac", fozgen i hlor pokosili bi "samo" pedeset hiljada Beogradjana. Ali, ako dune od Sapca, onda nas gine dvesta hiljada. Kao muve.

Stanovnici Barica su, u oba slucaja, osudjeni na sigurnu smrt. Njima je, svojevremeno, izdato i jedno orvelovsko uputstvo kako da se ponasaju u slucaju akcidenta u "Prvoj iskri". Delili su se i leci, kao za vreme okupacije, i to je jos vise uznemirilo Baricane. Jer, na letku je pisalo: "...Ako osetite otuzni miris pokosenog sena (tako vam mirise fozgen), navlazite carsave i stavite iz preko glave i na usta i nemojte duboko da disete, ali, ipak, pokusajte da sto brze stignete do mesta koja su odredjena za evakuaciju." (?!)

Baricani su taj letak "prepevali" ovako: "Stavite carsave preko glave i podjite polako prema - groblju!" Policija im je pretila, privodila ih nocu. A te 1987. godine dizali su na opstu uzbunu ceo Baric, u gluvo doba noci, jer "pojavio se neki zagusljiv crvenkasti dim". Sve do 1988. godine Baricani su ziveli pod svakodnevnom pretnjom ekocida a da o tome nisu smeli ni da pisnu za novine.

A onda su, marta 1988. godine, prvi progovorili Zivko Cuckovic, predsednik Mesne zajednice, i Voja Ivanovic, potpredsednik. Oni otkrivaju novinarima da se "u krugu fabrike skladisti i dinamit iz namenske proizvodnje", te da je "jedan kamion s prikolicom, natovaren dinamitom, na putu ka skladistu sleteo u jarak kraj puta i prevrnuo se". Sa tih burnih sastanaka u Mesnoj zajednici od vlasti je prisutna samo policija. Sreten Savic, iz gradskog SUP-a, tada ce posteno reci Baricanima: "Ako se utvrdi da fabrika ugrozava radnike i okolinu - bice zatvorena." Ali, nista od toga. Jer, kasnije ce u Baric dolaziti i Ivan Stambolic sa Dragisom Pavlovicem (onaj treci, Slobodan Milosevic, nije dolazio). Ni Buca ni Ivica, ni tada u Baricu, ni kasnije u Beogradu, nisu spominjali zatvaranje "Prve iskre". Buca Pavlovic, tadasnji predsednik GK SK Beograda, doduse ce, juna 1986. godine, na svecanom otvaranju (fabrika je pustena u probni rad i bez radne dozvole) reci da je "sve ucinjeno za ekolosku bezbednost fabrike", sto je bila obicna laz. Jer, nije uradjena ni formalna ekoloska studija. I ne samo ekoloska studija. Sve je u "Prvoj iskri" pocelo naopacke.

A pocelo je 1978. godine, potpisivanjem ugovora sa francuskom firmom "Spesim" koja je trebalo da isporuci kompletnu opremu i izvrsi supernadzor nad fabrikom i pusti je u pogon u roku od 25 meseci. (Fabrika ce se graditi sedam godina). Ugovor je za "Prvu iskru" potpisao tadasnji direktor Branko Maric. Posle potpisivanja ugovora za vrlo kratko vreme deo opreme je isporucen. (Stigao je, cak, i uvozni soder upakovan u vrece?!) Gradjevinske poslove dobilo je GP "Ivan Milutinovic", a "Prva iskra" nije stizala da ga prati, oprema je pocela da kasni i - manjka. Delovi opreme nadjeni su i na gradskoj deponiji jer su od lezanja pod vedrim nebom u krugu fabrike - zardjali.

U medjuvremenu pocinje veliko prepucavanje izmedju Srbije i Bosne i Hercegovine jer se u Tuzli, uporedo, gradi istovetna fabrika. Na sve to Sava Popovic, tadasnji direktor tzv. Bazne hemije, pogona "Iskre", nudi novi program izgradnje 50 000 tona LAB-a (linearni alkil benzol). Popovic i Maric potpisuju ugovor sa stranom firmom "Indzeko lajn" iz Londona, koja je formirana posle medjunarodne licitacije (!?) i sa pocetnim kapitalom od jedva - 100 funti sterlinga !?! Te 1978. godine ovaj veoma sumnjiv i sasvim stetan ugovor potpisuje se, uz veliko slavlje i uz prisustvo tadasnjih vodecih beogradskih politicara: Dusana Gligorijevica, Zivorada Kovacevica, Ivana Stambolica i Radoja Stefanovica.

