Mediji

Blic krig

Ugusenje B 92 je na ulice Beograda izvelo ljude koji su u protestu ucestvovali samo sedeci u sobi uz radio

Ucinak " petnaestodnevnih " (u ovom trenutku) demonstracija na javne medije u Srbiji, a posebno u Beogradu, moze se opisati kao sablasnjujuci. " Blic " je tiraz od 230 000 sveo na 80 000. Radio B 92 izvesten da radi nelegalno i iskljucen mu je predajnik. Radio Indeksu je iskljucen predajnik. Na Televiziji BK je ukinuta petominutna stranacka hronika, a dnevnike ove televizije ( " lidera u oblasti informisanja " ) urednici su prestali da potpisuju. No, sto bi rekli sportski reporteri, krenimo redom.

Najpre, praznicni cetvorobroj " Blica " iznenada sa svojih naslovnih strana skida informacije o velikim ulicnim protestima u Beogradu i posvecuje se problemima u Ruandi i novom Bajaginom albumu. U istom broju, stampan je i uvodnik izvesnog Petera Kelbela, " predstavnika vlasnika " , u kojem se, prakticno, staje na pozicije rezimske propagande ( " Jugoslaviji nisu potrebni vukovi koji pod vodjstvom vuka love u coporu " itd.). Glavni urednik Manojlo Vukotic podnosi ostavku (kasnije povukao), list izlazi bez impresuma. Pet urednika lista " Blic " napustaju ovaj list i nastavljaju da rade isti posao u " Demokratiji " , glasilu Demokratske stranke, koja je ovim novinarima ponudila gostoprimstvo.

Desavanja oko " Blica " imaju predistoriju. Nekoliko dana ranije po gradu se proculo da stamparija " Borbe " " iz tehnickih razloga " nije vise u stanju da stampa vise od 80 000 primeraka ovog dnevnika. Za NIN, potvrdjuje to i Manojlo Vukotic. Naravno, problem nije u stampariji " Borbe " , koja je u srecna vremena podnosila i vece napore, vec u eksploziji tiraza " Blica " , koji je poceo potpuno da preuzima citateljstvo " Vecernjih novosti " , i dodatno, sto je " Blic " poceo strahovit porast prodaje i tiraza upravo zahvaljujuci pisanju o nemirima nastalim posle ponistavanja drugog kruga lokalnih izbora, o cemu tradicionalni dnevnici ( " Politika " , " Vecernje novosti " , " Borba " , " Ekspres " ) nisu izvestavali, osim s potcenjivanjem.

Nastavak price: posle praznika, " Blic " je nastavio da izlazi na uobicajeni nacin, sa starim glavnim urednikom Vukoticem, ali bez petoro urednika koji su presli u " Demokratiju " . Cvijetin Milivojevic, zamenik glavnog i odgovornog urednika " Blica " (bivsi?) i jedan od petoro clanova kolegijuma " Blica " koji je napustio taj list: " Kada smo poceli da pravimo " Blic " , racunali smo sa pritiscima. Ono sto se dogodilo u praznicnom broju je tipicna kapitulacija. U tom tekstu Peter Kelbel dezavuise i redakciju, i glavnog urednika i citaoce. Neshvatljivo mi je da u jednim novinama vlasnik pise uvodnik, i to jos manjinski vlasnik, i ne ni vlasnik, nego predstavnik vlasnika. Zasto taj vlasnik onda uopste drzi urednike i novinare? Problem " Blica " je u tome sto je njegovim vlasnicima izdavanje novina uzgredan posao " .

Milivojevic hoce da kaze da su vlasnici " Blica " bili prakticno ucenjeni svojim interesima na drugoj strani, koja nema veze sa novinarstvom.

Ko su, dakle, vlasnici " Blica " ? Manojlo Vukotic ne zeli da otkrije tu tajnu, tako da se imena vecinskih vlasnika drze u diskreciji. Nije to umeo da nam kaze ni Cvijetin Milivojevic, sa obrazlozenjem da je " bio najamna radna snaga " , i da ga to nije ni interesovalo. I, najzad, sta se sada zbiva u ovom listu? Vukotic: " Izdavaci su zahtevali da se vratimo na prvobitni koncept, i ja sam napravio tu vrstu kompromisa. Mislim da je ipak bolje da sacuvamo novine. " Gospodin Vukotic nam je o tirazu i koncepciji " Blica " (nestranacki i nepoliticki) jos govorio, ali cela prica ostaje u senci pred poslednjom informacijom: Stamparija " Borbe " nece stampati ovaj list.

