PROTEST '96/'97.

PITANJE CASTI

Studenti su odlucni da svoj boravak na ulicama zavrse potpunom pobedom. Vlast zeli da ih porazi kao '92. i '92. godine. Na ciju ce se stranu staviti dekani

Ukoliko u narednih nekoliko dana na Plato ispred Filozofskog fakulteta ne stigne jos jedno specijalno pismo, studenti Beogradskog univerziteta obelezice, krajem nedelje, i stoti dan svog protesta. Taj specijalni ukaz morala bi biti dozvola Dragutinu Velickovicu, rektoru BU, i Vojinu Djurdjevicu, studentu prorektoru, da podnesu " bezuslovne i neopozive " ostavke na svoje funkcije cime ce biti ispunjena i poslednja dva zahteva beogradskih akademaca posle kojih ce se vratiti u klupe. Ostavke su ocekivane jos pocetkom ove nedelje posle pregovora studenata i dekana sa ministrom prosvete Jovom Todorovicem. Medjutim, ministar se oglasio u ponedeljak (24. februar) s obrazlozenjem da nije uspeo da izdejstvuje ostavke jer ih, za sada, sprecavaju " visi autoriteti " .

" Visi autoriteti " tako ulaze u jos jednu bitku sa studentima pokusavajuci da bar na kraju izvuku neki poen posle stodnevne borbe tokom koje su trpeli samo poraze. Buduci da je iskustvo na njihovoj strani, narocito kad je rec o miniranju i degradiranju studentskih pokreta, izvesno je da studentski protest ulazi u najtezu fazu od svog pocetka.

A pocelo je 22. novembra okupljanjima na FDU i Filozofskom fakultetu a dva dana kasnije i zvanicnom obustavom nastave. Prvi zahtev Studentskog protesta bio je da se hitno obrazuje paritetna komisija koja ce utvrditi da li je bilo kradje na lokalnim izborima. Kasnije je ovaj zahtev modifikovan kada je svoj sud o izborima u Srbiji dala komisija OEBS-a. Postovanje izborne volje gradjana postao je prvi i najznacajniji zahtev pobunjenih akademaca u Beogradu, Nisu i Novom Sadu. Studentima u Beogradu masovno se prikljucuju profesori, asistenti i ostali saradnici Univerziteta ali ne i rektor Velickovic i student Djurdjevic. Rektor, koji ni kao dekan Poljoprivrednog fakulteta, '91. '92. nije podrzao studentske proteste, i ovaj put je uporno uveravao javnost da se radi o sacici izmanipulisanih ponavljaca koji sprecavaju normalno odrzavanje nastave. Od ovakvih rektorovih stavova ogradice se vecina dekana pa cak ce i Savet Univerziteta, na sednici od 15. januara, javno podrzati studente ali tajno i rektora. Posle se rektor definitivno udaljava od studenata, idejno a onda i fizicki. Poslednjih desetak dana studenti ga traze u vazduhu, vodi, pod zemljom, medju biljkama i zivotinjama. Bez uspeha. U sredu je u tim nastojanjima trebalo da im pomogne cak i vidovita Branka. Zbog svega toga rektorova ostavka, smatraju studenti, predstavlja minimum ispod koga se ne moze ici.

Istrazivanja koja su radjena za vreme studentskog protesta '96-'97. pokazala su da se on bitno razlikuje od onih od pre pet, sest godina, pre svega po realnosti postavljenih zahteva iz cega je proizasla i veca odlucnost da se istraje, ali i nada u ispunjenje zahteva. Na pitanje da li gradjani mogu svojim akcijama da izazovu ili ubrzaju promene u drustvu, studenti su, u decembru '96, u osamdeset cetiri odsto slucaja odgovarali sa da.

" Svako ko razmislja o ucincima studentskog protesta mora misliti sta dalje, sta ce se desavati tokom ove godine u kojoj nas ocekuju izbori. Studentski protest je pripremno stanje duha nacije za te dogadjaje, i to prvenstveno u unutrasnjosti. To je nas najveci uspeh " , smatra Dusan Vasiljevic, portparol Studentskog protesta.

