Republika Srpska

GLAVU DAJEM, BRCKO NE DAJEM

Arbitraza za gradic na Savi nece ubiti ideju ni Dejtona, ni srpske drzave, ni integralne Bosne, ali nicemu od to troje nece obecati ni dug zivot

Posto su nekako sastavili godinu dana bez oruzja, zitelji Brckog ponovo zimuju sa dramaticnim osecanjem situacije koja jos nije rat, ali nije vise ni mir. " Poslednje nereseno pitanje Dejtonskog sporazuma " , kako je arbitrazu za Brcko uoci Nove godine nazvao Dzon Kornblum, moglo bi ovog meseca ne samo podici temperaturu na liniji Pale-Sarajevo vec i ozbiljno potresti same temelje mirovnog sporazuma o Bosni. Krenimo redom.

Porast napetosti oko ovog posavskog gradica datira od prvog dana decembra prosle godine, kada je vlada Republike Srpske resila da svog predstavnika Vitomira Popovica postedi daljeg nerviranja i povukla ga iz troclane arbitrazne komisije za Brcko. Tako su, svega dve nedelje od ranije najavljene arbitraze, u Komisiji, koja odlucuje o sudbini grada, ostali americki advokat Roberts Oven i predstavnik Federacije BiH Hazim Sadikovic.

Na Palama su za odustajanje od rada u Komisiji optuzili sefa arbitrazne trojke Ovena, koji je, sudeci prema dosadasnjem radu ovog tela, imao nesto " ravnopravniji " status od srpskog i federalnog predstavnika. Ovenu se zamera za krsenje procedure jer za nekoliko meseci rada na Brckom nije predstavio mapu spornog podrucja. Ta " zaturena " mapa trebalo bi da ponudi odgovor na pitanje da li je predmet arbitraze medjuentitetska linija, cetiri kilometra juzno od grada, na cemu insistiraju Srbi, ili sam grad, sto u bubanj nastoje da ubace Muslimani. Drugi razlog za novi visak nervoze na Palama bila je (kasnije potvrdjena) najava da ce se resenje za Brcko odloziti do 15. februara. Najvise, medjutim, Srbe su uznemirili signali iz zapadnih prestonica da ce uski posavski pojas, koji povezuje istocni i zapadni deo RS, biti pod internacionalnom upravom, koju bi, kakve li slucajnosti, na terenu predstavljao americki kontingent iz sastava NATO-a.

Bila je to i prilika da glavni akteri spora zapocnu rafalnu razmenu argumenata preko stampe. Najpre su u Sarajevu dali do znanja da nisu previse impresionirani izlaskom Popovica iz Komisije i da to nece omesti " pravedan i moralan " ishod arbitraze. Potom je sa srpske strane usledila prava kanonada ostrih izjava iza kojih su najcesce bili Biljana Plavsic, premijer Gojko Klickovic i novi nacelnik Generalstaba general Pero Colic.

General Colic, koji u pratnji Plavsiceve poslednjih meseci uteruje red po garnizonima VRS, retko propusta priliku da naglasi kako je " svakom Srbinu jasno " da ce izbiti rat ako arbitraza izneveri ocekivanja Pala. " Pripremicemo se za oruzanu borbu jer, ukoliko Brcko ne bude srpsko, rat nam ne gine " , objasnio je Colic zasto poslednjih dana gotovo ne izbiva iz ovog grada, gde nezaposlenim mladicima nudi sluzbu u Vojsci. U obracanju vojnicima brcanske kasarne Plavsiceva je opravdala cin generalisimusa, koji, tvrde na Palama, prema novom zakonu o vojsci sleduje predsednika RS. " Ako budu atakovali na teritoriju Brckog, a ima nekih kombinatorika u Federaciji BiH, ali i celom svetu, dali smo im do znanja da nema mira, nema Dejtona, svi Srbi ce se boriti i braniti, bez obzira na ishod te borbe " , rekla je ona.

