NIS

URUSAVANJE MILETOVOG DAHILUKA

U gradu u kome zivi manje od 300 000 ljudi, oko 150 000 se okupilo na proslavi " julijanske " Nove godine

Kada je, pre nekoliko dana, medju niskim demonstrantima boravio Milan Komnenic, na hladan docek naisao je njegov poziv da se cangrlja i pisti u pola osam, u vreme Dnevnika RTS-a. Neko mu je prisapnuo da se to u Nisu ne radi, jer se tada na lokalnoj TV Nais gleda emisija " Nislije, dobro vece " , koju uredjuje koalicija " Zajedno " . Komnenic se snasao, priznavsi Nislijama: " I u tome ste ispred Beograda. "

Niski protest je, naime, dva dana stariji od beogradskog, i Nislije uvek broje dva dana vise u protestu, jer je u ovom gradu vec odmah ujutru 18. novembra bilo jasno sta socijalisti spremaju da urade.

Osim TV Nais, sliku treba upotpuniti i niskom TV 5, televizijom profesionalnog izgleda i sadrzaja koja je, opisimo to tako, verzija BK televizije primenjene na gradske niske prilike. Kompanija BK je i manjinski vlasnik ove televizije. Tu je i Gradska televizija (tako se zove) sa reputacijom lokalne TV Bastilje, koja je poslednjih nedelja morala da popusti i, kazu u Nisu, preko volje, ali ipak, pocela da nekako izvestava o onome sto se na ulicama desava. Najzad, neizbezno se mora pomenuti i medijska imperija juga Srbije zvana Radio Bel ami (prakticno, dve radio-stanice, jedna emituje zabavnu muziku a druga folk), koja ce ovih dana biti upotpunjena i otvaranjem Bel ami televizije, za koju je dobijena dozvola. U redakciji se posebno raduju zbog ovog poslednjeg, jer onaj ko ima odobrenu frekvenciju, manje je podlozan politickim pritiscima. Tu srecu, recimo, nema pomenuta TV 5, koja se emituje bez odgovarajuce dozvole, a, kazu, nisu imali kad ni da je dobiju, jer nije ni bilo konkursa.

Koliki je znacaj medija u ovoj prici vidi se iz toga sto u Nisu i danas kazu da od konacne opozicione pobede ne bi bilo nista da Radio Bel ami nije, izborne veceri, prenosio rezultate iz stabova stranaka, na osnovu kojih je bilo jasno ko u Nisu dobija i ko gubi.

Vratimo se, za casak, vecernjem lupanju. To sto se ne lupa i ne zvizdi za vreme drugog drzavnog Dnevnika znaci jedino to da je citav dogadjaj pomeren za treci Dnevnik. U niskoj koaliciji " Zajedno " priznaju da su za niske prilike ovo vec pomalo odmakli sati i da bi dobro bilo kada bi treci Dnevnik pocinjao ranije, ali sta se moze. No, ima u Nisu drugih, fundamentalnijih specificnosti.

Znalo se da je famozni Mile Ilic napravio od niske opstine svoj privatni dahiluk, ali da su stvari otisle toliko daleko da cak ni SPS-centrala iz Beograda ne moze da nametne svoj autoritet bez (smenjenog) Mileta Ilica, to je ipak bila novost. Niska izborna komisija je najzad priznala koaliciji " Zajedno " sve mandate, 41 ukupno, ali predistorija tog dogadjaja bila je duga i bolna. Gradska izborna komisija se vise nego jednom oglusila o zahteve Marjanoviceve vlade i suda da se donese odluka uskladjena sa preporukama OEBS-a. Poslednji put je to bilo u petak uvece, kada je u Nis u svojstvu nosioca partijskih instrukcija u Nis stigao Uros Suvakovic. Niski socijalisti su ovom mladom socijalisti, na zatvorenom sastanku, predocili da ga ne smatraju partnerom za ovu vrstu razgovora i da sa njim licno nemaju sta da razgovaraju. Sutradan je izborna komisija ipak ucinila strategijski pomak priznavsi opoziciji 37 opstinskih mandata (SPS 32). To popustanje se dogodilo ovako:

