FORUM NIN-a :Proricanje politike

DJINDJIC ISPRED MILOSEVICA!

Sta 200 slucajno odabranih telefonskih pretplatnika misli o odlasku Milosevica u Federaciju, republickim izborima, buducem predsedniku Srbije, opstanku koalicije " Zajedno " , novoj vlasti u velikim gradovima, odnosima Crne Gore i Srbije...

Dogodilo se cudo: prvi put od oktobra 1991. godine od kada se u NIN-ovoj anketi telefonske javnosti postavlja pitanje " Koji politicari vama licno ulivaju poverenje " - jedan opozicionar je za korak ispred najzvanicnije i najvece vlasti u Srbiji. Lider Demokratske stranke i novi gradonacelnik Beograda Zoran Djindjic zauzeo je prvo mesto na listi politicara od poverenja sa 13,5 odsto glasova, Slobodan Milosevic je odmah iza njega sa 12,5 odsto glasova, Vojislav Seselj treci sa 8,5 odsto glasova...

Lider demokrata je u dva navrata u istrazivanjima NIN-a belezio i vece procente poverenja (decembar 1993 - 17,5 odsto, januar 1994 - 13 odsto) ali je tada Milosevic bio ispred njega (30,5 odsto, odnosno 26,5 odsto).

U NIN-ovim ispitivanjima telefonske javnosti Srbije " pobeda " Djindjica nad Milosevicem je svakako " istorijski trenutak " kao sto su bili i oni u jesen 1992. i leto 1993. godine.

U septembru 1992. godine Slobodan Milosevic (32,5 odsto ispitanika imalo je poverenje u njega) prvi put je bio " gubitnik " , pretekli su ga i Milan Panic (45,5 odsto), tada jugoslovenski premijer, i Dobrica Cosic (35 odsto) u to vreme predsednik savezne drzave.

Drugi istorijski trenutak bio je juna 1993. godine kada je prvi put vise od polovine ispitanika (50,5 odsto) reklo da im poverenje uliva - " nijedan " politicar. Ovaj trend se od tada nastavlja, a procenat onih kojima ne odgovara nijedan politicar sve je cesce iznad 60 procenata.

Djindjicev " uspeh " svakako je mnogo veci od Panicevog i Cosicevog. Iza njih je, kada su nadmasili Milosevica, vec neko vreme stajala visoka drzavna funkcija, ali - sto je mnogo vaznije - i sasvim blagonaklon tretman drzavnih medija, pre svega Radio-televizije Srbije. Lider demokrata tek je jedan dan bio gradonacelnik Beograda kad je radjeno NIN-ovo istrazivanje, a medijski rat protiv njega u drzavnim medijima samo je dobijao na intenzitetu.

Zasto se telefonska javnost Srbije ovoga puta odlucila da Djindjicu ukaze minimalno vece poverenje nego Milosevicu? Mozda je najblize istini ceo ovaj slucaj objasniti " sasvim srpskim razlogom " : " Glasacu te kada postanes vlast " , mitska je recenica koju srbijanski glasac upucuje opozicionarima. Za razliku od onih politicara koju su tu recenicu ponavljali s neskrivenom dozom prezira, sef demokrata je shvatio da narod-glasace ne treba kuditi vec da treba biti Muhamed koji ce prici bregu, kada vec breg nema sklonost ka pomeranju s mesta. Kandidujuci sebe pre pocetka novembarskih izbora za mesto gradonacelnika Beograda, Djindjic nije samo mnogo rizikovao (Sta ako opozicija ne dobije lokalne izbore?), nego je odmah i mnogo zaradio navlaceci na sebe ruho vlasti.

Djindjicev ulazak u zgradu preko puta one u kojoj stoluje Milosevic predstavljao je simbolicnu krunu skoro tromesecnog bunta Beogradjana zbog ukradenih glasova. Moguce je da to oseca i telefonska javnost Srbije, potvrdjujuci na svoj nacin pisanje " Njujork tajmsa " po kome je Djindjic " srpski kameleon " , istovremeno za Zapad " najstabilniji partner u opoziciji " . Uz sve to filozof biznismenskih sklonosti postao je neizbezna vest kako za domace tako i za inostrane medije ( " Gradonacelnik Budimpeste dolazi u posetu gradonacelniku Beograda... " , " Gradonacelnik Beograda razgovarao sa gradonacelnikom Londona " ). Dakle, u jednoj recenici: narod voli da glasa za pobednika ili za onoga koga vidi na mestu pobednika. Uostalom, kada se prvi put pojavio na drugom mestu liste poverenja u decembru 1993. godine, sef demokrata je uz pomoc agencije " Spektra " i televizije " Politika " bio stilizovan kao covek koji je " pored vlasti " , neka vrsta prelaza od opozicije ka vlasti.

Naravno, iz svea ovoga ne treba zakljuciti da ce ovo cudo trajati dugo. Posto je u septembru 1992. godine znatno nadskocio Milosevica, premijer Milan Panic je vec u oktobru pao na trece mesto (prvi Dobrica Cosic, drugi Slobodan Milosevic), a u novembru je broj onih koji su u njega verovali gotovo bio prepolovljen pod udarom antikampanje u drzavnim medijima. Nesto bolje je prosao Dobrica Cosic koji je iznad Milosevica bio tri meseca (septembar, oktobar, novembar) da bi vec u februaru 1993. godine od predsednika Srbije drasticno gubio (45 odsto za Milosevica, 19 odsto za Cosica).