Na insistiranje "Indzeka", promenjeni su uslovi placanja pre nego sto je ugovor i stupio na snagu. Tako je "Prva iskra" umesto pet, platila avanse na sedam procenata (ili: 1,4 milion dolara i to 28. juna 1978. godine - pet dana pre stupanja ugovora na snagu!?) Krajnji rok isporuke opreme bio je decembar 1979. godine, a do tog datuma u Baric je stigla oprema u vrednosti od 39 procenata od ugovorene. Pri tom je "Indzeko" u Baric slao fakture sa visim cenama koje nisu ni odgovarale isporucenim delovima samo zato da bi od "Prve iskre" izvukao sto vise para. Ali, ni to nije bilo sve pa su londonski partneri (medju kojima su bili i nasi zemljaci) zatrazili doplatu od 1,3 miliona dolara! I tu se izaslo u susret. U Baricu nisu hteli da naplate penale londonskom "Indzeku" za kasnjenje u isporuci opreme. A penali su vredeli 717 023 dolara. Stavise, "Indzeko" je dobio jos i 550 000 dolara, placenih na ime tehnicke pomoci i obuke kadrova, a da to nikad nije uradjeno! "Indzeko" je "zavrnuo" baricku "Iskru" i tako sto nije uplatio na ime licencnog prava 412 000 dolara pa je i to uknjizeno na rabos Barica. A onda je "Indzeko", naprasno, marta 1980. godine otisao u - dobrovoljnu likvidaciju. Naravno, bez ikakvog kapitala, jer ga nije ni imao, ne isporucivsi svu opremu koju je naplatio. Samo su, valjda, provizije sigurno i dobro - podeljene.

Ali, ni to nije sve. Sava Popovic i Branko Maric sklapaju novi ugovor sa firmom "Prokon" iz Londona koja, na isti nacin kao "Indzeko", uzima novac od "Prve iskre" (42 000 funti) s tim sto se ljudi iz "Prokona" nisu ni pojavili na gradilistu u Baricu. Posle ovog ugovora iz 1982. godine, i istrage beogradskog SUP-a, sve aktivnosti na gradilistu "Prve iskre" prestaju. Podignuta je i optuznica protiv Save Popovica za krivicno delo zakljucenja stetnog ugovora. Sledi krivicni postupak i sudski vestak Okruznog javnog tuzilastva dolazi u Baric i ponistava nalaze SUP-a, tvrdeci da "Prva iskra" nije pretrpela nikakve finansijske stete ?!? Neko je iz Beograda ili Republike pokrio sve "Iskrine" gubitke i nalazi pare da se skalamerija u Baricu, ipak, nekako zavrsi. Prvi rok za pustanje u pogon bio je juni 1983. godine. Fabrika je pustena u probni pogon, kao sto je vec receno, juna 1986. godine. Tada je Dragisa Pavlovic rekao ono da je sve ucinjeno za "ekolosku bezbednost fabrike" ...Nije rekao da je fabrika bila i ostala najveci devizni gubitas Beograda, a i sire. Sve do ovog rata u Bosni...

