PIPANJE U MRAKU
Jedno drugo pismo koje su gradjani uputili predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu ne bi li ga obavestili da je neko ukrao njihove glasove, da zbog toga danima, nedeljama i mesecima setaju i prave buku sirom Srbije, da je neko na njih poslao nesrecne ljude iz svih krajeva Srbije, da je u tim nemirima jedan covek izgubio zivot a stotinak gradjana ozbiljno povredjeno i da citava zemlja grcevito pokusava da odgovori na pitanje hoce li biti gradjanskog rata, putovalo je do predsednika drzave 77 dana.
Dva pisma su se na kraju srela. Gradjani su odahnuli do sledece avanture kada ce, mozda, neki novi cirkus ponovo doci u nas grad. Umorni, istroseni gradjani ce na kraju svoje odiseje moci da odu kuci i bolove ublaze univerzalnim lekom - Lex specialis.
" Rec je o takvoj pravnoj grdobi, da pomisljam kako je nju mogao smisliti samo Ratko Markovic, negde u blizini nekog od nasih poznatih naftnih nalazista " , rekao je cinicno jedan beogradski advokat nakon sto se upoznao sa sadrzajem isceliteljskog pisma predsednika Srbije.
Poseban zakon kojim bi se usvojio izvestaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) o rezultatima lokalnih izbora, ali ne i zahtevi opozicije da se priznaju rezultati, izazvao je cudjenje medju jugoslovenskim pravnicima.
" Dugo se bavim pravom, ali takav slucaj nisam imao prilike da upoznam. Niti je predsednik imao ovlascenje da takav zakon predlozi Skupstini, niti ona ima pravo da ga usvoji. Ovde je rec o sprdnji sa pravnom naukom, institucijama i samim gradjanima jer je doneta odluka da se kao zakon proglasi nalaz jedne medjunarodne komisije a ne svima poznata volja gradjana " , kaze dr Zorica Radovic iz Instituta za uporedno pravo.
Visoki zvanicnici ovdasnjih institucija sistema se, medjutim, nisu previse obazirali na zamerke pravnih eksperata vec su munjevito podrzali lex specialis. Gradski odbor Socijalisticke partije Srbije, predvodjen Draganom Tomicem, snazno je podrzao odluku da se izadje u susret fasistima iz opozicije koji se sluze metodama kojima je svojevremeno Hitler dosao na vlast. Medijske gromade koje su protekla dva meseca trosile svoju dragocenu profesionalnost na otkrivanje zlih duhova i opsteg moralnog posrnuca u redovima gradjana koji traze ono sto im je ukradeno, egzaltirano su docekale novu akciju predsednika drzave uz stidljive zamerke da je takva odluka mogla da se donese i ranije.
Dan pre nego sto je ucinjen prvi korak ka raspletu postizborne krize, u centralnim beogradskim ulicama zbio se pravi policijski " dans makabr " . U satima koji su zaledili Beograd, drugovi u plavom su trenirali strogocu nad neduznim gradjanima sa besom i brutalnoscu koja kao da preklinje gradjane da otpocnu otvoreni, oruzani sukob sa institucijama sistema. Udarani su svi, a najvise oni koji su se vec nalazili na zemlji. Pola sata nakon sto je izivljavanje nad gradjanima MUP-a Srbije zavrseno, jedan mladi policajac je u Prizrenskoj ulici brisao tamne, crvene mrlje na cizmama. " Nisam znao da si postao zubar? " , kroz smeh je pitao njegov kolega sa akcentom iz duboke istocne Srbije. U obliznjem autobusu policajci su pazljivo cistili i sredjivali svoju skupocenu opremu i razmenjivali bogata iskustva iz uzbudljive akcije. Sa radija se cula jedna od veselijih novokomponovanih pesama.
Na uglovima Uzicke i Tolstojeve ulice su u isto vreme stajale grupe od desetak plavih oklopnika, dok su stanovnici tog dela grada, koji su se odlucili na setnju, bili praceni dzipom sa cetvoricom kratko podsisanih momaka. Ulice su bile tihe, cempresi su se povijali...
U ponedeljak ujutru su stizali novi znaci da vlast nece popustiti a profesionalni setaci su razmisljali kako da dosetaju do Uskrsa. U Jagodini je uz pomoc momaka iz agencije za uterivanje dugova konstituisana druga opstinska vlast (prvu su formirali odbornici koalicije " Zajedno " na osnovu rezultata od 17. novembra i odluke Vrhovnog suda Srbije) u kojoj je za predsednika izabran odbornik iz stranke Mire Markovic a za potpredsednika kandidat stranke Zeljka Raznatovica Arkana. Te dve stranke su, inace, u Skupstini imale sest od ukupno 63 odbornika.
