Predlozi

KAKO IZ " CRNE RUPE " ?

Posle " Programa radikalne ekonomske reforme " javnosti je ove nedelje ponudjen i " Predlog platforme za alternativnu spoljnu politiku " za koji je odmah receno da bi mogao biti ostvaren samo ako se promeni sadasnja vlast...

Da li je moguc radikalan zaokret u spoljnoj politici SR Jugoslavije? Koji su ciljevi, kakva strategija i u cemu bi se ogledali pravci angazovanja jedne alternativne spoljne politike, po zamisli uglednih domacih strucnjaka za ovu oblast? Ko bi, i kako, mogao da izvede taj zaokret?Beogradski Forum za medjunarodne odnose, kao nevladina i nestranacka organizacija (pod okriljem Evropskog pokreta u Srbiji) koja okuplja istaknute naucnike, diplomate, novinare i druge strucnjake za medjunarodne odnose i spoljnu politiku, pokusao je da formulise odgovore na ova i slicna pitanja stavljajuci javnosti na uvid svoj " Predlog platforme za aternativnu spoljnu politiku " . U tom papiru sadrzani su predlozi i sugestije o putevima za normalizaciju odnosa sa susedima, sa SAD i vodecim evropskim zemljama, za ukljucivanje u evropske integracione procese, i uopste normalizaciju odnosa nase zemlje sa citavim svetom.

Nakon nedavnog pojavljivanja u javnosti dokumenta pod nazivom " Program radikalnih ekonomskih reformi " , koji je formulisala grupa ekonomista, ovo je drugi slican pokusaj i, istovrememeno, jos jedno svedocanstvo o probudjenoj nadi u mogucnost korenitih drustvenih promena na talasu gradjanskog protesta koji je zahvatio Srbiju. Da je veza izmedju " Programa radikalnih ekonomskih reformi " i ovog " Predloga platforme za alternativnu spoljnu politiku " dublja i sustinska, svedoci vec i uvodna konstatacija predsednika Foruma, Zivorada Kovacevica (bivseg ambasadora Jugoslavije u SAD), izrecena na samom pocetku javne rasprave, odrzane proteklog utorka.

" Nije dovoljno, niti moguce, voditi drugaciju spoljnu politiku bez korenitih ekonomskih i drugih reformi koje bi zemlju izvele na put demokratskog razvoja i ekonomskog oporavka " , upozorio je Kovacevic.

Posle toga je sledila i opaska poznatog strucnjaka za medjunarodno pravo i dugogodisnjeg direktora Instituta za medjunarodnu politiku i privredu u Beogradu prof. dr Milana Sahovica da " ova platforma alternativne spoljne politike nema nikakvog izgleda da bude realizovana sa rezimom i vladom kakve imamo danas " .

" Ovde je data jedna objektivna projekcija koja trazi sasvim drugaciji odnos prema nacionalnom interesu nego sto je onaj koji imaju sadasnje vladajuce stranke. Spoljna politika ove zemlje ne postoji. Ova vlada nema svojih spoljnopolitickih inicijativa. Ona deluje kao vatrogasac, samo odgovara na zahteve medjunarodne zajednice i, posle dugog kolebanja, inacenja i infantilnog ponasanja, prihvata sve sto mora da prihvati " , kaze Sahovic.

" Spoljna politika ove zemlje mora da pocne od potpunog diskontinuiteta u odnosu na sferu iluzija u kojoj smo se kretali proteklih deset godina. U ovom dokumentu, koji je sadrzi strucne i civilizovane formulacije, vidi se ne samo potpuni raskid sa nasom dosadasnjom spoljnom politikom, nego i to da su svi prioriteti sada prosto postavljeni na glavu. Tesko je u savremenoj istoriji pronaci jos jedan ovakav primer da jedna zemlja mora potpuno da menja svoju spoljnu politiku u odnosu na ono sto je bilo sada treba raditi sve suprotno " , kaze poslanik u Skupstini Srbije dr Zarko Korac.

