Kosmet

Da li napad na rektora Radivoja Papovica daje za pravo ovom radikalnom protivniku promena u sadasnjem politickom kursu, pojacavajuci strepnju da su jednostranost i nasilje jedina perspektiva juzne pokrajine

" Nemoj nista da mi popustate dok ne dodjem " navodno su bile prve reci tesko povredjenog rektora Univerziteta u Pristini prof. dr Radivoja Papovica iz bolnice preko mobilnog telefona upucene istomisljeniku na visokoj partijskoj funkciji u Pristini. Iako sigurno bar gramaticki nisu doslovne, jer se radi o priznatom besedniku koji je objavio i knjigu ( " Kosovo na nebu i na zemlji " , Beograd 1994), one tacno odslikavaju dve osnovne stvari: njegov ogromni autoritet medju Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji i resenost da se na svom konceptu istraje po svaku cenu. Atentat izvrsen na njega i vozaca Univerziteta Nikolu Lalica proslog cetvrtka stoga daje novu dimenziju komplikovanoj politickoj sceni juzne pokrajine.

Vidjeniji Srbi u Pristini morali su da " drmnu " po koju " ljutu " vec posle osam ujutro kada je nakon eksplozije u naselju " Dardanija " vest o zrtvama prostrujala. Nakon ucestalih zahteva na albanskoj politickoj sceni da se otpor " okupatorskom rezimu " intenzivira, najava Albanaca da ce zauzeti univerzitetske i srednjoskolske zgrade, samoubistva nekolicine srpskih mladica zbog cega gradom kruze price o satanistima, striktnog postovanja zabrane rada kafica nakon ponoci - automobili-bombe u gusto naseljenoj Pristini nova su pretnja zbunjenom srpskom stanovnistvu.

Raniji atentati odnosno teroristicki akti, i kada su izasli iz faze slucajnih zrtava (petoro mrtvih u kafani u Decanima aprila 1996. na primer) i presli na odabrane osobe, desavali su se po selima i uglavnom upucavanjem. Daljinsko aktiviranje automobila-bombe, koje je zbog malog kasnjenja u detonaciji ostalo bez mnogo vecih zrtava, istovremeno je i demonstracija surovosti - unistiti ljudsko telo u paramparcad, i sofisticiranijeg nastupa - pokazati visi nivo tehnike i organizovanosti kojom atentatori raspolazu.

Razlozi za potpunu nesigurnost su ocigledni kada se atentatu doda ostra predizborna kampanja medju Srbima vodjena tokom jeseni, nejasna slika o desavanjima u Beogradu i drugim gradovima Srbije, kontramitinzi, kao i poseta specijalnog izvestioca za ljudska prava Elizabet Ren koja je na konferenciji za novinare odrzanoj vece pre napada rekla da o proglasu " Oslobodilacke vojske Kosova " ne moze dati nikakvu izjavu jer ima premalo informacija.

Novi krug straha medju Srbima zapravo je otvoren nakon iznenadnog potpisa Slobodana Milosevica i Ibrahima Rugove na sporazum o povratku albanskih djaka u skole 1. septembra prosle godine. Zaprepascenje i protivljenje Srba na Kosmetu nije bilo karakteristicno samo za radikale i Srpski pokret otpora, prvi njegov reperezent bio je upravo rektor Papovic, iako poslanik SPS-a. Zahtev s vrha da pred kamerama drzavne televizije licno podrzi Dogovor, PapoviC je glatko odbio, a prema nezvanicnom hvalisanju lokalnih socijalista njihova delegacija, u kojoj je bio i Papovic, ne uspevsi da spreci potpisivanje izdejstvovala je odlaganje primene ( " Duga je to prica " ).

