Vatrene ulice

KUCA NA PUTU

Studentska akcija " Kordonom protiv kordona " prerasla je u operaciju " Stajanjem do padanja Krajnje je vreme da popularna studentska parola: " Beograd je svet " , ustupi mesto aktuelnijoj: " Kolarceva ulica je Beograd, a Beograd je svet. " I ne samo svet: " Svi mi stanujemo u jednoj kuci. To je Kolarceva ulica. Ne idemo odavde dok god ne prodjemo kuda smo naumili. Ima nas dovoljno da zavrsimo ono sto smo zapoceli. Beograd je svet i zato ostajemo u Kolarcevoj ulici " , obratio se svojim kolegama studentima Cedomir Jovanovic, clan Glavnog odbora Studentskog pokreta. Od tada je proslo cetiri dana. Verovatno ce ovaj najsveziji primer srbijanskog inacenja potrajati. Nezgodno je kada inat krene na inat. A studentski inat nije bilo kakav inat.

Studentima, kako se cini, nije tesno u ulicici u centru grada. U Kolarcevoj im jedino fali krov nad glavom i toplo kupatilo. Sve ostalo moze da se pronadje. Tu se nalazi sator vesele, narandzaste boje sa raznim potrepstinama. Ispred satora je rostilj. Tu se pripremaju raznjici, cevapcici i pljeskavice kao, uostalom, ispred svake pristojne kuce sa dvoristem. Razlika je zanemarljiva: vlasnici pristojne kuce sa dvoristem rostilj ne raspaljuju pre proleca. Da bi neutralizovali razliku studenti ili loze " logorsku " vatru ili improvizuju pec od cevi koju su nasli u kanti za djubre, ili raspale vatru u kazanu starog zardjalog bojlera, kao sto je pre neki dan ucinio student kojeg kolege oslovljavaju sa Pera lozac. On je svoju lozionicu nazvao " srpskim Bronksom " i ispred nje stavio saobracajni znak " radovi na putu " . Beogradjani su podrzali akciju donoseci lozacu razne zapaljive predmete.

Studentska " kuca " ima jos nekoliko specificnosti. Najcuvenija je diskoteka " Kod Plavog kordona " , koja radi nonstop. Uostalom, djuska je najsladja za vreme vremenskih nepogoda: kad je hladno ili kisovito. Pice se sluzi u " baru " neposredno pored diskoteke blizu izloga " Jugoslovenske knjige " . Ostale konvencionalne ustanove slicnog tipa jos nisu shvatile da je besplatno pice - najsladje pice. Studentska " kuca " u Kolarcevoj brojnim stanarima obezbedjuje, osim drustvenog, i bogat sportski zivot. Primeceno je da se na njenom kraju gde se racva prema Makedonskoj ulici moze uspesno igrati mali fudbal, kosarka, bagminton, frizbi i sah. Tu negde vidjeni su i " ribolovci " . Nesto ispred plavog kordona improvizovana je ucionica. Profesori dolaze na konsultacije sa studentima, drze se i predavanja. Mladjariju u Kolarcevoj podrzavaju javni radnici i stariji Beogradjani sto redovnim obilascima, sto donosenjem hrane i toplih napitaka.

Na pitanje nekog neupucenog stranca otkud zakrcenje, guzva i policija u centralnoj gradskoj ulici moglo bi se odgovoriti da su studenti i Beogradjani napustili svoje domove usred hladne decembarske zime zato sto im je vlast zabranila setnju. Sledece, pretpostavlja se zapanjeno pitanje, glasilo bi: Zasto ne mogu da setaju? Zbog toga sto protestuju, a protestuju zato jer im nisu ispunjeni zahtevi vezani za lokalne izbore odrzane 17. novembra. Svako dalje objasnjavanje moglo bi da potraje a NIN racuna na poslovicno dobru obavestenost svojih citalaca. Bitno je da je akcija " Kordonom protiv kordona " u medjuvremenu prerasla u operaciju " Stajanjem do padanja " .

