Licnosti iz senke:

MITEVIC I KARIC

Jedan je nezamenljiv politicki kombinatorik, a drugi je najbogatiji privatnik u Srbiji. Obojica su u blizini vlasti, a nisu daleko od opozicije

U nastavku hronike, potrebno je upoznati citaoce sa dve licnosti koje imaju vazno mesto u aktivizmu supruznika Milosevic. To su Dusan Mitevic i Bogoljub Karic. Jedan je nezamenljiv politicki kombinatorik, a drugi je najbogatiji privatnik u Srbiji. Obojica su u blizini vlasti, a nisu daleko od opozicije. Delikatni zadaci su cesto obavljani preko njih dvojice. Pre su Karic i Mitevic mogli da zavrse posao nego predsednik Vlade i svi ministri zajedno, mada nisu imali polozaje u drzavnoj hijerarhiji.

Pljevljak po rodjenju (1938), a odrastao na Kosovu, Mitevic je jedan od prvih mladih komunista koji su stekli visoka zvanja, a nisu ucestvovali u ratu. Dok je bio predsednik omladine Srbije, pocetkom sezdesetih godina, mnogi su u njemu videli buduceg srpskog celnika. No, on je cesto povlacio poteze koje nije lako razumeti. Na vrhuncu svoga partijskog prestiza, neocekivano je, svojom voljom, spakovao stvari, zakucao na vrata Televizije i krenuo iz pocetka. Tadasnji direktor Zdravko Vukovic rekao mi je da se Mitevic nije posluzio partijskim vezama. U novinarstvo je zakoracio kao pocetnik, pripravnik, da bi ubrzo postao jedan od vodecih novinara i urednika. Emisije koje je pravio sa Jovanom Scekicem bile su najgledaniji televizijski prilozi.

Novinarstvo je postalo njegova profesija, ali je ostao zarobljenik politike i njen neizlecivi ovisnik, kako samo politika ume da opseda ljude. U nju je cesto ulazio neracionalno, izazivacki, razdrazujuci okolinu. Preduzimljiv, radoznao, sa velikim iskustvom i izvesnim samoubilackim politickim osobinama, ovaj svakako sposoban, vispren covek srljao je u sukobe, propadao i izdizao se, trpeo i delio udarce, ali se nikada nije predavao. Govorio je: " Znate, imam tu nezenstvenu osobinu da nemam potrebu da ostavljam utisak na ljude, da im se svidjam i da me vole. " Mnogi su verovali da je on korisno sredstvo u njihovim rukama, a on je cesto uspevao da njegova volja postane njihova volja, kojoj ce on " verno sluziti " .

Mada je bio u najuzem krugu organizatora Osme sednice, Milosevic se 1991. odrekao njegovih usluga, spasavajuci vlast. Posle toga, njih dvojica se nisu sastajali skoro godinu dana, a novo priblizavanje doslo je uz posredovanje Mire Markovic za koju je Mitevic mnogo vise vezan. Milosevic je voleo da ga ima pokraj sebe, da se sa njim posavetuje, ali mu nije do kraja verovao.

Nezadovoljstvo opozicije platio je Mitevic pocetkom devedesetih godina: morao je da napusti polozaj direktora Televizije. Godinu dana docnije, i opozicija i novinari Televizije vapili su: " Vratite nam Mitevica! " Kad su svi mislili da i ovom liscu dodje kraj, ponovo je vaskrsnuo, ovog puta u ulozi nezamenljivog partnera koji ima poziciju samostalne licnosti i svoje novo zanimanje izvan politike (beogradski predstavnik kompanije Panic sa velikim ovlascenjima). Njegovim posredovanjem upoznali su se Milosevic i Panic. On je bio svedok njihovih nagodbi i sukoba, a sa obojicom je ostao u bliskim odnosima.

Mitevic je, svojim primerom, pokazao kako se politicari mogu lako okliznuti, ali je, takodje, dokazao da se, zahvaljujuci svojim vestinama, mogu uspesno odrzati na nogama. On je postao most izmedju raznih interesnih grupa, politicki diler sa svestranim vezama, koji moze da " obavi posao " . On ce povezati Miru Markovic i Vuka Draskovica. Cesto su preko njega kontaktirali opozicija i vlast. Njega ce pozvati visoki savezni funkcioner i zamoliti da bude posrednik u izbavljanju Darka Asanina iz grckog zatvora, cije je izrucenje trazila Belgija zbog sumnje da je ubio Albanca Envera Hadrija. Tek tada je jugoslovenska vlast pocela (i uspesno okoncala) ekstradiciju Asanina Beogradu. Mitevic je postao najtrazeniji lobista, u punom smislu te reci. I kada su mu se obracali strani ambasadori, davali su otvoreno do znanja da, u tom svojstvu, s njim odrzavaju kontakte. Pouzdan je prijatelj, sto je neobicno za ljude koji zaglibe u politiku. Ko god mu se obratio, izasao mu je u susret. Britanski novinar Lora Silber opisuje ga kao " pravog srpskog Orsona Velsa zbog svojih sposobnosti da manipulise dogadjajima " .