Biolog po struci, Papovic je uspeo da se nametne kao vodeci srpski intelektualac svojim besedama na mnogim skupovima krajem osamdesetih i upornim zalaganjem za politicku diferencijaciju na Kosmetu, posebno na Univerzitetu, gde je bio predsednik Univerzitetskog komiteta Saveza komunista. U grupi najostrijih zagovornika prinudnog stanja, po njegovom uvodjenju postavljen je za rektora juna 1991. godine. Stav da je " Kosovo i Metohija iskljucivo srpska stvar i srpsko pitanje " nije menjao posvetivsi se kadrovskom i materijalnom jacanju Univerziteta. Potpomognut ostalim SPS poslanicima sa Kosmeta izgurao je projekat univerzitetskog naselja kojim su u saveznom budzetu za 1995. godinu obezbedjena posebna sredstva za stanove univerzitetskih nastavnika voljnih da sa porodicama zive u Pristini, a radio je i na formiranju mocnog kompjuterskog centra. U medjuvremenu doziveo je dva fizicka napada: jedan pre dve godine, a jedan nekoliko meseci kasnije, od strane tri mladica sa motkama.

U vremenima kada oslobodilac " sa suncem u kosi " nije doneo tamosnjem srpskom stanovnistvu sve sto je ono ocekivalo (od doseljavanja 100 000 Srba pa nadalje), Univerzitet je bio retko mesto pod srpskom upravom koje se zaista razvijalo. Simbolicno znacenje ove institucije kao centra nacionalnog sukobljavanja u Pokrajini od studentskih demonstracija 1981. godine svemu tome daje posebnu tezinu. Zato su i prva reagovanja na vanrednoj sednici Nastavno-naucnog veca Univerziteta u Pristini bila da " se ne radi samo o napadu na Papovica, vec je to najtezi atak na citav Univerzitet, sistem i drzavu Srbiju " . Na sednici koja je trajala samo pola sata zahtevano je da organi gonjenja preduzmu sve mere, odmah pronadju pocinioce, da se organizuje obezbedjivanje fakulteta " jer ako budemo cutali, bicemo glineni golubovi, doci cemo svi na red " . Pitanje deobe bilo je da li prekidati rad i organizovati javne skupove, " kad mogu oni u Beogradu mesecima, a tamo se nije desilo ovo " . Podsecalo se da su " neki krugovi hteli da smene rektora, sto iako nije iz istog izvora kao ovaj teroristicki akt, predstavlja nastojanja koja idu u istom pravcu " . Konacno, " otvorena " su kljucna pitanja bezbednosti, politizacije i buducnosti Univerziteta i citavog Kosova.

Cutanje organa Ministarstva unutrasnjih poslova povodom prethodnih teroristickih napada ostavlja vrlo tezak utisak, pominje se mogucnost da milicija na Kosmetu mozda nije ni dovoljno obucena za takve poslove. Culi su se zahtevi " da se vise ne bavimo kraDjom glasova, zastitom fotelja, nego milicija da se vrati ovde da stiti narod " , sto moze znaciti osudu opozicionih protesta u Beogradu, ali i osudu vlasti. U opticaju je i " uzimanje stvari u svoje ruke " : " Drzava Srbija je na potezu. Ako ne ucini nista, onda cemo mi " , culo se i na Univerzitetu, a zatim je to javno saopstilo Udruzenje boraca 1992-93 Kosova i Metohije.

Pominjani zahtevi za smenu Papovica inace su pristizali prosle godine od Jugoslovenske udruzene levice, koja je, prema izjavi jednog funkcionera SPS " ovde nas najveci neprijatelj posle albanskih separatista " . Kosovo i Metohija jedini su deo Srbije gde SPS i JUL ne samo da nisu bili u koaliciji za savezne izbore, vec su direktno agitovali jedni protiv drugih. (U jednom saopstenju JUL-a iz tog vremena kaze se da " pojedini clanovi SPS-a vrse neprimeren pritisak na kandidate za odbornike skupstine opstina sluzeci se metodama zastrasivanja, pretnji otkazima sa posla, vecim poreskim opterecenjima, gubljenjem stanova i sl. " Osudjuju se metode, jer takvu kampanju nemaju ni opozicione partije, a socijalisti optuzuju da su zapravo " radikali i ultra radikali " .) Tako su svih 24 poslanika sa Kosmeta clanovi SPS, mada ce rezignirano neki od njih reci: " Mi znamo da smo na spisku za odstrel kod Albanaca, ali i za smenu kod onih u Beogradu " .

Iako ne zele da pokazu strah i tvrde da licno nece popustati a kamoli se iseljavati, lokalni funkcioneri sa strahom prilaze kolima i ne znaju sta bi ni kada bi Albanci izasli na ulice ( " sacuvaj Boze da nam insceniraju neke Markale " ), ni ako bi se pojavili na izborima ( " E zato smo stopirali Zakon o lokalnoj samoupravi, trazimo da se ovde uvede konsenzus u odlucivanju " ).

