Aleksandar Karadjordjevic

NE ZELIM KRVOPROLICE

" Sumnjam da bi me pustili da udjem u zemlju, a mislim i da bi to bilo malo preuranjeno "

Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic bio je gost u programu Global Vienj americke televizijske mreze CNN i razgovarao je tom prilikom sa urednikom programa Ralfom Beglajterom.

Dobro dosli u ovaj program! Sa ogromnim brojem demonstranata na ulicama Beograda srpski rezim Slobodana Milosevica je izlozen jakom pritisku da prizna rezultate nedavno odrzanih lokalnih izbora koje je njegova partija izgubila. Isto tako, veliki broj ljudi ispunio je ulice Beograda i kada je pripadnik bivse svrgnute kraljevske kuce prestolonaslednik Aleksandar posetio Beograd pruzajuci prividnu podrsku predsedniku Milosevicu.

Protestni marsevi ulicama Beograda poslednjih sedmica podsecaju na dogadjaje koji su doveli do svrgavanja komunistickih rezima u Istocnoj Evropi po okoncanju hladnog rata. Sve ovo zajedno jedan je od retkih otvorenih odraza jakog osecanja nezadovoljstva rezimom Slobodana Milosevica, koji nastavlja da vlada centralisticki gvozdenom rukom prema starim komunistickim uzorima. To osecanje nezadovoljstva postojecom vlascu izbilo je na povrsinu i prilikom odusevljenog doceka koji je narod priredio jednom od naslednika stare jugoslovenske monarhije princu Aleksandru Karadjordjevicu. Monarhija je ukinuta odmah po zavrsetku Drugog svetskog rata dekretom Titove vlade i Aleksandrovoj porodici su oduzeta sva prava i zabranjen im je povratak u Jugoslaviju. Aleksandar je stupio na tle Jugoslavije prvi put 1991. godine. Princ Aleksandar je danas dobrostojeci poslovni covek koji smatra da moze da doprinese razresenju politickih napetosti u svojoj otadzbini, sto izaziva nakostresenost u bivsoj jugoslovenskoj kraljevskoj prestonici u kojoj vlast drzi predsednik Slobodan Milosevic. Kako moze povratak princa Aleksandra u Beograd da doprinese smirivanju sadasnjih previranja? Da li je stara monarhija jos uopste relevantna za danasnje dogadjaje u Jugoslaviji?

Vi niste jedini monarh kome je oduzeta monarhija, odnosno izvucena ispod nogu, ako tako mogu da kazem, bar u Evropi. I mislim da u Evropi postoje izvesna osecanja da kada stvari krenu rdjavo, ljudi pocnu da govore da treba vratiti monarhiju, da to moze da bude spasonosno resenje. Da li se mozda to sada desava i u Jugoslaviji?

- To je moguce. Ne treba zaboraviti da bar u polovini zemalja clanica Evropske unije postoji ustavna monarhija, a ne zaboravite da je i Japan ustavna monarhija. Mislim da mnogo toga moze da ponudi ustavna monarhija u Srbiji i Crnoj Gori, a to moze i dalje da se razvija, zavisno od toga kako na to budu gledali politicari. Ali, prvo i pre svega morate imati potpunu slobodu medija, demokratiju i postovanje ljudskih prava.

Na kakav ste prijem naisli kod vlasti u Beogradu 1991. i 1992?

- Potpuno su me ignorisali.

Niste se ni sa kim sastali?

- Apsolutno ne. Narod me je prihvatio, ali ne i vlast.

Ali ipak su vam dozvolili da udjete u zemlju?

- Da, ali pitam se da li bi to ucinili sada, jer, kao sto znate, tamo su sada masovne demonstracije, ljudi traze da se priznaju rezultati lokalnih izbora, i mozda bi moje prisustvo sada moglo da izazove izvesne probleme i da privuce veci broj ljudi. Uveren sam da demonstranti znaju sta hoce i da to rade veoma dobro.

Kakav bi, po vasem misljenju, bio sada efekat povratka prestolonaslednika Aleksandra u Beograd, kada smo svedoci visenedeljnih neprekidnih demonstracija i kako bi to uticalo na buducnost Jugoslavije?

