BOGAZE PRIVATIZACIJE

DOSTIGNUCA MINISTRA RADULOVICA

Godine 1990. " C-market " je bio 27 puta veci od " Pekabete " . Danas je preduzece kome je ministar srpske vlade direktor manja od " Pekabete " . Zasto?

Da su Srbi skloni latinskom jeziku ne pokazuju samo dosetke o famoznom zakonu " leh specialis " , nego i o najnovijoj rekonstrukciji i dopuni srpske vlade, pa se moze cuti stara latinska sentenca - " Similis simili gaudet " (Slican se slicnom raduje). Pored latinske ironije, inovirani kabinet premijera Mirka Marjanovica prate i javna negodovanja.

U ostrom protestu srpskom premijeru predsednik Republickog odbora sindikata za trgovinu Relja Dabic tvrdi da je rekonstruisani kabinet " necuvena kadrovska improvizacija " , posebno zbog imenovanja Zorana Modrinica za ministra za lokalnu samoupravu. U svom protestu Dabic navodi da je Modrinic covek koji je ogrezao u razne svojinsko-pljackaske kombinacije sa imovinom Trgovinskog preduzeca " Promet " u kojem je bio direktor. Naime, kako kaze Dabic, svojinska transformacija " Prometa " je zavrsena na najneprimereniji nacin, pljackom uz blagoslov najvisih drzavnih organa.

Premijer Marjanovic jos nije reagovao, a mozda i nece. Kao sto svojevremeno nije reagovao na slicno pismo Nezavisnog sindikata Trgovinskog preduzeca " C-market " , kada je u vladu primio Slobodana Radulovica, generalnog direktora ovog preduzeca. I u najnovijoj rekonstrukciji Radulovic je zadrzao potpredsednicko mesto u vladi. Dakle, direktori su i dalje ministri.

Sindikat k'o sindikat, ne miruje, vec nastavlja da stvara " glavobolje " premijeru i njegovom ministru. Sve uz pozamasnu dokumentaciju o " liku i delu " direktora Radulovica. " Kola su krenula nizbrdo 1990. godine kada je Radulovic postavljen za generalnog direktora 'C-marketa', samo godinu dana posle dolaska u nasu firmu " , tvrdi predsednik ovog sindikata inzenjer Milos Marinkovic. " Vec posle sest meseci poceo je da sprovodi privatizaciju i to na svoj nacin. Tako je doslo do prve velike pljacke kroz takozvanu transformaciju drustvene imovine u deonicarsko drustvo. Mi smo bili za privatizaciju ali ne preko noci. Medjutim, on je zurio da sve obavi po zakonu Ante Markovica, pre stupanja na snagu srpskog zakona. Tako je Deonicarsko drustvo u registar suda upisano 26. jula 1991. godine a republicki zakon je stupio na snagu u avgustu te godine. Tek posle je isla dokumentacija koja je to pratila. "

Nacin transformacije je zaista vredan paznje. Ceo posao je poveren beogradskom " Ces-mekonu " ali, kako tvrde u ovom sindikatu, sa ljudima sa strane koje je angazovao Radulovic. Zanimljivo je da na elaboratu o transformaciji nema potpisa ni autora, ni " Ces-mekona " . U Nezavisnom sindikatu razlog za to vide u bilansima koji su korisceni za transformaciju. Oni tvrde da su korisceni bilansi za 1989. i 1990. godinu, ali tako sto je bilans za 1989. godinu umanjen deset puta. Umesto vrednosti od 9,675 690 000 dinara, sto je u nemackim markama tada iznosilo 1,382 241 000 DEM (kurs je bio jedan prema sedam), prikazana je vrednost od 967 569 000 dinara, ili 138 224 000 DEM. Na takvo stanje iskazan je izvestan rast prihoda u 1990. godini za 35 odsto u odnosu na 1989.

" Kada smo ukazivali na to, dobili smo odgovor da se radilo o denominaciji skidanjem poslednje tri nule " , kaze Marinkovic. " Medjutim, kako su mogle biti skidane nule u deviznoj protivvrednosti? Nasom proverom u izvestajima privrednih komora Srbije i Beograda nalaze se pravi, neumanjeni bilansi a u Narodnoj banci Jugoslavije smo saznali da je denominacija bila tek 1992. godine. "

Zanimljiva je i komparacija poslovnih rezultata " C- marketa " i " Pekabete " prema bilansima stanja za 1989. i 1994. godinu. U 1989. godini bilans " C-marketa " je 9 675 690 000 prema 356 427 000 dinara " Pekabete " . U 1994. godini bilans " C-marketa " je 98 158 000 prema 103 867 000 dinara " Pekabete " . Dakle, na pocetku 1990. godine " Pekabeta " je bila 27 puta manje preduzece, u istoj struci, od " C- marketa " . Imala je 33 puta manje obrtnih sredstava, 31 put manju vrednost zaliha i 32 puta manju vrednost svog trajnog kapitala. Dok je u " C marketu " za pet godina " uspesnog " rukovodjenja isparilo 9,577 533 000 dinara, kod " Pekabete " je isparilo samo 258 miliona.