Posle priznavanja izbornih rezultata po preporuci Gonzalesove komisije i povlacenja pristalica koalicije " Zajedno " sa ulice na studente se obrusava vlast zeljna kakve-takve osvete ali i principijelno javno mnjenje koje bodri studente da ne odustanu. Lider SPO-a Vuk Draskovic preporucuje gradjanima koji smatraju da jos ima razloga za setnju da se pridruze studentima, a gradjani Mladenovca, Novog Beograda i Sapca mole studente da ih " ne ostavljaju " .

Studenti su pametno procenili da ne treba izlaziti iz okvira izvestaja OEBS-a kao i da nije realno ocekivati da ce vlast ispostovati jedan od studentskih zahteva, kaznjavanje odgovornih za izbornu kradju. Ispunjenje ovih studentskih zahteva trazice se na drugi nacin, prekidom nastave jednom ili dvaput nedeljno, naravno kada se ona ponovo uspostavi.

Kako studenti ne odustaju od zahteva za smenu rektora, vlast pronalazi novi manevarski prostor u odugovlacenju. Na taj nacin, ocekuje se, doci ce do konfrontacije studenata i profesora, studenata i roditelja, studenata medjusobno. Studentima se preti gubitkom godine, maturantima nemogucnoscu da u oktobru upisu fakultet, roditelji se podsecaju na uzaludno bacene pare za iznajmljene stanove a dekanima preti novim zakonom o univerzitetu.

" Pitanje je nase politicke odluke da odredimo kada cemo proglasiti pobedu. Mi insistiramo da rektor i student prorektor podnesu ostavke. Mi smo otadzbinu doveli u jedan daleko pravedniji polozaj nego sto je bila pre 17. novembra. Sada hocemo da i Univerzitet dovedemo u bolji polozaj svesni da Zakon o univerzitetu ne mozemo da promenimo ali da mozemo da dokazemo da se i studenti i profesori nesto pitaju. Skidanje rektora i studenta prorektora je pitanje casti " , objasnjava Cedomir Antic, predsedavajuci GO Studentskog protesta.

Istrajavajuci u ovim zahtevima, 77 clanova Glavnog odbora i 13 clanova Izvrsnog odbora predalo je svoje indekse prof. Mariji Bogdanovic, dekanu Filozofskog fakulteta, i nece ih podici sve dok se na mestu rektora nalazi Velickovic. Pretnje da ce izgubiti godinu uzimaju ozbiljno onoliko koliko su ozbiljno shvatali i najave represije dok su bili na ulici. U nameri da istraju rukovodi ih svest da su osim njih svi na neki nacin gubitnici. " Zelimo da protest zavrsimo kao pobednici a vlast hoce da nam to uskrati i to je citav smisao ovog galimatijasa " , istice Dusan Vasiljevic. " Oni su se nadali da cemo posle priznavanja izbornih rezultata odustati. Mi ih podsecamo da su nama svi zahtevi podjednako vazni. Mi smo spremni da izgubimo godinu, a da li oni to sebi smeju da dozvole. Radi se o pedeset hiljada studenata, sto hiljada maturanata i trista hiljada njihovih roditelja. Ukoliko budemo pauzirali, imacemo celu godinu na raspolaganju da provedemo na ulici, a kada se konacno vratimo na Univerzitet, tamo ce biti sasvim druga vlast. Vlast jeste iracionalna, ali je protivnik koji sebi u ovom trenutku ne moze da dozvoli produbljivanje krize. Ukoliko budemo uporni, bice prinudjeni da prihvate nase zahteve. "