- Mislim da bi to imalo veliki efekat ne samo za Jugoslaviju, vec i za citav Balkan. Pre svega, cvrsto verujem u demokratiju i bolju buducnost za sve narode koji zive u bivsoj Jugoslaviji. Mislim da bi se medjusobni odnosi dramaticno poboljsali i da bi se iz Beograda prosirio efekat rusenja domina kako bi se uklonili ti ljudi iz proslosti. To su sve ljudi koji su pripadali Savezu komunista i koji su mutacijom postali clanovi drugih partija na hrvatskim i srpskim prostorima. Oni su zainteresovani jedino za vlast i hoce da je sprovode nad narodom. Nisu sposobni ni za kakav kompromis. Zato mislim da bi moje prisustvo pomoglo tamosnjim snagama demokratije i ljudima da se bolje medjusobno razumeju.

Vi ste Srbin po poreklu, zar ne? I jedan od vasih predaka, Karadjordje, bio je vodj srpskih ustanika protiv Otomanskog carstva. Sta mislite o srpskom nacionalizmu ciji smo svedoci u velikoj meri bili ne samo poslednjih godina, vec i poslednjih dana?

- Treba da znate da je u celoj bivsoj Jugoslaviji bilo veoma mnogo tzv. negativnog nacionalizma, i taj negativni nacionalizam, zajedno sa zloupotrebom religije, doprineo je svim ovim sukobima. Ja sam odlucno protiv takve vrste nacionalizma. Mozete da vidite kakva je sve zla on doneo. Pogledajte samo Bosnu i Hercegovinu, ili rat u Hrvatskoj.

Ne smatrate li da bi vas povratak predstavljao dolivanje ulja na vatru tog nacionalizma?

- Ne, jer nikada nisam podrzavao bilo koju ekstremnu grupu i protivim se svakom ekstremizmu. Ne verujem u ekstremizam. Verujem samo u glas demokratije. Pustimo ljude da biraju, ali da bi to mogli, treba da se upoznaju sa svim mogucnostima izbora. Sada im je to onemoguceno drzavnom kontrolom medija. Mediji su svakodnevno izlozeni potpunoj manipulaciji, prevarama, lazima.

Ne mislite li da je masa koja je izasla da vas doceka prilikom vasih poseta 1991. i 1992. bila podstaknuta srpskim nacionalizmom?

- Ne, to su isti oni ljudi koji su i danas na ulicama. To su obrazovani ljudi, studenti, koji su zaista fantasticni. Ja sam 1992. posetio skoro sve fakultete Univerziteta u Beogradu. Ti studenti su apsolutno demokratski i prozapadno orijentisani. Nemojte da vas zavaravaju neki ekstremni elementi koje podstice rezim ne bi li ublazio svoje rane.

Sta bi se desilo ako biste se vi vratili, odnosno zasto se ne biste sutra vratili?

- Sumnjam, pre svega, da bi me pustili da udjem u zemlju, a takodje mislim i da bi to bilo malo preuranjeno, jer bi moglo da stvori nove probleme. Ne bih zeleo da dodje do bilo kakvog krvoprolica, do bilo cega sto bi moglo da provocira vlast. Shvatite, mi tu imamo posla sa najgorim siledzijama.

Sta cekate? Rekli ste da je preuranjeno, ali sta cekate da se desi u Beogradu sto bi izazvalo vas povratak?

- Mislim da bi signal trebalo da bude ulazak opozicije u dijalog sa rezimom i obrazovanje neke vrste prelazne vlade. Ali prepustimo to politicarima. Jedini put napred je da u prvi plan izbiju oni koji veruju u demokratiju, a da se uklone oni koji su bili tirani i nosioci ratova za nasledje bivse Jugoslavije.

Mislite li da ce vas pozvati da se vratite ukoliko oni koji protestuju, koji se bore za demokratiju, uspeju da dodju na vlast?

- Verujem u to. Sigurno da je potrebno da se pojavi neko kao ja, neko ko ima kontakte na Zapadu, ima prijatelje na Zapadu, ljude svih nacionalnosti i religija. Mislim da tu moja supruga i ja, i moja deca, mozemo da damo veliki doprinos opstem ozdravljenju.

Bicu vrlo direktan. Rekli ste da necete sada da se vratite jer bi to bilo preuranjeno. Da li se plasite da bi vlada Slobodana Milosevica mogla da vas ugrozi ili da vas zatvori?

