SAGOVORNIK NIN-a

PREDSEDNIK SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI PROF. DR ALEKSANDAR DESPIC

ZASTO AKADEMIJA CUTI

Prva ravan odgovora: oni koji ocekuju da Akademija zauzme stav time pokazuju da ne znaju kakvi su njeni zadaci, njene statutarne osnove i njena prava. Druga ravan: oglasavanje kolektiva, fabrika, ustanova, organizacija, slanje pisama, telegrama podrske i slicno nasledje je komunisticke proslosti i totalitarne svesti

Doktor tehnickih nauka i univerzitetski profesor Aleksandar Despic izabran je 22. decembra 1994. godine za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. Povodom aktuelne drustveno-politicke situacije u Srbiji, profesor Despic pristao je da odgovori na pitanja urednika NIN-a, uz napomenu da je " sada sazreo trenutak da kaze svoje misljenje " i da to cini ceneci NIN kao ozbiljno informativno-politicko glasilo. Razgovor je vodjen 21. januara u Srpskoj akademiji nauka.

Profesore, smatrali bismo gotovo neprirodnim, da ne kazemo i pritvornim, da razgovor sa vama u ovom casu ne pocnemo od trenutne drustveno-politicke situacije u Srbiji, jer se i SANU jednim delom svog bica vec vise puta deklarisala kao nesumnjivi politicki subjekt. Imate li primedbu na ovakav pocetak razgovora?

- Vasu prvu konstataciju da se Akademija deklarisala kao " nesumnjivi politicki subjekt " stavio bih pod znak pitanja. Licno je nikada nisam tako dozivljavao, a i sada kada je, verujem, dobro poznajem, mislim da to ni na koji nacin ne odrazava njenu sustinu. Inace, naravno da nemam nista protiv ovakvog pocetka. Rekao bih: naprotiv. Ovim ste mi dali priliku da neke stvari razjasnim, a pre svega da pokusam da otklonim nedoumice u javnosti koje se dosta cesto srecu u vidu pitanja: zasto se Akademija ne oglasi? Zasto Akademija cuti?

Odgovor na ta pitanja moram da dam u dve ravni. Na prvoj ravni moram da odgovorim kao predsednik koji po Statutu predstavlja i zastupa ustanovu. Ona jeste pozivana da se oglasi povodom aktuelnih dogadjaja, a tim se pozivima nije odazvala. Oni, najcesce medju studentima, koji ocekuju da Akademija zauzme stav time pokazuju da ne znaju kakvi su njeni zadaci, njene statutarne osnove i njena prava. Ne treba zameriti mladim ljudima sto to ne znaju. Nisam to ni ja znao u njihovim godinama.

Ovde cu da ponovim nesto sto sam vise puta vec kazao u javnosti: najpre, Akademija je naucna i umetnicka ustanova, ciji su ciljevi definisani zakonom. Osim toga, mora se znati da Akademija nije nikakvo intelektualno homogeno telo niti predstavlja neki kolektivni um da bi mogla da proizvede nesto sto bi se nazvalo stanoviste Akademije. Ona je skup, po pravilu uglednih licnosti, a svaka o svemu ima svoj licni pogled i formira sopstveni stav na osnovu cinjenica kojima raspolaze nezavisno od misljenja drugih. Mislim da razliciti pogledi na ista zbivanja predstavljaju kvalitet, a ne manu, jer omogucavaju da se ona osvetle sa mnogo vise strana nego sto bi to bilo koji pojedinac mogao da ostvari. Akademija, dakle, po prirodi stvari nema osnova da se " oglasi " , pogotovo ne o pitanjima flagrantno politicke naravi, gde stavovi zavise od subjektivnih procena i sistema vrednosti, sto su svojstva pojedinca, a ne kolektiva. Oglasavanje kolektiva, fabrika, ustanova, organizacija, slanje pisama, telegrama podrske i slicno nasledje je komunisticke proslosti i totalitarne svesti. Svi smo mi deca ili unuci " komunizma " , da tim imenom oznacim ceo jedan period, u toku kojeg je sve vreme dolazilo do tolikih promena, da pedeseta godina ne bi mogla da prepozna sebe u devedesetoj godini ovog veka. Takvo oglasavanje je nepoznata pojava u demokratskom svetu koji naglasak stavlja na slobodu licnosti i njenu autonomnost. U tom svetu bi covek s nevericom gledao na ideju da neko zeli da govori u ime nekog kolektivnog organizma. Da li bi neko u Francuskoj, na primer, mogao i da zamisli da se Francuska akademija oglasi u vezi s aktuelnim politickim dogadjajima? Takav pokusaj smatrao bi se udarom na individualnost njenih clanova. Dakle, ako se govori o ljudskim pravima, onda je svakako osnovno pravo da covek sam, i samo on govori u svoje ime. Akademije nisu sudovi da presudjuju izmedju strana u sukobu. Uzdrzavanje Akademije, kao ustanove, od javnog istupanja treba shvatiti i kao primer oslobadjanja od nasledja bliske proslosti.