Sa svojom urnebesnom karijerom, Bogoljub Karic je roman o Srbiji. Retki su ljudi u svetu koji su za tako kratko vreme, ni iz cega, stekli imetak kao Bogoljub (1954) i njegova tri brata: Sreten, Zoran i Dragan. Bili su puka sirotinja. Roditelji su jedva uspevali da prehrane svoje petoro dece, cetiri sina i kcer. Za dorucak su dobijali serbet i hleb, a ni jednog ni drugog nisu imali dovoljno. Verovatno zbog toga, Karici vole da oko sebe imaju brdo hrane.

I danas je njihova brojna familija na okupu. Uz sve ostalo, u Peci, na ogradjenom prostoru, podigli su moderne kuce u kojima zive kao u nekadasnjim patrijarhalnim zadrugama. I hrane se zajedno. " Sta ima za dorucak? " , upitace Bogoljub dok boravi u Peci. " Evo, bato, sad stize tri stotine cevapa i sto cufti! "

Poceli su praznih ruku, u rodnoj Peci, a sve im se oplodilo cega su se dohvatili. Prodavali su krahere i muzicirali na svadbama po kafanama. Sa njima je Zorica Brunclik pocela svoju pevacku karijeru. U znak secanja na pocetak, klavir je postao simbol njihovog doma, zapravo domova kojima se ni broj ne zna.

Najmladji u porodici, sesnaestogodisnji Bogoljub nije bio clan orkestra. On je preuzeo ulogu menadzera koji sklapa poslove. Prvi je dosao na ideju da stvore svoju kompaniju, kako se zvala radionica, u sopstvenoj kuci, za izradu motika, asova i plugova. Sa smislom za posao, a po struci mehanicar (popravlja pisace masine), on se nametnuo kao " predsednik Kompanije " .

Prodoran, bistar i folkloran, sa malim obrazovanjem koje nadoknadjuje darovitoscu za biznis, sa devizom " para vrti gde burgija nece " , Bogoljub je, zajedno sa bracom, sa frapantnom lakocom savladjivao sve prepreke. A prva baza, posle Kosova, bili su Srbija i zemlje nekadasnjeg Sovjetskog Saveza, zemlje u haosu, gde u biznisu ne vaze ustaljena pravila ponasanja.

Brzo se prilagodio zahtevima visokog drustva i uzivao u raskosi. Zeleo je svuda da pokaze svoje bogatstvo i nije ga sicardzijski krio. Svojim roditeljima, u Peci, stavio je na raspolaganje beli " rols-rojs " . Neka se vidi sta su njihova deca postigla!

Mnogo zaradjuje, ali ne robuje novcu. Da bi se novac oplodio mora se i trositi. U poklonima je siroke ruke. Jednom uspesnom novinskom saradniku poklonio je luksuzni japanski dzip. A kada je ovaj srecnik, korisno se saleci, rekao da ce mu stvarati probleme, jer nema garazu, kupio mu je i garazu. Na primedbu prijatelja da previse poklanja, odgovorio je: " Svi vole poklone! " I oni su deo biznisa.

Karic dobro poznaje prirodu rezima, pogotovo onog u bivsim socijalistickim zemljama. Govorio je: " Ako nemas vlast ili nisi uz nju, poslednji si sluga. Vlast moze svakoga da savije kao prase u pleh i da ga ispece u furuni. " Svoja prva iskustva stekao je jos kao decak. Jednog dana, sekretaru Opstinskog komiteta u Orahovcu Ljalji, pala je na pamet ideja kako bi njihovo malo mesto moglo da bude " turisticka meka " . A za pocetak, trebalo je napraviti jednu publikaciju. " Ja to znam! " , spremno je odgovorio. Sa bratom Zoranom, koji je izucio fotografski zanat, napravio je album i na prvoj stranici publikovao fotografiju, naravno, sekretara komiteta Ljalje. Imalo je odjeka. Kako je to zasmetalo sekretaru Sreskog komiteta, Bogoljub se snasao: u novom izdanju objavio je na prvoj strani sliku sekretara Sreskog komiteta. Tako su Karici stigli i do Mahmuta Bakalija. A medju Albancima i danas uzivaju najvece poverenje.

Bogoljubova bliskost sa porodicom Milosevic pocela je slucajno. SK-Pokret za Jugoslaviju nameravao je da proda deo zgrade bivseg Ce-Ka Jugoslavije. Tog posla se prihvatila Mira Markovic, a posrednik je bio Dusan Mitevic. Tako su se upoznali Mirjana i Bogoljub. Prisnost je brzo uspostavljena. Cim je usao u kancelariju Mire Markovic na Novom Beogradu, Bogoljub je primetio na zidu Titov portret: " Titova slika. Svaka cast! To postujem. "

U medjuvremenu se razvilo i kucno prijateljstvo. Porodicno su letovali na Crnom vrhu i na Kritu, a kada bi se okupila cela Kariceva familija, njih tridesetak, Slobodan je imao pocasno mesto, izmedju oca Janicija i majke Danice. Po priznanju starog Karica, to je za njega bio " najlepsi dan " , pored onog kada je kod njega, u Peci, gost bio ruski patrijarh Aleksej.