Pokazalo se i ovom prilikom da je Kosovo, verovatno, najslozeniji politicki problem u ovoj zemlji. Autori " Predloga platforme " posli su od realne cinjenice da Kosovo nije samo nas unutrasnji problem i da iznalazenje demokratskog resenja za status Kosova i polozaj albanskog stanovnistva u toj pokrajini ima istaknuto mesto medju uslovima za otvaranje puteva integracije SR Jugoslavije u svet, a time i prevazilazenje " spoljnog zida sankcija " . O Kosovu je vodjena i najzivlja debata na sednicama Foruma tokom uoblicavanja ovog dokumenta. Recimo, pojedini clanovi su se zalagali da se u tekstu izricito kaze da nijedan predlog za resenje problema Kosova ne treba unapred odbacivati, pa tako ni ideju akademika A. Despica o eventualnoj podeli teritorije Kosova... Ali, na kraju je u dokument uvrscena samo obazriva formulacija, u kojoj se albansko stanovnistvo ne naziva manjinskim (govori se iskljucivo o albanskom stanovnistvu kao " vecinskom u pokrajini " ), poziva se na " eleminisanje sistema represije kojoj je na Kosovu vec deceniju izlozena albanska nacionalna zajednica " i preporucuje " otvaranje sadrzajnog dijaloga predstavnika vlasti Srbije i SR Jugoslavije i legitimnih predstavnika kosovskih Albanaca " . U poglavlju o Kosovu se jos kaze da bi dijalog bio " prvi korak " u trazenju resenja koje bi istovremeno i u punoj meri vodilo racuna o polozaju i interesima Albanaca, kao i Srba i Crnogoraca i pripadnika drugih etnickih grupa na Kosovu. I, dodaje se da bi trebalo omoguciti povratak misije OEBS-a, kojoj je svojevremeno bilo uskraceno gostoprimstvo i saglasnost za rad na Kosovu.

U javnoj debati, odrzanoj u utorak, pomenute su i neke ideje koje nisu uvrscene u ponudjeni tekst. Tako je Ilija Djukic (bivsi ministar inostranih poslova u vladi Milana Panica) govorio o razlicitim predlozima za resenje problema Kosova " u okviru Srbije " i " u okviru SR Jugoslavije " , napominjuci da se sada " balans " postepeno menja u prilog resenja " u okviru Jugoslavije " .

" Mislim da to ne treba da nam bude strano i da je u nekim buducim ustavnim promenama moguce i takvo resenje " , rekao je Djukic. Slicno misljenje o Kosovu kao eventualnoj federalnoj jedinici u okviru Jugoslavije zastupao je i nekadasnji ambasador Jugoslavije u Tirani Novak Pribicevic. Ipak, onima koji ce se o ovom dokumentu kasnije izjasnjavati prepusteno je, izgleda, da se sami opredele za neko od brojnih resenja koja su trenutno u opticaju.

Zanimljiva rasprava vodjena je i o problemu kontinuiteta, medjunarodnopravnog i politickog, izmedju SR Jugoslavije i bivse jugoslovenske federacije, izmedju " stare " i " nove " politike... " Dok ne dodje do jasnog, kritickog i postenog odbacivanja bivse politike i shvatanja iz kakvih je ultranacionalistickih izvora ta politika proisticala, tesko se moze obezbediti nov kvalitet u miroljubivoj politici i sa pouzdanjem ocekivati da ce nova politika voditi nekom sustinskom boljitku " , kaze iskusni jugoslovenski diplomata Milivoje Maksic. U tom delu rasprave ucestvovao je i bivsi guverner Narodne banke Jugoslavije dr Dragoslav Avramovic. " Prihvatanje Dejtonskog sporazuma, sa svim koncesijama i zrtvama koje je to podrazumevalo, obrazlagano je uverenjem da ce to otvoriti mogucnosti za nase povezivanje sa svetom i ubrzati nas ekonomski oporavak. Proslo je vec 15 meseci od Dejtonskog sporazuma, a mi nismo napravili ni korak u priblizavanju svetu, iz razloga koje ja i dalje ne mogu da objasnim " , kaze Avramovic.

