LESKOVAC

CRVENI PUC

Smenjeni socijalisti misle da je ceo problem u tome sto JUL u " srpskom Mancesteru " nije osvojio vlast - ni na izborima ni posle njih

Dvojica poznanika, na glavnoj ulici " srpskog Mancestera " , pozdravljaju se neobicnim, ali za Leskovac, ovih dana, sasvim razumljivim pozdravom:

- Pozdravio te Sain!

- A tebe Mira!

Aluzija je jasna: odnosi se na aktuelna previranja medju socijalistima, odnosno izmedju socijalista i julovaca u ovom gradu.

Duhovit narod, od sve muke, zbija sale, a politicki protivnici gledaju ko ce kome " muckalicu " bolje da zaprzi. Zasad, kako izgleda, najvise je " zabibereno " iz Beograda - crvenim pucem u Leskovcu. Zato jedan od sluzbenika u zgradu Skupstine opstine Leskovac, pod miskom, unosi hrpu partijskih knjizica Socijalisticke partije Srbije. Deluje nekako zbunjeno i zabrinuto, a opet mu iz lica izbija neki vedar smesak. Nece li ne sme nista da govori za novine, samo je zadovoljnim klimanjem glave potvrdio da su to knjizice razocaranih socijalista.

U Leskovcu, jednom od " glavnih uporista socijalista " , mnogi su se grdno razocarali u svoju beogradsku centralu, u odluku Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije, od 17. februara 1997. godine, da se raspusti Opstinski odbor SPS i da se iz Socijalisticke partije iskljuci Gojko Velickovic, gradonacelnik Leskovca i poslanik u Narodnoj skupstini Republike Srbije. Dodatno razocaranje izazvao je nacin na koji je, medju leskovackim socijalistima, pokusano da se nametne prihvatanje odluke Glavnog odbora SPS.

Sama ova odluka GO SPS izazvala je veliko iznenadjenje, jer je SPS u Leskovcu osvojio ubedljivu vecinu: od 69 odbornika u opstinskoj skupstini ima 48, JUL 13, " Zajedno " sedam i radikali jednog odbornika. Osim toga, gradonacelnik Gojko Velickovic uziva veliki ugled u ovom delu Srbije.

Ispostavilo se da je najveci problem bas u tome - sto JUL nije osvojio vlast, ni na izborima, a ni posle izbora.

Za odluku Glavnog odbora SPS leskovacki socijalisti, kazu, saznali su preko televizije. Istog dana kada su tu vest culi, 37 odbornika SPS u leskovackoj skupstini potpisalo je izjavu da se protivi odluci Glavnog odbora. A onda je njih 30 oformilo poseban odbornicki klub u opstinskoj skupstini, pod nazivom Grupa gradjana. Ovaj klub bio bi i brojniji, kako mnogi svedoce, da nije bilo stravicnih pretnji (fizickim likvidacijama odbornicima i clanovima njihovih porodica, izbacivanjem s posla...).

- Sokirala nas je odluka Glavnog odbora - kaze Bozidar Radonjic, sef novoosnovanog odbornickog kluba Grupa gradjana. - Ta odluka je nerazumna, jer je SPS u Leskovcu dobio dve trecine odbornickih mandata, a za to je najzasluzniji ovaj Opstinski odbor. Nikako nam nije jasno zasto je to uradjeno i ne znamo da li je to necija zelja da se SPS potpuno rasturi. Mi ne prihvatamo takav nacin rada Glavnog odbora, da nam se odluke samo saopstavaju, u vidu direktiva, da budemo slepi poslusnici centara moci i da cutimo.

Radonjic dalje kaze:

- Ne zelimo vise da nam mocnici iz Beograda kreiraju kadrovsku politiku u Leskovcu. Za poslednjih 12 godina, ovo je treci put da nam Beograd smenjuje predsednika opstine Leskovac. To sto se radi nije u interesu Leskovca, zato smo mi sada opredeljeni da stitimo interese nasih gradjana i naseg grada. Na stranu sto smo revoltirani sadasnjim potezima, mi smo krajnje nezadovoljni odnosom drzave prema Leskovcu, u poslednjih cetiri ili sest godina...