Na poruke iz srpskog vrha, kako obicaji nalazu, odmah se " primio " muslimanski lider Alija Izetbegovic, koji Brcko vidi kao " tipicno bosnjacki grad " . " Jedino pravo koje oni (Srbi) isticu je pravo jaceg. To pravo vise ne postoji, jer oni nisu jaci " , rekao je Izetbegovic. Pokazujuci da se sa Biljanom Plavsic u najvaznijem slaze, muslimanski lider se u pretnjama nije zaustavio na Srbima: " Do haosa, u slucaju nepravicne odluke, bi sasvim sigurno doslo, do haosa u Bosni, a ja se bojim, i u svijetu. " Kako je shvatio Izetbegoviceve reci, ubrzo je objasnio komandant federalne armije general Rasim Delic, koji je za Ansu rekao da, sto se njega tice, nedostaje samo naredjenje pa da Brcko bude reseno vojnim sredstvima.

A kada se u vokabularu srpskih i muslimanskih zvanicnika rec rat pocne upotrebljavati cesce od imena jednog grada u Ohaju, to se u Vasingtonu redovno tumaci kao znak da je vreme za poletanje aviona put Bosne. U tom avionu polovinom decembra bio je Dzon Kornblum, cije direktive, iako preuzete iz arsenala njegovog prethodnika Ricarda Holbruka, za sada ne impresioniraju previse ni srpsko ni federalno vodjstvo. Ovoga puta, medjutim, Kornblumova poseta imala je blagotvorno dejstvo. Americki diplomata uspeo je ono sto se najcesce ilustruje prolaskom kamile kroz iglene usi: Srbe je smirio, a Muslimane nije previse uznemirio. Dosadasnje pregovaracko iskustvo na relaciji Pale-Sarajevo ovo cudo racionalno obrazlaze samo na jedan nacin - nije im pricao istu pricu.

Nisu, naravno, ni oni njemu. Americkom diplomati sarajevski zvanicnici predstavili su svoje argumente, koji se baziraju na predratnoj demografskoj slici Brckog, gde je, kazu, u samom gradu zivelo vise od dve trecine Muslimana. Na teritoriji opstine, prema popisu iz '91, Muslimani su bili u relativnoj vecini sa 44 odsto stanovnistva.

Ejub Ganic je nekoliko dana pre Kornblumovog dolaska u intervjuu " Dnevnom avazu " , neformalnom dnevnom listu SDA, Brcko ilustrovao kao " prvenstveno pravno i moralno, pa potom politicko pitanje " . " Moralni aspekt problema Brckog nalazi se u genocidu nad tri hiljade Muslimana, koje su Srbi pobili tokom rata " , rekao je Ganic ne upustajuci se u analizu druga dva aspekta.

Ipak, Ganic i Izetbegovic su Kornbluma u prvom redu nastojali animirati politickim pitanjima, medju kojima su dominirala tri. Najpre, ostanak Brckog u sastavu RS, tvrdi se u Sarajevu, bio bi nedvosmislen znak da se medjunarodna zajednica definitivno odlucila za cepanje Bosne, sto bi bilo u suprotnosti sa dosadasnjim americkim naporima. Drugi problem jeste pitanje brcanske luke, ciji posed bi Federaciju ukljucio u srednjoevropski sistem medjunarodnih voda. Ta najveca recna stanica u Bosni, glasi Izetbegovicev jaki adut, bila bi tada od velike koristi i samim Amerikancima, koji u obliznjoj Tuzli postepeno formiraju svoju najjacu vojnu bazu u regionu. " Nas najjaci argument, kad je u pitanju Brcko, je cinjenica da grad mora biti otvoren svima, a to mozemo samo mi osigurati " ; treci Izetbegovicev politicki adut bio je iz arsenala multietnicke retorike Sarajeva, koja poslednjih meseci izbivanjem Harisa Silajdzica iz vlasti nije bila previse rabljena.

