(nastavak sa prve strane)

Ekskluzivno

Slavoljub Djukic: On, Ona i mi

SNOVI MIRE MARKOVIC

U izdanju Radija B 92 stampana je nova knjiga Slavoljuba Djukica: " On, Ona i mi " u kojoj je opisan zivotni i politicki put Slobodana Milosevica i Mire Markovic. Knjiga je pisana u hronicarskoj formi, sa preplitanjem sudbina vodecih licnosti Srbije i dogadjajima onako kako su tekli. Uz mnoge pojedinosti nepoznate javnosti i opise zakulisnih politickih borbi, autor je paznju usmerio na odnose supruznika Milosevic i njihovu ulogu u nacionalnoj drami Srba. U ovom feljtonu, u nekoliko nastavaka, objavljujemo delove portreta Slobodana Milosevica i Mire Markovic i izvesne epizode koje obelezavaju minulo vreme.

O politickim i ljudskim osobinama dvoje najmocnijih licnosti u Srbiji, o njihovim ambicijama, sporovima, privatnostima i razlicitim ulogama u kojima je tesko utvrditi ko je predvodnik a ko pratilac kad blisko saradjuju a kada su u konkurentskim odnosima.

Zadar, jesen 1968. godine

Prica koja sledi vezana je za boravak junakinje ove hronike u Zadru, u poseti svome mladom muzu, vojniku Slobodanu Milosevicu, a ime domacina kod koga je odsela i njegove supruge, inace dalje familije Mire Markovic, bice izostavljeno iz razloga koji se uvazavaju.

Tih godina Slobodan i Mirjana su nepoznati siroj javnosti. Oboje su na pocetku karijere, ali sa dobrim preporukama. Ona je diplomirala sociologiju, partijski je aktivista i cerka visokog funkcionera, Mome Markovica, narodnog heroja. Zalila je sto nije upisala studije dramskih umetnosti: reziju. Ta sklonost doci ce do izrazaja kada politika postane njen zivot.

Slobodan je uspesno zavrsio prava. Prvu platu je primio u Univerzitetskom komitetu Beograda i, sa jakom partijskom karakteristikom ( " Energican, vredan, disciplinovano izvrsava zadatke " ), regrutovan je u oficirsku skolu. U svojoj biografiji imao je samo jedno slabo mesto; sporna je njegova fizicka i vojna sprema. Medju mnogim odlicnim fakultetskim ocenama najslabija je iz predvojnicke obuke, " samo sedmica " . Zbog neznog zdravlja, u gimnaziji je oslobodjen casova fiskulture. A njegovi drugovi tvrde, uz uobicajeno preterivanje, da u zivotu nikada nije potrcao, niti podigao nesto teze od kasike. No, imao je druge prednosti vaznije za napredovanje u zivotu: imao je dobru partijsku skolu.

Ljubav Mire i Slobodana bila je mnogo vise nego uobicajena mladalacka veza. Oni su toliko zajedno da im, po sopstvenom priznanju, najteze pada odvojen zivot. A to se dogadjalo samo u vreme letnjih raspusta kada je Mirjana, kao gimnazijalka, letovala sa ocem na Brionima, i, evo, sada, dok Slobodan sluzi vojsku. Svojoj prijateljici, novinarki " Duge " , poverice kasnije tajnu da su ona i Slobodan sacuvali gomilu mladalackih pisama, koja su pohranjena u romanticnu ambalazu sa neznim cvetnim motivima. I ova pojedinost je vazna da bi se lakse razumeo odnos junaka ove hronike.

Ali, evo dogadjaja koji je povod ovog secanja i koji je, malo je reci, iznenadio pribranu i, inace, uzdrzanu Mirjaninu rodjaku. Dok setaju zadarskim trgom i caskaju, zastaju pred jednim izlogom u kojem, na pocasom mestu, stoji uramljena Titova slika. Mirjana dugo zagleda izlog, a onda se okrece i tiho kaze: " Ovako ce jednoga dana stajati i Slobina slika. "

Rodjaka je gleda radoznalo, pomalo zbunjeno, ima razloga i da se preplasi od onoga sto je cula. Da se neko tako drsko usudi da odredjuje naslednika druga Tita, svetskog lidera, oca nove Jugoslavije, " nasu proslost, sadasnjost i buducnost " , i da jos, na njegovom mestu, vidi svoga mladog supruga, poletarca, to prelazi svaku meru.

" Kako to mislis " , upitala je rodjaka, " da ce Slobodan biti predsednik Srbije " ?

" Ovako ce Slobodanova slika, kao Titova, stajati u izlogu " , odsutno je ponavljala Mirjana, kao da govori o stvarima koje ne podlezu nikakvoj sumnji.

Ova zadarska epizoda ima i svoju pouku: kada od nekoga cujemo sulude ideje, uzdrzimo se od podsmeha, jer se moze dogoditi da, jednog dana, upravo ta licnost odredjuje nasu sudbinu.