Na pitanje kakve su do sada imali odnose sa JUL-om, Radonjic kaze:

- Tu, uglavnom, i lezi osnovni problem. Nudili smo im mesto potpredsednika Opstine, a oni to nisu hteli da prihvate. Ne znamo sta su hteli, ali hteli su, sigurno, to sto danas pokusavaju - da preko nasih ledja dodju na vlast. To je ta gorka i teska istina. Ali, njih narod nece... A ako bi se desilo da zavlada ova grupa postavljena od Beograda (okupljena oko privremenog izvrsnog organa SPS u Leskovcu), sigurno je da ce prevladati interesi JUL-a. Ima dosta nagovestaja da ce se sve prevesti u julske vode.

Glavna " kopca " za to navracanje vode na vodenicu JUL-a, kako se procenjuje, trebalo bi da bude Zivojin Stefanovic (zvani Zika Zmigavac), nacelnik Jablanickog okruga i clan Glavnog odbora SPS-a, koji pretenduje na mesto svog visegodisnjeg politickog suparnika Gojka Velickovica, gradonacelnika Leskovca. Za Stefanovica se, inace, tvrdi, iako je u vrhu Socijalisticke partije, da je jednom nogom u SPS- u a drugom u JUL-u a da se na ovu drugu nogu vise oslanja. Takve ocene izvlace se iz cinjenice da se on nije mogao pribliziti harizmaticnom Velickovicu sve dok, krajem 1995. godine, u Leskovcu nije osnovan odbor JUL-a.

Dragan Mitic, odbornik i clan Izvrsnog odbora (raspustenog) Opstinskog odbora SPS u Leskovcu, covek koji ima clansku kartu Socijalisticke partije Srbije sa rednim brojem 39 (ne u Leskovcu, nego u celoj Srbiji), bio je svedok svih " strujanja " u svojoj dosadasnjoj partiji:

- Povredjen sam odlukom Glavnog odbora da se rasturi Opstinski odbor koji je sve radio u interesu Leskovca - kaze Mitic. - U stvari, ovako nesto se moglo i ocekivati. Jos od pocetka partijskih izbora, u februaru prosle godine, kada je dosao Dacic, pokusavano je da se " odozgo " nametne predsednik. Ali, mi smo izabrali svoj Opstinski odbor. Medjutim, posle mesec dana, namece nam se privremeno rukovodstvo. Nakon toga, tajnim glasanjem, jednoglasno, predlazemo nase kandidate za Okruzni i Glavni odbor SPS. Opet se nasa lista, gore u Beogradu, skida i kabinetski se postavljaju drugi ljudi. U Glavni odbor postavlja se Zivojin Stefanovic. I preko toga smo presli, radi mira u kuci.

Osecalo se da nesto " skripi " u odnosima Opstinskog i Glavnog odbora SPS, pa su zato leskovacki socijalisti resili da sve isteraju na cistac.

- Pisali smo predsedniku Milosevicu i zamolili ga da dodje u Leskovac - nastavlja Mitic. - Rekli smo mu, ako on ne dodje, da cemo mi doci u Beograd. Posto nikakvog odgovora nije bilo, mi smo se najavili i 9. decembra otisli u Beograd. Nas 90 (50 clanova Opstinskog odbora, plus grupa odbornika iz starog i novog saziva Skupstine opstine - bili su to najuticajniji ljudi Leskovca) otisli smo da saznamo istinu o tome sta se zamera Gojku Velickovicu i Opstinskom odboru.

Cim smo izasli iz autobusa, pretresli su nas i brzo uveli u zgradu (na osmi sprat bivseg CeKa), valjda da se ne bismo pridruzili tadasnjim demonstrantima. Vreme je prolazilo a niko se nije pojavljivao da sa nama razgovara, samo je na svaka dva sata sekretarica dolazila da nas obavesti da ce doci Nikola Sainovic, (zvanicno predsednik SPS-a). Ni Gorica Gajevic (generalni sekretar SPS-a) nije nasla za shodno da dodje. A mislim da bi bila cast i samom predsedniku Milosevicu da dodje i vidi clanove Partije koji ga drze na vlasti. Tek posle osam sati cekanja, pojavio se Sainovic. Rekao nam je: " Drugovi, vi ste najuspesniji odbor... Vi zasluzujete da izaberete predsednika Opstine, formirate vladu. Idite dole, radite, birajte... " Gromoglasno smo ga pozdravili i vratili se u Leskovac.

