PONOVO PROTIV MILOSEVICA?
U Beograd je Panic dosao iz Moskve, a tamo mu je bivsi ruski ministar spoljnih poslova Andrej Kozirev kazao da ce rado biti ambasador u Beogradu ukoliko nekadasnji premijer Jugoslavije zasedne u neku od beogradskih predsednickih fotelja.
Uvek veselog Panica, koji temperamentno govori kako ce napisati knjigu " Smrt vlasti, radjanje odgovornosti " , pitamo da li je u Beogradu zbog politike ili biznisa?
- Nisam se " ovih dana " vratio u Jugoslaviju. Ja sam ovde godinama. Naravno, boravim i u Americi, gde je sediste moje kompanije. Veoma cesto sam u Rusiji gde ICN ima tri fabrike. Ovdasnja ICN Jugoslavija- Galenika jedna od dvadesetak fabrika u porodici ICN ali je najveca! Zato ovde duze boravim nego drugde.
Pored biznisa ovde sam da pomognem da se uspostavi demokratija, da mediji postanu slobodni i da se ostvari ekonomski oporavak Jugoslavije.
Rec je o tome da pomognem da se izadje iz sadasnje krize u Srbiji i Jugoslaviji. U sustini, radi se o tome da valja dovrsiti ono sto sam zapoceo 1992. godine kad sam bio predsednik jugoslovenske vlade. Tada sam sacinio program promena koje je svet siroko podrzao.
Pre svega, moj cilj je bio i ostao mir. Konacno je ostvaren Dejtonskim sporazumom, ali sa tri-cetiri godine zakasnjenja. Da je mirovni sporazum sklopljen kada sam ja to trazio, bile bi spasene desetine hiljada ljudskih zivota, nasa privreda ne bi bila gotovo unistena, ljudi bi ziveli bolje, a Jugoslavija bi bila u Evropi, a ne ovako kao danas: ni na nebu ni na zemlji, negde u oblacima.
Ja sam upozoravao da ce se dogoditi ovo sto se dogadja, ukoliko vlast ne sprovede demokratizaciju. Secate se, verovatno, da sam predvideo da se slicne stvari mogu dogoditi i u regionu, pa evo, vidite sta se dogadja u Bugarskoj i u Albaniji.
Sve demokratske snage u Srbiji - vidim da su sada probudjene vise nego ikada od kada Jugoslavija postoji - moraju biti uporne da se bore i za sve ono drugo sto sam ja zagovarao. Ja cu pomoci i sada da se to ostvari.
To su, pre svega ljudska prava i slobode. Da ne bude samo politicka parola (kad zatreba) ono da " niko ne sme tuci narod " . Jer, to je nezamislivo u osvit 21. veka! Zasto bih ja koji sam dosao s one strane okeana podsecao na Njegosa: " Kome zakon lezi u topuzu... "
Onda demokratija: bez nje nema napretka. Samo su demokratske zemlje priznate i postovane u svetu, samo se u demokratiji covek oseca covekom i spreman je da radi i gradi. Vladavina nedemokratskim metodima, sto je slucaj ovde u nas, kratkog je veka. To se sada najbolje vidi, narod tu vladavinu ne podrzava i bilo je samo pitanje vremena kada ce ovakvim sveopstim i, srecom, mirnim protestom, ustati da se izbori za svoja demokratska prava.
I jos nesto izvanredno vazno: ekonomski oporavak. Vidite ovde, da kazem malo grubo, gotovo nista ne funkcionise. Najveci broj fabrika je zatvoren, ne rade skole ni fakulteti. Sada zatvaraju cak i decije vrtice! Pre je postojao izgovor za losu ekonomsku politiku i za sve su bile " krive " sankcije. A sada sankcija nema, a niko nije kriv!
Poslovni ste covek. Zasto privreda ne funkcionise?
