SKIDANJE ZVEZDE
Bice tako prvi nekomunisticki gradonacelnik na celu prestonice posle 1945. godine. Zato ce se u petak uvece, najverovatnije, grupa alpinista po peti na krov zgrade Skupstine Beograda i skinuti sa njenih kula petokrake. (Sadasnji direktor NIN-a Toma Dzadzic predlagao je to odmah po uspostavljanju visestranackog sistema, cak u 16 tekstova.)
Ali ovo skidanje petokraka Djindjicu nece mnogo pomoci. Da bi bio uspesan gradonacelnik, morace mnogo zvezda da skine sa neba kako bi uneo svetlost u zivot zakrzljale i iznurene metropole.
Kad je postao gradonacelnik Beograda, od Nebojse Covica je trazeno da " cisti ulice " i da " goni autobuse " . Da li Zoran Djindjic tako dozivljava ulogu gradonacelnika?
- Ne dozivljavam je kao komunalnu ulogu. Ja mislim da Beograd zasluzuje politiku. Beograd se zadovoljavao mnogo godina administrativnom vlascu, dok je politika bila na nekom drugom mestu, takodje u Beogradu smestena, ali ne u Beogradu kao gradu, nego u Beogradu kao centru neke centralne vlasti, savezne nekada i republicke sada. Kad kazem politika za Beograd, onda mislim na ozbiljnu politiku koja ima veze sa jednom dugorocnom strategijom naseljavanja Beograda...
Narod dozivljava tu funkciju manje-vise kroz kvalitet gradskog prevoza, grejanja, ciscenja ulica...
- Toje posledica. Znaci, ne moze da ima dobar prevoz ako je Beograd stao, ako se divlje razvija...
Ali on vec jeste divlje izrastao?
- Moze da se uvede red u njega, a taj red nije uvodjen. U svakom slucaju, Beograd je upravljan po principu " drzi vodu dok majstori odu " . To znaci, krpi od danas do sutra, nedostaju autobusi - popravljaj, ali je sve to bilo bez neke razumne perspektive. Zato kazem, pod jedan, u Beogradu treba voditi politiku, a ne administrirati; pod dva, treba jasno definisati prioritete grada, a to su stanovanje, saobracaj, bezbednost, zabava, kultura, univerzitet. Treba definisati potencijale grada i treba definisati nedostatke grada: sta je ono sto grad mora da marginalizuje kao svoje nedostatke da bi postao atraktivan za zivot u njemu ili postao atraktivan za ljude koji imaju novac da investiraju u taj grad. U Americi cak i univerzitetski centar podrazumeva da je univerzitet gradska uprava, da se koristi njihovo znanje i tim znanjem se resavaju problemi grada. Mi imamo jedan veliki Univerzitet koji je u gradu kao strano telo.
Socijalisti ce reci da su oni koristili Univerzitet, ali da nije bilo para zbog sankcija.
- Pa nije bilo sankcija pre deset godina, a nije bilo drugacije nego danas.
Ali, sutra mogu da pitaju gde ti je nafta, gde su ti gume za autobuse, mi smo ih obezbedili, mada su bile sankcije?
- Mi cemo da kazemo ovako - grad ima nekoliko potreba. Izlistacemo koje su to opste potrebe, koju izvori finansiranja, koliko gradu ostaje para kada mu uzme Republika... Izlistacemo i koliko gradu ostaje nadleznosti kada mu uzme Republika. Da vidimo da li tim parama i tim nadleznostima mi mozemo da resimo ove probleme. Ako ne mozemo, dajte da napravimo zahtev da se vrate pare, a ako nece, onda da pokrenemo narod da to vratimo na silu. A to znaci pritisak, ne, recimo, bacanjem kamenja, nego silu, demonstracijama, protestima da vratimo gradu sredstva da bi mogao da opstane.
Znaci, trazicete specijalni status Beograda?
- Sigurno. Beograd je pre jedno godinu ili dve, koliko se secam, imao 51 odsto od ukupnog poreza koji je ubiran, a sada ima upola manje od toga. Ne vidim zasto.
Niko to nece dobrovoljno da vam vrati.
- Pa niko nece da da dobrovoljno, kao sto vlast nije dobrovoljno dala ni rezultate izbora. Ali, ako covek nesto trazi uporno i ako je u pravu, onda postoji velika sansa da to dobije.