Buduci da nije bilo nikakvih smetnji, konstitutivna sednica Skupstine opstine zakazana je za 13. decembar. Ali, ne lezi vraze, 12. decembra, popodne, stize telegram od Sainovica koji trazi da se odlozi sednica. Gojko Velickovic prvi pristaje da se sednica odlozi za 20. decembar. Obavestava se Sainovic i ceka da dodje. Nema ga, ne dolazi, iako je obecao. Dosao je i 20. decembar. U 10 sati, poceo je sastanak odbornicke grupe SPS-a. Rec uzima predsednik Opstinskog odbora SPS Dusan Jovanovic i kaze da ga je iz Beograda upravo zvao Uros Suvakovic i trazio da se konstitutivna sednica Skupstine opstine ponovo odlozi.

- To je izazvalo revolt odbornika jer je sednica trebalo da pocne za nepun sat - kaze Mitic. - Svi odbornici, izuzev julovaca koji nisu ni dosli, usli su u salu. Jednoglasno je prihvaceno da se ide na konstituisanje Skupstine opstine. E, to je ta moguca " neposlusnost predsednika " Gojka Velickovica koja mu se prigovara. Ali, to nije bila njegova odluka nego svih nas odbornika. U stvari, glavni problem Gojka Velickovica je sto je isuvise radio za ovu partiju. U vreme predizborne kampanje, on je znao za jedno vece da odrzi i po pet promocija. Ubedjen sam da 80 odsto zasluga za uspeh SPS u Leskovcu pripada upravo njemu!

Od tog 20. decembra, odrzane su tri sednice SO, a ni na jednoj nisu ucestvovali odbornici JUL-a. Zasto?

- Mira Markovic poslala im je telegram i naredila da ne smeju prisustvovati sednici Skupstine opstine - kaze Mitic. - Imao sam u rukama taj telegram. U toku samih izbora, a i posle, sa njima smo imali najvise problema. Svacim su se sluzili. Sve su to mocnici, direktori, imaju para (mi smo dobili samo po dve olovke). Recimo, predsednik JUL-a je direktor Elektrodistribucije. Kod njih su, preko noci, otisli oni koje mi nismo hteli da kandidujemo na listi SPS-a. Sa drugim partijama ( " Zajedno " i radikali) nismo imali nikakvih problema.

Posle svega toga, a narocito posle dolaska Nikole Sainovica u Leskovac na " lomljenje " odbornika da prihvate odluku Glavnog odbora, razocaranje Dragana Mitica (39. clana SPS u Srbiji) nema granica.

- Duboko sam uvredjen. Strasno mnogo sam platio ovaj socijalizam zbog takvih ljudi kao sto je doktor Tomislav Cvetanovic, koga su postavili na celo socijalista u Leskovcu. Prosle godine, 8. marta, meni je ubijena zena, bila je trudna. Jednu obicnu kiretazu nisu mogli da obave, ubili su mi zenu. Ti socijalisti, ti doktori koji se bave politikom, ti sto su nacelnici... Sainovicu sam u brk rekao: " Kakvi su to doktori koji sede uz tebe, kakva je to pravna drzava kad za godinu dana ne mogu da nadju za shodno da obrazloze uzrok smrti moje zene, a ja radim i dalje da ti afirmisem SPS pred izbore, uclanjujem hiljadu mladih socijalista... Moj sin je pilot, bio je najbolji u 15 klasa, sa prosecnom ocenom 10,00, a sedi kod kuce. Je l' to ta pravna drzava?! " Ni sve to nije mi smetalo, ali kad sam sve ovo video, sve sakupio, nisam se nijednog trenutka dvoumio: izvadio sam knjizicu i dao mu je. Rekao sam: " Ja vise ne zelim ni u jednu partiju. " Posteno da ti kazem, grozi mi se ovaj sistem, ova partija koju oni vode!

