NIN NA LICU MESTA: BRCKO

OPTIMIZAM BEZ IZLAZA

Da je situacija u matici (Srbiji) drukcija, ljudi bi mozda i isli tamo, ali ovako nemaju kud

Nista se nije dogodilo u Brckom, uprkos iscekivanjima. Ni obicna kafanska tuca. Novinari, narocito strani, dojurili su da vide sta ce da ucine violentni Srbi kad Arbitrazna komisija odluci da Brcko jos godinu dana ostane u vlasti supervizora. Da bude srpsko, a da ne bude bas sasvim srpsko. Medjutim, nista - kako su dosli, tako su i otisli...

Veli policajac, mladic: po mesec dana se ni metak ne ispali. Diskoteke i kafici uvece su puni. Pripadnicima SFOR-a zabranjen je ulazak u srpske lokale, oklopni transporteri ne mogu u grad. Samo laka terenska vozila.

Policajac sa kojim razgovaramo - policajac pije pivo - poreklom je iz Jajca. Njegovu neobicnu pricu posle potvrdjuje jos jedan policajac, takodje mlad i takodje iz Jajca. Uglavnom, prica je ova: vise ne postoji onaj legendarni vodopad u Jajcu, sa Drugog zasedanja Avnoja, kada je proglasena prethodna Jugoslavija, a Tito postao marsal. Onaj od 29. novembra, protiv monarhije, sto je ovekovecen na novcanicama. Potopile ga nove vlasti nestrucnim ispustanjem vode iz akumulacija. Popravke nema, istorija je nestala pod vodom...

Nedelja je u Brckom kao i drugde u sredjenoj provinciji. Retki prolaznici. Nigde vidljive vojske ili policije. Jedino na ulazu u grad pripadnici medjunarodnih snaga u lezernoj kontroli namernika, pretezno crnci, na susnezici. Ovaj tekst bi, zato, mogao sladunjavo da se naslovi, kao, na primer, nepodnosljiva lakoca mirovanja. Sladunjavo, ali tacno.

Ovde je inplementacija postala laicka rec. Nesto upuceniji raspravljaju sta je u svemu po Dejtonu, a sta nije. I sta, zapravo, znaci najnovija odluka Arbitrazne komisije da se tzv. medjuentitetska granica - sadasnja linija razgranicenja izmedju Srba i Muslimana - ne proglasi konacnom, nego se odlaze na godinu dana i stavlja pod kontrolu medjunarodnog supervizora. Taj bi, strahuju u Brckom, mogao da podlegne raznim pritiscima, cime bi se izazvala dodatna napetost, od uticaja na krajnji ishod.

Medjuentitetska linija najtanja je, po sirini, od Save, preko centra Beckog, do naselja Brka na muslimanskoj teritoriji. I tu je problem, tih sest-sedam kilometara vazdusne linije, tu se traze ispravke.

Dezurni odbornik u prostorijama Gradskog odbora Srpske demokratske stranke, Milinkovic, kaze da je problem " u nama, Srbima " :

- Da smo okolinu naseljavali, problema ne bi bilo, ali niko nije htjeo u tudju kucu!

Upuceniji u buducnost, ako se tako moze reci, odmereni su optimisti. Simo Kojic, predsednik SDS u Brckom, mladji covek, elektroinzenjer po struci, direktor Elektrodistribucije, ovako vidi trenutnu situaciju:

- Linija razgranicenja ostaje nepromijenjena i Brcko ostaje u Republici Srpskoj sa jednim supervizorom. Kakve ce i kolike mogucnosti imati, odgonetnuce konferencija u Becu pocetkom marta. Nema mjesta za zabrinutost; na neki nacin, vec imamo supervizora za cijelu Bosnu i Hercegovinu u liku gospodina Bilta koji godinu dana pokusava inplementaciju Dejtonskog sporazuma. I zasad je sve u redu. Oni koji su ovih dana ocekivali incidente, pogotovo na srpskoj strani, i spektakle, vjerovatno su razocarani...