Zestoki kurs prema opoziciji najavljen je u legendarnom " Dnevniku " direktorki JUL-a u kome se, po uzoru na nezaboravni list " Fles " , spominje " bradato strasilo " . " Danas moj sin ima 22 godine. Jedno bradato, cupavo, poluizbezumljeno strasilo, urlice na megafonu usred prestonice jedne evropske zemlje da treba uhapsiti njegovu mamu i celo rukovodstvo levicarske partije od 160 000 clanova u kome se i ona nalazi. "
Brutalno premlacivanje beogradskih setaca, uterivanje straha i isterivanje pameti kao u literarnim socinjenijima, nisu razuverili predstavnike koalicije " Zajedno " u neophodnost priznanja njihove pobede. Tako su dan nakon " Brankovog mosta " predstavnici opozicije tvrdili da ce Milosevic priznati 17. novembar. U maglovitoj, naucnofantasticnoj prici je ostao prilicno nejasan odgovor na pitanje kako pomiriti prebijanje gradjana i istovremeno priznavanje njihovih zahteva.
Prema izvorima NIN-a, odluka o priznavanju lokalnih izbora doneta je u susretu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova sa Milosevicem, a dodatno iznijansirana sa sefom jugoslovenske diplomatije Milanom Milutinovicem. Predstavnici ovdasnje vlasti su zauzvrat zatrazili da Rusija podrzi njihov zahtev za ulazak u OEBS. Odlazeci iz Beograda, Ivanov je najavio da ce do kraja nedelje poceti odmotavanje izbornih zavrzlama, a sef jugoslovenske drzave Zoran Lilic je u razgovoru sa crnogorskim rukovodstvom i predstavnicima Druge armije Vojske Jugoslavije naglasio da se volja naroda mora postovati. U prilicno nezapazenom intervjuu ruskog diplomate datom Interfaksu u subotu, Ivanov je na pitanje kada se moze ocekivati priznavanje izbornih rezultata lakonski odgovorio da je to trebalo uciniti " jos juce " . U petak je, medjutim, odluceno da se sa priznavanjem jos malo saceka.
Iako sofisticirani politikolozi smatraju da je policijska intervencija zapravo bila poslednji " lakmus " narodnog nezadovoljstva nakon koje bi se, u slucaju oruzanih sukoba ili potpunog razbijanja protesta, odbacili svi medjunarodni diktati, ljudi bliski vladajucoj porodici u Srbiji smatraju da je resenje za tu enigmu nesto trivijalnije prirode. " On je hteo da kaze: dacu vam lokalne izbore, ali vi morate znati da sam ja i dalje apsolutni vladar u zemlji. To znaci da vi mozete imati opozicionog gradonacelnika, ali i da on moze dobiti batine ako ja to naredim " , kaze izvor NIN-a.
Sama formulacija istorijskog pisma Marjanovicu ukazuje da je predsednik Srbije odlucio da igra prilicno sizofrenu strategiju koja bi se oslanjala na prihvatanje svih ozbiljnijih zahteva medjunarodne zajednice (koja je suvise mocna) i istovremenog zigosanja opozicije za saradnju i podanicki odnos sa stranim faktorima moci. " To pismo ukazuje da se vlast definitivno opredeljuje za dvostruke kriterijume, jedan u medjunarodnoj i drugi u unutrasnjoj politici. Oni sada kazu da su prihvatili diktat inostranstva, jer smatraju da zbog nekoliko mandata ne treba stupati u konflikt sa citavim svetom, ali im ne pada na pamet da priznaju svoju kradju i odgovornost za tako tesku krizu. Oni ce verovatno prihvatiti i zahtev medjunarodne zajednice da stupe u dijalog sa opozicijom, ali ce istovremeno rezimski mediji tu opoziciju i dalje nazivati petom kolonom " , kaze za NIN predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic.
U balkanskoj komediji del arte su, pored toplih upozorenja iz Rusije i Grcke da ipak treba priznati izvestaj OEBS-a, znacajni bili nesto hladniji stavovi Vasingtona i Zapadne Evrope.
Tako je, u danima raspleta, " Tajm " objavio cudnu pricu o sefu obavestajne sluzbe Jovici Stanisicu koja za poznavaoce ovdasnjih prilika deluje povrsno, ali dobija na dubini kada se uzme u obzir da je objavljena u " Tajmu " , gotovo istovremeno kada je tuzilac Haskog suda Luiz Arbur razgovarala u Vasingtonu sa pomocnicima americkog drzavnog sekretara Dzonom Kornblumom i Dzonom Satakom i predstavnicima CIA o jacanju rada te institucije.