- Situacija je bila izvanredna 1992, bilo je demonstracija slicnih danasnjima i studenti su takodje bili na ulicama, ali rezim, sto ce reci Slobodan Milosevic, ostao je nem, iza zatvorenih vrata i jednostavno ignorisao citav proces. Rekao bih da se danas nesto slicno dogadja. Zato nam je potreban Zapad da pomogne u jacanju demokratije. Ne radi se tu o mesanju u unutrasnje poslove, vec se to, jednostavno, tice ljudskih prava.

Sta mislite da bi Zapad trebalo da ucini, a sto nije vec ucinio? Sankcije jos postoje, spoljni zid, protiv beogradskog rezima.

- Nove sankcije bi samo pomogle g. Milosevicu jer bi on rekao: Evo vidite, oni su protiv nas, ja sam vam potreban i ja cu vam pomoci. Ono sto je potrebno, jeste da se svi oni borci za demokratiju izbace u prvi plan i da se projektuju u svim demokratijama u svetu, na svim ekranima, i da im se pomogne da uspostave kontakt neposredno sa ljudima na licu mesta. Mediji pod kontrolom drzave su iskljucivo propagandna masina koja manipulise ljudima i dezinformise ih, prikazujuci borce za demokratiju kao antisrbe i antidrzavne elemente koji hoce nasilno da uzmu vlast. Prema tome, ako Zapad bude insistirao na oslobadjanju medija preko ljudi kao sto je Keti Marton, supruga Ricarda Holbruka, tu moze dosta da se ucini. Sjedinjene Drzave, kao poslednja supersila i velika demokratska zemlja, imaju veliku moralnu obavezu da u toku sledece cetiri godine Klintonove vlade dovedu do promena u pravcu demokratije, i to ne samo u bivsoj Jugoslaviji, vec i u mnogim drugim zemljama sveta. Sigurno je da bi svi mnogo bolje ziveli u demokratiji.

Imali ste prilike ovde u Vasingtonu da razgovarate s ljudima iz Bele kuce. Zbog cega nema jos nikakvih izjava podrske povratku ustavne monarhije u Jugoslaviju?

- Rekao bih da je pitanje ustavne monarhije jos nedovoljno jasno ovde kod vas. Ne shvata se da je ustavna monarhija u Evropi, u stvari, visokorazvijena demokratija. Znate i vi za spanskog kralja Huana Karlosa, mog rodjaka, za koga se sigurno moze reci da je doneo Spaniji demokratiju. On je svakako najbolji primer.

Da li i vi tako zamisljate svoju ulogu?

- Da, mislim da je to veoma vazno. Doduse, u pocetku morate da budete malo ostriji i odlucniji da bi demokratija mogla da uhvati korene i da bi se ljudi zblizili. Nazalost, ima tu dosta zle krvi i mrznje; mnoge godine komunizma programirale su ljude na odredjeni nacin misljenja. Ali odatle treba da krenemo dalje, napred. Ne mozemo da dozvolimo da i dalje budemo evropski parija, da sami sebe izopstavamo. Upravo ni Sjedinjene Drzave ne mogu sebi da dozvole da tamo imaju neprijatelje, one moraju da pomognu onim ljudima koji su bili pod rdjavom i zlom upravom da postanu demokrate.

Pomenuli ste mnogo mrznje na Balkanu, a da i ne govorimo o teritorijalnim sporovima, recimo sa Hrvatskom. Kako biste to resili?

- Postoje veoma znacajni teritorijalni sporovi. Mislim da ukoliko bi se uspostavila demokratija u Beogradu, da bi to imalo domino efekat i na Zagreb, jer je i njemu potrebna demokratija. I tamo drzava kontrolise medije, a i njihova drzavna partija HDZ veoma je slicna Socijalistickoj partiji u Beogradu; zalazu se za iste ciljeve, naime, prvenstveno apsolutnu vlast i ne veruju u mogucnost kompromisa.

Ovde govorimo kao da zidamo kule u vazduhu, ali ako biste se vi vratili u Beograd, sta biste ucinili sa Slobodanom Milosevicem?

- Mislim da bi trebalo da se ukloni sa politicke scene. Uostalom, to je pitanje o kome treba da se izjasne politicari koji ce konacno biti izabrani. Oni o tome treba da odluce. Tu je zatim i sudski sistem, koji takodje treba da se potpuno reformise, jer je sada zaista vise nego smesan. Sve to treba zajedno resavati.

Da li ga treba poslati na sud za ratne zlocine u Hag?