Ali gde ima makar i malo politike, tu obavezno ima i podela. Mozete li nam reci kako izgleda sadasnja politicka podela u SANU? Pri tom, podsecamo da je pedeset dvoje clanova SANU nedavno potpisalo neku vrstu izjave solidarnosti sa studentskim pokretom (koji trazi priznavanje izbornih rezultata u Srbiji od 17. novembra prosle godine), dok su ostali clanovi Akademije ostali uzdrzani. Time cete, verujemo, ujedno objasniti i svoju uzdrzanost, jer ni vas nema medju potpisnicima.

- Nasuprot ovom stavu o Akademiji kao ustanovi, clanovi Akademije su i gradjani i oni svakako imaju i pravo da izrazavaju svoja misljenja nezavisno od njihovog clanstva u Akademiji. Kao sto je poznato, mnogi od njih javno su to cinili pojedinacno. Ovoga i ne samo ovoga puta ucinili su to i grupno. Jedino sto bi se clanovima Akademije u takvim slucajevima moglo zameriti bilo bi ako bi insistirali da ispred njihovog imena stoji njihova titula kao potvrda neke vece tezine njihovog glasa od glasova drugih gradjana. Moglo bi im se zameriti zbog toga sto tu titulu nisu dobili zbog svojih politickih uverenja, nego je svako od njih nju stekao svojim delom. Medjutim, po mome saznanju, oni do sada to nisu ni cinili. Sto novinari to naglasavaju, to nije greska clanova Akademije.

Licno sam naklonjen pojedinacnom javnom istupanju. Teznja da se oko nekog teksta okupi grupa ima svoje inherentne mane. Pre svega, nju mnogi mogu osetiti kao pritisak na licnost. Ako nije pozvan da se prikljuci, covek se suoci sa pitanjem zasto nije pozvan. Ako je pozvan, suocava se sa dilemom potpisati nesto sa cim se covek bas i ne slaze, ili ne slaze u svim detaljima, ili ne potpisati, pa biti na izvestan nacin obelezen, sa manjim ili vecim posledicama.

Prozivka na javno izjasnjavanje uvek je bila sinonim opresije. Uostalom, kao potvrdu toga sto sam rekao dobili smo primer pre neki dan u ponasanju clanova Saveta Univerziteta. Moja uzdrzanost vezana je za moju funkciju, jer, ako zastupam misljenje da Akademija nema osnova da se oglasava, onda smatram da mi je duznost da se ne oglasavam ni ja kao covek koji je predstavlja.

Inace, na licnoj ravni, kada su u pitanju studenti, mogu da kazem da me secanja na mladost, kada sam i sam bio student i borio se za neke plemenite ideje, emotivno stavljaju uvek na njihovu stranu. To cini i cinjenica da sam ceo svoj radni vek proveo kao njihov nastavnik, te verujem da ih dobro poznajem, uprkos generacijskom jazu. Vecina njih se iskreno, cestito i bez nekog racuna zasnovanog na licnom interesu bori za istinu i pravdu, za bolje drustvo i to cini da se povremeno okupi da masovno manifestuje svoja uverenja. To je dobro i to ima svoju funkciju u drustvu. Verujem da bi svi clanovi Akademije, bez izuzetka, i ne samo oni, stali iza takvih stavova izrazenih ovom ili onom prilikom u toku Studentskog protesta, kao sto su:

- da se bezuslovno i dosledno mora postovati volja naroda ako je iskazana na demokratskim izborima;

- da je neophodno puno i trajno priznavanje svih gradjanskih, ljudskih i demokratskih prava svakog gradjanina;

- da su vladavina prava, nenasilje i parlamentarna demokratija u svakom sistemu uprave preduslov neophodnog ukljucivanja Srbije i srpskog naroda u jedinstvo sadasnjeg i buduceg sveta itd.

Dakle, ovi principi nisu i ne mogu biti sporni.

A sta onda moze biti sporno?