Jedna pokraj druge, samo ih ograda deli, smestene su na Dedinju tri kuce: Dobrice Cosica, Slobodana Milosevica i Bogoljuba Karica. Pecki biznismen poslednji se uselio, po nagovoru Slobodana. Jednog dana poveo se razgovor o vili koja zjapi prazna, nekadasnjoj rezidenciji istocnonemackog ambasadora. Srpskog predsednika je nervirala ova prazna zgrada, u kojoj se nazire policijsko obezbedjenje, a savezna vlada, u cijoj je nadleznosti bila ova imovina, nije nalazila pogodnog stanara u Milosevicevoj blizini. " Zasto se, Bogoljube, ti ovde ne uselis? " , predlozio je Slobodan. Karicu je godilo ovo susedstvo i postao je komsija, mada je gradio vilu u Uzickoj ulici.

Sve je kod njega jednostavno i prakticno. Prilikom susreta sa Dobricom Cosicem odmah je predlozio da sva trojica, Cosic, Milosevic i on poruse ograde izmedju kuca koje su ih delile: mozemo da izgradimo bazen, neka se deca kupaju! Sa supruznicima Milosevic je, dlan o dlan, uspostavio srdacnost kao da se decenijama poznaju. Umeo je da se nametne lepom paznjom, licnim uslugama i peckim humorom, koji je uvek pocinjao podsecanjem na svoju mladost: " Kada sam ja prodavao krahere... " Mirjanu je zadivio kada je za njen rodjendan narucio iz Londona raskosni cvetni aranzman. " Bogoljube, toliko je lepo cvece da mi je zao sto ce uvenuti. " " Nece, Miro, ne brinite " , utesio je Karic, " cvece nije prirodno. "

Karici misle na sve. Planiraju i buducnost svojih potomaka, i to gde ce se ko roditi da bi imao vece prednosti u zivotu. Umesto u Londonu, gde zivi, jedna od snaha Kariceve familije porodila se u Njujorku, jer se tako automatski stice drzavljanstvo, a predsednik Amerike moze da bude samo onaj koji je tamo rodjen. Jednog dana, Bogoljub je svecano soapstio da se rodio buduci predsednik Amerike, Janicije Drugi Dzon Karic. U Njujorku je priredjen i koktel u cast rodjenja buduceg predsednika!

Bogoljub nista ne prepusta slucajnosti. Mora se tako, govorio je, nista ne dolazi samo po sebi, moras da se nametnes: " Eh, da sam ja cekao, gde bih sada bio! "

U Kanadi ima dva bratanca: jedan je u Liberalnoj, a drugi u Konzervativnoj stranci. Ko god da pobedi, kompanija ce imati poslovne oslonce. Na pitanje Milosevica kome ostavlja Srbiju, pribrano je odgovorio da se i na to misli: bratanac Goran se priprema za politiku.

Njegova je deviza: postuj ljude na vlasti, ali nikada toliko da bi mogao razgneviti one koji ce ih sutra zameniti. U svim predstavnistvima u svetu, a ima ih sedamdesetak, stoji slika srpskog predsednika. U isto vreme, Bogoljub je odrzavao veze sa opozicionim strankama, a, prema priznanju njegove supruge, svi Karici su na prethodnim izborima glasali protiv socijalista. Finansijski je pomagao i Vojislava Seselja. Svoja sastajanja sa opozicijom nije krio od Milosevica. Znao je da ce biti obavesten, pa bolje da on prijavi nego neko drugi. Milosevic ga je gledao sa cudjenjem, ne znajuci da li je suvise lukav ili suvise naivan.

Obicno ljudi kriju svoje slabosti: Bogoljub sa njima zbija sale. Sa komocijom koju sebi dozvoljavaju uspesni ljudi, priznao je da je na protekciji stekao visoka zvanja. Braca Karic znaju da titule ostavljaju lep utisak u poslovnom svetu. Na vizit-karti Dragana Karica pise da je profesor, doktor filozofije, a za takva zvanja ima overene diplome kompetentnih institucija. Uz sve ostalo, Bogoljub je ukrajinski akademik, i, da zaokruzi pocasne naslove, odlucio je da na Niskom univerzitetu brani doktorsku disertaciju. Na primedbu Milosevica da mu to nije potrebno i da ce svi biti uvereni da je kupio diplomu ( " Nece ti verovati ni ako je budes branio na fudbalskom stadionu, a ne pred komisijom " ), mirno je odgovorio da to nista ne mari: ogovarace ga dok se ne zamore, a on ce ostati doktor nauka.