Od samog pocetka protesta studente podrzavaju profesori, asistenti i saradnici Beogradskog univerziteta. Njih 1 800 (vise od dve trecine) potpisalo je zahtev za smenu rektora i studenta prorektora. Vec mesec i po pobunjeni profesori ne kontaktiraju sa rektorom Velickovicem. U isto vreme odbijaju da svoj potpis stave na diplome, koje po tradiciji potpisuju rektor i dekan fakulteta, ukoliko na toj diplomi stoji potpis Velickovica. Dvadeset osam dekana (od trideset) i svih osam direktora instituta Beogradskog univerziteta stvorili su neku vrstu alternativnog naucno-nastavnog veca - Vece dekana i direktora instituta - i na taj nacin Velickovicu prakticno ostavili samo funkciju i sofera. Medjutim, uprkos simpatijama prema studentima, na oprez i " hladnu glavu " primorava ih postojeci a narocito najavljeni zakon o univerzitetu. " Univerzitet je drzavna institucija, a profesori su drzavni cinovnici i od toga niko ne bezi. Ali, univerzitet ne moze biti instrument vlade, sto u velikoj meri sada jeste. Mi se nadamo da dolazi vreme smenjivosti vlada, zato mora da se promeni Zakon o univerzitetu. Vec godinu i po provejavaju price o novom zakonu o univerzitetu, ali se ne zna ni ko pravi te izmene ni na sta ce se one odnositi. Nase kolege rade na predlogu izmena i dopuna Zakona o univerzitetu " , istice profesor Fedor Zdanski. " Sagledavajuci kuda ce kriza da nas odvede, grupa od devet dekana Beogradskog univerziteta davno je napisala pismo sa sugestijama predsedniku Republike, predsedniku vlade i predsedniku Skupstine. Svojevremeno smo zbog tih sugestija bili pozvani na razgovor u vladu Srbije gde nas je sacekao Dragan Tomic okruzen profesorima BU, clanovima Saveta, visokim funkcionerima SPS-a i JUL-a. Na tom sastanku 'nagradjeni' smo svim mogucim epitetima, a Tomic je zakljucio: 'Ovo (predlozi dekana) dobra je stvar davanja vece autonomije Univerzitetu jer je pokazala da je Zakon o univerzitetu veoma liberalan pa sada znamo u kom pravcu treba da ga menjamo'. "

Dekani isticu da je hitan povratak na nastavu neophodan i da ga ne bi trebalo odlagati zbog rektora koji to vise nije a narocito jer promene koje su neophodne da bi se Univerzitetu vratila autonomija prevazilaze smenu rektora i studenta prorektora i ne mogu se ocekivati pre promena nekih drugih zakona u drzavi. " Studenti su nesumnjivo pobedili, i to prvi put otkad traju protesti. Rektor je po vaznosti, kako mi inzenjeri kazemo, deset na minus pet u odnosu na jedan. Sudeci po svemu, Velickovic ce otici, ali ce na njegovo mesto doci drugi koga ce opet preko svojih clanova u Savetu i lojalnih dekana postaviti vlada (Po zakonu donetom posle demonstracija '92, rektora bira savet univerziteta, ciju jednu polovinu cine predstavnici vlade a drugu ljudi sa univerziteta. Kada je Velickovic biran, njega je predlozio jedan fakultet, za razliku od Vracara koga je predlozilo dvadeset fakulteta. Ipak, Savet je izabrao Velickovica.) Rektor i student prorektor su samo dve funkcije na kojima insistiraju ljudi koji hoce da sprece demokratizaciju Univerziteta i oni nisu vredni ni pola izgubljenog casa svakog naseg studenta, a kamoli cele godine. Zato mislim da studenti ne bi trebalo da svoju pobedu, a pobeda je ostvarena priznavanjem rezultata izbora, pretvore u poraz. Do sada su sve dobili a nista nisu izgubili, ali se bojim da ce daljim istrajavanjem malo dobiti a svaki od njih mnogo izgubiti " , smatra profesor Branislav Coric, dekan Gradjevinskog fakulteta.

