SRPSKO-SRPSKI (NE)SPORAZUMI

SPECIJALNE VEZE PREKO VEZE

Biljana Plavsic nije u dobrim odnosima ni sa Milosevicem ni sa Krajisnikom, pa je Sporazum o specijalnim vezama izmedju SRJ i RS potpisan bez njenog prisustva, sto je ojacalo vezu njegovih glavnih i istinskih autora

Nesto krupno desilo se u glavama Srba. Bar tako izgleda po anketama RTS. Posle prekida veza na liniji Beograd-Pale (4. avgusta 1994), po anketama RTS i drugih drzavnih medija u Srbiji, svi su okretali glavu od Drine, a danas, posle potpisivanja Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izmedju SR Jugoslavije i Republike Srpske, Drine kao da nema. " Mi smo jedan narod " , vele iskreno anketirani gradjani. I jesmo, bili smo i ranije, samo sto nije bilo pomenutog sporazuma!

Poslednjeg dana februara (ove proste 1997), na Andricevom vencu u Beogradu, u Predsednistvu Srbije, u svecanim odelima, izmesali su se celni ljudi s obe strane Drine. Pali su i poljupci. Potpisan je " istorijski sporazum " !

Sve je bilo neocekivano. Tog 28. februara, u Republiku Srpsku stigla je obicna agencijska vest: " Drzavna delegacija Republike Srpske, koju predvodi predsednik u Predsednistvu BiH Momcilo Krajisnik, danas od 13.20 casova u Beogradu razgovara sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem... " Ocekivalo se da ce to, po obicaju, biti neki mucan sastanak, mozda, recimo, u vezi s Brckom... Ali, ne: vest je superekskluzivna. A i televizijska slika.

Na okupu su, u slavodobitnom raspolozenju, dve politicke postave u najjacem sastavu (doduse, jedna malo okrnjena). S desne strane Drine, prisutni su predsednik SRJ Zoran Lilic, predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milosevic i Momir Bulatovic, predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic, predsednici vlada SRJ i Srbije (ali, ne i Crne Gore) Radoje Kontic i Mirko Marjanovic kao i generalni sekretar SPS Gorica Gajevic, a s leve strane Drine mr Momcilo Krajisnik, predsednik Skupstine RS dr Dragan Kalinic, predsednik Vlade RS Gojko Klickovic, kopredsedavajuci Saveta ministara BiH Boro Bosic, clan Saveta ministara BiH Dragan Bozanic, zamenik ministra inostranih poslova RS dr Radomir Lukic i direktor Biroa RS u Beogradu Danilo Dursun.

Odmah je primeceno da s ove druge strane nema dr Biljane Plavsic, predsednika Republike Srpske, i dr Alekse Buhe, ministra inostranih poslova RS i predsednika vladajuce stranke u RS, Srpske demokratske stranke. U javnosti su pocela nagadjanja oko njihovog odsustva. Za Aleksu Buhu utvrdjeno je da nije mogao prisustvovati zbog puta u Moskvu. Ali, za Biljanu Plavsic nisu se odmah mogli dokuciti svi razlozi. Za pola istine se znalo - da nije u dobrim odnosima sa Slobodanom Milosevicem, pogotovo posle nekoliko njenih izjava u kojima je podrzala demonstracije u Beogradu.

Ako je jedna polovina te istine Milosevic, onda je ona druga polovina - Krajisnik. Kao sto nije na istoj talasnoj duzini sa jednim, tako nije ni sa drugim. S tim sto ovog drugog, reklo bi se, dozivljava kao vecu smetnju jer je sa njim na istom terenu, pa se cesce " sudaraju " , a sudaraju se, uglavnom, oko nadleznosti, ko je u cemu prvi - glavni.

Pocelo je oko predstavljanja i prikazivanja na televiziji. Plavsickoj je zasmetalo sto se prvo prikazuju Krajisnikove aktivnosti a tek onda njene i sto ga novinari predstavljaju " predsednik u Predsednistvu BiH " . S paljanske televizije svedoce da ih je Biljana Plavsic pozvala protestujuci zbog toga. Pitala je, kazu: " Koliko to ima predsednika? " , ocito aludirajuci na Krajisnikovu funkciju.

Kasnije je odustala od ove druge primedbe, jer je utvrdjeno da takvo zvanje po Dejtonskom sporazumu imaju sva tri clana Predsednistva BiH (i Izetbegovic, i Krajisnik i Zubak, s tim sto je Alija " predsedavajuci u Predsednistvu " ). Ali, nije odustala i od prve primedbe, niti je sta promenjeno. Televizijski urednici odgovorili su joj da je Krajisnikova funkcija jaca od njene i da tako mora biti (u podtekstu je ostalo da je Krajisnik i predsednik Upravnog odbora Srpske radio-televizije).