A uoci rata, pa jos uvodjenjem visepartizma, narod u Srbiji, pa i oni u Baricu, nekako su se okurazili. Sazivaju miting ispred fabrickog kruga i u Mislodjinu. Baricki bunt ima podrsku Demokratske i Zelene stranke: trazi se zatvaranje "Prve iskre". Moze i dislokacija. Ako je to, uopste, ekonomski i ekoloski isplativo i snosljivo. Milicija vise ne privodi u gluvo doba lokalne kolovodje ekoloske pobune. Idu prvi visestranacki izbori... U "Iskri" osnivaju i nezavisni sindikat radnika. I vlast dolazi do solomonskog resenja. Za direktora "Prve iskre" dovodi - Rajka Uncanina, eksperta za gusenje radnickih nemira koji, istovremeno, ostaje i direktor "Grmeca"?! Tako Uncanin, na platu iz "Grmeca", u "Iskri" zaradjuje i kao - prinudni upravnik. "Imao je samo malo vecu platu od Helmuta Kola. Uncanin u 'Iskri' radi po svom proverenom receptu iz 'Grmeca'; neposlusne radnike salje na prinudni odmor, otpusta... Lojalnim nudi i obecava stanove i visoke plate. Tako je bilo sve dok ga, posle godinu dana, u hodniku poslovne zgrade nije presreo i fizicki napao jedan inzenjer. Ubrzo, 1993. godine, napustice 'Iskru' i vratice se u svoju zemunsku parohiju", kaze inz. Zarko Radenkovic, clan Nezavisnog sindikata "Grmeca".

Dolazeci u Baric, Rajko Uncanin najavljivao je da ce "Prva iskra" biti ponos Srbije. I pocinje izgradnju parkinga u fabrickom krugu?! Uncanin, doslovce, kaze: "Zaprepastio sam se kada sam video makadamsko parkiraliste, puno rupa i prasine. Kada sam naredio da ga asfaltiraju, upozorili su me da je to navodno skupo. Rekao sam im da dodaju i tu kap onim ogromnim gubicima koje su napravili."

"Polazeci u Baric, Rajko Uncanin je sa sobom poveo i svoju ekipu strucnjaka iz 'Grmeca': Samojka Dragica, Mitica, oba Petrovica, njih petnaestak. A sta su ti strucnjaci mogli da rade u 'Iskri' kada se zna da je nasa tehnologija iz 'Grmeca' na nizem nivou od one u Baricu? Mogli su samo sa Uncaninom da sire marksizam i lenjinizam dok ih radnici u 'Iskri' nisu isprepucali i najurili", kaze Milo Djukanovic, predsednik Nezavisnog sindikata "Grmeca".

Tako se Rajko vratio u "Grmec" i znate vec sta se, pod njegovom upravom, lane, u "Grmecu" desilo...

A, sta je za sobom ostavio u Baricu?

"Jos u vreme direktora Save Popovica zna se da su cisterne fozgena procurile i da je bojni otrov iscurio u zemlju, podvodne vode, Savu... Zna se da nikakvi remonti nisu radjeni ni u vreme Uncanina, a ni posle njega. A zna se da remont ovakvih fabrika mora redovno da se radi. Recimo, ventili moraju da se menjaju, kao kod aviona, na svakih 1 000 radnih sati. Svejedno da li postrojenja rade ili ne", dodaje Zarko Radenkovic, inace inzenjer tehnologije.

Za svaki novi dan koji docekaju, Baricani, dakle, zahvaljuju samo Bogu. Sve i da nemaju, uz "Iskru", i namensku vojnu proizvodnju u istom fabrickom krugu. U "namenskoj" tvrde da ne postoji opasnost da se incident iz njihovog pogona prenese na "civilni" deo fabrike? Da li?

U jednom propagandnom tekstu iz fabrickog lista pise da je "Prva iskra" fabrika "svetske reference" i da "ima 55 godina tradicije u radu". Poverujte u to. Pogotovo ako stanujete u trouglu Obrenovac-Baric- Terazije. Bice vam lakse. Do sledece eksplozije.

# DRAGAN JOVANOVIC

Samo sto se zavrsila pauza za dorucak u "Prvoj iskri - namenska proizvodnja DD"(21. juna) doslo je do strahovite eksplozije u jednom od pogona za proizvodnju eksploziva. Zivot su izgubila dva radnika - Nedjo Spinja (42) i Dragan Lukovic (30), a javnost se poprilicno uznemirila jer se fabrika namenske proizvodnje nalazi tik uz svog "velikog brata", fabriku bazne hemije istoimenog naziva i deset puta vecu. Ocevidaca, navodno, nije bilo, a u javnosti su pocele da kolaju razlicite price o uzroku eksplozije.