Posto je saslusao Izetbegovica, Ganica (i poluzainteresovanog Kresimira Zubaka) i novinarima saopstio da je Sarajevo pohodio zbog razgovora o uspostavljanju institucija Federacije, Kornblum se popeo na Pale, gde su ga cekali Momcilo Krajisnik, Aleksa Buha i novi sef srpskog parlamenta Dragan Kalinic. Sta su Kornblumu u svetskoj prestonici sa najvecom koncentracijom ozona rekli Srbi?

Dobronamernici koji su ih pre i tokom rata upozoravali da svoje osecanje za pravdu ne bi trebalo da razvijaju na racun osecanja za pravo, ovoga puta bili su nemalo iznenadjeni. Naime, odbrana prava na Brcko kao grad u RS u osnovi je utemeljena na doslednom tretiranju Dejtonskog sporazuma kao pravnog dokumenta. Za taj posao na Palama su angazovali i dvojicu americkih advokata, Delberta Smita i Nika Kostica.

Osim proceduralnog insistiranja na mapi spornog podrucja, Srbi su se zakacili za Peti clan Drugog aneksa Dejtonskog sporazuma, koji precizira da se arbitraza vrsi nad spornim delom medjuentitetske granice u oblasti Brckog. To, prema njihovom tumacenju, iz arbitraze iskljucuje grad. Osim toga, u okviru dejtonske proporcije 51:49 RS je na terenu ostala uskracena za oko 200 kvadratnih kilometara, tako da na Palama vole da podsete kako ocekuju da ce biti pristojno namireni prosirenjem uskog brcanskog koridora.

Medju jake srpske pravno-politicke adute ubraja se i Zenevski sporazum iz septembra 1995, koji je utvrdio principe Dejtona. Tada su sefovi diplomatija SRJ, Hrvatske i BiH stavili potpis na principe o kompaktnim teritorijama entiteta i nedeljivosti gradova u Bosni. Drugim recima, Srbi zahtevaju da se prvi princip realizuje onako kako ga je ostvario cuveni Milosevicev dejtonski " put viskija " , koji je enklavu Gorazde koridorom povezao sa celinom Federacije. Kada je rec o principu nedeljivosti gradova, argument za Brcko postaje i ona gotovo morbidna recenica koju su, napustajuci svoj deo grada dodeljen Federaciji, proslog februara ponavljali sarajevski Srbi: " Izgubili smo kucu, ali smo dobili drzavu. "

Zavrsivsi razgovor sa Kornblumom, Aleksa Buha je posle duzeg vremena bio prvi srpski politicar koji na pomen Brckog nije delovao kao da mu je neko ukrao novcanik. " Ono sto predstoji u vezi sa arbitrazom vrlo je razumno. Kontakt-grupa na sastanku 16. decembra napravice platformu za jedno politicko resenje koje bi bilo povoljno i za RS i za Federaciju BiH " , rekao je tada Buha.

Petoclana kontakt-grupa se, uz prisustvo Kornbluma i Karla Bilta, u predvidjeno vreme sastala iza strogo zatvorenih vrata americke misije u Zenevi. Posle sastanka izostalo je uobicajeno saopstenje. O Brckom niko nije progovorio ni rec.

Izvesno je da zenevski sastanak nije bio srdacan susret istomisljenika. To je, uostalom, krajem novembra na jednom medjunarodnom seminaru u Moskvi o buducnosti evropske bezbednosti nagovestio ruski sekretar Saveta odbrane Jurij Baturin, poznat kao autor ideje o ruskim vojnim bazama u Srbiji. Gotovo hladnoratovskim jezikom on je tada upozorio da se u Bosni " vec desilo fakticko prosirenje NATO-a " . Odbacujuci bosanski model evropske bezbednosti pod kisobranom NATO-a, Baturin je imenovao Brcko bezmalo kao novu spornu blokovsku granicu. " Proces sirenja NATO-a bez ucesca Rusije znaci potiskivanje nase zemlje na marginu svetske politike, isto kao sto se u Bosni ruski mirovni kontingent nasao u zabacenom mestu Ugljeviku, a ne u kljucnom rejonu Brckog. Znaci, velika Evropa nikako ne ide. Stavise, pojavljuju se linije razdvajanja, a mozda cak i barijere " , postavio je Baturin pitanje znacaja ove posavske varosi u obrnutu proporciju sa njenom velicinom.