Kada je rec o suzbijanju glasila u Srbiji, situacija se mora pratiti iz minuta u minut. Preovladjujuce uverenje bilo je da u slucaju " Blica " nije toliko smetalo ono kako taj list pise, vec se trpeti nije moglo to sto je postao relevantan faktor informisanja u Republici, sa tirazom koji se priblizio cifri od 250 000, sa tendencijom rasta.

Rast popularnosti, medjutim, nije dosao glave samo " Blicu " . " Nikome nismo smetali dok mi se na talas nije nakrcalo 500 000 slusalaca, jer su socijalisti sve ostale koji su nesto javljali vec ispoukidali " , jada se Nenad Cekic, direktor i glavni i odgovorni urednik Univerzitetskog radija " Indeks " , stanice kojoj je u utorak bez obrazlozenja, i bez ikakvog pravnog osnova (cuj, pravni osnov) iskljucen i inace ne preterano snazni predajnik. Greh ove stanice bio je sto je izvestavala sa protestnih okupljanja u Beogradu, " u granicama u kojima je to nezaobilazan dogadjaj za Univerzitet i za ovaj grad " , kaze Cekic. " A inace, kakva smo opozicija, to se najbolje vidi iz toga sto nam je poslednji gost pred izbornu tisinu bio Bane Ivkovic " , zavrsava Cekic. (Branislav Ivkovic, visoki funkcioner SPS-a i profesor Univerziteta u Beogradu.)

Medjutim, " zabrana dana " ipak je bio slucaj Radija B 92. Nakon visednevnih smetnji u prijemu, izazvanih, verovatno, ometanjem signala, ovoj, i izvan nasih granica sada vec poznatoj stanici je takodje iskljucen predajnik, s tom razlikom sto je prethodno obavestena da je njen rad nelegalan i da ne poseduje odgovarajuce papire potrebne za emitovanje. B 92 ove papire nema jos od 1992. godine, ali je to tek sada pocelo da smeta. O kakvom incidentu je rec najbolje govori cinjenica da je protiv ovog cina reagovao i britanski Forin ofis.

Strane diplomate u Beogradu su vrlo zainteresovano pratile zbivanja vezana za gusenje radio-stanica. I dok su oni iz zapadnih zemalja sami pohodili lice mesta u nameri da iz prve ruke doznaju sta se zbiva, ruski (neidentifikovani) diplomata je na vest o iskucivanju Radio Indeksa izjavio: NNismo vas mi ukljucili, nemamo veze ni sa iskljucivanjem. "

Po opstem misljenju, ukidanje signala ovih dveju beogradskih stanica ogranicenog dometa (B 92 sedmi po slusanosti u Beogradu, Radio Indeks osmi) ima za svrhu da protestujuce Beogradjane informativno potpuno izoluje, kao i da se prekidom u komunikaciji utice na smanjenje njihovog broja.

Medjutim, jedna od sociloskih osobenosti tekuceg protesta ne samo u Beogradu jeste stvaranje paralelne javnosti, nezavisne od sluzbenih informacija. S tim u vezi, mnogi od demonstranata su cak sa zadovoljstvom primili vest o nestanku radio-programa, ocenjujuci da ce to mnoge naterati da sami izadju na ulice posto je to jedini nacin koji im je preostao da se obaveste o onome sto ih interesuje. Broj Beogradjana sutradan na ulicama (sreda) potvrdio je ova ocekivanja. Posle skupa, narod se razilazi kucama, i u tisini doma slusa razne Radio Londone i Glasove Amerike, ne bi li se culo " sta kazu o nama " . Sasvim kao pod okupacijom. Kao?

Recimo jos i to da je otvorena i brutalna politicka represija prema medijima u Srbiji, i to prema onim medijima koji jos jedini obavestavaju sta se zbiva oko nas, provocirala i zahteve da republicki ministar informisanja Aleksandar Tijanic podnese ostavku, kao moralni cin, posto je ova vrsta zastite javnih glasila doista izvan nadleznosti resornog ministarstva. Pronose se vesti da Tijanic vec nekoliko dana ne dolazi na svoj posao u ministarstvo i da je ostavku vec podneo, ali se to jos ne obelodanjuje. Ako je to tacno, mozda bi se i obelodanilo, ali jedva da jos ima ko to da ucini.

# SRBOLjUB BOGDANOVIC