Potpredsednik SPS-a mr Nikola Sainovic dosao je u Leskovac odmah po donosenju odluke Glavnog odbora, 18. februara, da se ona usvoji. Sastanak je zvanicno trajao od 11 do 21 sat, dakle 10 sati, ne racunajuci vreme provedeno u neformalnim razgovorima. Njegov cilj bio je da se izdejstvuje prihvatanje odluke Glavnog odbora. Na kraju je i izdato takvo saopstenje. Da li je bilo bas tako?

- Odgovorno tvrdim da odluka Glavnog odbora nije prihvacena - kaze odbornik Jovan Mitic. - Sastanku je prisustvovalo nas 45 odbornika i grupa clanova privremenog Opstinskog odbora. Grupa odbornika, nas 15, demonstrativno smo napustili sastanak, dakle, ostalo je njih 30, od kojih je osam bilo " protiv " . Prema tome, laz je da je usvojena odluka Glavnog odbora. Sainovic je hteo da iscrpljivanjem izdejstvuje nas pristanak... Rekao sam mu da nikada vise necu glasati ni za jednog kandidata SPS-a.

Mitic smatra da se glavni konci vuku nekim " podzemnim kanalima " , pa kaze:

- Mislim da predsednik Milosevic dobija informacije samo s jedne strane, a mi s ove druge strane ne mozemo da dodjemo do njega. Tako se rastura Partija! Nasa saopstenja nece da objavljuju ni lokalni mediji. Ljudi, gradjani Leskovca, opet su na nasoj strani. Kazu nam: " Ne dajte se, izdrzite... Mozda i necete izdrzati, ali ce ostati zapisano da ste se prvi oduprli direktivama iz Beograda! "

Gradonacelnik Gojko Velickovic primio nas je ljubazno, ali nije zeleo nista da govori za novine. Kaze: " Razgovarajte sa odbornicima, sve sto vam oni kazu, tako je. "

Bozidar Vuckovic, clan privremenog rukovodstva Opstinskog odbora, zaduzen, izmedju ostalog, za informisanje, kaze: " Opstinski odbor, kao sto je sadrzano u odluci Glavnog odbora, raspusten je zbog narusavanja programskih i statutarnih principa i nanosenja stete SPS. "

Vuckovic objasnjava:

- Opstinski odbor imao je odredjene propuste koji su se ogledali u nefunkcionisanju i neostvarivanju funkcije koju je on imao u organizaciji SPS-a u Leskovcu. Doslo je do odredjene blokade u njegovom radu... Ne, ne, ne radi se ovde o nedisciplini prema Glavnom odboru, nego o pokusaju da se Opstinski odbor privatizuje i svede na interese pojedinaca ili grupe okupljene oko pojedinca. On je bio kompletno podredjen interesima jednog coveka, a on se zove Gojko Velickovic... Posle svega, mi cemo iz ovoga izaci samo ojacani.

Strasti su uzburkane, sve reci se posebno mere. Najdan Mitic, vozac u Opstinskom odboru SPS-a, zbog reci, dobio je otkaz.

- Kad su dosli ovi novi, rekao sam javno da mi se ne svidja sadasnji predsednik privremenog rukovodstva SPS-a. Culi su za to, pa je drug sekretar poslao miliciju da mi uzmu kljuceve od auta. Ja u zivotu nikada nisam bio livra, prevrtljiv covek, pa necu ni sada. U dusi sam bio socijalista, prijatelji su me zvali " komunjara " , ali vise necu da budem sa takvim ljudima. Pomogao sam da SPS dobije tri odbornika (lepio sam plakate, ukazivao da su to ljudi od poverenja...). Kad je dolazio Sainovic, rekao sam mu: " I to jedno oko koje imate, ovde bez njega ostajete, zato sto raspustate Opstinski odbor... "

Opisujuci stanje u svom gradu, Leskovcani pominju jednu zenu koja je dosla na sastanak sa Sainovicem i dala mu dve ruze. Rekla mu je da jednu ruzu vraca, onu koju je dobila kada je primljena u SPS, a drugu poklanja njemu (Sainovicu) i u Leskovcu je obicaj da se paran broj ruza (i uopste cveca) nosi samo kada se izjavljuje saucesce - zaljenje.