- Sporna moze biti praksa primene tih principa u svakom, pa i u sadasnjem politickom trenutku. U politickom sukobu, ciji smo danas svedoci, borba je velika, s nedostojnim udarcima i neumesnim potezima, cesto protiv sopstvenog ugleda i interesa. Tu nema nista novo. Toga je bilo u proslosti koju danasnje mlade generacije nemaju u svome iskustvu, a toga ce biti i u buducnosti. U nasoj situaciji postoji neposredan povod. U Bugarskoj on ne postoji, a ipak se dogadjaju gotovo identicne stvari, pa je jasno da su i kod nas nastojanja daleko prevazisla povod. Mi smo iznenadjeni samo zato sto u nasoj proslosti nismo na to navikli.

Ukupno posmatrano, mislim da je politicka borba zdrava, vrlo zdrava sa stanovista razvoja naseg drustva. Demokratija nije odsustvo vlasti. Demokratija podrazumeva njeno postojanje, ali postojanje jos neceg - postojanje druge strane koja svojim delovanjem neprestano upozorava da strana na vlasti ne moze da pretenduje ni da je bezgresna ni da je nezamenljiva. Upravo tako dozivljavam ono sto se danas desava. Ova vlast je dugo trajala. To je prirodno radjalo nezadovoljstvo na raznim krajevima njenog delovanja. Njoj je, zasluzeno ili nezasluzeno, stavljeno na teret i breme nezadovoljstva celim prethodnim pedesetogodisnjim periodom. U tome vremenu desio se i niz tragicnih dogadjaja za ovaj narod, koje, takodje, neki pripisuju pogresnoj politici postojece vlasti. Na tome su regrutovane ove stotine hiljada ljudi koje danas izlaze na ulice - svako iz svog razloga i sa nadom da moze da bude i drukcije i bolje. To je ono dobro koje proizlazi iz ove situacije, taj element upozorenja.

Treba, takodje, podsetiti da je jos 1993. godine 67 clanova SANU potpisalo dokument kojim su se izjasnili " protiv " politike Slobodana Milosevica (sic). To je svakako manjina u odnosu na ukupan broj clanova SANU (160), ali kako biste odgovorili na pitanje: sta raditi s manjinom koja je toliko velika?

- Iz onoga sto sam vec rekao proizlazi da se u Akademiji drugacije gleda na takve postupke. Za Akademiju je vazno jedino da razlike u politickim stavovima ne ugrozavaju njen rad, izvrsenje njenih zadataka. Koliki broj clanova zastupa kakva misljenja, da li su oni veca ili manja manjina ili vecina, to ni ja, a verujem ni moje kolege, ne smatramo bitnim. Vazno je da to ne remeti nase medjusobne odnose, a oni se ne remete ako postoji uzajamna tolerantnost. Ova pak predstavlja jednu od osnovnih vrlina intelektualca i mislim da tu vrlinu clanovi Akademije poseduju u izvanrednoj meri. Akademija je tokom svoje istorije prolazila kroz mnoga iskusenja ove vrste, ali je, tezeci da sacuva svoj ugled, princip tolerantnosti uvek postovala.

Da li je u SANU bilo predloga da se ucini bilo sta povodom sadasnjeg politickog trenutka u Srbiji? Zapazeno je, recimo, da je u Akademiji sredinom decembra odrzan svecani skup povodom 650 godina od proglasa carstva u Srbiji, dok je u tom trenutku u sadasnjoj Srbiji vec mesec dana trajao protest protiv izborne kradje. Neko je tim povodom rekao: " Selo gori a Akademija ceslja referate. "

- Cudi me da neko toliko potcenjuje znacaj toga datuma. Inace, ovaj skup je, naravno, organizovan znatno pre ovih dogadjaja. Mislim da je nesporazum sa delom javnosti koji tako govori u nerazumevanju karaktera i duznosti Akademije, o cemu sam govorio na pocetku. U odnosu na sadasnje dogadjaje bilo je predloga da se javno istupi. O tome se razgovaralo i na sednici Predsednistva Akademije i misljenja su ostala, rekao bih, ostro podeljena.

U svojstvu predsednika SANU, vi ste prosle godine govorili o mogucem resenju takozvanog kosovskog pitanja. Da li imate neki licni predlog za resenje sadasnje politicke krize?