Iz diplomatskih izvora procurela je potom stura informacija da je, ne samo pod pritiskom Rusije vec i nekih evropskih zemalja, americki predstavnik u Kontakt-grupi u Zenevi vec bio nameran da popusti. To je potvrdio i sam Kornblum u novogodisnjem intervjuu za Radio Dojce vele. On je rekao da " resavanje pitanja Brckog nije doslo u corsokak " i najavio pomake u kojima ce ucestvovati i RS. U bubanj je, dakle, ubacena treca, kompromisna ideja, stvorena na varljivoj sredini izmedju dve koje su vec bile u opticaju. Prema prvoj od njih, koja je nastala u Vasingtonu, citava oblast Brckog bila bi treci entitet, u kome bi glavnu rec vodio NATO. Dok je Sarajevo tu ideju smatralo prihvatljivom, Srbi su bili spremniji da progutaju varijantu nekih evropskih zemalja, prema kojoj bi Pale zadrzale gradsko jezgro i prosirile koridor na jugu, a Sarajevo doslo u posed brcanske luke.

Medjutim, prema trecoj, kompromisnoj platformi, koju je najavio i Buha, sustina resenja za Brcko bice u njegovom odlaganju. Naime, strane bi za vreme od dve do pet godina zadrzale status ljuo uz upravljacko posredovanje anemicne medjunarodne policije. Time, naravno, od srece nece sijati ni na Palama ni u Sarajevu, ali nece ni praskati vise nego sto to obicaji nalazu. Jer, u okviru te varijante nijednoj strani se nisu ostvarile nade da ce Brcko dobiti, ali ni strahovi da ce ga definitivno izgubiti.

Dok na Palama oni koji smisao za realnost crpe iz narodne epike vec govore o novoj medjunarodnoj zaveri i najavljuju egzodus stanovnistva, realisti, koji trenutno preovladavaju, procenjuju da Srbi (za sada) nemaju dovoljno snage da zahtevaju vise. Pred prostom racunicom da ih sve sto ne ubija ozivljava, zagovornici srpske realpolitike se nadaju da ce period uprave medjunarodne policije biti iskoriscen za konsolidaciju vojske i privrede. Istovremeno, procenjuju oni, u Beogradu stvari za RS trenutno toliko lose stoje da se vec na toj cinjenici moze graditi teorija da ce za nekoliko godina biti bolje.

Sarajevskim zatocnicima teorije o Kuranu kao jedinom politickom spisu koji vredi citati ovakvo resenje za Brcko sigurno ce upotpuniti sliku o Americi kao saucesniku u genocidu nad Muslimanima. Oni, pak, koji su se uverili da Vasington kad ne pomaze ima obicaj da bije, a kojima protiv svoje volje pripada i Izetbegovic, nadaju se da ce im Brcko, kad vec ne moze arbitrazom, pripasti daljim ekonomskim i politickim slabljenjem Srba kroz pritiske medjunarodne zajednice. Integraciju Brckog u BiH oni ce nastojati da ostvare vec u ovoj godini zaobilaznim putem kroz integraciju cele teritorije RS. To je moguce, veruju u Sarajevu, privlacenjem Srba novcem iz centralne banke i pritiskom muslimanskih izbeglica koje zele da se vrate u srpske gradove. Beograd ce za to vreme, tvrdi Izetbegovic, biti sve dalje od leve obale Drine, buduci da ce se za duze vreme zabaviti iskljucivo sobom. Pri svemu tome u Sarajevu nikako ne zele da zaborave ni varijantu da uz dozvolu " odakle treba " general Delic postupi po naredjenju.

