Nasa tema: "Dnevnik" u loncu

PARALELNI SVETOVI

Dok se urednici koji potpisuju najgledaniju informativnu emisiju drzavno-partijske televizije ne mesaju u sopstveni posao, sve je vise ljudi kojima je lupanje u serpe dovoljno za srecu

" Teto, teto, te-ve dnevnik " , vicu razdragani tinejdzeri u Makedonskoj ulici, animirajuci slucajne prolaznike bez prikladnih zvucecih i zvececih rekvizita izmedju pola osam i osam uvece. Zaglusujuca buka koja nastaje kada se na Prvom programu drzavne (partijske) televizije pojavi sat koji najavljuje njenu centralnu informativnu emisiju nije, medjutim, karakteristicna ni samo za centar, ni samo za Beograd. Takmice se novobeogradski blokovi, Borca, Zemun, Mirijevo, Konjarnik, Vidikovac, Karaburma; gradjani o kolicini buke izvestavaju male-velike beogradske radio stanice Indeks i B 92, prave se top liste i proglasavaju pobednici.

Metod se siri i na druge gradove: Kragujevac, Leskovac... Standardni repertoar rekvizita iz protestnih setnji znatno je prosiren kucnim prirucnim sredstvima: od lupanja kasikama u serpe i tiganje, klompom o klompu, dzezvama o ogradu, oklagijom po merdevinama i limenim kofama, preko " leganja " na automobilske sirene i odvrtanja zvucnika do kraja, pa do koriscenja kao bubnja buradi za benzin i kontejnera za smece.

Protest protiv TV Dnevnika tako daje novu dimenziju aktuelnom buntu gradjana. Osim pokazivanja jos jednog, vedrog, mastovitog lica ove zemlje, on znaci i povecanje broja ucesnika i prosirenje zahteva. Proizvodnja buke u stanovima i na terasama omogucava ucesce u protestu i onih koji nisu izlazili na mitinge zbog radnog vremena, male dece, prevoza, starosti, bolesti, onemogucava i obesmisljava protivakciju u vidu policijskih kordona, i jos jednom ocigledno ponistava tezu o " sacici slucajnih " odnosno argumentaciju u stilu: pa ako ih je i sto hiljada, sta je to u odnosu na deset miliona. (Da broj demonstranata na Trgu Republike treba uvecati dodajuci mu one koji u kucama protestuju protiv Dnevnika bilo je najociglednije u utorak uvece, kada zaglusujuca buka na periferiji u pola osam nije bila nista manja nego prethodnih dana iako je istovremeno trajao miting u centru.)

Ovakav razvoj situacije iznenadio je strucnjake cija istrazivanja nisu pokazivala znacajnije promene u odnosu mediji-javno mnjenje. Prema podacima tradicionalnog obimnog ispitivanja Centra za istrazivanje javnog mnjenja RTS broj redovnih gledalaca Drugog TV Dnevnika (pet do sedam puta nedeljno) maja 1996. godine iznosio je 2 503 000 ili 36,7 odsto, onih koji su ga pratili dva do cetiri puta nedeljno - 17,5 odsto, a samo jednom ili redje-14 odsto. Prosecna ocena koju su anketirani tada dali ovoj emisiji bila je 3,8, kako u Beogradu tako i ukupno (teritorija Republike Srbije bez Kosova i Metohije). Godine 1995. ocena je bila 3,7, a 1994 - 3,8. Ipak, sedmicni auditorijum (gledanost vise od jedanput nedeljno) je u blagom padu: 1994. Drugi Dnevnik gledalo je 69,3 odsto, 1995. 56 odsto, a maja 1996. 54,4 odsto. Ni poverenje u ovu emisiju nije se znacajnije razlikovalo u odnosu na prethodne godine. Prema poslednjem istrazivanju da je sve tako kako se na Dnevniku kaze smatralo je 25,6 odsto (u Beogradu 19,17 odsto), da ponekad nije tako 42,7 odsto (u Beogradu 43,7 odsto), da cesce nije tako 24,4 odsto (Beograd 30,5 odsto).