Aktuelne procene da ce predsednik Srbije Slobodan Milosevic radi skretanja paznje sa dogadjaja u Beogradu izazvati nerede na Kosmetu, Papovicevo odbijanje da hvali i sprovodi Dogovor i zahteve JUL-a za njegovom smenom, ucinili su da teorija o umesanosti Srba u atentat nije bila prisutna samo medju Albancima. Ljuljeta Pulja-Beciri, predsednik Socijaldemokratske partije Kosova, uz ogradu da nema zvanicnih izvestaja, za NIN kaze: " Posle oglasavanja te vojske ( " Oslobodilacka vojska Kosova " ) ne moze se iskljuciti mogucnost da su to Albanci, ali ni da su Srbi, jer Papovic smeta i svojima. Naravno, osudjujemo nasilje, nasa insistiranja na mirnoj opciji svedoce o tome, ali su vrlo neukusna oglasavanja kojima se unapred osudjuju takozvani Albanci-teroristi. "

Komplikovanost situacije rezultirala je, medjutim, cak i za Kosmet neuobicajenim strahom od pojavljivanja u novinama pa mnoge od teorija, poput one da atentat ima veze sa mafijom, nece biti potkrepljene imenom i prezimenom autora. Oslobodjeni odgovornosti javnog izjasnjavanja sagovornici NIN-a reci ce cak da su " poginuli Albanci koji nisu bili dobri ni za Albance, ni za Srbe, kao i Papovic " , ili da " Albanci to nisu uradili - njima takav ekstremista na mestu rektora odgovara pred svetom " . A jedan Papovicev prijatelj kaze " Da je bilo nesto malo dima, pa da covek pomisli da je Raka sam inscenirao " , ciljajuci ne toliko na sujetu nastradalog, koliko na njegovu zelju da demonstrira opasnost od albanskog separatizma, odnosno nemogucnost kompromisa.

Sprovodjenje Dogovora o obrazovanju Srbi dozivljavaju kao Damoklov mac nad glavama. Albanci su poslednjih mesec dana bas zamahnuli njime - studenti njihovog paralelnog univerziteta potpisali su peticiju za " predsednika Rugovu " u kojoj je prvi zahtev ulazak u skolske i fakultetske zgrade. Pocetak drugog polugodista u njihovim skolama pomeren je za dve nedelje zbog navodne opasnosti od " spontanog " zauzimanja zgrada od strane mladih Albanaca. Studenti su tek sada otisli na raspust, a rektor njihovog paralelnog univerziteta Ejup Statovci za NIN je rekao: " Ne mozete nista predvideti. Studenti mogu da cekaju ali i ne moraju, ako im je vec dosta svega ovoga. "

Tenziju medju Srbima dizu i tekstovi u albanskoj stampi, poput onoga u poslednjem broju nedeljnika " Zeri " koji prognozira da je ostvarenje sporazuma Milosevic-Rugova na pomolu. Albanci spekulisu mogucnoscu da je Beograd sada zainteresovan za sprovodjenje ovog dogovora u delo kako bi popustanjem na Kosmetu odobrovoljio Zapad da mu ostavi odresene ruke prema opoziciji. Navodno je cak poslao signale da ce priznati Albancima status naroda, da buducnost Jugoslavije zavisi od srpsko-albanskog dogovora, ne bi li tako izbegao i ucesce spoljnjeg faktora u pregovorima. Izvestilac za ljudska prava UN Elizabet Ren istovremeno je, medjutim, izrazila zabrinutost da dogovor o obrazovanju ne moze biti sproveden pre pocetka skolske godine. Ona ne mora biti dobro obavestena, buduci da je, po sopstvenom priznanju, Milosevic vise ne prima, verovatno zbog neslaganja o prirodi njene misije koja po njemu ne bi trebalo da obuhvata Kosmet kao unutrasnji problem.