- Prvo, imamo ogromni problem nelikvidnosti. Danasnja finansijska situacija u industriji je teza nego ikad i postoji opasnost od smanjivanja proizvodnje uprkos ogromnim potrebama. Vojnoj industriji, zatim farmaceutskoj itd., duguju se ogromna sredstva. Slicno je sa komunalijama. Mesecima se ne isplacuju penzije, deciji dodaci, plate u prosveti, u vojsci, industriji u celini, a devizne rezerve su, izgleda, na veoma niskom nivou.
Drugo, infrastrukturni sistemi su u ocajnom stanju. Zapanjuju uslovi prevoza u gradskom saobracaju. Zeleznice su godinama u krizi. Potrebno je kupovati avione i rekonstruisati aerodrome, putevi se ne odrzavaju, vodovod i kanalizacija su u mnogim gradovima na ivici izdrzljivosti, elektrodistribucija se bori za egzistenciju... Jednom recju, stanje u nas je mozda najgore u poredjenju sa Centralnom, Zapadnom i Juznom Evropom.
Trece, nasa ekonomska o opsta politika nemaju kredibilitet. Jos pre Dejtona, ondasnji guverner NBJ prof. Dragoslav Avramovic predlozio je ekonomski program koji je pored cvrste monetarne stabilnosti, ukljucivao i liberalizaciju privrede i demokratizaciju svojinskih odnosa na liniji privatizacije, sa znatnim ucescem radnika i penzionih fondova kao akcionara.
Ali, vratimo se na moj program.
Za demokratizaciju, privatizaciju, ljudska prava i slobode, brz povratak u svet i ekonomski oporavak - moraju postojati jasni programi i planovi. Sve to mora pratiti sloboda medija, a ne onakvi mediji kakve su pogresno, na njihovu nesrecu, vlasti upotrebile protiv mene da bi me smenile. To je i razlog sto su bili protiv moje politike o slobodnim medijima. Tvrdio sam i tada, i danas tvrdim, da narod Srbije i Jugoslavije nece imati ni slobode ni demokratije, a time ni oporavka bilo koje vrste, ako nema slobode medija. Zato je krupan zadatak demokratskih snaga u zemlji da se izbore za slobodne medije. Tada bi se videlo sta stvarno narod hoce i vlast bi pripala onima koje narod izabere, a ne onima kojima nakon izbora falsifikatom mocnika vlast bude dodeljena.
Sve ovo sto sam rekao je jedini put da Srbija i Jugoslavija povrate svoju moc i ugled.
Znaci li to da ste vi ovde da se zajedno s demokratskim snagama Srbije borite za ostvarenje svega ovoga?
- Da, upravo tako. Sa svim demokratski orijentisanim gradjanima ja se zalazem za slobodu, dostojanstvo, zivotni standard dostojan coveka. Da Srbija ne bude ucmala mahala iz romana srpskih klasika, vec Srbija evropka, svetska, Srbija kompjuterskog novog veka, nabrekla od snage koju potencijalno ima. Srbija sita i ponosita. Nema sumnje u to da je narod za takvu Srbiju i Jugoslaviju.
Zato ja hocu da budem most ka novoj Srbiji i buducnosti.
Skupstina Srbije je upravo priznala kradju rezultata izbora od 17. novembra prosle godine! A sta je s onim iz 1992? Da li su pokrali glasove koje ste tada vi dobili u nadmetanju s Milosevicem za predsednika Srbije?
- Vruce pitanje. Mozda je bolje da i dalje govorimo o buducnosti. Ali, ako bas hocete da odemo malo u proslost, onda o izborima iz 1992. procitajte neke americke listove i ocene (tadasnje) KEBS-a. Tvrdilo se da je bilo mnogo nepravilnosti i laziranja. KEBS je pisao i o potrebi ponistenja izbora.
Mozda sad to jos uverljivije zvuci. Jer, ako je vlast jedva pristala da popravi kradju lokalnih izbora, kako bi pristala da prizna da su meni ukradeni glasovi - sto inace pise u izvestaju.
Poznato je da ste covek koji ima stalne kontakte sa predsednikom SAD Bilom Klintonom. Da li ovde razgovarate kao Klintonov glasnik, kao srpski patriota, kao medjunarodni biznismen, ili kao politicar izbacen iz Jugoslavije na velika vrata koji pokusava da se vrati na jos veca?