" Rec je o lancanom procesu oslobadjanja nagomilanih frustracija dugo potiskivanih usled visih ciljeva - nacionalnih i drugih " , objasnjava za NIN prof. dr Bora Kuzmanovic, socijalni psiholog. " Mnogi su se osecali nemocni da nesto promene, a sada postaju svesni svoje snage, prava, oslobodjeni su straha. Ponovo postavsi gradjani postali su svesno, racionalno nezadovoljni televizijom koju svi placaju a koja ih godinama obmanjuje. To je jedna velika kolektivna terapija, oslobadjanje pozitivne energije. Ti ljudi ne zele sukobe, ali zele promene i mislim da su nasli nacin da to pokazu. Ocene da je to infantilno, neka vrsta regresije u ponasanju, su preostre - to je nuzan simbolican nacin da se cuje glas i stav gradjanina. Qudi se razumeju, doslo je do konsenzusa, zvuk je dovoljan, nema potrebe za verbalnim, za parolama. Protest protiv Dnevnika znaci borbu ne samo za rezultate izbora nego i za preduslove za slobodan demokratski zivot. "

Informativni program televizije, medjutim, ne pokazuje znake uzbudjenja. Glavni urednik Milorad Komrakov (koji je i ovoga puta ljubazno odbio da govori za NIN) imenovao je za zamenika Duska Vojvodica, pomocnika Spomenku Jovic, a urednika politicke rubrike @eljka Avramovica. Ova unapredjenja svakako nece predstavljati nikakav napredak, jer, prema izvorima NIN-a, to su upravo ljudi najskloniji (auto)cenzuri, koji nece za svaku sitnicu potezati lanac konsultacija urednik Dnevnika-urednik politicke redakcije-glavni urednik informativnog programa-direktor Dragoljub Milanovic-nepoznate osobe iz vrha SPS - koji se aktivira kada autori nisu sigurni kako treba " obraditi " neki dogadjaj. " Urednici koji potpisuju Dnevnik to zapravo nisu, jer im se jednostavno mnogi tekstovi samo prosledjuju, bez mogucnosti da na njima bilo sta intervenisu. Postoji tim ljudi koji 'pakuje' osetljive dogadjaje poput mitinga, u kome su najcesce @eljko Avramovic i Quba Aleksic, a cuvena anketarka u crnom je Svetlana Vojinovic, sa privredne rubrike. To je tip novinara koji takve specijalne zadatke dozivljava kao odskocnu dasku, priznanje i radi ih sa odusevljenjem. Mogucnosti za manevrisanje onoga ko je urednik emisije skucene su i svode se uglavnom na to da li ce praviti dugu najavu i licno citati tekst u stilu Mire Kolakovic, ili ce to prepustiti spikeru. Isto vazi i za novinare, s tim sto oni ne moraju ni da se vide, " objasnjava jedan izvor NI-a, aktivni ucesnik u Dnevniku.

" Zaposleni se zapravo mogu podeliti u nekoliko grupa. Velikim delom to su novinari koji su na RTS-u i zapoceli karijeru, navikli su tako da rade, ne umeju i ne zele da razmisljaju drugacije. Zatim ima onih koji su tu zbog novca, ne samo onog koji dobijaju kroz plate koje se inace znatno razlikuju, vec i preko dilova sa preduzecima koja 'pokrivaju', a naravno i ideoloski ostrasceni koji su se, posle pocetnog straha da li ce nakon jaja uslediti upad razularene mase, brzo povratili i veruju da ce se sve zavrsiti (opet!) u njihovu korist. Zbog toga satima smisljaju kako da eliminisu buku sa ulice koja se cula tokom Milosevicevog prijema niskih studenata, ili nasnimavaju ton sa davnog, legendarnog mitinga na Uscu za potkrepljivanje uverljivosti donedavno drzanih kontramitinga... Znam da ima ljudi i koji misle drugacije, ali atmosfera je takva da se nista ne govori otvoreno. "

Drugi izvor, takodje iz srca Informativnog programa, objasnjava da se ideja o anketi vezuje za glavnog urednika, mada se ne moze sigurati da li je to njegova autenticna genijalna zamisao ili je dobio spolja. " Valjda vam je jasno da je sve to intelektualni mrak od koga mi se prevrce utroba " , kaze ovaj novinar uz napomenu da je to tugaljiva prica s one strane etike sve dok se covek ne resi da ono sto ima kaze pod punim imenom, a to se moze uskoro ocekivati.