Biljana Plavsic pocela je da oseca teskobu na Palama, pa je za svoje sediste izabrala Banjaluku, gde, inace, zivi. Ovaj njen potez svideo se Krajisnicima, koji od pocetka rata nastoje da Banjaluku proglase za glavni grad Republike Srpske. Kao takvi, Krajisnici su se svideli i Biljani, pa su se oko tog zahteva nasli na istoj talasnoj duzini. Zbog toga se na poslednjem skupstinskom zasedanju, 7. februara na Jahorini, na dnevnom redu ponovo naslo pitanje glavnog grada RS. Poslanici vladajuce stranke (SDS) uzdrzali su se od glasanja, pa je propao pokusaj da se vladina administracija s Pala preseli u Banjaluku.

Biljani Plavsic je zamereno zasto predsednikuje samo u Banjaluci, kad je zvanicno sediste predsednika Republike Srpske na Palama. To nije promenilo njen stav, pa je nastavila sa obavljanjem svojih duznosti u Banjaluci.

I na ovoj distanci Biljana Plavsic pocela je da oseca teskobu od Pala, olicenih u liku Mome Krajisnika, pa se odlucila na ukrstanje koplja. Krenulo je naizgled bezazleno - (Biljaninim) pokretanjem istrage protiv drzavnih preduzeca " Selekt-Imeks " i " Centreks " , monopolistickih preduzeca pod zastitom MUP-a, preko kojih su za vreme rata i posle rata isle glavne (izvozno-uvozne) trgovinske transakcije, od cega su mnogi imali velike dobiti. Odmotavanje ovog klupka, kako je bilo zamisljeno i kako se tipovalo, trebalo je da se zavrsi na Krajisniku, odnosno na ljudima pod njegovom zastitom. Materijali o ovom " slucaju " iz Biljaninog kabineta prosledjeni su vladi, a vlada je to uzela " u razmatranje " .

Iz Plavsickinog okruzenja smatraju da je MUP pod kontrolom Krajisnika, pa zato predsednik RS odavno pokusava da izdejstvuje smenu ministra unutrasnjih poslova Dragana Kijca. Ona je to, kako saznajemo, nameravala da ucini " u paketu " sa smenom Mladicevog Glavnog staba VRS, ali je tada od toga odustala posto je procenjeno da bi (smenama i u vojsci i u policiji) front bio isuvise sirok. U to vreme i sam Kijac dva puta je posezao za ostavkom - zbog izuzetno napetih sukoba izmedju " vojnika " i " civila " - ali je od toga odvracen da se ne bi jos vise ustalasala ionako burna atmosfera.

U medjuvremenu, izmedju Plavsicke i Krajisnika, kako kaze jedan visoki funkcioner RS, " doslo je do izmirenja, ali se bojimo da se ponovo ne zakace posle ovog " , misleci na potpisivanje Sporazuma u Beogradu.

Isti ovaj izvor kaze da je Biljana Plavsic bila pozvana s Pala da ucestvuje u potpisivanju Sporazuma o specijalnim vezama sa SRJ, ali je odbila jer je, kako je rekla, morala da " daje parastos majci " . Iako ljudski razumljivo, to je izazvalo malu sumnju, jer Sporazum je potpisivan u petak, a kod Srba parastos se obicno daje u subotu. Tako je umesto nje Sporazum potpisao Momcilo Krajisnik, a pitanje je da je i bila prisutna da li bi ga ona potpisala, s obzirom na njene odnose sa zvanicnim Beogradom.

Time je ucinjena i glavna " falinka " ovog sporazuma, jer da ga je potpisala Biljana Plavsic, kao predsednik RS, onda bi to i u formalnom smislu bio sporazum izmedju SRJ i RS, a ovako, posle potpisa Momcila Krajisnika, kao predsednika u Predsednistvu BiH, moze se tumaciti kao sporazum izmedju SRJ i BiH. Zato je on u Republici Srpskoj i primljen s izvesnom skepsom. Osim toga, sumnju podstice i cinjenica da bi ovaj sporazum, s leve strane Drine, trebalo da ratifikuje Parlamentarna skupstina BiH.

Te " formalnosti " uticale su i da se Sporazum ne proslavi onako kako je " dirigovano " sa ekrana RTS. Inace, Srbi u RS jednom su se opekli na slavlju - posle Dejtona. Potpisivanje Dejtonskog sporazuma, u tadasnjoj euforiji, proslavljeno je, izmedju ostalog, i u Brckom, a onda se ispostavilo da je ovaj grad medju najvecim dejtonskim zrtvama!