RASTKO LjUBISIC, BIVSI JULOVAC

NISTA IM NE VERUJEM

Veoma mali broj ljudi zna telefone JUL-a u Beogradu. Postoje spiskovi ko moze da udje u Direkciju, a ko ne moze

Rastko Ljubisic (34) iz Nisa, levicar po politickom opredeljenju, petnaest meseci bio je clan JUL-a. Biti levicar za njega znaci " zadovoljenje pravde, jednakost i normalan zivot kojim smo nekada ziveli. JUL me je privukao jer je to trebalo da bude partija gde ce mladi ljudi vuci konce, a stariji samo davati savete. Jednostavno, verovao sam u ono sto je Mira Markovic propagirala. Nikada ranije nisam bio clan nijedne stranke " .

Ljubisic, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ucesnik u borbama u istocnoj Slavoniji 1991. godine, osnovao je prvi mesni odbor JUL-a u Nisu. Povod za razgovor sa njim su dva pisma koje je uputio direktorki JUL-a Miri Markovic. U njima ukazuje na nepravilnosti i malverzacije celnih ljudi JUL-a u Nisu, posebno Sladjane Stamenkovic, saveznog poslanika, i Radmila Bate Lekovica. Posto odgovor na pisma nije dobio, isclanio se iz partije februara ove godine.

Kakav je bio vas angazman u JUL-u?

- Bio sam clan Odbora za organizaciju i razvoj JUL-a, sirio sam mrezu u Nisu jer je Gradski odbor Nisa video da sam podoban i sposoban. Bio sam operativac i nista mi nije tesko padalo. Radovalo me je i to sto su u nase prostorije tada dolazili mladi ljudi, ne samo zbog ideje same levice nego i zbog koncerata fank, rep i tehno muzike. Na predlog Miladina Sevrlica, predsednika GO Nisa, postao sam clan GO krajem avgusta, postoje svedoci i zapisnici, ali kada sam napisao pisma saznao sam da nikada nisam ni bio clan GO.

Zar niste dobili nista napismeno?

- Svedoci postoje a zapisnici su verovatno sklonjeni nakon mog istupa i nezadovoljstva onim sto se desavalo u predizbornoj kampanji. U partiji postoji nepisano pravilo da nista ne mozes da kazes ukoliko to ne odobre Sladjana Stamenkovic i Radmilo Bata Lekovic, prvi ljudi JUL-a u Nisu.

Kada se Sladjana Stamenkovic pojavila u partiji?

- Juna 1996. i odmah je bila izabrana za predsednika okruznog odbora, mada se ne zna ko je doveo. Doveli su je zbog toga jer radi u niskom dopisnistvu RTS-a a nama je trebala medijska podrska u regionu.

Sta je dobila ona a sta vi kad ste usli u JUL?

- Ne znam za nju, ali ja sam za svoj tromesecni rad dobio 800 dinara. Mi smo skupljali 1000 potpisa jer smo mislili da ce se Miladin Sevrlic kandidovati za saveznog poslanika. Medjutim, Sladjana je te potpise odnela u Beograd i tako je samu sebe kandidovala. Svi smo bili zaprepasceni kada smo to culi.

Sta je iniciralo vase prvo pismo krajem decembra 1996. godine?

- Fijasko na izborima, jer nijednog odbornika nismo imali. Zahtevali smo sastanak GO da bismo rascistili izborni krah i finansijsko stanje, nije se znalo gde je otislo 700 000 dinara koje smo dobili za kampanju. Hteli smo da znamo koliko je novca potroseno za opremanje novih prostorija od 240 kvadrata koje su dobijene u predizbornoj kampanji od gradske Vlade. Padali smo na nos od posla i u jednom momentu se pojavio manjak kandidata jer nisu bile pokrivene sve izborne jedinice. Sladjana i Bata su dovodili ljude po principu da li hoces da budes kandidat, dodji ovamo, i dobijali su pristupnice na kojima su bili datumi kao da su se uclanili mesec dana ranije. Protivili smo se takvom nacinu rada, medjutim, Sladjana i Bata su govorili da je to sve u dogovoru sa Direkcijom.