Drugi zestok udarac za rezim u Beogradu stigao je iz Londona koji je preko banke " Net Vest " otkazao posredovanje u projektima privatizacije velikih jugoslovenskih sistema i tako definitivno odbacio mogucnost hitnog nabavljanja znacajnih kolicina zdravog novca.
Predstava sa pistanjem i batinanjem ne bi bila toliko zanimljiva da sef drzave po prvi put nije osetio da nema apsolutnu podrsku drzavne nomenklature i da bi dalja igra na ivici gradjanskog rata bila strahovito rizicna. Tokom ove krize, Milosevicu su delimicno otkazali poslusnost predstavnici crnogorskog politickog vrha, gradonacelnik Beograda Nebojsa Covic, nekoliko uticajnih biznismena i citav niz provincijskih socijalista, sto svakako nije ugrozilo njegovu poziciju neprikosnovenog predsednika drzave i vladajuce partije, ali jeste dovelo u pitanje njegovu samouverenost i spremnost da ide do kraja u sukobu sa ovdasnjom petom kolonom. " On je uvideo da prvi put vreme radi protiv njega. Cekao je i ispitivao stotine mogucnosti za izlazak iz krize ali je na kraju shvatio da, za razliku od prethodnih kriznih trenutaka, nije u stanju da beskompromisno i cvrsto izdrzi sve udare i kasnije ucvrsti pozicije. Mislim da je shvatio da svakim danom ima sve manje uporista i sigurnosti u vladajucem establismentu i drustvu uopste " , kaze savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove Milan Bozic.
Kompromis koji bi se sastojao od priznavanja Gonzalesovog pisma i istovremenog zadrzavanja Sainovica, Jankovica, Govedarice na svojim mestima predstavljao bi tesku perverziju nad tromesecnim narodnim i demokratskim pokretom, a opozicija bi ubrzo bila opomenuta da je protest ipak prevazisao razmere " sitne izborne kradje " .
Proteklih 77 dana ce mozda ostati u pamcenju kao prvi period u posleratnoj istoriji u kome sef drzave nije imao politicke inicijative. Mozda ce i neki od uvazenih politikologa odustati od tvrdnji da Milosevic nije efikasan, ali jeste izuzetno vest i mudar politicar.
Jedan od zapadnih diplomata, koji je imao prilike da se izbliza upozna sa mogucnostima i osobinama predsednika drzave, smatra da ce ova kriza ostati upamcena po otkrivanju svih njegovih slabosti. " On mi je delovao kao covek koji pokusava da bezbedno sidje niz stepenice nepoznate kuce u potpunom mraku, dugo je pipao po zidovima, budio stanare da bi, na kraju, ipak upalio svetlo. "
Vesna Pesic
Kako smo upali u zamku
Ivan Jankovic je rekao: " Molim vas, propustite narodnog poslanika. " To ih je, izgleda, iznerviralo i navalili su na nas
Prvo sto sam te veceri primetila, a sto je bilo cudno, jeste da nigde nije bilo policije. Svuda smo mogli slobodno da se krecemo, cak i Terazijama i Kolarcevom, gde prethodnih dana nije bilo moguce proci. Krenuli smo ka Trgu (vodila sam grupu sa Slavije) ocekujuci da cemo se tamo sresti sa Djindjicem i dogovoriti se sta da radimo, posto smo u medjuvremenu dobijali informacije da je Vuk blokiran na Novom Beogradu. Medjutim, kolona koju je vodio Djindjic vec je bila kod Brankovog mosta, pa smo krenuli i mi.
Kada smo stigli cela ulica je bila puna ljudi; svi su bili tu. Moram da priznam da je i meni i mnogim drugim ljudima bilo jasno da je u pitanju namestaljka. Bilo je ocigledno da je sve unapred organizovano. Imala sam ideju da se izvucemo iz zamke tako sto cemo deo ljudi vratiti na Trg, a organizovati kolonu automobila koja ce preci 'Gazelu' i preuzeti jedan broj demonstranata od Vuka, da bismo se na kraju svi nasli na Trgu. Nazalost, nismo to izveli i meni je zao sto pojedini lideri stranaka ponekad ne procenjuju dobro situaciju. Nije mi se cinilo mudro da se inatimo sa kordonom, a kasnije sam saznala da je i Vuk tako mislio. Medjutim, ti mobilni BK telefoni ne funkcionisu na daljini vecoj od sto metara, pa nismo bili u kontaktu.