Djindjicevu pobedu, koja svakako ima veliki psiholoski znacaj, relativizovacemo sa nekoliko podataka. Analizirajuci strukturu NIN-ove telefonske javnosti, gradonacelnik Beograda bi mogao da bude zadovoljan posto se nas uzorak u dva bitna elementa - pol i starost - poklapa sa birackim telom Srbije, a nezadovoljan jer se znatnije razlikuje kada je u pitanju skolska sprema. Kod nas je gotovo dvostruko vise ljudi sa srednjom i visokom skolskom spremom, a oni su po pravilu glasaci opozicije. Ljudi sa osnovnom skolom, kojih je u birackom telu Srbije najvise (66 odsto, 27,5 odsto srednja skola, 6,5 odsto visoka sprema), mnogo cesce glasaju za Slobodana Milosevica i SPS, odnosno za Vojislava Seselja i njegovu Radikalnu stranku.

Drugi detalj koji moze da kvari srecu prvom medju demokratama je sto " dubinsko procesljavanje " odgovora telefonske javnosti pokazuje da je nas uzorak ovoga puta poprilicno opoziciono nastrojen (50,3 odsto, neopredeljenih 28,1 odsto, za vlast 21,7 odsto).

Konacno, upitali smo jednog od najpouzdanijih beogradskih ispitivaca javnosti sta pokazuju njegove cetiri ankete (uzorak izmedju 1000 i 1500 ispitanika, neposredan razgovor anketara i ispitanika) napravljene u januaru i februaru. Odgovor glasi: prvi Milosevic, drugi Seselj, treci Djindjic.

Sada je vec neophodno da u ovo citanje politicke buducnosti Srbije bude uveden i vodja radikala Vojislav Seselj. On je od svih ostalih opozicionara na listama poverenja najcesce nosio broj dva, ne samo zato sto je bio omiljen Milosevicev opozicionar nego i zato sto telefonska javnost NIN-a misli da su radikali blize vlasti nego onoj drugoj strani. Medju ispitanicima NIN-a koji misle da bi neko drugi, a ne Milosevic, pobedio na predstojecim izborima za predsednika - najvise njih navodi radikalskog vojvodu, posle koga slede Vuk Draskovic i Zoran Djindjic. Iskusni anketari NIN-a kazu da je ucestalost pojavljivanja Seselja, Draskovica i Djindjica u ovom slucaju isuvise mala da bi se bilo sta ozbiljno zakljucilo. Ipak, cini se da " demagosko sarlatanstvo " (kako je Slobodan Jovanovic opisivao radikale jos u vreme Aleksandra Obrenovica) i te kako ima prodju i da ce ga mnogi birac razumeti kao i onaj NIN-ov ispitanik, elektrotehnicar iz Surdulice, 20 godina, koji za gradonacelnika Zemuna jednostavno kaze " Seselj nije lopov " .

Cinjenica je i da bi relativno dosta ljudi ukazalo svoje poverenje radikalima na narednim izborima. Od telefonske javnosti NIN-a 22,5 odsto ispitanika tvrdi da ne bi izaslo na republicke izbore krajem godine. Ali, od onih koji bi se pojavili na biralistima, 18,3 bi glasalo za " Zajedno " ( plus 3,9 za DS, plus 0,7 za SPO), 12,4 za SPS, 9,1 za SRS, 3,9 za DSS, 0,7 za JUL. (Kada se sve sabere, za vlast je 13,1 odsto, za opoziciju 37,9 odsto, ali, ponavljamo, u nasem uzorku u odnosu na biracko telo Srbije postoji manjak onih sa osnovnom skolom, a oni su mahom za SPS i SRS.)

Ako bismo sledili dosadasnju logiku objasnjavanja uspona Djindjica i jacine Seselja, mogli bismo da kao dodatni dokaz ukazemo i na uverenost telefonske javnosti NIN-a da smene i iskljucivanja u SPS-u predstavljaju znak njegove slabosti.

Telefonska javnost NIN-a veruje da ce se Milosevic, Draskovic, Seselj, Djindjic i ostali pojaviti na izborima u Srbiji koja nece biti samostalna drzava, nego i dalje veci deo nesavrsene federacije. Jer, 64 odsto ispitanika veruje da se savez Srbije i Crne Gore nece raspasti zbog intervjua Mila Djukanovica, zvanog Milo Britva, i otpozdrava koji su mu uputili Radio-televizija Srbije i novosadski " Dnevnik " .

Evo i zasto se Federacija nece raspasti: " Mi smo isti narod " , " Dosta je rata i svadje " , " Jer je tako bolje " , " Jedni drugima trebamo " , " Milosevic nije dovoljan razlog za raspad Federacije " , " To je samo pritisak da bi se smanjio uticaj Milosevica " ...

Na kraju, od svih zanimljivih odgovora na pitanja postavljena slucajno odabranim telefonskim pretplatnicima izdvajamo onaj koji je penzionerka iz Peci, 69 godina, bliska stranki SRS, dala objasnjavajuci zasto ce Slobodan Milosevic ponovo biti izabran za predsednika Srbije: " Ne udara serpama po Beogradu, nego radi. "

# Dragan Bujosevic