Na sednici Gradske izborne komisije Biserka Zivkovic (inace supruga Zorana Zivkovica, sefa DS u Nisu), u svojstvu zamenika clana, obratila se kolegama socijalistima u komisiji zamolivsi ih da budu predusretljivi i da brzo urade ono sto znaju da moraju, jer zuri na jedan decji rodjendan. Posto socijalisti nisu pokazivali da razumeju o cemu je rec, Biserka Zivkovic je posegla za kopijom pisma, istog onog koje je prethodne veceri kao poverljiv dokument Suvakovic doneo Miletu Ilicu i drugovima!

Vazna napomena: ova prica ne potice od Zorana Zivkovica, ali on potvrdjuje njenu autenticnost, dodajuci, ekskluzivno za NIN, da je oporavljanje socijalista od soka trajalo toliko da je gospodja Biserka ipak na rodjendan stigla tek onda kada je torta bila vec uveliko pojedena.

" Dokument je dobijen od visokog funkcionera SPS-a. Nije rec o istom coveku, ali je rec o istom kanalu od kojeg smo dobili i kopije falsifikovanih zapisnika koje su drzali socijalisti " , objasnjava Zivkovic, pobijajuci time misljenja da su kopije spornih zapisnika mogle stici i iz suda " jer je cela advokatska komora u Demokratskoj stranci " , kazu u Nisu.

Na trazenje da nam se razjasni kako je moguce da se Mile Ilic bas toliko odmetnuo od svojih, Zivkovic kaze da je to ipak privid, jer " radi u visokom saglasju sa jednim delom svog partijskog vrha " , imenujuci posebno Sainovica i Goricu Gajevic kao taj deo.

U medjuvremenu, rusi se infrastruktura vlasti koju je u ovom gradu instalirao Mile Ilic. Od 65 profesora muzicke skole " Vojislav Vuckovic " , 54 se, pod pretnjom strajka, potpisalo zahtevajuci od ministarstva da ne obnavlja mandat direktorki ove skole Branislavi Petrovic-Markovic, optuzujuci je da je obavljala ovaj posao iskljucivo po kriterijumima politicke pripadnosti. Slicna stvar se dogadja i u niskoj Hitnoj pomoci, gde je kao jedan od grehova direktora navedeno i to da je slao u Beograd na miting " Za Srbiju " lekare Hitne pomoci pod izgovorom da se dogadjaj medicinski obezbedjuje, a da bez ikakvog medicinskog obezbedjenja prolaze svakodnevni mitinzi opozicije u Nisu. I tako dalje. I tek je pocelo, jos kod ljudi postoje strah i sumnja " u promene " .

U Nisu se jos ne zna ko ce biti novi predsednik opstine, nakon sto se u Skupstinu opstine useli koaliciona vecina iz " Zajedno " . " Dogovor je da gradonacelnik bude iz stranke koja ima vise odbornika, a SPO ce imati jednog ili dva odbornika vise " , kaze Zivkovic, dok Branislav Jovanovic iz SPO-a ne da Zivkovicu da ista prejudicira: " Pusti to, to ce resiti Skupstina. "

Kao prvi zadatak nove skupstine koalicioni partneri navode " snimak stanja opstinskog budzeta " i nalog nadleznim institucijama da utvrde tacnu situaciju u kojoj nova vlast zatice opstinu: zatim, isplata materinskih dodataka koji nisu isplacivani poslednjih godinu dana (u formi beskamatnog kredita). Na listi prioriteta se nalazi i krivicno gonjenje svih onih za koje se utvrdi da su ucescem u javnim poslovima dali povoda za tako nesto. " Gradjani Nisa zasluzuju da se sve malverzacije objave " , kaze Zivkovic, naglasavajuci da nece biti amnestije ni za koga. Vec su podnete prijave protiv svih clanova izborne komisije (koji nisu iz koalicije " Zajedno " ). Tvrdokornost niskih i ne samo niskih socijalista tumace upravo njihovim strahom da ce neka nova vlast steci uvid u zloupotrebe pomocu kojih je lista pokretnih i nepokretnih dobara Mileta Ilica i ekipe dostigla zavidnu duzinu. O toj listi, mozda, nekom drugom prilikom.