On sve moze i za sve ima vremena. U cetrdesetim godinama otkrio je naklonost prema slikarstvu. Taj ritam i svestranu radoznalost prihvatila je i cela porodica. Njegova supruga Mara, simpaticna zena, posvecena porodici, koja, inace, ima muzickog dara, snimila je kasetu sa gradskim pesmama, a ideja je potekla od komsije Slobodana. Ona je, takodje, supruzi americkog predsednika Hilari Klinton poklonila Mirjaninu knjigu. Ovaj gest se Milosevicu jako svideo ( " Fantasticna stvar! " ).

Karica, iznad svega, interesuje biznis, ali ni biznis ne ide bez politike. Imao je novca, zeleo je nesto prestizno, a to je politika. U taj vrtlog gurnuo ga je Mitevic i on se toga prihvatio sa poslovnom strascu. Jedno vreme je video sebe kao mirovnog pregovaraca, koji ce " zaustaviti rat u Bosni " , a saveznika je nasao u Milanu Panicu, razvlascenom jugoslovenskom premijeru. Obojica imaju izvesne zajednicke osobine: sjajni su trgovci, sve sto rade rade sa poletom, obojica se u politiku malo razumeju, ali joj prilaze kao ljudi koji su do srzi ispekli zanat i uspevaju da prodju i kroz zakljucana vrata. U Klivlendu, januara 1995. na ekonomskoj konferenciji zemalja Istocne Erope, Klinton je primio Panica, Karica i Mitevica, uz cudjenje i nerviranje delegacija Hrvatske i Slovenije. Jedan novinar je rekao, saleci se, da su Karic i Mitevic, ne racunajuci Panica koji ima americko drzavljanstvo, " prvi zivi Srbi koje je upoznao Klinton " .

Bogoljub je imao posredne kontakte i sa Radovanom Karadzicem. Razmenjivali su medjusobno poruke i bio je planiran njihov susret kraj granice, na Drini. Ambicija mu je bila, ni manje ni vise, nego da zavrsi ono sto nisu mogli medjunarodni pregovaraci, da privoli Pale na mirovni plan!

Politici je prilazio kao poslovan covek, ali je u njemu, neprikriveno, tinjala ideja da bi se jednog dana mogao prihvatiti i drzavnih poslova. Nije zurio.

Milosevic nikada nije razmisljao o povlacenju sa vlasti, ali je voleo da se zabavlja sa sagovornicima i proverava njihove ambicije. U ovakvim trenucima dolazi do izrazaja njegov cinizam i lezernost vladara uverenih da sve mogu, da unapredjuju i smenjuju, a jedino oni mogu sebe smeniti.

" Bogi, moram da razmisljam kome ostavljam Srbiju. Ti bi mogao da me zamenis na predsednickom mestu " , iznenada kaze Milosevic.

Svako bi se zbunio. Karic odgovara kao da je cuo nesto sto se podrazumeva: " Mogu, ali tek 2005. "

" Zasto tek tada? "

" Tada cu imati pedeset godina i zaokruzicu svoju ekonomsku imperiju. "

" To je daleko, Bogi, daleko, ne mogu toliko da cekam, umorio sam se! " , potisteno zakljucuje Milosevic, za koga bi se moglo pomisliti da ga ovo odbijanje jako rastuzuje. No, udica je bacena i Milosevic je uzivao u poigravanju sa Bogoljubom. Govorio mu je: " Znam ja sta ti se mota po glavi! " Kada su, po povratku sa Krita, usli u avion, u kojem se zna gde ce se ko smestiti, Milosevic kaze Karicu da mu moze, ako zeli, ustupiti svoje mesto, " ali na moju fotelju ne racunaj " ! Bogoljub cuti, a brkovi mu se smeskaju.

Druzenje ovog biznismena sa familijom Milosevic imalo je pouzdanu osnovu. I na tome je vise poradila Mirjana nego Slobodan. Bogoljub se nasao pri ruci profesorki Markovic u mnogim njenim aktivnostima: prilikom stampanja njenih knjiga, kontakta sa Ruskom akademijom nauka i opozicijom, poseta inostranstvu, svuda je on imao svoj udeo. Aranzirao je i njen susret sa patrijarhom Pavlom i bio ucesnik razgovora, sto je izostavljeno iz saopstenja za stampu. Dva puta su, povodom ove posete Patrijarsiji, zasedali crkveni poglavari, jer su se neki episkopi protivili ovom susretu. No, Karica je tesko odbiti. Deda mu je bio svestenik, a i on sam, kao vernik, pevao je u crkvenom horu, darodavac je i ucesnik mnogih humanitarnih akcija. Karici su podigli i crkvu u Peci i donatori su Pecke patrijarsije.