Resenjem bez resenja za Brcko najzadovoljniji bi bili Hrvati, tim pre sto se autorstvo ove ideje u osnovi pripisuje njima. Jer, bar sto se njih tice, svaka slicnost izmedju brcanskog status ljuo i onoga sto se vec dve godine odigrava u Mostaru - namerna je. Racunajuci na nepatvorenu iskrenost srpsko-muslimanskog naprijateljstva, u Zagrebu i neugasivoj Herceg-Bosni veruju da bi se od Brckog mogla napraviti idealna dimna zavesa koja bi sakrila trusni Mostar, gde, kako tvrde, jos imaju da zavrse neke poslove.

Razloga za zadovoljstvo imaju i u Vasingtonu, iako su se prethodno preko Robertsa Ovena zalagali za Brcko kao treci entitet. Ovenova varijanta, medjutim, bila bi sada previse rizicna iz dva razloga. Najpre, mogla bi vise nego sto je potrebno da naljuti Rusiju i partnere u Evropi. Osim toga, iako bi takav rasplet podrzao duh politickog integralizma iz Dejtona, varijanta o trecem entitetu bila bi potpun krah Dejtonskog sporazuma kao pravnog dokumenta. Papir nad kojim je nekoliko meseci bdelo sve ono sto sebe jos smatra svetskom silom mogao bi da obori svaki provincijski advokat, sto bi zluradim Evropljanima dalo novo gorivo za price o americkoj nedoslednosti.

Analogno tome, ako bi proslo evropsko resenje " luka za koridor " , pravni aspekt Dejtonskog sporazuma bio bi spasen, jednako koliko bi Sporazum bio politicki mrtav. Ne samo da bi tada u Sarajevu iz duga prema Vasingtonu Hasana Cengica imenovali za dozivotnog sefa svega postojeceg nego bi takav rasplet postao najveca prepreka jos aktuelnoj ideji o integraciji Bosne. Nju bi tada u neko koherentnije stanje moglo vratiti jedino ono sto se poslednjih dana redovno javlja u nocnim morama Brcaka.

Ipak, svest o vaznosti problema i odnosu snaga u svetu jos ne daje za pravo onima koji veruju da je u Brckom definitivno prihvacena jedna varijanta. Ono, medjutim, sto u svetu presudno favorizuje model status ljuo svodi se na prostu kompromisnu racunicu: ne ubiti ni ideju Dejtonskog sporazuma, ni srpske drzave, ni integralne Bosne, ali, istovremeno, nicemu od to troje ne obecati ni dug zivot. Tako je najpodnosljivije.

Pipanje pulsa

Sta pise u Dejtonskom sporazumu o Brckom i ko krije mapu sa razgranicenjem u ovoj oblasti

Za novogodisnje praznike pet srpskih kuca u rubnom naselju Brod kod Brckog dobilo je poruku da se " do 7. januara moraju iseliti zbog povratka Muslimana " . Nastala je uzbuna, pa su Centar javne bezbednosti i Opstinski odbor Srpske demokratske stranke Brckog odmah uputili ostar protest komandi SFOR-a.

Spor je izgladjen tako sto se komandant SFOR-a potpukovnik Stiven Lejfild izvinio za ovu " provokaciju " , uz objasnjenje da je do nesporazuma doslo zbog greske u prevodjenju. Osim toga, potpukovnik Lejfild, sa litrom rakije, obisao je stanovnike naselja Brod, ubedjujuci ih da ostanu u svojim kucama i da ce im SFOR garantovati bezbednost.