- Ako se posluzim vasim recnikom, onda: kao srpski patriota. Vec smo spominjali nasu krajnje ozbiljnu situaciju. Osecam odgovornost, i ne bi mi bila mirna savest da ne pomognem, razume se, u meri mojih mogucnosti.
Ne zelim ni da budem lazno skroman - mislim da te mogucnosti nisu male. Spomenuli ste predsednika Klintona. Neko mi je kazao da je pre mene, medju Srbima, samo Pupin imao intenzivne veze sa jednim americkim predsednikom. Nisam proveravao, ali ako je to tacno, onda to nije signal da se pojaca moja nedobudnost nego moja odgovornost. Komunikaciju sa sefom vodece zemlje sveta ja razumem takodje kao odlicnu priliku da ispunim neke, kako vi kazete, patriotske obaveze.
Doduse, ne volim mnogo te izraze patriota - nepatriota. Onaj ko ne voli zemlju i narod iz koga je ponikao, nije ni covek. To je tako jednostavno i tacno. Zato vrucim recima o patriotizmu masu manipulanti, koji bi zacas i jevtino prodali zemlju i narod zbog svojih uskih licnih interesa. Imamo primera i kod nekih nasih partijskih vodja koji danas kazu i rade jedno, a sutra drugo. Obecavali su, Srbima van Srbije, kule i gradove, na primer, a svi znamo sta se desilo. Kad su izgubili krajine, sad prelaze na Kosovo. Ne daj boze da se njihov patriotizam zavrsi i tamo na isti nacin.
Niste mi dokraja odgovorili. Preciznije pitam: da li se moze dogoditi da se pojavite kao kandidat za predsednika Jugoslavije ili predsednika Srbije?
- Da se pojavim? Ja sam tu. Nisam ni prestajao da budem kandidat, ako i kada zatreba i ako se od mene to zatrazi. U jednom formalnom smislu o tome se ne moze govoriti.
U stvari, besmisleno je uopste govoriti o ucescu na izborima dok se radikalno ne promene uslovi potrebni za izrazavanje slobodne volje gradjana. Ukoliko bismo dobili prave demokratske izbore, onda bi bilo neophodno da dodje do udruzivanja svih onih delova drustva kojima je najzad stalo do normalnog i pristojnog zivota.
Ima, dakle, mnogo " ako " u mom odgovoru iz prostog razloga sto se prvo moraju ispuniti bitni uslovi za izlazak na izbore.
Ako bi se ti uslovi ipak ispunili?
- Postoji jos jedna vazna stvar - a to je da mi narod ukaze poverenje. Ako se i to desi, onda bi moja odluka bila relativno jednostavna: da svi zajedno krenemo u odsudnu bitku ove zemlje i njenih gradjana. Sa onim idejama za koje sam se i prvi put zalagao, a koje danas tako hrabro, pametno i dosledno zastupaju studenti i stotine hiljada gradjana Srbije.
Cesto me pitaju da li se vracam u politiku. Najcesce odgovaram da politika nije moj posao, to je svakako biznis, ali vidim da ta vrsta negativnog odgovora nikog ne zadovoljava, ni mene samoga. Svakako je tacnije to da socijalno odgovorna licnost, koja ne sedi skrstenih ruku dok se sve lomi oko nje, htela-ne htela, jeste u politici.
Kada mi je prestala funkcija premijera, na primer, ja sam se ubio govoreci po svetu u korist Srba, protiv sankcija, protiv bombardovanja, srecuci se sa vaznim politickim licnostima. Podnosio sam o tome izvestaje jugoslovenskoj vladi, ovdasnjim liderima, nekim ustanovama. Mislite li, uzgred, da je neko odgovorio? Niko, ni dopisnicom.
Kad Klintonu napisem pismo, on pored svega nadje vremena, i odgovori.
Koliko ima istine u prici da vam je Milosevic rekao da morate da postanete drzavljanin Srbije, odnosno Jugoslavije, ako zelite da se kandidujete za predsednika Srbije?