Milosevic je zavrsio prava, struci se nije posvetio. Rano je upoznao prirodu rezima i znao je koja se vrata najlakse otvaraju. Sve je pocinjalo i zavrsavalo se partijskim aktivizmom, kome se junak ove hronike posvetio kao gimnazijalac. Uvek sa Partijom i na oku foruma, to je formula uspeha. Cak i kada je bio na celu najmocnije jugoslovenske banke, Beobanke, on je volonterski obavljao duznost neuticajne partijske organizacije, beogradskog Starog grada.

Mira Markovic je isla drugim putem, mada se i taj put svodio na isto: politika iznad svega. Ona se drzala struke, profesure, ali je vrhunac moci stekla uz pomoc politike, za koju je govorila da je njena duhovna potreba, a ne zanimanje. Pre nego sto je Milosevic, na velika vrata, usao u politiku, Mirjana je imala jako uporiste u univerzitetskoj partijskoj organizaciji. Agilna i upucena u tajne politike, iz porodice poznatih komunista, mogla je, pre nego njen suprug, da pravi sopstvenu politicku karijeru. No, ostati u pozadini, a biti mocan, ispomagati svoga supruga da bi se ojacao i sopstveni polozaj, glavno je obelezje odnosa Slobodana i Mirjane.

Kada se o Miri Markovic znalo tek toliko da je predsednikova supruga, jedan politicki dobro obavesteni prijatelj mi je rekao da, ako zelim da upoznam licnost Slobodana Milosevica, moram najpre upoznati licnost Mire Markovic. Da nije nje bilo, ne bi bilo srpskog vodje, Milosevica. Ona je programirala njegovu karijeru, podsticala njegove ambicije i bila inspirator i organizator mnogih dogadjaja i politike rezima u Srbiji. Ali, i obrnuto. Bez Slobodanovog vladarskog prestiza, ne bi bilo ogromnog uticaja njegove supruge. Zajedno su odrastali i ispomagali se, zajedno su krcili put ka vrhovima vlasti i medjusobno je delili.

Mada sve sto rade supruznici Milosevic, rade uigrano, u tandemu, sa podeljenim ulogama, njihov odnos je cesto zagonetan i nerazumljiv. Tesko je utvrditi gde je Slobodan a gde Mirjana, ko je predvodnik a ko pratilac, ko koga upotrebljava i zloupotrebljava. Oni blisko saradjuju, ali se, takodje, nadigravaju i poigravaju, cak podvaljuju jedno drugom, kako je to sa ljudima jakih individualnosti, a sudbinski povezanih za sva vremena.

Najvise se gloze u izboru prijatelja i saradnika kojima se moze ukazati poverenje. Ovaj sukob traje od pocetka njihove karijere, i u njemu, obicno, Mirjana pobedjuje. Onaj koga bi ona izabrala, tome je obezbedjena dobra buducnost. Ako je samo Slobodanov izabranik, cekale su ga nevolje.

Za ljude koji nisu po njenoj volji, ne otvaraju se vrata Tolstojeve 33. Kada bi se Radovan Karadzic, pre konacnog razlaza, javio na kucni telefon, uvek bi odgovarala: " Slobodan nije kod kuce. " Svrstala ga je medju cetnike i prema njemu pokazivala otvorenu netrpeljivost. I mnogi drugi Milosevicevi saradnici prisiljeni su da sa srpskim predsednikom kontaktiraju izvan njenog pogleda. I on o tome vodi racuna i prilagodjava se njenim zeljama. Kad god su kolektivni supruznicki susreti, a oni su najcesce u ekskluzivnom restoranu " Jugopetrola " , kod Dragana Tomica, u novoj luksuznoj zgradi na Novom Beogradu, spisak pozvanih gostiju diktira Slobodan, pazeci da medju njima ne bude niko cije prisustvo nju nervira.

Ona najvece poverenje ima u svoje prijatelje. Uveravala je supruga, i u tome obicno uspevala, da se samo na njene drugove moze osloniti, da ce ga " svi drugi izdati " , a medju svojima je govorila: " Da nije mene, Slobodan bi bio sa jako losim ljudima, odnosno samo sa losim ljudima. "

Slobodan tolerise ove njene slabosti i dopusta njenim sticenicima, vise nego drugima, do granice koja se tesko uklapa u sliku o vladaru pred kojim svi strahuju. Najvise sebi dozvoljava Zoran Todorovic, zvani Kundak. Njegovo ponasanje, tvrde ocevici, ide do nadmenosti, a nista se ne menja u njihovim odnosima i Todorovicevoj poziciji uticajnog politicara. Mirjanina zastita daje punu sigurnost njenim miljenicima.

Sa statusom bracnog druga, Mirjana je dobila i sva druga ovlascenja i postala najmocnija zena u istoriji Srbije. Dovoljno je njeno poverenje steci, a onda sve ide samo po sebi, ministarski i ambasadorski polozaji, sigurnost u vrhovima vlasti.

Gde god se krece i sve sto pise i govori prati je sa publicitetom koji imaju vodeci drzavnici. " Mi znamo da je vasa rec dovoljna da se sacuva ono sto su radnici stvarali cetrdeset tri godine, i na vama je da je izgovorite " , javno su se Mirjani obratili zaposleni beogradskog " Jugoeksporta " , koji su strajkovali vise od godinu dana. Ono sto ne mogu legalni predstavnici rezima, moze ona. Po povratku iz Kine, uzgred se, pred novinarima, povoljno izrazila o svome pratiocu, profesoru Slobodanu Unkovicu: " On bi bio sjajan ambasador u Pekingu. " Ubrzo je imenovan za ambasadora.