Da li se plasite da ste naucili narod da je najobicnija, najnormalnija stvar da strajkuje? Sa novom energijom, koju ste i vi probudili, taj narod ce vam dati manji kredit nego sto je dao, recimo, Covicu?
- Da, ja to ocekujem. Ja mislim da je to normalno i logicno ocekivati, ali ta cutnja koju su socijalisti imali ovih pedeset godina, ne moze vise nikad da se ponovi. Znaci, nerealno je ocekivati da ce ljudi da budu tako strpljivi kao sto su bili pedeset godina i svako mora da se pomiri s tim da bi ljudi i da nije bilo ovih devedeset dana protesta, za tri-cetiri meseca krenuli u strajkove. Znaci, dolazi jedan period pritiska sa ulice, iz fabrika, i to je realnost sa kojom moramo da se suocimo. E sad, tome mozemo da se suprotstavimo samo komunikacijama, da ljudi budu obavesteni na vreme i da shvate da postoji na drugoj strani potpuno iskrena volja da se sa onim cime raspolazemo - maksimum ucini. Evo sada vlada treba da primi nastavnike koji strajkuju, da sa njima razgovara i da kaze: Imamo toliko para, toliko ovde, toliko tamo - ljudi shvataju argumente...
Pozivate se na cuveno srpsko seljacko strpljenje...
- Ne, nego gospodo, zivimo na brdovitom Balkanu koji se odlikuje time i time, a realno iz toga mi mozemo da izvucemo to, to i to. Znaci, rezultat ce biti takav i takav. Mnogo bi lepo bilo da smo u Svajcarskoj i da u bankama imamo pare. Bilo bi dobro da smo u Americi. Da li neko misli da imamo nesto vise? Da li neko misli da se nesto bolje moze napraviti od ovoga sto imamo? Ako se slazemo da je to to, onda hajde da uradimo to sto mozemo. Kad god sam tako postupao, u svim situacijama, na kraju je uvek postignut dogovor. Znaci, ljudi su spremni da se zrtvuju ako vide da to nije prevara i ako vide da se na njihovom zrtvovanju neko ne okoristi.
Da li cete, poput gradonacelnika Kragujevca pozvati na neplacanje poreza ili drugih dazbina?
- Mislim da se necu izjasnjavati o tome. To su pitanja stranacka i politicka. Kao gradonacelnik, sigurno da se necu izjasnjavati o tome ko treba da placa porez i ko ne treba. Znaci, nece sa stanovista gradske vlasti nikome biti receno: nemojte da placate poreze republickoj vlasti. Ako se dogovorimo kao Koalicija da pozovemo ljude na gradjansku neposlusnost, onda ce to biti politicki poziv, ali sigurno ne iz jedne institucije da rusimo druge institucije. Znaci, ja vidim u Beogradu deo ukupnog sistema vlasti koji treba da kooperira sa drugim sistemima vlasti, da saradjuje sa vladom Srbije i da trazi miroljubivu koegzistenciju unutar postojeceg sistema vlasti. Sto se mene tice, nikakvih prepreka nema da ja sa Mirkom Marjanovicem sednem ili sa nekim iz vlade i da kazem: da vidimo kako mi da uredimo odnose da ne bude nepotrebnog sudaranja.
Djindjic je do juce govorio da u Srbiji postoji " ispraznjena ljustura vlasti " , da se sva vlast sustinski nalazi van institucija, da se sva vlast nalazi na jednom mestu, a to " mesto " nije Mirko Marjanovic, nego Slobodan Milosevic.
- Ako mi kazemo: Hajde da mi Beograd smestimo u sistem institucija, pa ako se ispostavi da to ne funkcionise, onda ce jasno biti da nije razlog taj sto mi poricemo nadleznosti vlade, nego je razlog taj, sto je naravno tacno, sto vlada nema nikakve nadleznosti, nego se nama sveti neko izvan institucija i vrsi odmazdu sto narod nije glasao za njega. Ali onda ce to da bude jasno. Mi cemo izbeci zamku da se sudaramo sa institucijama.
Hoce li Djindjic ukinuti " Covicev " porez na promet od 3 odsto za finansiranje komunalnih sluzbi?
- To je odluka gradske vlade, u martu istice...