- Stalno me vracate na Milosevica! Ne, to nije tacno. Govorio mi je nesto o tome jedan moj dobar prijatelj, veliki srpski knjizevnik, ne Milosevic. Ali, ja imam jugoslovensko drzavljanstvo, moj nacionalni status pre izbora 1992. utvrdio je niko drugi nego Vrhovni sud. U tom smislu, nema od mene " priznatijeg " Srbina.
Da li ste o svom novom politickom angazmanu i eventualnoj kandidaturi za predsednika Srbije razgovarali sa predsednikom Klintonom?
- S predsednikom Klintonom razgovarao sam vise puta o mnogim stvarima, pa i o buducnosti Srbije i Jugoslavije. Jednom mi je pre nekoliko godina cak rekao odmah na pocetku razgovora: " Milane, hajde da ne govoris uvek o Jugoslaviji i ukidanju sankcija - uzmimo neku drugu temu! " I uzeli smo, ali samo kratko. Odmah se Jugoslavija nametnula kao tema. Ono sto mi se u celoj stvari cini najbitnijim, jeste to da predsednik Sjedinjenih Drzava, u meri u kojoj je to realno, posvecuje paznju i nasoj zemlji, i na strani je pozitivnih, demokratskih procesa.
Pre pet godina nudili ste cuveni " Program od 12 tacaka " za preporod Jugoslavije. Da li sada imate novi program?
- Imam ga. Neke stvari sam vam vec rekao na pocetku. Novi program je prilagodjen sadasnjem trenutku. Zanimljivo je da sam kao premijer pao u Skupstini u sustini zbog nekih tacaka iz programa koji ste spomenuli i koji je snazno odjeknuo na Londonskoj konferenciji 1992. godine i zvanicno uzet kao osnova za resavanje ondasnje jugoslovenske krize i kao put kojim bi Jugoslavija usla u Evropu i svet. Eto, nakon toga su mene oborili, a kasnije su mnoge stvari uzete i primenjene - kao sto sam rekao, nazalost, kasno, kad je palo mnogo ljudskih zrtava, i nakon velikih steta u ekonomiji zemlje.
Ovih dana razgovarali ste i sa liderima opozicije. Da li ste njima predlagali da kao i 1992. budete kandidat opozicije za mesto predsednika Srbije?
- Ako se dobro secate, ja nisam ni 1992. bio " kandidat opozicije " . Imao sam podrsku nekih stranaka, ali sam isao ipak sam. Ja sam tada (i sada bih) rekao da hocu da budem predsednik naroda, a ne stranaka. Tada sam dobio podrsku Crkve, inteligencije, omladine i studenata, poslovnih ljudi i naroda koji je to iskazao na desetinama burnih i fantasticno posecenih predizbornih mitinga.
Ovdasnji drzavni mediji posvetili su veliku paznju tekstovima iz " Njujork tajmsa " , " Vasington posta " i Si- En-En-a, u kojima se tvrdi da je Milosevic i dalje najpopularniji covek u Srbiji, da je opozicija slaba i razdirana unutrasnjim sukobima, da je nacionalisticka, i da nema program ni za Kosmet, ni za privatizaciju. Da li mislite da ovakva misljenja deli i americka administracija?
- Ovo o popularnosti necu da komentarisem. Tu je u pitanju nesto sasvim drugo. Nije to bila prava anketa.
Sto se kritike na racun opozicije tice, mislim da americka administracija ipak nesto drukcije misli. Najcesce kritike napolju su one koje se ticu njenoga tzv. nacionalizma. Gde god sam stigao, govorio sam protiv te teze. Ako je neceg i bilo, to je sad izvesno proslost. Demokratska pobuna u Srbiji pokazala je da srpski narod ume i drugacije nego sto je mnogo puta dosad radio. Mudrije, to je istina, i svakako civilizovanije.
Sad, posle demonstracija u svetu izgledamo drugaciji. Moj je stav da kod lidera demokratske opozicije nikakvih rdjavih formi nacionalizma nema, a da demokratski pokret ima viziju.