Oko 11 sati javljeno je da dolazi Vuk. Popela sam se na 'scenu' i videla da su policajci krenuli da se grupisu po odredjenim formacijskim pravilima. Bilo je vec hladno i ljudi su poceli da se osipaju; ostao je manji broj koji je lakse mogao da bude pregazen od policije. Bilo je dosta nagovestaja da ce primeniti silu, cak nam je i jedan policajac to sam rekao. Ko je umeo da slusa morao je da shvati da smo upali u zamku. Videla sam da se gomilaju vece trupe i da su krenuli vodeni topovi. Policija je pocela da gura gradjane i ja sam ih pozvala da sednu. Svi su seli. Stigao je Vuk i zamolio gradjane da se razidju mirno. Medjutim, mi prakticno tada vise nismo mogli da se razidjemo. Cim je svet poceo da se krece policija je posla u akciju, pocelo je polivanje vodenim topovima i batinanje. Ljudi su bezali pod most, ali tu su policajci izvadili pendreke i poceli da lupaju koga stignu. Nastala je nevidjena tuca. Nasla sam se u drustvu sa Ivanom Jankovicem, advokatom, Acom, koji je vodio Vozdovcane i Zoranom Djuricem, profesionalnim telohraniteljem, dzudistom iz SPO-a. Pokusali smo da idemo trotoarom, propustali su nas, ali kada smo dosli do stepenica sacekao nas je komandir sa kojim smo cesto razgovarali u Kolarcevoj. Ivan Jankovic je rekao: " Molim vas, propustite narodnog poslanika! " To ih je, izgleda, iznerviralo i navalili su na nas. Ivan je dobio nekoliko udaraca u vrat, Aca u glavu i skotrljao se niz stepenice, a ja sam imala srecu da me je Zoran Djuric prekrio. On je primio gomilu udaraca, da sam to ja primila, pretpostavljam da bih ostala tamo. Dohvatili su me samo po ruci i nozi. Nadirali su odasvud i mi smo utrcali u jednu kapiju. Isli smo po spratovima, bilo je kao u partizanskim filmovima, gledali smo da li ce nam neko otvoriti vrata. Primili su nas u jedan stan i odatle smo s prozora gledali kako se policija jos neko vreme muva tuda. Kada smo zakljucili da se situacija smirila krenuli smo kucama.
Po mojoj proceni rec je o unutrasnjim sukobima u okviru same vlasti. Sve vreme su delovala dva krila, jedno koje je bilo za priznavanje izbora i stisavanje situacije, i drugo, radikalnije, koje je bilo za primenu sile. Tako ovaj dogadjaj moze da se shvati ili kao poslednji pokusaj te druge struje da na neki nacin odnese pobedu tako sto ce silom rasturiti demonstracije ili kao kombinacija: i da nas istuku i da priznaju. Mi smo jos u petak dobili informaciju, necu reci kako, da ce pocetkom nedelje doci do priznavanja izbora, tako da su ovi dogadjaji ocigledno bili posledica njihovih unutrasnjih sukoba.
Ono sto je interesantno, a sto smo se oduvek pitali, jeste zasto je Milosevicu bio potreban OEBS. Sta je on mogao da ocekuje od OEBS-a, osim onog sto se desilo? Sada neke stvari mogu da se rekonstruisu. Milosevicu je lakse da prizna rezultate OEBS-u, nego opoziciji, a osim toga priznavanje OEBS-u mu omogucava da nesto iskamci, da napravi neku trgovinu na medjunarodnom planu. Prema mojim informacijama postoji obecanje iz Rusije da ce, ako se prihvati izvestaj, Jugoslavija biti primljena u OEBS. Ostaje, naravno, pitanje zasto je nekom bilo potrebno da se oko toga lomi 76 dana, da izgubi silno vreme, da dovede zemlju u tako tesku situaciju i da sve nas, gradjane, izmaltretira.
Otvoreno pismo
Foruma novinara NIN-a
Slobodanu Milosevicu,
predsedniku Srbije
Gospodine predsednice,
Forum novinara NIN-a najostrije protestuje protiv brutalne upotrebe sile prema gradjanima Beograda, koji vec duze od dva meseca mirno demonstriraju ulicama glavnog grada.
Svoj glas posebno dizemo zbog organizovanog prebijanja i maltretiranja novinara i TV ekipa, kao i zbog pokusaja da se oduzimanjem snimaka i fotografija pred jugoslovenskom i svetskom javnoscu prikrije silina i neprimerenost policijske intervencije. Trazimo i ocekujemo od Vas da se svim novinarima omoguci nesmetano izvestavanje iz Beograda i Srbije.
Forum novinara NIN-a
# BATIC BACEVIC
Ivana Jankovic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.