Znate li da je u medjuvremenu Republika napravila neke propise po kojima sad ona mora da bude pitana za upravljanje gradjevinskim zemljistem i poslovnim prostorom?
- Naravno. Kada kazem da cemo izlistati sve potrebe grada i sve realne izvore finansija, onda mislim na to pre svega: znaci, gradsko gradjevinsko zemljiste, poslovni prostor, uz jedan deo poreza na promet, to su najrealniji izvori finansija grada. I ako su ti izvori uzeti, a gradu su ostavljeni problemi koji su ranije resavani tim parama, onda je ocigledno da neko hoce da ugusi grad. A onda cemo to da objavimo, da od toga napravimo politicki problem, pa cemo da vidimo ko ce tu da pobedi.
Da li imate tim svojih ljudi za koji misli da moze da upravlja ovim gradom, i da li se u njemu nalazi i Nebojsa Covic?
- Da, postoji tim. U cetvrtak cemo definitivno utvrditi njihova imena. Moja sadasnja koncepcija je da to ne budu politicari, da to budu eksperti. Polovina od njih nece biti iz Demokratske stranke. Bice ljudi koji u gradu imaju ime.
A Nebojsa Covic?
- Mislim da mesto clana vlade ne bi zadovoljilo njegove ambicije. Razgovaracu s njim, razgovarao sam i dosad, ali je bio dosta uzdrzan.
Jedan socijalista je rekao ovako: ako Djindjic postane gradonacelnik Beograda, u Srbiju ce uci milijardu i po maraka.
- Ne, nazalost. To je finansijski projekat koji se odnosi na demokratske promene u Srbiji, a ne na Beograd. Rec je o milijardu i po dolara za infrastrukturu: energetski sistem, telekomunikacije, puteve...
Od tih milijardu i po dolara, koliko bi otpalo na Beograd?
- Ne, ne bi mnogo otpalo na Beograd, ali bi kupovna moc stanovnistva porasla i onda bi to velike gradove privilegovalo, jer bi se tu te pare trosile. Ono sto mi imamo, sto smo ugovarali Vuk, Vesna i ja na nasim putovanjima, to je pomoc u autobusima. Znaci, imamo jedan projekat da evropske metropole - Rim, London, Pariz, Bec, Berlin - odredjeni broj autobusa, tipicnih za svoje gradove, poklone i da na njemu pise, recimo: London poklanja Beogradu i da se obavezu da ce u veku trajanja tog autobusa odrzavanje preuzeti taj grad.
I drugo, ja sam imao razgovore u Becu i delimicno u Budimpesti o jednom projektu standardizovanja turisticke ponude na toku Dunava izmedju Beca i Beograda. Znaci, da napravimo jedan projekat Bec - Budimpesta - Novi Sad - Beograd, kao jedna turisticka ponuda i da to bude otvoreno za strana ulaganja.
Sta je sa asocijacijom slobodnih gradova u Srbiji?
- Lobirali smo tokom nasih poseta inostranstvu da svaki od nasih gradova nadje partnera ili nekoliko partnera u inostranstvu, recimo Kragujevac i Torino, Novi Sad i Firenca... Ja sam ugovorio u Becu da oni poklone Nisu televizijski studio sa tri profesionalne kamere. Sa tog lokalnog nivoa, oni mogu da pomognu, a da to ne ide na nivo vlade ili drzave. Tu smo dosta veza spojili, i ja se nadam da ce do leta dosta od toga i da se realizuje.
Kako ce, recimo, Nis da pomogne Beogradu i Beograd Novom Sadu, Kragujevac Jagodini...
- Prva ideja je da se napravi jedna informativna mreza slobodnih gradova. To znaci da se u svakom vecem gradu lokalna televizija instalira i da deo programa bude jedinstven i da stanovnici tog dela Srbije budu nezavisno od drzavnih medija informisani o svemu sto se dogadja. To je, znaci, jedan deo na kome se vec radi. Napravili smo dogovore sa nekoliko zemalja o obuci gradskih cinovnika, opstinskih cinovnika. U Beogradu cemo napraviti skolu za gradsku upravu sa nasim ljudima koji u Ujedinjenim nacijama saradjuju.
Koji je prvi potez gradonacelnika Djindjica?