Naizgled, sve je reseno u najboljem redu. Medjutim, " oziljak " je ostao. " Prihvatamo izvinjenje, ali smatramo da je greska vrlo gruba i namerno ucinjena " , rekao je predsednik Opstinskog odbora SDS-a i narodni poslanik Simo Kojic. Uz to, Kojic je porucio: " Varaju se oni koji misle da ce nas lako isterati iz naseg grada! "

Ne samo Kojic, vec i mnogi drugi, uvereni su da je ova " greska u prevodu " - " namerno ucinjena " , da bi se " ispipao puls " lokalnog srpskog stanovnistva i ono psihicki pripremilo za dolazak Muslimana. U tom kontekstu protumacen je i nenajavljeni dolazak i boravak Karla Bilta, na Nikoljdan (19. decembra), u Brckom, kada je mimo protokola obisao luku, pijacu, zanatski centar, pa i restorane u gradu, a da se nije ni javio opstinskim vlastima. Sedam dana kasnije, kako je izvestila agencija Srna, Skupstina opstine Brcko upozorila je visokog predstavnika da su " sloboda i drzava na ovim prostorima preskupo placeni da bi se svetski diplomata mogao s njima grubo saliti " .

Novoustoliceni premijer Muslimansko-hrvatske Federacije Edhem Bicaklic, ovih dana, u svom promotivnom nastupu na sarajevskoj televiziji, rece: " Nasa vrata na sjeveru su grad Brcko i zato je to prvi problem kojim ce se nova vlada Federacije BiH ozbiljnije pozabaviti, jer ne mozemo zamisliti Federaciju BiH bez njenog izlaska na sjeverne granice. "

Svoje zahteve Muslimani obrazlazu ekonomskim i, kao kljucnim, demografskim razlozima. Na to Biljana Plavsic odgovara: " Po toj logici, mi bismo onda trebali pod arbitrazu da stavimo Drvar, koji je sto odsto srpski, Petrovac ili dijelove Sarajeva. Njihov ekonomski zahtjev da izadju na Savu je nerealan, jer oni cetiri i po kilometra zapadno imaju optimalniju situaciju, 'Arizona drim', kojim se krecu bez ikakvih smetnji i izlaze gore do Save, gdje imaju i svoju teritoriju, teritoriju Federacije. Time je zadovoljen i taj ekonomski aspekt, i to na optimalniji nacin od zahteva oko Brckog. Bez konflikta, sto je najvaznije... "

A u Dejtonskom sporazumu (Aneks 2, clan V) pise:

1. Strane su saglasne da se podvrgnu obavezujucoj arbitrazi spornog dela granicne linije izmedju entiteta u oblasti Brckog prikazanog na mapi prilozenoj u Dodatku.

2. Najkasnije sest meseci nakon stupanja ovog sporazuma na snagu, jednog arbitra ce imenovati Federacija a jednog arbitra ce imenovati Republika Srpska. Treci arbitar ce se odrediti sporazumom izmedju imenovanih arbitara Strana u roku od trideset dana. Ukoliko se oni ne saglase, treceg arbitra ce imenovati predsednik Medjunarodnog suda pravde. Treci arbitar ce predsedavati arbitraz nim tribunalom.

3. Ukoliko se Strane drugacije ne dogovore, postupak ce se voditi u skladu sa pravilima UNCITRAL-a. Arbitri ce primenjivati relevantne pravne principe i principe jednakosti.

4. Ukoliko se ne postigne drugaciji dogovor, oblast naznacena u gornjem stavu 1. bice i dalje pod upravom kakva je sada.

5. Arbitri ce doneti svoju odluku najkasnije godinu dana nakon stupanja ovog sporazuma na snagu. Odluka ce biti konacna i obavezujuca a Strane ce je primenjivati bez odlaganja. "

Od svega ovoga, do sada su samo izabrani arbitri, a mapu koja se pominje, jos niko video nije.

# JOVAN JANjIC

# ZELjKO CVIJANOVIC