Jedna od prvih koja se pojavila govori da su dva iskusna radnika poginula prilikom ciscenja ogromnog kazana koji se koristi za pravljenje eksplozivnih smesa - usled slucajnog aktiviranja 20 kilograma zaostalog TNT eksploziva od prethodne proizvodnje.

Ovu verziju dogadjaja u fabrici demantuju, ali ne zele da se upustaju u dataljnija objasnjenja dok nekoliko komisija (vojna, policijska, fabricka...), odmah formiranih, zvanicno ne utvrdi uzrok tragedije. Vojin Mirkovic, tehnicki direktor Namenske proizvodnje Prve iskre - Baric, jedino saopstava da u momentu eksplozije nije bilo proizvodnje i da je obavljana priprema za novi ciklus. "Proizvodnja je prethodnih dana okoncana i eksploziv je pripreman za isporuku. Nije tu bilo nikakve velike kolicine eksploziva, vec se, verovatno, radi o malim kolicinama heksogena u tragovima, zaostalim iz prethodnog proizvodnog procesa. Obicaj je da se prilikom pranja te kolicine eliminisu. Iz posude, ili nuca - kako je mi zovemo, izvadi se sav eksploziv a onda se pristupa pranju. Dva radnika, Slavisa Popovic i Miroslav Vasic, izneli su eksploziv, a Spinja i Lukovic su ugurali treci nuc na pranje, posto su prethodno vec oprali dve posude. Radi se o vrednim i savesnim KV hemicarima, sa dugogodisnjim iskustvom na ovim poslovima. U trenutku nesrece u objektu su bili samo njih dvojica, tako da ne znamo sta se konkretno dogodilo."

U javnosti se pojavio jos jedan oprecan podatak, bar kada je vrsta eksploziva u pitanju. Po toj verziji radi se o PETN (pentrit) eksplozivu koji se koristi za proizvodnju detonirajucih stapina, ali i u farmaceutskoj industriji. Poznati lek za srce "lentonitrat" je zapravo cist PETN. Sumnja se, mada se nikada nece moci tacno utvrditi, da su nastradali radnici ispustili nuc, ili da je na njega pala prirubnica, ili neki drugi metalni deo opreme iz objekta. A detonaciju mogu da izazovu udar, trenje, struja...

Jedan od dvojice nepovredjenih radnika, Slavisa Popovic, o samoj nesreci nije zeleo nista da nam kaze, ne navodeci razloge za to. Doduse, i sam je prilicno potresen jer je samo slucajem izbegao nesrecu a poginuli su mu najbolji prijatelji. Do drugog nepovredjenog, Miroslava Vasica, nismo uspeli da dodjemo. Jedan od radnika koji je u to vreme radio u pogonu nije zeleo da se predstavi. Samo je rekao :"Takav je to posao. Uvek moze da se dogodi eksplozija gde se ne nadate i kada to najmanje ocekujete." Verovatno je mislio i na slucaj od pre sedam, osam godina kada su poginula tri radnika. Naime, i tada je na nekim metalnim cevima bilo tragova osetljivog eksploziva. Kada je jedan od radnika pokusao da cev isece brusilicom doslo je do eksplozije.

"U ovoj eksploziji se radi o RDH - heksogen eksplozivu", tvrdi NIN-ov anonimni izvor, strucnjak detaljno upucen u proces proizvodnje u ovoj fabrici. "To je beo, kristalni prah i spada u red razornih eksploziva koji se koriste za punjenje eksplozivnih sredstava. Proces proizvodnje se obavlja u specijalnom prostoru, ukopanom i obezbedjenom betonskim bedemima. Unutra su hodnici, slicni lavirintu, kako bi se u slucaju eksplozije smanjio efekat udarnog dejstva i talas neutralisao. Cak je i pod specijalan, elektroprovodni, da bi se neutralisao elektrostaticki elektricitet koji bi mogao inicirati eksploziju."