Naravno, primedbe ovakve vrste nisu mogle proci nekaznjeno. Ubrzo je predsednik Nezavisnog sindikata suspendovan, a u firmi se za sve pitao samo direktor Radulovic. Ali, sindikat odmah upucuje zalbu Republickoj agenciji za transformaciju drustvenog kapitala i na odgovor ceka punih pet godina. U resenju Agencije zakljuceno je da je vrednost drustvenog kapitala potcenjena, uz novu procenu od 122 miliona dinara. Sindikat ulaze tuzbu Privrednom sudu, ali tuzbu ulaze i poslovodstvo koje smatra da je ta vrednost samo 52 miliona dinara. Sud uvazava ovu drugu. U Nezavisnom sindikatu tvrde da je tuzba poslovodstva stigla posle dva meseca, iako je rok 30 dana. Sada je predmet na visem sudu.

" Za ovih sest godina Radulovic se ponasao kao da je 'C- market' njegovo privatno preduzece " , nastavlja Marinkovic i prezentira podatke. " U svoju defektnu transformaciju uopste nije ukljucio penzionere, a zbog skracenog roka za ovaj posao (sa deset na pet godina), poceo je da primorava sefove vecih marketa da za deonice uplacuju devize knjizeci ih kao dinarski iznos. Mi imamo svedoka koji poseduje priznanicu na devizni iznos. Jedan nas kolega je za sebe i svoju zenu uplatio cak 30 000 maraka. Na taj nacin je prikupio 742 000 maraka a da se ne zna gde je taj novac zavrsio. "

U ovom sindikatu otvoreno pitaju zasto su, u vreme hiperinflacije, dnevni pazari predavani privatnim bankama a ne Sluzbi drustvenog knjigovodstva. Tu se narocito pominju " Kontrol banka " , " Kredibel banka " ... Bez odgovora je i pitanje zasto su eskluzivni uvoznici robe za " C-market " privatna preduzeca zbog cega je ova roba skuplja u odnosu na druge trgovinske kuce. Za prehrambenu i industrijsku robu uvoznik je " Mobneks " (preduzece u sklopu " Kontrol banke " ), a za hemijske proizvode " Dibek " (preduzece Milana Beka, novopostavljenog ministra za ekonomsku i vlasnicku transformaciju).

Narocito se isticu poslovi sa firmom " Gulas " Dragise Gulavskog, kome je stavljen na raspolaganje poslovni prostor " C marketa " od preko 3 000 kvadratnih metara u centru Beograda. Za ovu firmu je vezana i prica o " kifli vrednoj dve tone brasna " . Gulavski je od " C-marketa " 1993. godine dobio 5 000 kilograma brasna (iz robnih rezervi) i " C-marketu " isporucio 120 000 kiflica od 50 grama. Dobijeno brasno je isplatio sa samo 14 kiflica.

U nizu nepravilnosti pominje se i mesovita firma " Alonso plus market " formirana sa spanskim partnerom. Po ugovoru, u objekat samoposluge " Alonso " trebalo je da obe strane uloze po 12 000 dolara, a dobit da se deli pola - pola, s tim da objekat po isteku ugovora (posle pet godina) pripadne " C-marketu " . " Sva ulaganja i investicione radove obavio je 'C-market' dok spanski partner nije ulozio ni dinara. Cak ni zaradu nije delio sa nasom firmom. Samo Radulovic zna zasto " , kaze Marinkovic uz konstataciju: " Mesovita firma je osnovana da bi se kapital mogao izneti iz zemlje. Jer kako objasniti da je za v.d. direktora ove mesovite firme Radulovic postavio Nevenu Petrovic, zenu vlasnika " Gulasa " , sa kojom je na granici dva puta uhvacen sa tasnom punom deviza. Kada su pocela propitivanja oko " Alonsa " , Radulovic je prekinuo ugovor sa Spancima uz obestecenje od dva miliona maraka, samo godinu dana pre nego sto bi objekat, po ugovoru, dosao u vlasnistvo 'C-marketa' besplatno. "

Ima jos mnogo pitanja ovog sindikata koja ostaju bez odgovora. Recimo, kako je poslovala tajna devizna kasa u preduzecu koju je i SUP otkrio? Ili, otkud se u izvestaju americke vlade o blokiranim sredstima jugoslovenskih preduzeca u americkim bankama nalazi i racun " C-marketa " , kada se ova firma, kako tvrde, u to vreme nije bavila i spoljnom trgovinom?

Ako je gospodin Radulovic sve ovo radio, kako je onda odolevao ovakvim optuzbama i jos napredovao u politici? Do njegovog odgovora nije se moglo doci (i pored niza pokusaja) a drugi u firmi nisu raspolozeni da pricaju o tome. U sindikatu i za ovo imaju objasnjenje. " Radulovic je vest 'latin'(rodom je iz Konavla) i politiku je koristio da bi prikrio svoje nelegalne radnje " , smatra Marinkovic. " Sve nase zalbe, optuzbe i obracanja nadleznim organima i institucijama na cudan nacin se sklanjaju i ne aktiviraju. S druge strane, on svoj politicki status koristi kako bi u javnosti stvorio utisak uspesnog menadzera. "

Uoci proslave " C-marketa " , u januaru ove godine, direktor Radulovic je izjavio u " Politici " da je " C- market " danas vredniji 60 milona maraka nego pre sankcija, uz podatak da je u protekle cetiri godine izgradjeno 32 miliona kvadratnih metara prostora, izgradjena 192 objekta u kojima se posao redovno obavlja. U sindikatu, pak, tvrde da toliko prostora nemaju sve beogradske trgovinske kuce zajedno.

Optuzbe i kvalifikacije Marinkovica i ljudi iz Nezavisnog sindikata su teske i Radulovic ce morati na njih da odgovori, ako vec nece premijer Marjanovic.

#Slobodan Ikonic