Optimisti pukotinu na " TV Bastilji " naziru u otkazu Milana Nedica, dugogodisnjeg urednika Beogradskog programa (ranije najavljivanog i ocekivanog), Jelene Veljkovic, urednika Treceg dnevnika (pre godinu dana dosla iz Studija B, ne zeli da komentarise), pojavljivanju i diskusiji Miodraga Popova na skupu " Mediji i demokratija " na Fakultetu politickih nauka (ne zeli da govori jer mu je neresen status - ukinuta popularna emisija " Ipak se okrece " pre tri meseca)... Realisti, medjutim, tvrde da za sada nema ni najmanjeg nagovestaja promene: " ^ovek ako to voli moze da izigrava disidenta, ili da ode, ali sve to nema nikakvog znacaja jer ko nije radio u toj kuci ne moze da shvati do koje mere ide cenzura. "

Kako je doslo do toga da emisija koju je auditorijum uvazavao kao jezicki ugladjen, ozbiljan ne samo politicki vec i novinarski projekt postane steciste politickih aktivista koji se " emituju " preko TV prijemnika? Razloga je mnogo. Mihajlo Kovac, urednik iz vremena Gorana Milica, Gordane Suse, Emira Karabega, za NIN kaze da je tesko, gotovo nemoguce porediti ono onda sa ovim sto se danas emituje pod istim nazivom. " Razume se, nemam iluzija ni o tom vremenu jednopartizma kada je novinarima nametana 'lojalnost' komunistickim svecima. Ali, sve osim Saveza komunista bilo je dostupno novinarskoj i urednickoj znatizelji, inicijativi do konacne TV prezentacije. Nasi Dnevnici su obilovali prilozima u kojima su se prepoznavali tadasnji ljudi, njihovi zivoti, zemlja u kojoj zivimo, pa i ceo svet. Imam utisak da su gledaoci nepogresivo razlikovali povremeni 'prinudni rad' od autenticnih novinarskih priloga koji su cesto protivrecili zvanicnim politickim proklamacijama. Nisam se osecao posebno sputanim ili, ako hocete, izmanipulisanim. Niko mi nije odredjivao sta cu u svojim najavama reci, niti su mi bili zabranjeni usputni, na licu mesta i u toku emisije smisljeni komentari pojedinih dogadjaja. S obzirom na znanje, obrazovanje, obavestenost, profesionalnost i izostreni sluh za svet oko sebe, TV Beograd je od svih tadasnjih srpskih institucija bila medju najspremnijim za bezbolan susret sa promenama u Evropi, sposobna da ih objasni, vrednuje i mozda presudno doprinese tome da se Srbija integrise u Evropu.

Bili smo ocigledno na to spremniji nego Milosevicev rezim, sto je i odlucilo da se jedna od prvih 'smrtnih presuda' izrekne upravo nama. Pocelo se sa 'patriotskom diferencijacijom', danima i nedeljama su nas mrcvarili poukama da se u uslovima 'Ugrozenog' srpstva nema sta misliti i neckati. Uklanjali su nas jednog po jednog, da bi najzad servilni, a uspaljeni [eselj u samom Dnevniku procitao listu 'narodnih izdajnika' medju novinarima. Time je, bez vidljivog otpora novinarskog esnafa u javnosti, konacno bio inaugurisan naci-fasisticki koncept novinarstva kao drzavne sluzbe, u koju su se potom idealno uklopile sve novinarske neznalice, policijski dousnici, sitni partijski cinovnici i u novinarstvo zalutali neduzni pocetnici " , smatra Kovac.