Zasto niste pozvali Direkciju da proverite?

- Imao sam dosta posla a cekao sam i da prodje prvi krug izbora. Pocetkom oktobra u niskom pozoristu organizovan je koncert na kome su ucestvovali i ruski umetnici, doslo je dvadeset gledalaca, medjutim, u trecem Dnevniku je prikazano kao da ih je bilo sto, odmah mi je bilo jasno sta ce se dogoditi. Zatim, iz Socijaldemokratske partije niko nije stavljen na listu, a njihov prigovor je odbijen. Hteo sam to da kazem Nenadu Djordjevicu koji je ovde bio 26. oktobra na promociji, ali od Sladjane i Bate niko nije mogao da mu pridje. Mi smo ovde mogli da uradimo samoinicijativno samo one stvari koje mnogo ne talasaju. Kada sam poslao prvo pismo u kome sam napisao sta se dogadjalo Sladjana i Bata su takodje poslali pismo u kome su trazili da se razrese duznosti clanovi sekretarijata koji su ga potpisali i okvalifikovali su nas kao nepodobne. Po statutu, za isclanjenje treba odrzati sastanak sa tim ljudima, zapisnik poslati Direkciji, Direkcija donosi odluku, ti ljudi imaju pravo zalbe na odluku Direkcije. Sve je to preskoceno. Sve potpisnike pisma Bata Lekovic je pozvao na razgovor i rekao im da se pismeno odreknu da su pismo potpisali. Samo nas osam na to nije pristalo.

U pismu Miri Markovic naveli ste da " niko ne moze i ne sme da proveri ono sto radi Sladjana Stamenkovic... " Zasto niko nije otisao u Direkciju da proveri da li znaju sta se radi u Nisu?

- Veoma mali broj ljudi zna telefone i Beogradu. Postoje spiskovi ko moze da udje a ko ne u Direkciju, a i kada telefonirate, do predsednice nikada ne mozete da dodjete. Zbog toga je odlazak u Beograd rizican. Ja ne bi bio primljen jer sam anatemisan.

Da li mozete da pojasnite finansijske malverzacije koje ste pominjali?

- Racuni koji su pristizali za stampariju, rentakar i drugo nisu placani, a novcem su iskljucivo raspolagali Sladjana i Bata. Nadzorna komisija za kontrolu novca nijednom se nije sastala. Finansijsko poslovanje su vodili finansijski policajci koji na to nemaju zakonsko pravo, ne smeju da vode papire strankama vec samo da ih kontrolisu.

Mozda je novac otisao u privatne ruke?

- Ne mogu to da potvrdim, ali posle izbora Bata je odmah otvorio restoran u klubu Vojske Jugoslavije u Nisu.

Zasto niko iz Direkcije nije reagovao?

- Cutanje je znak odobravanja. Mozda pojedinci iz Direkcije imaju dil sa ovima ovde.

U pismu pominjete da je JUL ucestvovao u organizaciji mitinga " Za Srbiju " , javnosti je saopsteno da nema organizatora mitinga.

- Sladjana je Draganu Ilicu, koordinatoru JUL-a za Nisavski okrug, rekla da ce tri autobusa prevoziti ljude. Medjutim, pred polazak za Beograd doslo je samo troje ljudi, tako da ni oni nisu otisli. Najveca ironija je sto Sladjana i Bata, glavni organizatori, nisu ni otisli na miting.

Kako je izgledalo vase isclanjenje iz partije?

- Za to sam saznao iz Sladjaninog demantija, objavljenog u " Narodnim novinama " , na moje drugo pismo. Kada sam otisao da vratim partijsku knjizicu 6. februara ove godine, saznao sam da sam isclanjen iz partije 15. januara.

Nakon svega sto se dogodilo, sta mislite o partijskom vrhu ?

- Njima vise nista ne verujem.

# VIOLETA MARCETIC

# JOVAN JANjIC