Kao poslovan covek, zeleo je i televizijskim snimkom da ovekoveci ovu posetu jedne komunistkinje najvisoj crkvenoj vlasti. To je vec bilo suvise: " Ne, sine Bogoljube " , kumio je patrijarh " jedva je i ovo proslo, a i sad je veliki post! "

Opozicija je tvrdila da se parama domacih preduzeca i kompanije Karic stampaju knjige Mire Markovic u inostranstvu. Ona je, svakako, imala povlastica i koristila ih, a sto se brace Karic tice, oni su novcano pomagali njena putovanja i prevodjenje njene knjige " Odgovor " na ruski i kineski. Zanimljivo je, naime, da je za njene knjige postojalo interesovanje izdavaca u svetu. Ona je cak na ovim knjigama zaradila zavidnu sumu novca. Stranim izdavacima, koji jure za neobicnim dogadjajima i licnostima, egzoticna je pojava Mire Markovic: strasni komunista u vreme opsteg sloma komunizma, a, uz to, supruga najspornije politicke licnosti u Evropi devedesetih godina. Tako je njena knjiga Odgovor dozivela visok tiraz u Sloveniji, mada je cena bila paprena, celih pedeset maraka.

Naravno, sve se vraca i sve se placa. Dobar kontakt sa vlastima u Srbiji isplatio se Karicima. Mali poslovi se mogu samostalno obavljati, ali nema velikog biznisa, ni u razvijenim zemljama, bez potpore drzave. Pogotovo drzave kakva je Srbija gde sve u rukama drzi jedan covek. Kako bi, inace, kompanija Karic dobila " posao stoleca " , kakav je uvodjenje mobilne telefonije?

U ovim okolnostima, Bogoljub Karic je, posle supruznika Milosevic, postao najuticajnija licnost u Srbiji, a, zajedno sa Dusanom Mitevicem, ucesnik i saucesnik mnogih dogadjaja.

Idemo dalje! Kako su Slobodan Milosevic i Mira Markovic, sa svojim pristalicama, uz borbene pesme, jos pre izbora proslavili izbornu pobedu

U ocekivanju izbora, Slobodan Milosevic je bio uveren da ne moze izgubiti. O tome nije zeleo ni da razmislja. Pitam jednog njegovog bliskog saradnika sta predsednik namerava u slucaju poraza na saveznim izborima, a on odgovara: " Milosevic je toliko siguran u svoju pobedu da nijednom recju ne pominje mogucnost poraza. "

Istina, strahovao je od Dobrice Cosica, Milana Panica i Dragoslava Avramovica, ali je tu brigu prebrodio. Cosic se povukao iz politike i jasno je dao do znanja da se nece upustati u izbornu utakmicu. Panicev slucaj je slozeniji. Mada ima politicke ambicije i nikada se nije odrekao zelje da ponovno okusa srecu, u zavisnosti je od Amerikanaca. A u kontaktima sa Belom kucom, otvoreno mu je dato do znanja da ne bi bilo u americkom interesu da dodje do njegovog " konkretnijeg politickog angazmana u Jugoslaviji " . I taj je problem resen.

Ostao je Dragoslav Avramovic (1919), Deda Avram, Superdeka, Najmladji starac, Srpski Robin Hud, Voljeni Avram, kako su sve iz miloste zvali smenjenog guvernera Narodne banke, koji je Jugoslaviju spasao od potresne inflacije i stekao slavu velikog reformatora. Svi su zeleli Avramovica za saveznika. Kada je osnivan JUL, pre nego sto je izabran Ljubisa Ristic, Mira Markovic je ponudila Avramu predsednicko mesto. On se pravdao slabim zdravljem i godinama, i, da bi izbegao neprijatnosti, izvesno vreme je proveo u bolnici.

Komunikativan, otvoren u istupima, dosledan ekonomskim reformama, guverner je dosao u sukob sa rezimom, a sukob je politicko-ekonomske prirode. Optuzivao je ministre, koji su istovremeno i direktori preduzeca, da koriste privilegije svoga polozaja, srpsku vladu je nazvao " agresivnom kukavicom " , a za saveznu je rekao da ona " apsolutno ne zna sta radi " . Odbijajuci dostampavanje dinara, govorio je: " Prodajte Dedinje pa cete imati novca. " Narod mu je klicao: " Avrame, care, ne daj lupezima pare! "

Avramovic je poceo da smeta i prestao je da bude miljenik vlasti. Smenjen je brutalno sa mesta guvernera Narodne banke ( " I Turci su bili veci dzentlmeni " , govorio je), mada je iz parlamenta ispracen aplauzom i ponekom suzom. To ga nije obeshrabrilo: nastavio je da prkosi rezimu, sto je doprinelo njegovoj jos vecoj popularnosti u narodu. Moze li se pozeleti pogodnija licnost za vodeceg coveka opozicije koja se istrosila u medjusobnim podmetanjima? Srbi vole jake ljude i vise se opredeljuju za njih nego za partijske programe.

Priblizavanjem izbora, stranacke pristalice su sve vise insistirale na stvaranju zajednickog opozicionog bloka. Sa svih strana stizale su molbe, pretnje, poruke: " Aman, ujedinite se! Ugledajte se na nas ako mi ne mozemo na vodjstvo! " Da li je to mogucno? Mogu li da idu zajedno Draskovic, Djindjic i Kostunica posle gomile izrecenih medjusobnih uvreda? Najmanje je problema bilo sa Gradjanskim savezom Vesne Pesic koja je, strpljenjem i odmerenoscu, postala most sukobljenih strana.