Proslog petka na Tehnolosko-metalurskom fakultetu vodjeni su pregovori dekana i studenata sa ministrom prosvete Jovom Todorovicem. Trazio se nacin za demisioniranje rektora ali da nikako ne izgleda kao da je on otisao prvi. Zbog toga je predlozeno da ministar pribavi rektorovu ostavku i da je cuva u dzepu a da studenti potpisu izjavu da ce se vratiti na nastavu, da ce se ograditi od trazenja rektora u Zooloskom vrtu, a dekani izjavu o raspustanju alternativnog veca dekana i direktora instituta. Umesto ostavke, ispostavilo se da je ministar namerio da ponudi rektorovu izjavu objavljenu u " Politici " pre mesec dana. Vec tu je dogovor pao u vodu iako clanovi Inicijativnog odbora nisu imali nameru da se ogradjuju od svojih kolega niti da rektoru bilo sta obecavaju. Ipak, izasli su mu u susret simbolicno sedajuci 24. februara, kako je bilo dogovoreno, u klupe na Platou ispred Rektorata. Tamo su i odslusali nekoliko predavanja o demokratiji. Rektorova ostavka je izostala.

Ove nedelje dekani su studentima predlozili drugo resenje. " Posto nas je ministar Todorovic obavestio da je rektor teze bolestan i da ce biti dugo odsutan, odlucili smo da predlozimo prorektoru Draganu Kuburovicu da sazove sednicu Naucno-nastavnog veca, ali ne alternativnu vec zvanicnu, u zgradi Rektorata. Automatski alternativno naucno-nastavno vece se raspusta, mi dobijamo priliku da ozvanicimo nase stavove i pokrenemo postupak kandidovanja novog rektora (izbor u oktobru), a da donesemo zakljucak po kome ce do tada na celu Nastavno-naucnog veca biti prorektor Kuburovic. Tako, prakticno, Dragutinu Velickovicu ostavljamo mogucnost da bude dekan jedino samom sebi " , objasnio je profesor Zdanski.

Ovakav predlog nije bio prihvatljiv za clanove Glavnog i Inicijativnog odbora Studentskog protesta koji su sa zaljenjem konstatovali da su moguce konfrontacije na liniji dekani - studenti. " Dekani, bez obzira na naklonost prema studentima, moraju da razmisljaju i o drugim stvarima, recimo o zaposlenima na fakultetu. Beogradski univerzitet zavisi od drzave i vlade pa je razumljivo sto su profesori skloni kompromisu jer u ovom trenutku mozda nemaju na umu sve mogucnosti pritiska koji ce se na njih vrsiti ako se protest zavrsi na ovaj nacin. Bilo kakva entropija ovakvog vida pobune pre ili kasnije uhvatice u paukovu mrezu prvo profesore a onda i studente " , smatra Vladimir Dobrosavljevic, clan Inicijativnog odbora Protesta. " Osim toga, kako ce funkcionisati Naucno-nastavno vece ako se zna koliko su velika ovlascenja vlade Srbije ne samo na nivou univerziteta u celini vec i na nivou svakog fakulteta. U slucaju da vlast bude i dalje igrala na Velickovica, oduzimajuci nam vreme, dovoljno je da samo jedan dekan nekog velikog fakulteta otvori ispitni rok za polaganje i na taj nacin povuce ostale da ozbiljno ugroze sudbinu protesta. Mi se ipak nadamo da do toga nece doci. "

" Ponekad treba verovati da se moze glavom kroz zid " , napominje jedan od studentskih lidera Cedomir Jovanovic. Da bi ostvarili svoju viziju o kraju protesta kao velikoj zurci koja ce uslediti posto Ceda sa dzipa objavi da su ispunjeni svi zahtevi, studenti ce, mozda, morati i glavom kroz zid, i to verovatno bez blagoslova dobrog dela dekana. Ukoliko prihvate kompromis, sacuvace godinu ali nece izbeci gorcinu poraza sa kojom zive generacije buntovnika iz '91 i '92. To je znao Djerdj Konrad koji je, gledajuci ih, primetio: " Kako ce tuzna biti ova lepa lica kada pobede. "

# Ljubica Gojgic