- Mislim da ne treba tu funkciju svoditi na gestove. Ne postoji nijedan gest koji ne bi bio parada, nijedan gest koji bi ostao u pamcenju ljudima posle svega ovoga sto smo zajedno proziveli. Mislim, treba se cuvati od parade.
__nasa tema
Bitka za Beograd(2)
ZRTVA DAME
Uspostavljanje vlasti u prestonici iskorisceno je kao dobra prilika da se obavi kratkorocno i dugorocno placanje medjusobnih racuna u koaliciji koja ne moze odvojeno, a tesko joj je i zajedno
U sredu (19. februar) predvece izgledalo je da je koalicija " Zajedno " obavila sve poslove koje je, voljno ili nevoljno, odlagala pravdajuci se iscrpljujucom,devedesetodnevnom demonstracijom volje za pobedu. Tako je ona iz " bitke za Beograd " izasla samo sa " taktickim ozledama " .
Koliko je NIN uspeo da sazna " Zajedno " se saglasilo da ima " Predsednicki savet " ( cetiri clana SPO, tri DS, jedan GSS; odlucivace konsenzusom, a ne, kako je SPO predlagao dvotrecinskom vecinom) i da zajednicki istupi na republickim izborima (SPO daje kandidata za predsednika drzave, DS za premijera, GSS za predsednika Skupstine).
A cela prica koja je u sredu dobila jedan od svojih mnogih privremenih zavrsetaka zapoceta je pocetkom oktobra. Ako citalac NIN-a ne pamti, podsecamo da smo pre prvog kruga novembarskih izbora " Bici za Beograd " posvetili naslovnu stranu. Tada su glavni glumci bili Nebojsa Covic, Branislav Ivkovic i Slobodan Cerovic, dok je Djindjic tu " upao iz drugog filma " . Zarad proteziranja svog coveka JUL je u predizborno vreme " bacio gradonacelnicku kosku " izmedju Ivkovica i Covica. Sto bi rekla beogradska deca na izborima su " pukli " i Covic i Ivkovic i Cerovic. Sukob na levici radi osvajanja Beograda zavrsen je pobedom desnice, sto je predsednik Srbije Slobodan Milosevic ubelezio kao veliki minus svojim dojucerasnjim " miljenicima " .
Cetvrti covek, Zoran Djindjic, sef Demokratske stranke se od " statiste " se vrlo brzo premetnuo u glavnog glumca kada je postalo jasno da opozicija, katastrofalno prosavsi na saveznim izborima moze svoje rane da zaleci na lokalnom nivou osvajajuci vlast u velikim gradovima Srbije, a narocito u Beogradu. U ucvrscivanju predstave o apsolutnom dobitniku, Djindjicu su najvise pomogli oni kojima je trebao lex specialis da bi zelje svojih podanika pretvorili u stvarnost. Da oni koji vladaju Srbijom misle da su Beograd, Nis, Kragujevac...nevazni, da su samo " vruci krompiri " odmah bi ih " uvalili " opoziciji u ruke.
Naravno i opozicija je brzo naucila iz sopstvenog iskustva sta znaci biti gradonacelnik. Kragujevacki Veroljub Stevanovic zvani Verko vec je na listama popularnosti unutar SPO-a nadmasio mnoge stranacke prvake, kao sto je uradio i niski Zoran Zivkovic na " top listi " Demokratske stranke. I vise od toga, Stevanovic i Zivkovic su postali ljudi o kojima se u Srbiji prica, mnogo vise nego o stranackim liderima partija poznatih iz saopstenja objavljivanih u drugom Dnevniku RTS-a.
U slucaju Djindjic to " upumpavanje harizme " izgleda jos ociglednije. Konacno, proslava " zauzimanja " Beograda od strane opozicije u petak (21. februar) na kojoj ce Djindjic biti centralna figura moze se shvatiti i kao kruna najduzeg svakodnevnog gradjanskog bunta u istoriji prestonog grada i Srbije. Lider demokrata tako ce postati simbol prve velike opozicione pobede nad socijalistima pripomognutim julovcima.
Taj izborni " vrabac " u rukama Djindjica, Stevanovica, Zivkovica, Velimira Ilica (Cacak) i inih, sada kada su republicki izbori jos daleka buducnost, izgleda kao " dvoglavi orao " . Tacnije, sve je tako izgledalo dok " Srpska rec " sasredjenom vatrom iz svojih " teskih orudja " nije najavila da je vreme da se sprema i za taj obracun s levicom.