No, sila boga ne moli. Pod pritiscima javnosti, najpre je stvorena troclana, a potom, posle mnogo natezanja hoce-nece, i petoclana koalicija: Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gradjanski savez i Nezavisni sindikat. Glavni adut ove s mukom sklepane koalicije bio je Dragoslav Avramovic. On je pristao da stane na celo opozicionog bloka, a to je bila dovoljna garancija da se nesto moze uraditi.

Avramovic je u poznim godinama i ostecenog zdravlja. No, on je, svima se cinilo, covek jake psihicke gradje, mladalackog poleta, spreman na licno zrtvovanje i, uz to, kultna licnost. Govorio je: " Sudbina otadzbine, naseg naroda i gradjana ne daju mi pravo da budem ni star, ni bolestan. "

Njegovo prihvatanje liderskog polozaja odusevljeno je primljeno u narodu. Bice nesto, muke ce imati socijalisti. Na jagodinskom mitingu docekuju ga u zagrljaju, ljube mu ruku: " Vi ste nam poslednja nada. " Narod je klicao " Avrame, Avrame! "

A onda...

8. oktobar 1996. godine

Iz Brisela se vracaju Vesna Pesic, Vuk Draskovic i Zoran Djindjic. Na aerodromu ih docekuje Miroljub Labus koji, svojim uznemirenim ponasanjem, pokazuje da su vesti lose. Avram se povukao! Svi sedaju u jedna kola i zajedno odlaze u Labusov stan, gde je u medjuvremenu stigao i Kostunica. Sa cudjenjem citaju Avramovicevo pismo u kojem on obavestava stranacke prvake da se povlaci sa cela koalicije, jer mu se pogorsalo zdravstveno stanje.

Sta se, zaista, dogodilo i sta sada? Dok opozicioni prvaci uzalud pokusavaju da stupe u kontakt sa Avramovicem, sledeceg dana stampa obavestava javnost o povlacenju nosioca koalicije, cime su potopljene mnoge nade.

(...)

Odustajanjem Avramovica, Milosevic je sa krajnjom lezernoscu docekao izbore. Vise je muke imao kako da zadovolji aspiracije stranke svoje supruge nego sto je mislio na opoziciju.

Mada je JUL postao velika sila, profesorka Markovic je znala koliko je rizicno njihovo samostalno izlazenje na izbore. Koalicija sa socijalistima pruzala im je vecu sigurnost, jer sa njima ne mogu nista izgubiti a mogu mnogo dobiti. Interna istrazivanja su, medjutim, pokazivala da socijalisti, u zajednici sa sestrinskom strankom, gube cak petnaest odsto glasova. Sta sada? Milosevic se nije kolebao: prihvatio je i ovu pogibeljnu varijantu da bi izasao u susret supruzi. A socijalistima je ostalo da gundjaju i trpe. Seselj ih je poredio sa nosorogom kome pijavice sisu krv, a jedan od osnivaca ove stranke ogorceno mi kaze: " Covek je (Milosevic) sve izdao, pa je na kraju izdao i svoju partiju. "

Julovci su se ponasali kao da su oni ucinili uslugu socijalistima: " JUL je kul! " U svojoj oholosti, Zoran Todorovic ce tvrditi da je njihova stranka toliko jaka da Socijalisticka partija bez njih nije mogla da izadje na izbore. I takvu izjavu moze sebi da dozvoli ovaj covek koji je, inace, predvodnik militantnog dela JUL-a i od najveceg poverenja Mire Markovic. Njegovi prsti su svuda umesani i on je najomrznutija licnost medju socijalistima, a i van njih. Jedan visoki predstavnik socijalista kaze mi, u gnevu, za Zorana Todorovica: " Kundak je jedini covek koga bih sa zadovoljstvom pregazio automobilom. "

Kampanja je protekla u znaku JUL-a. Posmatrac je mogao pomisliti da su druge stranke tu uzgred, kao sparing partneri, cak su u senci bili i socijalisti. A u sredistu paznje je Mira Markovic sa zadivljujucom neumornoscu. Dok njen suprug nije izlazio iz kabineta, ona je iz dana u dan krstarila Srbijom, sa govornickom rutinom koja pristaje izvezbanim politicarima. Ona nas je ucila kako da zivimo, koga da volimo i mrzimo, kako da " snove pretvaramo u stvarnost " . Prilazila je ljudima za koje se znalo da ih iz dna duse ne podnosi: " O, i vi ste tu, bas mi je drago sto smo se sreli! "

Sve sto se pre sest godina cinilo da odlazi u nepovrat, revolucionarna retorika, zacinjena socijalnom patetikom, nacionalna podeljenost i teror monopola medija, obnovljeno je u obliku u kojem je ljudima ostalo da crknu ili od muke ili od smeha. " Lepo, lepse, levo! " " JUL zna kako da snovi postanu stvarnost! "

Generalni direktor " Srbijasume " izjavljuje da je " ideja levice nasla plodno tle i kod sumara, jer su sve demokratske ideje jedno prirodno stanje " . A lekar dr Jovan Strikovic strucno izjavljuje da je " LEVO dominantna strana kod bica koje se naziva homo sapiens " . Dok Boris Jeljcin potpisuje ukaz kojim se Dan oktobarske revolucije preimenuje u Dan sloge i pomirenja nacije, cime se obznanjuje izmirenje izmedju " crvenih " i " belih " , rezimske partije Srbije, u zanosu revolucionarnih tradicija, produbljuju sukob izmedju partizana i cetnika.