Ono sto je, doduse, tacno, jeste to da je jedna stvar da se uspesno vodi protest, a druga je uspesno voditi drzavu, i tu se na strani javljaju sumnje i oprez. Ovako kako je, medjutim, dosad vodjena ova drzava, tesko moze gore. Ali, upravo zato je potrebna velika odgovornost i zrelost da se zemlja izvuce iz teske krize.
Nikakve improvizacije i eksperimenti! Mi nemamo vremena za nove popravne ispite. Alternativa ovom katastrofalno neuspesnom rezimu mora biti ozbiljna reforma sistema u demokratski poredak, i obnova ekonomije. Djindjiceva ideja o specijalnom statusu Jugoslavije, onakvom kakvu je imala Grcka posle hunte, nije losa.
Ali nije dovoljno imati ideju, mora se za nju obezbediti podrska tamo gde treba. To je, medjutim, kap u moru od onog sto cemo morati uciniti. Ko god dodje na vlast, mora znati da ce ga narod brzo zbrisati ako ne valja. Konacno je srpski narod stao na svoje noge, svestan je svoje snage i nece vise dozvoliti da se u kabinetima mocnika olovkom prekraja njegova volja izrazena na izborima.
Imali ste 1992. podrsku studenata. Neke predstavnike Studentskog protesta odveli ste na Klintonovu inauguraciju. Da li mislite da bi i sada ceo Studentski protest stao iza vas, s obzirom na to da se i unutar njega naziru razlike izmedju stranackih i nestranackih lidera?
- Studentski protest stekao je ogroman moralni kredit i pokazao zavidnu organizacionu snagu.
Znate da sam veoma otvoren, pa zato ni sad necu kriti da bih bio srecan kad bi iza mene stala takva sila - ako bih, naravno, bilo sta pokusavao u politici.
Ubedjen sam da su moje ideje i namere studentima mnogo blize nego neke druge ideje. Ta srodnost ideja i izbora najjace je ujedinjujuce sredstvo ne samo izmedju mene i studenata nego i izmedju mene i svih gradjana koji, s pravom zahtevaju i ocekuju pristojan zivot. Umesto velike politicke platforme, dovoljno je pozvati sve one koji su za pristojnost i pristojan zivot, i svima ce biti potpuno jasno.
Dok mi ovde kombinujemo, pravi se nova savezna vlada, izgleda sa starim premijerom na celu. Da li ste vi sa Crnogorcima imali neke druge price od ove koju su oni ispricali Lilicu?
- Nisam o tome razgovarao. Inace, poznato je da sam ja podrzavao neke poteze koje su Crnogorci pravili u pravcu demokratizacije. Posebno mi je bio blizak pristup premijera Djukanovica pitanju privatizacije.
Bili ste krajem prosle nedelje u Moskvi. S kim ste u Kremlju razgovarali?
- Bio sam i u Kremlju i u Drzavnoj dumi. Razgovarao sam s vise visokih funkcionera iz Jeljcinove administracije i parlamenta.
Naravno, situacija u Srbiji je bila nezaobilazna tema. Rusija je spremna da pomogne ali mislim da dosta sporo ide potpuno poimanje onoga sto se stvarno dogadja ovde. Sada je vise razumevanja nego ranije, pre svega kad je rec o stavovima konfrontiranih politickih snaga u Srbiji. Ruskim politicarima smetaju izjave lidera demokratske opozicije koje oni tumace prozapadnim. Osim toga, i tamo smatraju da opoziciji nedostaje jasan i celovit program. Jedno je preuzeti vlast, a sta posle? To im nije dovoljno jasno. Cini mi se da je neophodno da se lideri opozicije sretnu na visokom nivou u ruskoj administraciji da se razjasne stavovi i jedne i druge strane. To bi i Rusiji olaksalo donosenje sasvim odredjenog stava o dogadjajima kod nas. Znate, Rusija s posebnom paznjom prati nastojanje NATO-a da se prosiri na Istok i tu je veoma osetljiva na stavove koji se iznose, ukljucujuci i opste opredeljenje politickih snaga u Jugoslaviji za Zapad ili neutralnost.