Maratonsko stajanje otpocelo je u nedelju 19. decembra oko 18 sati. Studenti su krenuli u uobicajenu protestnu setnju, pretpostavljajuci da ce se policijski kordon ukloniti u uobicajeno vreme, oko jedan sat posle ponoci. Strpljivo su cekali. Ispred kordona a uz studente nalazila se ikona Bogorodica Trojerucica i drveni krst, blagoslovljeni pokloni studentima iz Hilandara. Dosetala je i grupa studenata " naoruzana " saksofonima i bubnjevima da policiji odsvira " Moravac " , " Zikino kolo " i " Posmrtni mars " . Atmosfera je bila uobicajena. Djuskalo se. I zvizdalo.

Kada je postalo jasno da je vrag odneo salu, u gluvo doba noci studentima se pridruzio i mitropolit Amfilohije Radovic. Tu su bili novinari koji su dosli da podrze skup. Negde pred zoru policija je studentima naredila da se povuku. U suprotnom zapretila je batinama. Svi su posedali na hladan asfalt i podigli indekse. Mitropolit Amfilohije je, takodje, seo na ulicu izmedju studenata i policije. Zvizdao je. Posle dva sata policija je prestala da preti... Istog dana pretucen je Zoran Trifkovic, student Elektrotehnickog fakulteta. Za dogadjaj se saznalo dan kasnije. Kako NIN saznaje, Zoran Trifkovic je dobro i nastavlja da demonstrira.

U ponedeljak tacno u 14,30 sati studentima se prvi put licno obratio patrijarh Pavle. Izmedju ostalog porucio im je: " Vase osecanje istine i pravde i demokratskog postovanja slobodno izrazene volje naroda na miran nacin, dostojan i vas i nas i nasih predaka, jer vi niste ovde ni za ovoga ni za onoga, niti protiv ovog ili onog nego za ono sto je uvek bilo sveto i narodu nasem i Crkvi nasoj... " Zavrsio je govor sa: " Bog vas blagoslovio " , posle cega se cuo buran aplauz.

Istog dana desio se jos jedan incident poput onog na novogodisnjoj noci vidjen izmedju pristalica koalicije " Zajedno " i studenata. Oko 16,30 u Kolarcevoj se iznenada pojavila platforma sa koje koalicioni lideri drze govore. Vuk Draskovic, lider SPO-a je tada najavio da ce kordon " Zajedno " zameniti kordon studenata ispred policije. " Ne treba " , uzvikivali su studenti. Draskovic je neumorno nastavljao. Najavio je, dalje, da ce biti podignut paravan od crvenog platna izmedju policije i gradjana. Studenti su vikali: " Ne moze, ne moze " i " Ovo je nase " ! Platno je ipak razapeto, ali su se i lideri i vozilo koalicije udaljili posle desetak minuta. Toliko vremena trebalo je i da se ukloni crveno platno.

Dogadjaj za NIN prokomentarisao je Bojan Bogdanovic, portparol Studentskog protesta: " Incident je prejaka rec. Lideri koalicije 'Zajedno' morali bi da shvate da drzavni mediji jedva cekaju potvrdu za svoju tvrdnju da smo instrumentalizovani od strane koalicije. Studentski pokret dobija na snazi jer je pre svega nestranacki. Dovoljno je sto je nas prvi zahtev vezan za izbore istovetan. Svako dalje zblizavanje, sigurni smo, bilo bi kontraproduktivno. "

Interesantno je da zivost u Kolarcevoj ulici prati i zivost na Filozofskom fakultetu. Za ovaj fakultet studenti kazu da predstavlja " epicentar protesta " . Tu dolaze tokom dana i noci da se nahrane, odmore i ugreju. Na samom ulazu u hodniku Filozofskog fakulteta dele se obroci: uglavnom sendvici, sokovi i cajevi, cesto i slatkisi. Ubedljivo najpopularnija soba na fakultetu je soba 513. Na vratima velikim slovima pise: kujna - nezaposlenima ulaz zabranjen. Jelena, studentkinja na Filozofskom fakultetu radi tu od pocetka protesta: " Studenti su pomalo iscrpljeni, a samim tim vise su gladni. Jedva uspevamo da ih nahranimo. Najbolja asocijacija su prozdrljivi ptici sa stalno otvorenim kljunovima u iscekivanju majke koja im donosi hranu. Znam da na ulici hrane ima dovoljno ali ne i ovde na fakultetu. "

Studenti koji cekaju da na njihovu grupu dodje red da zamene kolege u kordonu, uglavnom gledaju filmove u amfiteatru na medjuspratu ili razgovaraju po hodnicima fakulteta. Prelepa ridjokosa Kristina, pripadnik studentskog obezbedjenja, kaze da mnogo njenih kolega iz ove sluzbe spava na fakultetu u kabinetima profesora - na strunjacama i u vrecama za spavanje.