Sustinu ovde ne bi trebalo traziti u revansizmu nove vlasti, kao sto to moze izgledati, vec da se pripadnicima drzavnog i partijskog establismenta pripreti i sudskim posledicama ukoliko bi im pala na pamet neka nova nepodopstina poput one posle 17. novembra. Sve to, naravno, u svetlu verovanja da dan kada ce Srbijom " da drugi nastane sudija " , ako nije sutra, nije ni daleko. " Krivicna dela ove vrste ne zastarevaju tako brzo, i neka niko ne misli da, ako se izvukao danas, da se izvukao zauvek " , kaze Zoran Zivkovic.

Prica o Nisu ne bi bila potpuna ako bi se preskocili fabulozni padobranci iz 63. brigade. Nekoliko novinarskih istraga sprovedenih u ovom gradu utvrdilo je da trag navodnih pisama podrske koje su vojnici ove jedinice poslali opoziciji ili studentima ne vode nikuda, ili bar ne do adrese koja bi bila u 63. padobranskoj, a slican je slucaj i sa ostalim vojnim postama koje se pominju u ovim apokrifnim porukama. Medjutim, smatra se vrlo mogucnim da pisma ipak poticu iz kruga pripadnika rezervnog sastava ove jedinice, kojih u Nisu ima dosta. Kako je ova jedinica ustrojena tako da njeni pripadnici najcesce ostaju organski deo brigade i posle izlaska iz aktivnog sastava, a uzajmana solidarnost njenih pripadnika je, kazu, izrazita, to je i ovakva mogucnost dovoljna da se vlasti u Beogradu zabrinu zbog komesanja medju ovim momcima, cestim junacima moderne urbane mitologije.

Bilo kako bilo, slucaj sa 63. padobranskom dao je povoda i samom nacelniku Generalstaba Perisicu da kaze sta misli o citavoj stvari, a to misljenje bilo je takvo da je za njega stigla pohvala cak i iz Stejt departmenta.

U Nisu se na proslavi pravoslavne, " julijanske " Nove godine, kako javlja BK televizija, koja, dosad barem, nije preterivala kada su guzve na ulicama u pitanju, okupilo 150 000 ljudi. U gradu Nisu zivi manje od 300 000.

SENKA TRECE OLIGARHIJE

" Slucaj Seselj " pokazao je da diktatura vecine, izbacena na glavna vrata istorije, moze da se vrati kroz prozor. Zato je, izmedju ostalog, i osnovan Odbor za gradjansku inicijativu

Osme nedelje protesta u Nisu je potreba za daljim oblikovanjem gradjanske akcije i njenih efekata stvorila novu instituciju. Formiran je Odbor za gradjansku inicijativu, s ciljem da doprinese razvoju i ukorenjivanju temeljnih vrednosti demokratije.

Nekoliko dana posle promocije Odbora, dok se u krugovima intelektualaca i politicara jos polemisalo o njegovoj svrsishodnosti, Nisu se dogodio - Seselj. U svojstvu gradonacelnika Zemuna, napravio je sebi promotivno-poslovnu posetu jednoj fabrici Masinske industrije i zakupio termin od 90 minuta na lokalnoj televiziji " Nais " . Za nevolju, kupio je upravo onaj termin koji je " oslobodila " koalicija " Zajedno " i svakodnevno ga koristila za svoju komunikaciju s gradom. Posto je na Trgu objavljeno da ce te veceri emisija koalicije morati da bude pomerena zbog Seselja, nastalo je polusatno zestoko zvizdanje, a potom su grupice demonstranata pohitale ka Televiziji " Nais " da je " zastite " . Sukob je izbegnut tako sto je vlasnik TV " Nais " zamolio Seselja da dodje drugi put.