Ja sam se kod mojih ruskih sagovornika interesovao i za procese u Rusiji, jer od njihovog ishoda zavisi mnogo sta i u Jugoslaviji i u svetu. Zadovoljan sam saznanjem da, uprkos bolesti predsednika Jeljcina, ima dosta pozitivnih rezultata u privatizaciji, stabilizaciji rublje i slicno. Ima i puno problema, naravno. Ali, velika je Rusija!
Govorite o ruskoj bojazni od sirenja NATO-a. Da li ste mozda vi " plejmejker " u trouglu Vasington-Moskva- Beograd. Kakva se igra u tom trouglu igra i da li ona ima neke veze s buducnoscu NATO-a?
- Nikad nisam " igrao " u trouglu. Kad je o nasoj zemlji rec, ja sam zato da se igra na nasem terenu. Naravno, podrska SAD, Rusije i svih zemalja nama je preko potrebna. Pre svega, rec je, najpre, o moralnoj podrsci, a onda i o finansijskoj. Jer, nakon izlaska iz politicke krize potrebno je da ubrzano popravljamo stanje u privredi. Bez ekonomskog razvoja nema ni konacne politicke stabilizacije u drzavi. Potrebno je da sto pre prorade sve fabrike, da se radnici vrate s prinudnih odmora, da prestane otpustanje i zapocne zaposljavanje, da se plate i penzije isplacuju bez dana zakasnjenja.
Sto se NATO-a tice, ja sam pozdravio raspustanje Varsavskog pakta kao doprinos miru u svetu. Zato bih zeleo da se ruskim granicama priblizavaju i u samu Rusiju " ulaze " ekonomski paktovi kao znaci jacanja poverenja i kao garancija mira i bezbednosti, odnosno trajne stabilnosti kroz ekonomsku saradnju i razvoj.
To znaci da ni Jugoslaviju ne vidite u okviru NATO-a ?
- Ovo je period kad Jugoslavija treba najpre da ojaca kao jugoslovenska federacija (Srbije i Crne Gore). Zatim da takva Jugoslavija, nakon izlaska iz ove teske krize, ponovo postane deo Evrope i sveta, da skine omcu izolacije koju joj je o vrat stavila njena vlast. Da se poveze sa svetom, pre svega na ekonomskoj osnovi.
Vi ste zagovarali i balkansko povezivanje?
- To je stara ideja koju sam modifikovao. Prosle godine na jednom skupu u Vasingtonu govorio sam umesto, nazalost, neposredno pre toga poginulog americkog ministra trgovine Rona Brauna i izneo sam ideju o potrebi stvaranja asocijacije za slobodnu trgovinu zemalja Istocne Evrope. Kad sam moje izlaganje poslao liderima zemalja jugoistocne Evrope, kroz tri dana Tudjman je digao uzbunu u Zagrebu: Panic hoce da nas vrati u Jugoslaviju! To je bio namerni falsifikat moje ideje.
Tu je moju ideju preuzela americka administracija i sad je to program SECI. Madjari je najpre nisu hteli, pa su usli. Hrvati i Slovenci se opiru ali ce popustiti. Inace, nacrtao sam organizacionu semu te organizacije koja treba da poveze zemlje evropskog jugoistoka. Predlozio sam da sediste bude u Budimpesti.
Sta je sa Jugoslavijom ?
- Jugoslavija je ostavljena da ceka. To nije bila moja sugestija, ali je, nazalost, tako. Nas je problem sto jos nismo demokratska zemlja.
Kad bude pobedjen ovaj rezim, a sve je ociglednije da je narod spreman da ga i definitivno odbaci na izborima, onda na red dolazi uspostavljanje demokratskih ustanova. Veci izazov za sadasnju generaciju ovog naroda, i pojedince, ne postoji!
Mozete li zamisliti cast koju bi doziveo covek ovog vremena ispod cijeg bi spomenika pisalo: Otac demokratije u Srbiji?!
# DRAGAN BUJOSEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.