Zatim, bivsi guverner podseca: " Pregovori koji su prosle godine vodjeni sa MMF-om, Svetskom bankom i medjunarodnim finansijskim korporacijama zastali su zbog sporova oko pitanja sukcesije, da bi pet meseci kasnije savezna vlada pristala na sve ono sto sam ja ranije predlagao da se prihvati. Onda je doslo do ove izborne krize koja nas je ponovo udaljila od reintegracije u medjunarodne finansijske institucije. Sada imamo paradoksalnu situaciju: na sve strane se govori o integraciji u svetske tokove kao o centralnom cilju oficijelne politike ove vlade, mada smo mi ovog trenutka dalje od toga cilja nego sto smo ikada bili. "

Iz obilja tema obradjenih u " Predlogu platforme alternativne spoljne politike " koje bi mogle da privuku paznju javnosti, izdvajamo i onu koja se tice odnosa SR Jugoslavije i NATO-a. Autori predlazu da se uspostave " preliminarni " kontakti zvanicnog Beograda sa NATO-om i sugeriraju da se SR Jugoslavija opredeli za pridruzivanje sporazumu " Partnerstvu za mir " .

" Mora se poci od od toga da SR Jugoslavija ne moze da ostane usamljena na celom evropskom prostoru " , kazu autori i dodaju da bi dalje odbijanje nase zemlje da se pridruzi " Partenrstvu za mir " , kao svojevrsnom sveevropskom sistemu bezbednosti i specificnom obliku povezivanja sa NATO-om na bilateralnoj osnovi, znacilo jedan vid " samoizolacije " i " dovodjenja sebe u neravnopravan, slabiji polozaj, narocito u odnosu na susede " .

Nasa drzavna propaganda sada umnogome podseca na sovjetsku propagandu iz Breznjevljeve ere, kada je sve sto se dogadjalo izvan granica SSSR-a prikazivano u crnim tonovima. Najvece mistifikacije vezane su za sirenje NATO-a i odnose Rusije i Zapada " , kaze Vladimir Veres iz Instituta za medjunarodnu politiku i privredu. Govoreci o potrebi drugacijeg razumevanja odnosa u trouglu SR Jugoslavija, Rusija i NATO, Veres istice: " Sirenje NATO-a na Istok nije, kako se kod nas cesto sugerise, realizacija plana opkoljavanja Rusije ili njenog unistavanja, vec je to pre svega rezultat zelje zemalja Istocne Evrope da imaju cvrste i dugorocne garancije za svoj stabilan i demokratski razvoj.

Te zemlje sada ne gledaju na NATO samo kao na vojni savez, vec kao na organizaciju koja garantuje jedan nivo demokratskih ostvarenja. Ujedno, za ove zemlje, nazalost, postoje i mnoge nepoznanice u pogledu politicke buducnosti u Rusiji i one zele da se obezbede za svaku eventualnost. Istina, i Rusija ima neke opravdane razloge da se brine zbog sirenja NATO-a na Istok, ali to sve nece dovesti do sukoba izmedju ovih dveju strana, nego ce se, po svemu sudeci, zavrsiti kompromisom. U takvoj situaciji nas je interes da se i u Rusiji povezujemo sa onim politickim snagama koje su za saradnju sa Zapadom i za izbegavanje konfrontacije, a ne da se, kako je to bio slucaj ranijih godina, okrecemo onim ruskim politickim snagama koje mogu samo da iskomplikuju odnose sa Zapadom.

Nasoj zemlji ne bi koristio sukob Rusije i Zapada, koji se ovde ponekad priziva. Takav sukob bi za nas bio direktno stetan i krajnje neugodan. Jer, sukob velikih uvek se odigrava na terenu nekih trecih zemalja, a bivsa Jugoslavija bila bi najpogodniji teren za takav eventualni sukob. Mi bismo u tom slucaju, mozda, bili popriste neke nove podele ili nekakvog novog berlinskog zida. Konacno, u slucaju povezivanja sa antizapadnim snagama u Rusiji, nasli bismo se ocigledno na slabijoj strani u tom novom sukobu " , zakljucuje Veres.

U raspravi o " Predlogu platforme za alternativnu spoljnu politiku " sadasnja spoljna politika SR Jugoslavije cesto je uporedjivana sa nekakvom " crnom rupom " . A vec sam ovaj pokusaj da se formulisu elementi jedne radikalno drugacije spoljne politike, ucinjen u Forumu za medjunarodne odnose, svedoci o resenosti da se bar pocne sa trazenjem - izlaza.

#Stevan Niksic