U sredu 22. januara sprovedena je studentska akcija " krvoprolice " . Studenti su kao dobrovoljni davaoci otisli u Zavod za transfuziju krvi Srbije pod geslom: prolice se krv, ali u korisne svrhe. Sitna plavusa, studentkinja Veterinarskog fakulteta bila je neutesna. Rezultati joj nisu bili kako treba te su lekari ocenili da ne moze da da krv: " Cele noci nisam spavala. Promrzla sam i prehladila sam se na protestu. Lekari su mi savetovali odmor i spavanje ali ne nameravam da ih poslusam. Vracam se u Kolarcevu. "

Taj dan i noc prosli su bez incidenata. Mnogi studenti uspostavili su prijateljski odnos sa policijom iz kordona, iako se " plavi " na svakih sat i po menjaju.

Mirjana Loncarevic je clan medicinskog odbora i studentskog obezbedjenja: " Obezbedjenje i sanitet su vec po prirodi posla upuceni na komunikaciju sa policijom. U vise navrata sam im delila andole i vitamine. Juce me je jedan zamolio za antibiotik jer je svoj zaboravio kod kuce. Dobio ga je. Pre neki dan im je kasnio rucak pa smo im doturili nasu hranu da ne vidi komandir. Sigurna sam da bi oni, kad bi do obracuna doslo morali da poslusaju naredjenje, ali sam uverena da nas ne bi krvnicki tukli. Mislim da ne bi bili surovi. "

U Kolarcevoj je iz casa u cas sve vise sveta: gradjani kao simpatizeri i podrska, profesori, pisci, glumci, akademici, advokati, novinari, propagandisti, sudije, bivsi inspektori SUP-a Beograd... Dva mlada momka pokazivala su propusnice Televizije Srbije, dokazujuci da tamo rade: " Sefovi kao da su poludeli. Hodnicima se krecu kao senke, napeti su i nervozni. Iskaljuju se na potcinjenima kao da su im oni krivi... Nekoliko eksponiranih se zalilo da taksisti odbijaju da ih povezu... Tehnicko osoblje RTS-a, kojem pripadamo, sasvim je drugacije. "

Dusan Prelevic, pevac i pisac kaze: " Fasciniran sam energijom koja je kulminirala. Ponovo se osecam kao da mi je 25 godina. Studente dozivljavam kao nase drugo ja. "

Borka Pavicevic, dramaturg, protest dozivljava kao prociscenje i oslobodjenje Beograda: " Ovo je katarzican- ritual. Cesto sam sa studentima i divno mi je. " Sonja Liht, predsednica Upravnog odbora Fonda za otvoreno drustvo, rekla nam je da je " volja studenata u ovom trenutku najpozitivnija i najjaca volja u zemlji " .

Takvo osecanje deli i dramski pisac Dusan Kovacevic: " Studenti ce uspeti jer nemaju izbora. Prosto moraju uspeti. Mi smo tu da im pomognemo da zavrse fakultete, a ne da kao roblje odlaze iz ove zemlje " ...

I najpovrsnija anketa sprovedena medju studentima pokazala bi sledece: ne posustaju, nisu umorni, nije im dosadno, nemaju nameru da odustanu, odlicno su raspolozeni, znaju sta hoce - hoce da krenu napred. Za pocetak, iz Kolarceve u Ulicu srpskih vladara a onda i dalje, dok se ne ispune sva tri njihova zahteva: priznavanje rezultata lokalnih izbora, kaznjavanje odgovornih za manipulaciju rezultatima glasanja i smena rektora i prorektora Beogradskog univerziteta.

Posle gromoglasnog odbrojavanja koje je nagovestilo cetvrti dan protesta, Cedomir Jovanovic je izjavio: " Tri dana i tri noci su na nasoj strani a na njihovoj je jedna lose napisana knjiga: 'Noc i dan'... Mi nemamo kuda - proci cemo ovaj kordon " ...

Odbrojavanje se nastavlja.

# MARIJANA MILOSAVLjEVIC