Kojic naglasava: Brcko ostaje u Republici Srpskoj, zadatak supervizora je samo da nesto, eventualno, koriguje. Jasno je da Brcko ne moze pripasti Muslimansko-hrvatskoj federaciji! Muslimanskim izbeglicama, pak, bice omoguceno da se vrate u Brcko tek kad ispune odgovarajuce uslove: ako dokazu da su imali nesto od vlasnistva na toj teritoriji, kucu, zemlju... Prema Dejtonskom sporazumu, i srpske izbeglice bi trebalo da se izjasne hoce li da se vrate u svoje krajeve ili ne - a uglavnom ne mogu da se vrate - i njima mora da se nadje neko resenje, pa tek onda da se resava problem starosedelaca u odredjenoj kuci.

- Oni Muslimani koji se sada javljaju da dodju u Brcko, a nemaju nikakav dokaz, koji se vjestacki naseljavaju, nece moci to da ostvare. Medjunarodna zajednica stoji iza toga - kaze Kojic. - Mogu samo pravi vlasnici. Od 430 muslimanskih zahtjeva koji su podneseni UNHACR-u, 230 nema nikakvu potvrdu, nema nikakvog traga o vlasnistvu. Oni nece moci da se, kako kazu, " vrate " .

Po tacki 4. iz Dejtona, ako se ne postigne neki drugi dogovor o Brckom, ostaje status kvo. Produzenje na jos godinu dana, cini se Kojicu, jos je jedan blagi ustupak muslimanskoj strani, ili je procenjeno da je to nacin da se izbegnu sukobi na ovim prostorima, ali je time ipak prekrsen Dejtonski sporazum. Verovatno su, opet, uvideli da bi uzimanje Brckog bila jos jedna tragedija za srpski narod, pogotovo za onaj zapadno od Brckog. Mozda su na to uticala i dogadjanja u Srbiji, u Slavoniji, u samoj Republici Srpskoj.

- Jednostavno, nemamo mogucnosti jedni drugima da pomognemo, svako se bori za sebe. Srbi, iako nas ima 11 ili 11,5 miliona, sada se bore na tri fronta. I da smo svi zajedno, bilo bi nas malo.

A sta kaze narod? Kojic:

- Najvise je reakcija na to odlaganje, najvise ih pogadja ta neizvjesnost. Ja sam optimista, vjerujem da je i vecina, ali cekanje od godinu dana ipak je dug period i da dijete prohoda. U narodu je iznenadjenje zasto to nije odmah rijeseno. To je pritisak na srpsku stranu i odredjene ustupke smo morali napraviti. Ovo je dodatni pritisak, mi smo vec cekali godinu dana. Zapadno, u Modrici, Doboju, zatim u Bijeljini sasvim je drukcije nego u Brckom. Tamo se zivi sa drukcijim osecanjem statusa RS. Ovdje, inace, skole rade normalno, djeca ih pohadjaju i prosvjetni radnici, koji zaista zive u skromnim uslovima predano rade, i stanovnistvo zaista zasluzuje svu pohvalu, nikome nijednog trenutka ne pada napamet da, na primjer, pokrene strajk, a ja znam da im je izuzetno tesko.

Neizvesnost, najzad, izuzetno otezava privrednu aktivnost.

- Ocekujemo da se u Brcko ulozi koji dinar. Brcanska privreda je vazila za jaku, bila je sesta ili sedma u bivsoj Bosni i Hercegovini, eventualni ulagaci sada ce se uzdrzavati, ali je zato obaveza medjunarodne zajednice da pomogne, ako je vec donela ovakvu odluku. Ne moze se ocekivati mir kod ekonomskog iscrpljivanja.

Tako govori Kojic, a na pitanje da li se neko ovih dana iselio, odgovara:

- Ne znam bas nikog. Bas nikog da se pokupio, cak i da je djecu odveo. Bez obzira na sve teskoce, na besparicu, probleme smjestaja, nedovoljnu kompenzaciju i zbrinjavanje porodica poginulih, niko, pocev od prosvetnih i zdravstvenih radnika, pogotovo nizeg osoblja, a i svih nezaposlenih, nije se iselio.