- Svi oni koji su pocinili zlocine protiv covecanstva moraju da odgovaraju pred nadleznim sudom, svejedno da li je to u Hagu ili negde drugde. Ali neka o tome odlucuju sudovi. Moram usput da vas podsetim da ima veoma malo pravih andjela u celoj bivsoj Jugoslaviji.

Vi u odredjenom smislu predstavljate jedan poseban fenomen u posthladnoratovskoj Evropi. Naime, zalazete se za nesto sto se jos nije desilo, a to je da ljudi iz bivse komunisticke Evrope pocnu masovno da traze da im se vrate njihovi kraljevi i kraljice. To se jos nije desilo. Zasto?

- Rekao bih da je ipak bilo takvih zahteva, bar sto se mene tice. Prilikom moje posete 1992. veliki broj ljudi u citavoj Srbiji je to trazio dok sam prolazio i ne verujem da se to dopalo rezimu. Ne treba, pri tom zaboraviti da ja nemam mogucnosti da nastupam na televiziji kao sto to cinim sada kod vas. Mene cenzurisu, kao sto cenzurisu i politicare koji veruju u demokratiju. Njih neprekidno cenzurise drzavna propagandna masina. Jedini koji uspevaju da probiju blokadu su Radio B-92 - koji, nazalost, nema veliki domet - i Nasa Borba koja je ugledni liberalni list. Njima treba odati priznanje, ali, nazalost, dopiru samo do malog broja citalaca, odnosno slusalaca.

Govori se da se Slobodan Milosevic zalaze za vaspostavljanje monarhije u Srbiji, ali bih rekao da on tu racuna na princa Tomislava.

- Za mene je to novost. Cini mi se da se tu igraju razne igre kako bi se podmetnula noga zakonitom nasledniku, meni, zloupotrebom pojedinih clanova moje porodice i obecavanjem nekih stvari. Mislim da od toga nece biti nista. Konacno ce sve te igre prestati uz pomoc SAD i Evropske unije i razvojem demokratije.

Da razmotrimo sledeci scenario: sta mislite da ce se desiti ukoliko u toku sledecih dana ili sedmica demonstracije budu nastavljene i Milosevicev rezim oslabi, odnosno sta moze da se desi u vasoj zemlji ako Milosevic vaspostavi svoju vlast i ugusi demonstracije?

- Ukoliko predsednik Milosevic stekne prevagu, pocece razne igre sa raspaljivanjem pojedinih zarista, a mogu da vam kazem da ih mi imamo poprilicno u zemlji. Kao sto verovatno znate, to su situacija u Bosni, Sandzak, Kosovo, Vojvodina, a takodje i pitanje juznih granica. Plasim se da ce on da raspali neko od tih zarista, a da onda za to okrivi opoziciju, obrazovane ljude na ulici, optuzujuci ih da su stvorili te probleme i da zatim ponovo raspali nacionalisticke strasti.

Dobro bi bilo ako bi shvatio da je potrosen, da predstavlja dinosaurusa iz proslosti. Citava Evropa je danas demokratska osim Srbije, a takodje i Hrvatske. On mora da se povuce, ali tu nam je potrebna velika pomoc Evropske unije i SAD.

Sta bi EU i SAD trebalo da ucine sledecih sedmica sto bi doprinelo rasciscavanju situacije u Jugoslaviji?

- Da izvrse odlucan pritisak na njega i da shvate da on nema nikakvu kontrolu nad Republikom Srpskom. Predsednica Biljana Plavsic ne odgovara ni na jedan njegov telefonski poziv. Mislim da tu ima izvesne nade. Ukoliko se nagrade opozicija i gospodja Plavsic za ono sto su ucinili, za postovanje ljudskih prava, a mislim da su u stanju da to ucine, i da se istovremeno predje preko provokacija placenih ultranacionalista, verujem da ce se uciniti veliki korak u dobrom pravcu.

U toku posete Beogradu imali ste prilike i da obidjete Beli dvor, ili bar da ga vidite spolja. Da li zamisljate sebe u njemu jednog dana?

- Radi se o Starom, a ne o Belom dvoru. Ko zna, mozda jednog dana. Mozda ce to postati simbol demokratije i otvorena kuca za sve one koji veruju da mogu da pomognu ljudima. Pokusajmo.

Preveo s engleskog BOSKO COLAK-ANTIC