- O Kosovu sam govorio kao o strateskom problemu nacije i nisam dao moguce resenje vec sam ukazao na alternative kako bi se podstaklo racionalno razmisljanje. Danasnja politicka kriza spada u razlicitu kategoriju problema. A kada mi se obracate za licno misljenje, mogu da kazem: ako bih ista zastupao, bilo bi to nastojanje za vise tolerantnosti, za obostranu spremnost za dijalog, za vise moralne cistote. Ali politika je retko bila uzor za moralnost. Inace, politika ili vlast, koja je krajnji cilj politickog angazovanja, jesu slozena umeca za koja licno nemam nikakve afinitete ili, bolje receno, ako sam ih i imao, davno sam ih izgubio, tako da me je tesko podstaci bilo da budem sudija ili da dajem preporuke. Ne potcenjujem politicko angazovanje, ali kao sto sam vec negde rekao: postoji ogroman prostor zivota izvan politike i celog zivota sam se trudio da u tom prostoru delujem.

U septembru 1995. tvrdilo se da je knjiga " Memorandum SANU - odgovori na kritike " politickom voljom povucena iz prodaje. Mozete li nam danas reci da li je to tacno i - ako je tacno - sta je knjigu u tom trenutku ucinilo politicki neoportunom?

- Ovo prvi put od vas cujem. Koliko znam, izdanje na nasem jeziku je siroko distribuirano i rasprodato. Cak je naceta i obavezna rezerva od 50 primeraka koja je na raspolaganju Izvrsnog odbora. Od tada su se pojavila i izdanja na engleskom, nemackom i francuskom i privukla su paznju svetske javnosti. Knjiga o tzv. Memorandumu, koji nikada nije ni bio dokument Akademije, izdata je da bi se pokusalo da se otklone sve mistifikacije i lazna predstavljanja njegove sadrzine u nasoj i svetskoj javnosti, prevashodno od strane onih koji ga nikada nisu ni videli. Medjutim, kada se svim snagama masovnih medija jednom stvori odredjena slika o necemu, nju je veoma tesko promeniti. Ljudima ostaje u pamcenju samo prvi utisak. To dobro znaju sve marketinske agencije sveta. Rukovodilac jedne od najpoznatijih agencija sveta, Ruder& Finn, iz Njujorka, upitan u jednom intervjuu da li je svestan da je preuzeo veliku odgovornost sireci neproverene informacije (radilo se o monstruoznim optuzbama Srba u Bosni), odgovorio je: " Mi smo profesionalci, radimo posao za koji smo placeni, a nismo placeni da budemo moralisti. "

Krajem decembra 1995. godine, u intervjuu Tanjugu, rekli ste da " SANU posebnu paznju u buducnosti poklanja sistematskom radu na uspostavljanju pokidanih komunikacija sa mladim strucnjacima i naucnim radnicima svih profila koji su poslednjih godina odlazili u zemlje razvijenog sveta... " Koliko uspeha ima Akademija u tom svom nastojanju?

- Sigurno je da je, u situaciji u kojoj je ogroman broj skolovanih mladih ljudi otisao iz zemlje da potrazi srecu u sirokom svetu, takvo nastojanje neophodno i to nije samo posao Akademije. Akademija je i sama preduzela neke korake, ali, za sada, s vrlo ogranicenim uspehom koji se svodi na sporadicne pojedinacne kontakte. S tim u vezi, da bismo obezbedili da ova zemlja ima na kome da ostane i kada mi, danas prisutni, odemo sa ovog sveta, moramo ozbiljno da se pozabavimo nastojanjima da se tri osnovna elementa ugrade u dolazece generacije: patriotizam, postovanje osnovnih pravila etike i strucnost. Bez toga, buducnost ove zemlje je vrlo neizvesna.

Ovo je godina izbora novih clanova SANU. Prilikom proslih izbora zapazeno je da se kroz referate o kandidatima provlace i politicki kriterijumi. Primerice: za Ljubomira Tadica i Zorana Konstantinovica napisano je da su " aktivno ucestvovali u Narodnooslobodilackoj borbi " , a Svetislav Arsic Basara je preveden za redovnog clana SANU, jer je iz Kosovske akademije " odstranjen iz politickih razloga " . Dalje: za inostrane clanove SANU primljena su tri Rusa i tri Grka ( " osvedoceni prijatelji srpskog naroda " , " uprkos sankcija posetili Srbiju " , " davali izjave u korist srpskog naroda " , itd.) Nema li tu previse politike za ukus autenticnog naucnog sveta?

- Cudi me da ste to zapazili, sto je meni promaklo. Mislim da to nema nikakvog znacaja. Oni koji povodom predloga za izbor pisu referate vlasni su da pisu po svome shvatanju i oni ponekad unesu i neki detalj za koji misle da bi mogao da pomogne da kandidat bude izabran. Medjutim, za izbor u clanstvo bitno je stvaralastvo, delo koje je covek ostvario u nekoj oblasti nauke ili umetnosti. Mislim da se moze reci da, naravno, nisu u Akademiju izabrani svi iza kojih stoji znacajno delo, ali oni koji jesu izabrani taj kriterijum svakako zadovoljavaju.