- Da je situacija u matici (Srbiji) takva da ima posla, da mozemo da se zaposlimo, da ne govorim o smjestaju, i da covjek ima mjesta za egzistenciju, da moze sam sebe izdrzavati, mozda bi mnogi i otisli. Nemamo izbora, ako je to jedan od odgovora... A druga je okolnost: ipak su ljudi prezivjeli mnogo toga u ove cetiri godine rata i u ovoj godini posle rata, koja je takodje bila ratna bez ratnih sredstava. Ima ljudi koji su promjenili vec cetiri prebivalista, a drasticni su primjeri, recimo, ljudi iz Travnika koji su izbegli u Jajce, pa Hrvati 1992. uzimaju Jajce, oni odlaze, potom Srbi uzimaju Jajce, oni se vracaju, 1995. Jajce ponovo pada, oni dolaze u Odzak, u Vukosavlje, i na kraju Dejtonskim sporazumom Vukosavlje se daje MH federaciji, i ti ljudi dolaze u Brcko. Da li im je dosta seljenja - to njih treba pitati. Sudbine tih ljudi se ne mogu prepricati - zakljucuje Simo Kojic - niti do kraja razumjeti.

U matici, u Srbiji dakle, ne osecaju pouzdan oslonac. Opet Kojic:

- Pogledajte odnos Herceg Bosne i Hrvatske, s jedne strane, i Republike Srpske i Srbije, s druge. U Herceg Bosni sto god se dogodi, na primjer, dogadjaji u Mostaru, hrvatska zvanicna televizija opravdava, nalazi rjesenja. Cak su Srbi krivi za to sto se u Mostaru dogodilo, jer su " iritirali kompletnu situaciju, pa je moralo doci do praznjenja " . A mnoge novine iz Srbije, narocito Drzavna televizija, kada je 12. maja 1994. godine pocelo strahovito granatiranje Brckog, stavili su nas pod medijsku blokadu, i RTS je javljala o Zairu, i o svemu drugom, a o Brckom ni rijec, kao da se nista nije dogodilo. Imali smo pet civilnih zrtava, 17 ranjenih, teska razaranja, i to se zbivalo na samo 170 kilometara od Beograda... Uzrok: cini mi se da je u startu doslo do sukoba dva politicko-ekonomska sistema. Jedna je bila srpska opcija na ovoj strani, koju je predvodila SDS (vreme ce pokazati da li je bila u pravu), a na drugoj je ostao preruseni dio komunizma, samo drukcije nazvan, u liku predsjednika koji je neko vrijeme bio nas vodja, cije smo slike lijepili po sobama; poslije naglog zaokreta, oslabljeni smo svi. Vec u pocetku bili smo podijeljeni na dvije strane, i stalno smo mi bili krivi. Oko svih planova (Kutiljerov, Ovenov) misljenja i stavovi bili su potpuno oprecni, kao da razgovaraju Rusija i Amerika, a ne SRJ, odnosno matica Srbija, i dio Srba na ovim prostorima.

Sada sledi primer Slavonije, dodaje Kojic, i beznadje tog naroda. Nada se da su ipak u nesto boljoj situaciji od Srba u Slavoniji.

I na kraju:

- Mislim da je Srbija dostigla svoj minimum, i politicki i ekonomski, a sada bi trebalo sa svojim, ipak velikim zalihama da krene naprijed. Bice nam svima bolje. Uostalom, lakse je imati bogatog komsiju, nego siromasnog. Nesporazumi u Srbiji strasno pogadjaju narod na ovoj strani - kaze Kojic. - Stalno smo gledali nasladjivanje na hrvatskoj i muslimanskoj televiziji. Zato svi navijamo da se to sto pre i sto bolje rijesi.

U Brckom kazu: nemamo gdje!

U Brckom, na malom prostoru, sada zivi 50.000 ljudi. U Brckom su bolje plate izmedju 600 i 700 dinara.

Cene su beogradske.

# MILIVOJE GLISIC