Niko od sadasnjih urednika TV Dnevnika koje je ovaj novinar to zamolio, nije zeleo da za NIN objasnjava svoj uredjivacki koncept ili ga poredi sa nekim ranijim. Uostalom, o tome govore emisije koje rade i sa koje, posle duzeg izbivanja iz Beograda Miki Manojlovic kaze: " Kada sam odlazio odavde tamo je jos moglo nesto da se vidi i cuje, ma koliko profilirano. Sada sam sokiran kako RTS uspeva da ne javi bar stoti deo onoga sto se dogadja, vec kreira pravu paralelnu realnost. "

Metode kreiranja su brojne. Dramaticne cinjenice stvarnosti se ignorisu, kasapi se poruka patrijarha Pavla izostavljanjem sustine, prikriva cinjenica da su desetine i stotine hiljada Beogradjana na Trgu Republike docekale Novu godidnu (koja je, po RTS-u, proslavljena " tradicionalno, kod svojih kuca, u drustvu rodjaka i prijatelja ili u restoranima i diskotekama " ), ili da su se i zbog protesta okupili kod Hrama kada je patrijarh palio Badnjak (sto je po RTS-u, ovoga puta, " tradicionalno okupljanje gradjana na Badnje vece " ).

Milena Dragicevic-[esic, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, naglasava trivijalizaciju i kriminalizaciju svakog drugacijeg misljenja. " Trivijalizacija je karakteristicna narocito za studentski protest. Vesti se marginalizuju, plasiraju bez politicke dimenzije njihovih zahteva, podataka o brojnosti, podrsci profesora, implikacijama na obrazovni sistem, buducnost. Kriminalizacija je prisutna posebno u govoru o opoziciji. Obicno se to radi na relativno posredan nacin saopstenjima marginalnih politickih stranaka koje opoziciju izjednacavaju sa teroristima- kao sada povodom eksplozije u zgradi JUL-a. Qudi koji su zrtve kao stradali Starcevic i Lazovic, uhapseni mladic Bulatovic ili glumac Baletic prikazuju se kao alkoholicari, izazivaci, krivci. Reci se vade iz konteksta, kao pajseri i sipke iz govora Vuka Draskovica, na primer. Ono sto je zanimljivo da mnogi studenti dolaze na nas fakultet sa predstavom da profesionalno raditi svoj posao znaci raditi ono sto ti se kaze, ne razmisljati, nemati stav. I to ne samo u ovoj profesiji. Stoga je vrlo vazno insistirati na tome da je profesionalac osoba koja ima odgovornost, koji uvek polazi od sustine svog poziva, efekata " , kaze profesorka ciji bivsi studenti rade na RTS-u.

Prema svojim bivsim kolegama ostar je Dragan Nikitovic: " Ako je ^ovic smogao snage da kaze ne, kako da niko od toliko njih u Informativnoj redakciji da ne kaze ni rec?! Secam se 9. marta, kako su na prvi redakcijski sastanak Dusan ^ukic, Spomenka Jovic, Sonja Djuric, dosli manji od makovog zrna, a vec sledeceg ponedeljka lupali rukom o sto. To su ljudi takvog mentalnog sklopa da bi bili spremni da rade za bilo koji rezim. Ima mnogo polupismenih, dovedenih u poslednje vreme, ali i profesionalaca kojima se stvarno cudim. Zaprepascen sam tim golubovima prevrtacima, bul-terijerima u ljudskom liku. "