Onaj koga ona osudi, to je konacna presuda, kao sto je bilo sa mnogim politicarima, od Panica do Karadzica, koji su izgubili poverenje srpskog predsednika. I obratno: njena rec zlata vredi. Pola godine pre nego sto ce Slobodan Jovanovic, udarna novinarska pesnica rezima, postati zrtva cistki u vrhovima socijalista, uveliko se govorilo o njegovom " skorom odlasku " . Nikakvog povoda nije davao: uvek je bio poslusno odan. Sigurno odlazi, uporno se tvrdilo u redovima socijalista. A njegovi drugovi su to zakljucili na osnovu jedne nezne Mirine upadice. Kada se pomenulo ime Slobodana Jovanovica, ona je cedno upitala: " Je li to onaj sa neopranom kosom? " I tu je njegova karijera zapecacena.

No, svoju moc ona nikada ne priznaje. Govorila je: " To sto se moje procene pokazu, ponekad, kao tacne, nije zato sto sam ja u dogovoru sa nekim anticipirala dogadjaje koji ce se tek desiti. To jedino znaci da sam imala sposobnost za ocenu, ali, i za procenu, sposobnost da stvari vidim, ali i da ih predvidim... Ako se moje misljenje podudara sa nekim politickim dogadjajem, ja to dozivljavam kao podrsku, kao priznanje. "

Suvise se, medjutim, dogadjaj podudara sa njenim gledistima i opste je uverenje da je srpski predsednik talac svoje zene. I anegdote na racun supruznika Milosevica su usmerene na Mirjaninu superiornost. Slobodanu ne smetaju ovakve sale i ne pokazuje nelagodnost zbog svoga podredjenog polozaja, kako je predstavljen u javnosti. Vise mu je stalo do lepog misljenja o Mirjani nego o njemu, sto je neobicno za coveka koji veruje da ceo svet ima pod svojim nogama. Za nju je spreman sve da ucini. Uz samo jedan uslov koji je za njega bitan: da se zna ko je prvi, da je njegova rec poslednja. Sve ce uraditi sto ona zeli, ali uz njegov pristanak. Da on kaze: moze.

Taj princip postuje i Mirjana. I utoliko je potrebna korekcija tvrdnje generala Stevana Mirkovica koji kaze da Milosevic " okrece pedale, a Mirjana upravlja volanom bicikla " . On jeste cesto okretao pedale, ali je on i vlasnik bicikla, i sve sto radi, radi po sopstvenoj volji.

U osnovi, njihov je odnos partnerski, mada oboje vole da dominiraju. Pored mnogih nesaglasnosti i trvenja, medju njima je, u bitnim stvarima, puna saglasnost. Idu odvojeno, a na kraju su uvek zajedno. On nema maste, krut je, tesko pomerljiv, ali se razume u drzavne poslove i vest je takticar. Ona ima ideje i preduzimljiva je, ali ne poznaje funkcionisanje drzave. Tako se nadopunjuju.

Ona je njegova inspiracija, voditelj i smisao zivota. A koliko god sve hoce i sve moze, Mirjana nista ne moze bez njega. U Srbiji je uspostavljen sistem odnosa u kojima se nijedna odluka ne donosi bez Slobodanove saglasnosti. Taj hijerarhijski odnos svi uvazavaju, ukljucujuci predsednikovu suprugu, koja zna da samo pokraj njega moze ostvariti svoje ambicije.

Nikada ona ne istupa kao naredbodavac. Samo u retkim prilikama koristi se imenom supruga: " Rekao je Sloba " , ili " Tako misli i Sloba " . No, sve sto ona govori podrazumeva se da tako misli i Slobodan, koji je toliko opsednut " lepotom, pamecu i odanoscu " svoje supruge da je postao dobrovoljni izvrsilac njenih zelja. Njena volja postaje njegova volja. Ona je jedina osoba pred cijim se zahtevima ( " Mili, moras to da uradis! " ) slama autokratska i slavoljubiva priroda ovog coveka.

Na direktno pitanje novinara kako je zeni feministkinji, uz muza predsednika drzave, Mirjana odgovara: " Ako je feministkinja, sve je to isto, bez obzira da li je udata za predsednika drzave, violinistu, lovca na polarne medvede, sluzbenika vlade, ili slavnog astronauta. Ima samo dve mogucnosti: ili ce on biti ocaran njenim mislima, njenim dzemperom i njenim suzama, ili - rat! "

Taj rat je Mirjana dobila Slobodanovom saglasnoscu, kako ce se videti iz price koja sledi. Sve sto njoj godi, prihvatice ovaj covek koji, u jednoj saci, drzi celu hijerarhiju vlasti i pred kojim se klanjaju njegovi podanici, ali nikada toliko da bi izgubio vladarsku kontrolu.

(Nastavice se)