Posle tog dogadjaja u Nisu vise nema mesta dilemi o tome da li ce, i posle promene vlasti, gradu biti potrebna slobodna institucija za zastitu demokratije. Sustina problema vidi se u realnoj mogucnosti da se postojeca oligarhija zameni - novom. Predsednik Odbora za gradjansku inicijativu dr Dragan Zunic, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu, kaze:

- Nase generacije dozivele su da njima, jedna za drugom, vladaju dve oligarhije, sto im je omoguceno stvorenom drustvenom strukturom. Prva je vladala u ime klase, a druga, sadasnja, u ime nacije. U oba slucaja kolektiv je bio iznad pojedinca, a prava vecine nisu obavezno podrazumevala i odgovarajuca prava manjine. Vladajuca elita predstavila se kao supstitut kolektiva, pa je pojedinac bio zrtvovan njoj. Posto se zateceni odnosi u drustvu menjaju neizrecivo sporo, moguce je da promena vlasti, makar i lokalne, dovede samo do ustolicenja trece oligarhije. Ona bi opstajala na ocuvanju vec utemeljenog tradicionalistickog modela drustva, sa jako izrazenim nacionalizmom. U tom slucaju, gradjanski protesti na nasim trgovima dobili bi katastrofalan epilog: umesto novih prostora slobode, prostu zamenu druge oligarhije - trecom!

U Odboru ne gaje ni trun sumnje u to da su na trgovima najvecih gradova Srbije gradjani okupljeni upravo oko ideje slobode. U konkretnom slucaju, rec je o slobodi izrazavanja gradjanske volje, koju je aktuelna vlast pokusala da im oduzme u drugom izbornom krugu. Da je protest gradjanski, svedoci mnostvo razlicitih stavova i teza, svakodnevno iznosenih tokom dva meseca sa improvizovanih govornica, kojima je nesumnjivo zajednicko pre svega trazenje da se prizna volja naroda. Taj zahtev podrzavan je od ucesnika protesta bez obzira na njihovu socijalnu, nacionalnu, versku ili stranacku pripadnost.

Dalja borba za gradjansku slobodu, isticu osnivaci Odbora, mora se voditi razvijanjem demokratije, jer istorija ionako nije smislila nista bolje! Da bi se to postiglo, bice neophodna promena drustvene strukture, pre svega putem diferencijacije, koju treba suprotstaviti vladajucem principu homogenizovanja drustva ili njegovih delova. Sekretar Odbora Predrag Cveticanin, asistent na Grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta, objasnjava:

- U vladajucem drustvenom sistemu potpuno su srasli njegovi podsistemi - ekonomija, politika i kultura - tako da svima njima dominira politika. Potrebno ih je razdvojiti i pustiti ekonomiju trzisnim tokovima, uz odredjena usmeravanja od strane drzave, ciji je posao socijalna politika. Pri tome ne treba dozvoliti da stranacka borba presudno utice na privredu ili kulturu. Istovremeno je nuzna i teritorijalna diferencijacija, koja znaci decentralizaciju metropole. Svemocni glavni gradovi stvoreni su, takvi kakvi su, da bi oligarhija mogla lakse da ih kontrolise. Nije slucajno sto cela Ceska ima samo jedan univerzitet, naravno - u Pragu, i sto je cela Madjarska smestena u Budimpestu. Bez zaokruzenog sistema univerzitetskog obrazovanja (pravi filozofski fakultet, umetnicka akademija) Nis ce jos dugo biti jedva vise od Budjejovica ili Debrecina. Izuzetno vaznim segmentom u diferencijaciji smatramo stvaranje slobodnih lokalnih medija, jer je to uslov za sve nas da mislimo globalno i delujemo lokalno, oblikujuci vlastiti i drustveni zivot na univerzalnoj civilizacijskoj ravni i liseni teznje da Nis pretvaramo u klonirani Beograd. Otkako je svet postao veliko selo, provincija se ne odredjuje geografskim parametrima nego drustvenom strukturom.

Trecim nosecim stubom svog programa Odbor smatra prava Drugog, ciji inicijal obavezno ispisuje velikim " D " . Slucaj Seselja bio je samo jedan od brojnih primera s trgova da bi diktatura vecine, izbacena na glavna vrata istorije, mogla da se vrati na nasu drustvenu scenu kroz prozor!