Smireniji je Mladen Popovic, do pre mesec dana urednik Filmskog programa Televizije. Zbog podrske protestnim setnjama poslat je na prinudni odmor. Protiv TV Dnevnika bori se pustajuci u to vreme kod kuce [arpantijeovu himnu " Evrovizije " . " Na relaciji himna Evrovizije-himna Dnevnika vodi se borba protiv ksenofobije, autizma, jednostranosti. " Ponasanje svojih kolega ne zeli da komentarise. " U hodniku ce vam cak i ljudi iz Informativnog programa reci da osudjuju takve Dnevnike. To nema nikakve veze sa informisanjem, to je cinizam i meni je jako zao sto zbog toga ljudi pocinju da bojkotuju i ostale redakcije u RTS-u. Licemerno je da se, na primer, poruka patrijarha ignorise, a onda se objavljuje ko mu je cestitao Bozic. A unisone ankete su zamalo dovele do gradjanskog rata: ljudi u unutrasnjosti su ih primali zdravo za gotovo, verovali da svi u Beogradu osudjuju demonstracije, da je to sacica, i dosli na onaj nesrecni kontramiting. Kroz taj primer vracamo se na pitanje o odgovornosti Informativnog programa za sve ono sto se dogodilo za poslednjih pet-sest godina. Sve dok se ne stvori balans izmedju osecanja moci koje televizija pruza i odgovornosti koju sobom nosi, nece biti dobro " , kaze Popovic za NIN. " To je zapravo prica o aroganciji, o nepremostivom jazu: mi mozemo da budemo clanovi Glavnog odbora SPS-a i kandidati JUL-a i da uredjujemo Dnevnik, a vi ni kao gradjanin ne mozete da iskazete svoj stav. Mi imamo Boska Buhu i ostale pionire, Filharmoniju mladih na promociji JUL-a, a vasa su deca izmanipulisana. Nekome je dozvoljeno sve a nekome nista. "

Strucnjak objasnjava: " Psiholoski, sigurno da ni zaposlenima u Televiziji nije lako, da su pod velikom tenzijom. Mi mozemo postavljati visoke zahteve, ali strah za egzistenciju je veliki, oni koji su se pobunili otpusteni su. Mi navijamo za heroje, dobro je da ih ima, ali vecina ljudi su oportunisti, nastoje da se prilagode sistemu. Pojedinacan otpor nije dovoljan, potreban je organizovan, a sistem je takav da ni unutar njega nema demokratije i decentralizacije, vazan je samo vrh. Jedno vreme je izgledalo da je ova vlast vecna, pa su se i oni koji su se ranije nadali promenama priklonili JUL-u i SPS-u. Sada se cini da vlast nije tako cvrsta i mnogi traze mostove, pokusavaju da sede na dve stolice. Qudi koji su unutra ipak bi morali da rizikuju, jer strah je vise u pripisivanju moci nego u njenom stvarnom prisustvu. Kada diktator padne, onda se svi cude cega su se toliko bojali. Tigra od papira " , kaze prof. Kuzmanovic.

" Ovo je kraj novinarstva! " , uzviknuo je mladi TV novinar na sudjenju Mihaelu Bornu, " Minhauzenu sa TV kamerom " , koji je stvarnost inscenirao a ne dokumentovao. U Beogradu se kraj ne nazire. Jedna zena iz novobeogradskog bloka 61 presrecna je: " Dok lupam o serpu osecam neverovatno zajednistvo sa komsijama koje i ne poznajem. " Ostrasceni komsija-branitelj televizije Kruno de la Petro medjutim, na suseda Nebojsu Lazarevica koji se bukom borio protiv Dnevnika u bloku 45 potegao je revolver...

Ispovest o Studiju B

Nema protesta, je l' jasno!

Ko zna, mozda g. Slobodan Vucetic nece biti najuren iz Ustavnog suda Srbije zbog pozivanja na cl. 46 Ustava i Zakon o javnom informisanju. Kazem " najuren " , jer piscu ovih redova se upravo to dogodilo. Doduse, ne u Ustavnom sudu, vec u jednoj javnoj (informativnoj) kuci, koju, ko zna zasto, jos uvek zovu Studio B.