Zavrsnim konstituisanjem radikalnije struje u albanskom pokretu pod Ademom Demacijem, na aktivnije delovanje se primorava i Rugova i njegova stranka. S druge strane, u opticaju je i teorija da Rugovi teroristicki akti odgovaraju, jer ucvrscuju njegovu poziciju razumnog pregovaraca, kojoj se suprotstavlja kontrateza da bombaske akcije kompromituju njegovu sposobnost kontrole njegovih sunarodnika. Direktno upitan da komentarise atentat na Papovica i njegovu eventualnu vezu sa nesprovodjenjem Dogovora Milosevic-Rugova, sam Ibrahim Rugova za NIN je rekao: " Ove eksplozije stvaraju nesigurnost na Kosovu. Stalno isticemo da na Kosovu nema ni individualne ni kolektivne sigurnosti, ali zahvaljujuci nasem pokretu nenasilnog otpora imamo ovako povoljnu situaciju u odnosu na ukupno tesku situaciju. Nemam drugi komentar. "

Na isto pitanje slicno je reagovao i dr Ejup Statovci, ogradjujuci se da o atentatu zna samo iz novina. " Buduci da drugih informacija nemam, ne bih komentarisao. "

Prorektor Univerziteta u Pristini prof. dr Ljubisa Scepanovic kaze da je atentat uzbudio sve ali i da " mi ne zelimo da se ovaj napad zloupotrebi od strane bilo koga. Zbog toga smo preduzeli odgovarajuce mere da se aktivnosti na fakultetima odvijaju kao do sada, sem u nastavno-obrazovnom procesu koji je u znak protesta obustavljen. Ako postoji teroristicka organizacija koja ubija i svoje sunarodnike, sigurno je da ce stvari uzeti nezeljeni tok. Postoji doza straha, ali ako pocnemo da se krecemo sa policijom, onda smo propali. Univerzitet je otvoren za sve, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, ali uz striktno postovanje vazecih zakona, za sta se uvek zalagao i rektor Papovic, " kaze Scepanovic za NIN.

" Univerzitet je najsigurniji srpski stub na Kosmetu i kao takav smeta i separatistima i rezimu za eventualnu promenu odnosa prema albanskom pitanju odnosno priblizavanju na starim pozicijama " , kaze Moma Trajkovic, celnik Srpskog pokreta otpora. " Papovic je vrlo znacajan covek za odbranu srpske pozicije i zato je to uradjeno kao upozorenje. Glavni uzrocnici problema su albanski separatizam ali i nesposobnost rezima koji vec duze vreme nema odgovor na kosovsko pitanje koje je marginalizovao. Kosmet Milosevicu sluzi kao sredstvo za razne ciljeve, a ne kao sustinska preokupacija. "

Ilustracija toga bio je i subotnji protestni skup gradjana Pristine. Ocekivan kao valjda prvi skup kosovskih Srba devedesetih uperen protiv Albanaca separatista i terorista, ovaj miting bio je zapravo kompletno organizovan od strane SPS-a i bar isto toliko usmeren protiv koalicije " Zajedno " . Poneki zvizduk u publici, kasnija ograda Saveza studenata Pristine od kvalifikacija koje su se " u ime studenata " cule na skupu, i podrska Srpskog pokreta otpora demokratizaciji politickog i drustvenog zivota u citavoj Srbiji, glas su vapijuceg u pustinji. Rezimska propaganda koja insistira na navodnoj kordinaciji beogradske opozicije i Albanaca na celu sa Demacijem, stavlja kosmetske Srbe u tragicnu poziciju strahovanja od Albanaca, JUL- a, opozicije, nepredvidljivosti Milosevica... Neskloni bilo kakvoj promeni, bice prinudjeni da se adaptiraju na terorizam " Oslobodilacke armije Kosova " ili - odu.

Atentat na rektora Papovica u svakom slucaju govori o novom stupnju eskalacije konflikta koji mora zabrinuti obe strane, i pokazuje dosadasnju nemogucnost, nedostatak volje i zelje da se problem resi, sve ociglednije izmicanje kontroli mogucnosti mirnog razresenja. Papovic je poznat kao radikalni protivnik bilo kakve promene u sadasnjem politickom kursu, ali napad na njega nazalost moze znaciti da mu se paradoksalno daje za pravo: da su jednostranost i nasilje jedina perspektiva Kosmeta.

# Svetlana Djurdjevic-Lukic