Na promociji Jugoslovenske levice, u " Sava-centru " , Mira Markovic u poslednji cas trazi da se dopuni program pesmama " Kapetan Lesi " i " Partizan sam, tim se dicim " . Predsednik JUL-a Beograda Slobodan Cerovic izjavljuje da je odrzao obecanje, dato pre pet godina, da se Titova slika nikada nece skloniti iz hotela " Metropol " dok je on direktor.

Profesorka Markovic i spoljnim izgledom pokazuje srecu i zadovoljstvo. U zaru kampanje, ona kaze da u Jugoslovenskoj levici " postoji vec nekoliko meseci visoka temperatura koju imaju zaljubljeni " . A kada je ona govorila, svi su u dvorani ustajali, i to je, valjda, prvi put u istoriji " muske Srbije " da se na nogama docekuje govor jedne zene - politicara.

Uz sve to, usred izborne kampanje, na Beogradskom sajmu knjiga promovisana je nova knjiga Mire Markovic " Izmedju Istoka i Zapada " , zbirka tekstova objavljenih u " Dugi " . Promocija je bila na najvisem nivou, u prisustvu Slobodana Milosevica, a pohvale su do neba uzdizale autorku koja ce sa zahvalnoscu izjaviti da je, pisuci ovu knjigu, tacno znala kome je pise: " Pisala sam je svome narodu. "

Mirjanina zvezda je sijala. Cak je i vladika Irinej Bulovic osetio potrebu da je na kucni broj pozove telefonom i, uz pohvale sadrzaju knjige, izvini se sto nije mogao da prisustvuje promociji.

Za to vreme, Vuk Draskovic, Zoran Djindjic, Vojislav Kostunica i Vesna Pesic spartaju Srbijom. Oni posecuju gradove, obilaze sela, prelaze hiljade kilometara, govore, govore, ismevaju vlast i, docekivani masovnoscu pristalica, veruju da ima nade. Zoran Djindjic izjavljuje: " Verujem da cemo posle izbora moci da kazemo: Dobro jutro, Srbijo! Zavrsen je mrak koji je trajao deset godina. "

Mnogi su mislili da su izlizani tockovi radikala. Kao usamljeni jahac vojvoda jezdi Srbijom, sam protiv svih, svojeglav i samouveren. Ismeva i rezim i koaliciju " Zajedno " , narocito svoje kumove Vuka i Danicu. Na valjevskom mitingu deklamuje stih namenjen kumovima: " Od gatackih Muslimana/najgori su Vuk i Dana! " Istom merom odgovara Draskovic oponasajuci Seseljevu govornu manu: " Bvaco Svbi! "

Blokada medija je totalna i javnost se sa uzdahom priseca prvih parlamentarnih izbora (1990) kada se, koliko-toliko, mogao cuti glas opozicije. Istrazivac Zoran Slavujevic je dosao do podatka da je informativna zastupljenost dostizala 298:1 u korist rezima. Samo u jednom broju (29. oktobar 96) " Politika " objavljuje trideset tri informacije o skupovima levice, plus tri cetvrtine strane o promociji knjige drugarice Markovic i, uz put, vest o Seseljevom zboru u Subotici gde je koaliciju demokratskog centra nazvao " izdajnickom " , gorom od rezima. Da bi mogli da kontaktiraju sa biracima, u Cacku je, bez dozvole, funkcionisala radio- stanica na tockovima, " Radio Ozon " , u kamp-kucici koja je menjala mesto boravka.

Cak je i populisticka stanica " Pink " zatrazila spas u zagrljaju JUL-a. Kad je video da mu preti oduzimanje releja, direktor ove televizije Zeljko Mitrovic, posredstvom uticajnih prijatelja, stupio je u kontakt sa Mirom Markovic, oplakao svoje grehe i zatrazio azil u JUL-u. Posle toga je postao i poslanicki kandidat ove stranke.

Laz, laz, mocvara lazi. Sve je, prema televiziji, u vrtoglavici radnih uspeha i ekonomskog prosperiteta: svuda se gradi, presecaju se vrpce, ceo svet zeli da investira u Jugoslaviji, to je samo pitanje nase volje. Otvaraju se objekti koji su godinu dana ranije zavrseni ili za koje se ne zna da li ce biti izgradjeni. Predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic tvrdi (uh!) da je nasa privreda u ovoj godini zabelezila najveci rast u Evropi. Zamenik ministra zdravlja dr Zoran Kovacevic izjavljuje da je " Jugoslavija na putu da prva u svetu dodje do leka protiv side " ...