Danica Draskovic je primetila kako je " Zoran Djindjic u vece sukoba slobodno setao narod od Vukovog spomenika preko Ulice 27. marta do Francuske ulice, zatim okolo Brankovog mosta, bez ikakvog kordona ili policajaca, kao i Vesna Pesic " , a da se " kordoni policije postavljaju samo tamo kuda Vuk prolazi " .
Milan Bozic, savetnik Vuka Draskovica bio je " precizniji " u najavi buducih dogadjaja u Koaliciji " Zajedno " . Opisujuci na dve strane " Srpske reci " zasto je besmisleno trazenje " srbijanskog Havela " Bozic pise da tom pricom demokrate " diskretno stavljaju do znanja siroj javnosti da DS ne zeli da vidi Vuka kao lidera opozicije, a sutra, mozda, i cele Srbije " . Bozicevo pitanje " nije jasno kako DS sutra ocekuje da ce dobiti podrsku SPO-a da Djindjic bude gradonacelnik ili premijer " ubrzo je pretocen u protivudar javnim kandidovanjem Danice Draskovic za premijera Beograda.
Mnogo burnije od Djindjica, koji je odmah znao da je rec o pritisku kojim se zeli od njega dobiti saglasnost na nekoj trecoj strani, reagovali su " Politika ekspres " i drugi Dnevnik RTS-a. " Ekspres " je objavio faksimil nalaza invalidske komisije koji je bio kljucni dokument za odlazak Danice Draskovic u penziju, naglasavajuci da dijagnoze upisane u njemu sprecavaju Danicu da se bavi javnim poslovima. RTS je ovaj tekst citirala u svojoj najgledanijoj informativnoj emisiji. U tom trenutku, demokrate su se zadovoljile lansiranjem vesti da je Milan Bozic krivac za gubitak Mladenovca i Novog Beograda, pretpostavljajuci verovatno da je on tvorac " igre s Danom " .
Ubrzo se i Vuk Draskovic junacki braneci svoju suprugu od " neugodnih pitanja " u intervjuu Radio " Indeksu " , u kome je morao da kaze ne samo da je stavio veto na Danicinu kandidaturu nego i " Bice na kraju kako gazda kaze, kada je ona u pitanju, bar tu moram biti gazda i jesam " , mogao da se uveri kako je SPO izabrao los nacin da se oduzi direktorki " Srpske reci " za dosadasnji doprinos " zivotu " najmnogoljudnije opozicione stranke.
Upravo zato, bilo je sasvim izvesno da je ulog u sahovskoj partiji u kojoj je SPO resio da lako zrtvuje jednu damu i te kako veliki. Iz Bozicevog teksta se moglo zakljuciti da SPO trazi od demokrata da prihvate da ce Vuk Draskovic biti kandidat Koalicije na predstojecim republickim izborima. To je utoliko vaznija odluka koliko su SPO-ovi politicki analiticari, takticari i stratezi uvereniji da se Milosevic vise nece pojavljivati na izborima za predsednika Srbije.
A iz Vukovog intervjua Radio " Indeksu " moglo se saznati da se uz to zeli i njihovo disciplinovanje cvrscim vezivanjem u savez. Draskovic je pominjao ne samo da zbog demokrata jos nije obrazovana opoziciona vlast u beogradskim opstinama Savski venac i Vracar, nego i da je sasvim prirodna stvar da se SPO, DS i GSS spoje u jednu stranku koja se moze zvati i " Zajedno " . Ako bas " Zajedno " ne moze preko noci da postane jedno, SPO se zadovoljavao da on postane " cvrsta federacija " a DS da bude " labava konfederacija " , da se posluzimo terminologijom iz najblize istorije. A kako bi ostvario te naume, SPO je - bilo je ocigledno - spreman da zrtvuje Danicu.
Citalac je vec na pocetku teksta doznao da je zrtva u ovoj partiji samo delimicno uspela: Vuk ce biti kandidat na izborima za predsednika Srbije; " Zajedno " jos nece postati jedno; dogovor o podeli vlasti na lokalnom nivou jos nije postignut.
#D. Bujosevic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.