Po njegovim recima, opasnost od eksplozije uvek postoji jer je svaka kolicina heksogena sklona eksploziji. Dovoljni su i najmanji tragovi. "Desava se da na nekom srafu bude trag eksploziva. Prilikom zavrtanja sraf se aktivira i bukvalno se ponasa kao projektil", kaze ovaj izvor. Zbog takve osetljivosti proizvodnje, neophodne su stalne kontrole i revizije, a cim se posumnja zaustavlja se ceo proces proizvodnje. Postoje obimne radne knjige u kojima je detaljno predvidjena celokupna procedura rada i ponasanja u objektu. Radnik nista ne bi smeo da uradi na svoju ruku, bez prethodnog uputstva poslovodje.

Pogon u kome se proizvodi heksogen vrlo je osetljiv. Od njega je osetljiviji samo pogon u kome se proizvode oktogenski eksplozivi. Tehnologija proizvodnje je nasa, samostalno razvijena, po visokim standardima, kako kaze ovaj strucnjak, a prodata je i Iraku. Sama posuda, odnosno nuc, u kojoj se priprema eksploziv, napravljena je od nerdjajuceg celika zbog komponenata koje su veoma agresivne (kao sto je azotna kiselina). Jednostavnog je levkastog oblika, visine 1,5 i sirine jedan metar. Kada se cisti, veci deo se skine i iznese u dzakovima, a ostatak se ispira vodom. "Uvek postoji mogucnost da se eksploziv u malim kolicinama uhvati na nekom delu suda, recimo, prirubnici. Moguce je da se nije dovoljno pazljivo rukovalo. Da je nuc udario u zid ili malo ispusten. Udarac mora da bude direktno na delu gde je eksploziv da bi mogao da se aktivira."

Da bas sve nije bilo po propisu mogu da posluze i pravci o poslovanju fabrike. Nekada je ona radila kontinuirano u smenama (u cetiri brigade). Sada je finansijska kriza. Kupaca nema dovoljno pa se proizvodnja obavlja sporadicno, po potrebi. I remonti su, verovatno, redji i ne tako detaljni kao sto bi trebalo da budu.

Zdravko Spinja, mladji brat Nedja Spinje ne veruje da je najnoviju eksploziju prouzrokovala nepaznja njegovog brata i mladjeg Lukovica: "Ova tragedija nije prouzrokovana time. Neki drugi ili treci faktor je u pitanju. Mislim da se radi o jakoj eksploziji jer sam cuo da je tamo neki poklopac, tezine 150 kilograma, leteo preko 25 metara. Sve je bilo pokidano a delovi celika su leteli na sve strane kao meci, sa puno rikoseta. Moj brat i njegov kolega su doneti u zatvorenim i zalivenim sanducima, bez ikakvog staklenog proreza. Mi i ne znamo sta je unutra. Nisam uopste imao priliku da vidim ostatke svog brata. Posle same tragedije, mestu nesrece se nije moglo prici od policije. To je mogao da vidi samo onaj ko je tamo radio u tom momentu. Mora se nesto uraditi. Ovo je rasulo i propast. Poginuce jos neko. Ova nemastina utice na ljude. Kad je covek ekonomski nejak, vise je ugrozen. Sve se svodi na novac. Ja ne verujem da cemo ikada saznati sta se stvarno dogodilo. Bojim se da ne bude isto kao i u 'Grmecu', gde se o uzrocima eksplozije ni posle godinu dana nista ne zna."

Nedju Spinji kao da je bilo sudjeno da ovako skonca. Na istom radnom mestu je, pred Novu godinu, bio tesko povredjen, odnosno, ispecen kiselinom koja se koristi u proizvodnji eksploziva. Pred ovu nesrecu nije zeleo da produzava bolovanje, iako je mogao. "Ubijala ga je samoca, nemastina i besparica" , kaze njegov brat.

Odgovor na sve nepoznanice vezane za ovaj slucaj trebalo bi da daju silne komisije, formirane ovim povodom. Nas strucni izvor kaze da im je za to dovoljno cetiri do pet dana, ne vise. Za sada, zvanicnog izvestaja jos nema.

Hoce li ga uopste biti?

# SLOBODAN IKONIC

NASLOVNA STRANA