A demokratski Zapad? Zapad zmuri na oba oka, podrzava Milosevica i, iz potaje, rezira srpsku tragikomediju. Srpski predsednik im je sigurniji partner nego neuhvatljiva opozicija. Izbori su se, po scenariju, uklopili upravo u vreme skidanja ekonomskih sankcija. Belgijski " Soar " ce u naslovu konstatovati da je " medjunarodna zajednica glasala za Slobodana Milosevica " .

Stizu stotine, hiljade cestitki Milosevicu kao da on nije imao nista sa uvodjenjem sankcija. On je " najveci srpski drzavnik " , on je " uspeo da sacuva mir i zivote nasih gradjana " , on je " plemenit i vanredno human " , on " uvek zna sta hoce i to sto hoce uvek uradi " (reci Mirka Marjanovica), a " takvi se retko radjaju " . Poneka cestitka stize i predsedniku Jugoslavije Zoranu Lilicu, i njemu zahvaljuju na " upornoj i mudroj politici " .

Sudeci po medijima opozicija je u bednom stanju, ona ne zna gde joj je glava a gde rep. Podsmeva joj se i Ceda Mirkovic, potpredsednik Nove demokratije, jedan od vodecih knjizevnih kriticara. On sazaljivo kaze da je, eto, steta sto koalicija levice " nema ravnopravnog takmaca na izborima " .

Boreci se za glasove, Boris Jeljcin je, sa teskom srcanom manom, krstario Rusijom, zalazio u narod, igrao na trgovima. Milosevic je uveren da je to za njega gubljenje vremena, to su trice i kucine, ne oseca potrebu ni za simbolicnim kontaktom sa gradjanima. Ne pojavljuje se medju biracima, ni preko televizije nije istupio sa rec-dve poruke svojim sunarodnicima. Samo jednom se pojavio, i to medju svojim pristalicama, u " Sava- centru " , gde je izgovorio nekoliko prigodnih fraza o " mobilizaciji snaga " .

Tri dana uoci izbora, neposredno posle promocije u " Sava-centru " , dvadesetak vodecih licnosti levice, ukljucujuci glumca Desimira Stanojevica Deska i celnike Nove demokratije, unapred, u restoranu " Jugopetrola " , slave pobedu. Ton veselju daje Milosevic koji u glavi, kao kaseti, drzi citav popis pesama, a prate ga drugari. Tu je siroki repertoar zabavnih, gradskih, revolucionarnih melodija: " Bolje biti pijan, nego star " , " Kacusa " , " Tri tenkista, tri vesela druga " , " Sa Ovcara i Kablara, cobanica progovara... "

Izbore gotovo niko ne pominje. " Idemo dalje! " - izborni je slogan levice koja nagovestava da ce nastaviti tamo gde je stala.

Nedelja, 3. novembar 1996.

Dosao je i peti po redu izborni test Slobodana Milosevica. On i njegova supruga glasaju na Dedinju, a u izbornoj su komisiji (kakva simbolika!) Titovi praunuci, Ivan i Vukasin Zikelic, predstavnici JUL-a.

Predsednik i njegova supruga su vidno raspolozeni i posle izbornog cina komentarisu scenu kada su im zatrazene licne karte. Milosevic je mislio da je to maslo Draskovicevih pristalica. Mira mu odgovara da su to, zapravo, bili julovci, i razdragano dodaje: " Takvi smo mi julovci, kod nas nema protekcije! "

Vec prema prvim informacijama, nagovesten je poraz opozicije. U vecernjim casovima, Slobodan i Mirjana posecuju izborni stab JUL-a, a lider socijalista ne oseca ni kurtoaznu potrebu da poseti sediste svoje stranke. Supruznici mirno odlaze na pocinak.

Pobeda, i vise od toga: velicanstvena pobeda levice i katastrofalan poraz koalicije " Zajedno " u izborima za savezni parlament. Levica je osvojila 64 poslanicka mesta, a koalicija " Zajedno " samo 22 mandata. Profitirali su Seseljevi radikali koji imaju sesnaest poslanika. Seselj je radio za rezim, ali je radio tako da za sebe izvuce korist.

U krugu prijatelja, srpski predsednik komentarise izbornu pobedu. To nije onaj stari Milosevic, netrpeljiv prema svakome ko je protiv njega. Opijen pobedom, on je blag, mekan, boleciv prema opoziciji, ili je podrugljiv: tesko je utvrditi. U jednom trenutku kaze: " Mi se sada nalazimo pred velikim problemom. " Pazljivo ga slusaju njegovi drugovi i iscekuju sta ce dalje reci, a Milosevic, kao da ga grize savest, uz reziranu pauzu, nastavlja: " Mi cemo imati problem potpunog raspada opozicije. Nije vise pitanje kada cemo mi sici sa vlasti, ali ova danasnja opozicija nikada nece doci na vlast... "