Kakvim se " informisanjem " tzv. Studio B bavi mogu ilustrovati sopstvenim " izvestavanjem " za I program radija sa prvog dana Studentskog protesta '96. Navodnici nisu slucajni! Izvestacu ne samo da nije bilo dopusteno da javi kako 5 000 studenata protestno " seta " gradom, vec je zabranjeno i emitovanje informacije o blokadi saobracaja. Umesto toga, sa cetiri sata zakasnjenja, objavljena je Tanjugova vest da se " nekoliko stotina studenata okupilo na platou ispred Filozofskog fakulteta " .

Nije nimalo neobicno to sto Studio B vise veruje drzavnoj agenciji nego svom novinaru, imamo li u vidu da je izvesni Branislav Ivanovic, koji se predstavlja kao " pomocnik glavnog urednika za informativni program " (ma sta to znacilo), doslovce naredio: " Nikakvih protesta na ulicama nema, je l' jasno! " Posto meni ovo uopste nije bilo jasno, ne samo zato sto sam proteste video, vec (o, strahote!) na njima i sam ucestvovao, pozvao sam se upravo na ustavne i zakonske odredbe koje spominje g. Vucetic. Od tada pocinje opstrukcija onog dela informativnog programa Radija za ciju realizaciju sam bio zaduzen.

Vesti nezavisnih agencija Beta i FoNet pocele su da stizu na moj sto pred sam pocetak emisije, a neke uopste i nisu stizale. Primera radi, 23. novembra vesti nezavisnih agencija dobio sam nekoliko minuta pre pocetka glavne informativne emisije " Na beogradskim talasima " . U studio sam usao sa hrpom papira i emisiju (na cudjenje cenzora) prilicno uspesno improvizovao pred mikrofonom.

Nekoliko dana kasnije - nova dosetka. Sve vesti su stigle na vreme, ali su bile potpuno necitljive zato sto su stampane na pokvarenom stampacu. @alim se odgovornom uredniku Milosu Rajkovicu i dobijam odgovor: " [ta ja tu mogu - snadji se! " I snalazim se - nabavljam komplet ispravno odstampanih vesti. Cenzori se opet cude, cenzori razmisljaju, i... nalaze resenje! Pet minuta pre pocetka emisije - na sceni je sada vec sasvim ogoljena cenzura. Urednik Rajkovic mi saopstava: " Nista ne moze da ide! Naredjenje je s najviseg mesta! "

Odbijam da " potpisem " ovako osakacene " Talase " i javljam uredniku I programa, Miloradu Stevanovicu, kako ne zelim da budem toboznji autor emisije na ciji sadrzaj nemam nikakvog uticaja. Kazem, " Ubuduce cu potpuno ignorisati svaki protivustavan i nezakonit nalog, ma sa kako visokog mesta dolazio " . Kao sto cemo videti, ove reci izazvale su pravu paniku.

Vreme je da pripremim svoju redovnu emisiju posvecenu aktuelnim politickim temama. Znajuci da ne mogu ispostovati nacelo audiatur et altera pars, posto su opozicioni lideri za Studio B toliko neprihvatljivi da je u poslednje vreme u izvestajima zabranjeno koristiti i tonske inserte njihovih izlaganja (sto ne smeta ovom " neutralnom " radiju da uzivo i u celini prenosi konferencije za novinare Ivice Dacica), predlazem da gosti budu ljudi " od nauke " : prof. dr Milan Podunavac i akademik Vojislav Stanovcic. M. Stevanovic goste glatko odbija kao " nezgodne u ovom trenutku " (a sve to u kuci koja je " s najviseg mesta " saopstila da " u Studiju B ne postoje 'crne liste' " ) i upucuje me na Rajkovica. Telefoniram Rajkovicu, no umesto da se dogovaramo o emisiji, on zahteva da priznam da sam kriv za blokiranje redakcijskog mobilnog telefona, a posto odbijam da prihvatim " krivicu " - spusta mi slusalicu. Sledeceg dana dobijam zadatak da izvestavam sa studentskog protesta, ali me Rajkovic povlaci.