Teze je, mada nista manje potrebno, govoriti s tog aspekta o ulozi Pravoslavne crkve u dogadjanjima na trgovima i mogucim, pozitivnim i negativnim, posledicama tog uticaja. Jer, odvajanje crkve od drzave i obrazovnih institucija predstavlja jedan od najvisih dometa demokratije u svetu, a na trgovima nije malo onih koji se zalazu za homogenizaciju pod okriljem vere i nacije.

Mada se ciljevi navedeni u Deklaraciji Odbora cine univerzalnim, njihovom konacnom prihvatanju prethodilo je sest razlicitih verzija tog dokumenta. Posebno bitnim cini se saglasnost da Odbor treba da deluje samo kao servis gradjana, sto znaci da treba da bude instrument za ostvarivanje njihovih inicijativa. Taj smisao treba da ima i nameravano osnivanje skole demokratije, uprkos onima koji su rekli: " Bas fino, necemo vise morati u Kumrovec! " U Odboru kazu da su svesni problema koji ih cekaju, ali da ce poceti da deluju - bas zato!

Deklaracija Odbora za gradjansku inicijativu

Zivimo u drustvu u kojem vladajuca oligarhija, sa autoritarnim vodjom na celu, ima potpuni monopol na donosenje odluka od presudnog znacaja za drustveni zivot u celini. U takvom drustvu pojedinci su, umesto da budu gradjani, svedeni na bezlicne cestice potcinjene mase.

Rat koji se vodio u Jugoslaviji, u periodu 1991-95. godine, prvenstveno je i bio borba republickih (nacionalnih) oligarhija, za ocuvanje i prosirenje sopstvene moci. U njega su, manipulacijom masovnim medijima, raspirivanjem nacionalne i verske netrpeljivosti, uvuceni milioni ljudi.

Zamena socijalistickog vrednosnog sistema tradicionalistickim, koja je prethodila ratu bila je prihvacena, podrzana i kontrolisana od strane vladajuce oligarhije, jer strukturalna slicnost ovih vrednosnih sistema omogucava zadrzavanje istih odnosa moci u drustvu i nepromenjenu ulogu oligarhije. I jedan i drugi vrednosni sistem podrazumevaju dominaciju kolektiva nad pojedincem, shvatanje Drugog iskljucivo kao neprijatelja i homogenizaciju nasuprot diferencijaciji.

Promena drustva, kojoj tezimo, podrazumeva promenu njegove strukture, a ne samo zamenu jedne oligarhije drugom.

Mi se zalazemo za aktivnu ulogu pojedinca u ostvarivanju sopstvenih i drustvenih interesa i vrednosti. Zalazemo se da Drugi, drugaciji u pogledu vere, nacije, rase, pola, politicke pripadnosti, bude ravnopravni clan drustva. Zalazemo se i za funkcionalnu i teritorijalnu diferencijaciju, decentralizaciju i demetropolizaciju naseg drustva. Zalazemo se za uspostavljanje pune javnosti - prostora u kojem svi interesi i ideje mogu postati predmet slobodne rasprave.

Ostvarivanje ovih ciljeva je neophodan preduslov za izgradnju demokratskog drustva.

Formiranje Odbora za gradjansku inicijativu podstaknuto je prvim pravim gradjanskim protestom (1996-97. godine) u nasem drustvu. Odbor namerava da podrzi, organizuje, koordinira sve oblike gradjanske inicijative i za pocetak predlaze sledece forme rada: skola za demokratiju; odbor za aktivan odnos prema medijima; odbor za odbranu gradjanskih prava; akcije gradjanske solidarnosti; razni oblici gradjanske inicijative (saopstenja, peticije, zahtevi, predlozi zakona, vidovi gradjanske neposlusnosti).

Pri tome, mi nemamo iluzija. Znamo da zivimo u zemlji unistene privrede, nakaradnih politickih institucija, zemlji prepunoj nacionalnih, verskih, regionalnih podela.

Bas zato pocinjemo da delujemo.