Sto se inostranih clanova tice, izmedju hiljada renomiranih naucnih imena, logicno je da prednost imaju oni koji su na neki nacin vezani za nasu zemlju, bilo da se bave problemima od zajednickog interesa, bilo da su na neki nacin doprineli razvoju nase nauke. Nas su za vreme sankcija posecivali i naucnici sa zapadne strane, ali ovom prilikom su izabrana tri Rusa i tri Grka. Akademija medju svojim inostranim clanovima ima ljude iz svih krajeva sveta i, rekao bih, dosta dobar balans izmedju onih iz istocnih i onih iz zapadnih zemalja.

Krajem 1994. godine SANU je potpisala sporazum o saradnji izmedju Ruske i Srpske akademije nauka i umetnosti, a u februaru 1996. vi ste putovali u Atinu da biste utvrdili uslove saradnje Atinske akademije nauka i umetnosti sa SANU. Da li SANU ima sporazum o saradnji i sa akademijom neke zapadnoevropske zemlje, s obzirom na nase svekolike teznje za " povratak Evropi " ?

- Pre uvodjenja sankcija od strane Ujedinjenih nacija Akademija je imala sporazume o saradnji sa 23 odgovarajuce ustanove sirom sveta. Sankcije su to u najvecoj meri poremetile. Sada se odnosi postepeno vracaju na prethodni nivo. Da bi taj proces ubrzala, Akademija je rekonstruisala svoju Komisiju za medjunarodne odnose na taj nacin sto je za svaku zemlju, odnosno ustanovu zamolila jednog svog clana, koji je u prethodnom periodu sa tim subjektom najvise saradjivao, da se stara o ponovnom uspostavljanju i intenzifikovanju odnosa. Kontakti su vec ostvareni, a formalizovanje odnosa negde je vise a negde manje napredovalo. Zapazili ste aktiviranje odnosa sa Ruskom i Atinskom akademijom. Ali sa nekim drugima odnosi nisu bili ni prekidani. Na primer, sa Evropskom akademijom oni su odrzavani nezavisno od svih dogadjaja i u tome periodu nasi clanovi su odlazili tamo na sastanke. Takodje, pozvani smo na proslavu 200- godisnjice Francuskog instituta, prisustvovali smo svecanostima i vrlo srdacno smo primljeni, a bilo je i drugih slicnih kontakata.

Cemu vi licno, kao predsednik SANU, dajete prioritet medju zadacima i programima koje u ovoj godini SANU ima pred sobom?

- Osim ponovnog uspostavljanja kontakata sa svetom, dajem prioritet, naravno, ravnomernom ispunjavanju svih planova. Obezbedjenje sredstava, koja su za to neophodna, predstavlja stalnu brigu Izvrsnog odbora. S obzirom na izuzetno tesku ekonomsku situaciju, to je skopcano sa teskocama kako pribavljanja sredstava koja su predvidjena budzetom odobrenim od drzavnog organa, tako i onih za koja se vec decenijama Akademija oslanja na darodavce. Prosle godine osnovane su i dve fondacije i to Fondacija za naucne i umetnicke studije i Fondacija za kapitalne naucne i umetnicke projekte Akademije koja ce nositi ime Dragoslava Srejovica buduci da je on bio inicijator njenog stvaranja. Ove fondacije treba da finansiraju poduhvate Akademije iz svojih prihoda. Medjutim, iako su obe fondacije osnovane potpisima brojnih darodavaca iz privrede, kojima su obecani odredjeni ulozi, do danas nisu mogla da se pribave sva obecana sredstva.

Ako se radi o licnom angazovanju, osim rada u struci, podseticu vas da sam na prosloj Godisnjoj skupstini naznacio probleme etickog obrazovanja i moralnog vaspitanja kao kljucne probleme koji ugrozavaju dalji napredak naseg drustva. U tome sam dobio podrsku mnogih clanova Akademije, pa je obrazovana jedna radna grupa koja predvidja da u ovoj godini obezbedi naucni projekat usmeren na ispitivanje sistema vrednosti mlade generacije i da organizuje izvesne skupove posvecene pitanjima kao sto je, na primer, pitanje uticaja masovnih medija na formiranje licnosti i slicno.

Ima, dakle, mnogo aktivnosti koje ce predstavljati normalnu radnu godinu Akademije.

DjORDjE DIMITRIJEVIC