Videvsi da je vrag odneo salu - odlazim na bolovanje. Milos Rajkovic, gotovo ostrvljen, nastoji da mi uruci otkaz zbog nedolaska na posao, a kada mu je receno da to nije moguce, izrice mi (protivzakonito - usred bolovanja) disciplinsku meru - umanjenje plate za 20 odsto. Ovakav bes tesko bi se mogao razumeti ako se ne zna da je g. Rajkovic kao odgovorni urednik radija bas tih dana bio u prilici da se opredeljuje izmedju suprotstavljenih struja u Kuci. I opredelilo se - za " najtvrdju " uredjivacku opciju. To je nekoliko dana kasnije i formalizovao podrskom smenjivanju glavnog urednika Zorana Predica. Nije nevazno ni ono sto se u Studiju B vec uzima kao gotova stvar: u slucaju da se ispostuje nalaz komisije OEBS, po kragujevackom receptu ce biti organizovan referendum o pripajanju RTS-u. Zato i sve vise " preuzetih " , moze se pretpostaviti i " pouzdanih " radnika. U tom kontekstu postaje sasvim jasno zasto je " nedisciplinovanog " novinara trebalo smesta odstraniti, kao sto postaje jasnije i to zasto sam po zakljucenju bolovanja ostao " nerasporedjen " (opet protivzakonito), mada nisam formalno bio suspendovan. Uostalom, kakva se zakonitost moze ocekivati u Kuci koja (takodje protivzakonito) ni sa jednim radnikom nije potpisala kolektivni ugovor?!

Ne cudi onda ni " novogodisnja cestitka " koju mi je preneo Milorad Stevanovic. Naime, 31. decembra mi je saopstio da " od 1. januara ne treba da dolazim na posao " , te da ce mi " resenje o prestanku radnog odnosa posle praznika biti uruceno " .

Nasa tema-okvir

Minutaza

Istrazivac u Institutu drustvenih nauka Jovanka Matic pratila je TV dnevnike u 1996. godini:

U poslednjoj nedelji februara, RTS je emitovala 17 priloga o stranackim aktivnostima: 14 o SPS-u, 2 o JUL- u i jedan o novoosnovanoj partiji Demokratski centar.

U poslednjoj nedelji marta emitovano je ukupno 22 priloga, od toga 18 o " levoj koaliciji " (devet o SPS, pet o ND, cetiri o JUL-u), jedan o DC, jedan o Radikalnoj stranci " Nikola Pasic " i jedan prilog o mitingu opozicije (SPO, DS i GSS) u Nisu u kome se umesto Draskovica, Djindjica i Pesiceve uzivo cuo Mile Ilic, lider niskih socijalista.

U prvoj nedelji juna emitovano je 20 priloga: 17 o SPS-u, i po jedan o Novoj demokratiji, Radikalnoj stranci " Nikola Pasic " i JUL-u za Republiku Srpsku.

U drugoj nedelji septembra, kada je vec otpocela izborna kampanja za savezne i lokalne izbore, emitovano je 16 priloga o SPS-u, pet o JUL-u, tri o ND, ukupno 24 - nasuprot pet o SPO-u i DSS-u (mada ne o koaliciji " Zajedno " , iako je ona tada vec bila formirana). Vladajucoj koaliciji posveceno je 43,33 minuta, a opozicionoj 3,10 minuta.

U pretposlednjoj nedelji kampanje, emitovan je 71 prilog o koaliciji SPS-JUL-ND i sest priloga o opozicionoj koaliciji " Zajedno " . Prvoj je posveceno 99,18 minuta, a drugoj 3,40 minuta.

Vladajuca koalicija prikazana je u izrazito pozitivnom, a opoziciona u izrazito negativnom kontekstu. Medju 14 priloga u kojima se pominje koalicija " Zajedno " , 11 je vrednovano negativno (9,29 minuta), tri neutralno (2,29 minuta) i nijedan pozitivno. Koalicija " SPS-JUL-ND-Slobodan Milosevic " pod ovim imenom pomenuta je 42 puta, i svih 42 puta kvalifikovana pozitivno (59,54 minuta).

# Svetlana Djurdjevic-Lukic