Cudotvorna televizija

Televizija Nais pocela je, na opste iznenadjenje svojih sugradjana, emitovanje informativnog programa kratko vreme posle pocetka protesta u Nisu. Sve dotle, ova televizija, koja postoji vec duze vreme, emitovala je pretezno filmove, zatim muzicke spotove, oglase i, ponekad, emisije religioznog sadrzaja.

Vlasnici TV Nais su Miodrag i Ruzica Djordjevic. Miodrag je i direktor i glavni i odgovorni urednik. U studio ove televizije ulazi se prolazeci kroz letnju kuhinju skromne kuce, u blizini stadiona " Cair " , kuce koja se od ostalih u tom kraju razlikuje jedino po velikoj satelitskoj anteni na krovu.

Miodrag Djordjevic kaze da je privremenu dozvolu za emitovanje televizijskog programa na 50. UHF kanalu dobio od nadleznih saveznih organa 15. juna 1994. godine.Ta dozvola podrazumeva da na tom kanalu ne sme postojati prekid emitovanja duzi od 15 dana; u protivnom, dozvola moze biti ukinuta.

Na izborima 1993. godine Miodrag se sa suprugom Ruzicom kandidovao na izborima u ime Stranke samostalnih zanatlija i privrednika.

Kaze, odlucio da svoju televiziju stavi na raspolaganje protestu niskih gradjana jer zeli da " uvek bude na strani naroda " . Ne plasi se, napominje, jer je " duzan da se plasi jedino Boga " . Medjutim, zbog delatnosti TV Nais poslednjih nekoliko sedmica, Djordjevici su izlozeni nevoljama. Pokazuju nekoliko pretecih pisama. U jednom se preti bacanjem bombe. U drugom, napisanim crvenim mastilom, preti se likvidacijom roditelja i upucivanjem dece na " marksisticko prevaspitavanje " u komunisticke zemlje Dalekog istoka. Inace, dvoje dece porodice Djordjevic nisu zavrsila prvo polugodiste. Zbog pretnji, roditelji nisu pustali decu u skolu otkako je sve pocelo. " Ostala su neocenjena " , zabrinuta je majka Ruzica. Miodrag ukazuje na okolnost da je direktorka skole " 21.maj " koju deca pohadjaju, takodje jedan od socijalistickih odbornickih kandidata koje je trebalo na silu ugurati u Skupstinu opstine.

Bez obzira na to sto je TV Nais prakticno glasilo protesta u Nisu, Miodrag Djordjevic ima znacajne ideoloske rezerve prema demonstrantima i koaliciji " Zajedno " .

" Doslo je 30 000 ljudi da cuje vladiku Irineja (niskog) kada je govorio, ali se nijedan nije setio da udje u crkvu da zapali svecu. Oni su dosli pred crkvu na politicki miting " , prigovara. I jos, nedace koje su nas snasle samo su pravedna kazna za nase grehe i gubitak vere koji nas je obuzeo. Bog je poslao Milosevica da bi na taj nacin kaznio srpski narod, smatra. Dok to govori, niz obraze njegove supruge Ruzice slivaju se suze.

U TV Nais smatraju da su jedina potpuno slobodna televizija, bez cenzure, u Srbiji, kao i na celom svetu. " Dobro se zna sta su CNN, i druge televizije " , govorio je Djordjevic novinarima pariskog " Liberasiona " i RFI, koji su se u TV Nais zatekli istom prigodom kao i novinar NIN-a.

Toga dana (13. januar) zbilo se nesto sto je uzbudilo naseg domacina. Sa Svete Gore monasi su, kao dar, poslali niskim studentima kopiju ikone Bogorodice Trojerucice, za koju se veruje da je cudotvorna i predstavlja jednu od najvecih atoskih svetinja.

Kako se studenti nisu pojavili toga jutra u zakazano vreme da dar prime (uspavali su se, izgleda), kopija ikone se, neplanirano, nasla u rukama Miodraga Djordjevica. " U tom trenutku na nebu se ukazao beli golub " , kaze.

#Zoran Marjanovic

Srboljub Bogdanovic