Valjda zato sto je sve doslo nekako neocekivano, javnost u RS bila je zatecena ovim sporazumom. U prvi mah, oglasili su se samo neki visoki funkcioneri koji su bili na potpisivanju u Beogradu. Predsednik Skupstine RS Dragan Kalinic kaze da je " potpisani sporazum izraz strateskog interesa srpskog naroda s obe strane Drine " i da on " nije uperen protiv nekog treceg, a pogotovu nije mu cilj da na bilo kakav nacin dezavuise postojanje BiH, onako kako je ona definisana Dejtonskim sporazumom " . Kalinic podseca da je, " pored ostalog, kao inspiracija za ovaj sporazum posluzio Vasingtonski sporazum o uspostavljanju, takodje, specijalnih veza izmedju Hrvatske i Federacije BiH i u mnogo cemu oni su slicni " .

Opozicione partije u RS, izuzev SPS, nisu pokazale neko posebno odusevljenje ovim sporazumom jer su u njemu, umesto nekih cvrstih i sadrzajnih odredaba, videle politicki marketing, pre svega, rukovodstva iz Beograda. Najradikalniji su, po obicaju, bili radikali. Predsednik SRS dr Nikola Poplasen kaze: " Sporazum ima politicke, a ne nacionalne motive. On se sastoji u potrebi Milosevica da novom patriotskom deklaracijom sacuva vlast u Srbiji. "

Posle ovakvih komentara iz opozicije, oglasio se i mr Momcilo Krajisnik isticuci da je ovaj sporazum " dobra osnova za potpuno povezivanje srpskog naroda s obe strane Drine " . Istovremeno, Krajisnik se usprotivio izjavama opozicionih lidera iz Srbije i RS, koji u ovome vide neke politicke motive.

Biljana Plavsic izbegavala je da komentarise ovaj " istorijski dokument " , cak je naprasno otkazana i konferencija za novinare na kojoj je, kako se ocekivalo, trebalo da govori o tome. Niko ne veruje da Plavsiceva nije za saradnju sa maticom, samo je pitanje za kakvu? U nedostatku njenih aktuelnih izjava o svemu ovome, svako na svoj nacin tumaci onih nekoliko redova u njenom inaugurativnom ekspozeu, 19. oktobra prosle godine, u Banjaluci:

" Sto se tice odnosa sa nasom maticom, Dejton nam je jedino ostavio mogucnost uspostavljanja 'specijalnih veza'. Veze ce biti onoliko jake koliko ih mi sami potenciramo, i koliko su vlasti u Beogradu spremne da ih razvijaju. Mogu da kazem jos samo ovo. Sigurna sam da bi svaka istinska srpska vlast u Beogradu maksimalno radila na uspostavljanju sto cvrscih veza sa Republikom Srpskom, kako to cini i Zagreb u odnosu na hrvatski narod u BiH. "

Ovakvim vezama, kao sto se i ocekivalo, protive se muslimanske vlasti u Sarajevu. Predsedavajuci Predsednistva BiH Alija Izetbegovic i kopredsednik Saveta ministara BiH Haris Silajdzic izdali su zajednicko saopstenje kojim osporavaju " beogradski sporazum " , jer " RS nema svojstvo medjunarodnog pravnog subjekta " . U svemu tome, oni vide neku drugu pozadinu, pa kazu: " Sporazum pokazuje da se rezim u Beogradu nije odrekao pretenzija prema BiH, iako se kao ugovorna strana obavezuje na to Dejtonskim sporazumom. "

Njima u prilog, svoj glas dao je i visoki predstavnik za BiH Karl Bilt, koji je potpisivanje ovog sporazuma okvalifikovao kao " incident " . A kao argument za takvu ocenu, iz njegovog kabineta saopsteno je da Sporazum " ne priznaje muslimansko- hrvatski entitet " !

Zbog svega toga, malo je verovatno da ce ovaj sporazum ratifikovati Parlamentarna skupstina BiH. Ali, Momcilo Krajisnik kaze da to " nije obavezno " i da ce Sporazum ratifikovati jugoslovenska i Narodna skupstina RS, isticuci jos jednom da to nije u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom.

Istinski autori ovog sporazuma, kako saznajemo iz pouzdanih izvora, jesu Slobodan Milosevic i Momcilo Krajisnik, koji su o ovom dokumentu u poslednje vreme vodili ceste razgovore, s tim sto su pravnici, s obe strane, poslednja tri dana pred potpisivanje intenzivno radili na usaglasavanju njegovog teksta. Zato, samo imena glavnih autora su garancija da ce ovaj sporazum biti ratifikovan na ovaj ili onaj nacin, a koliki ce fakticki znacaj on imati, to se zasad ne zna. I pored svih navedenih rezervi, on je kod ljudi u Republici Srpskoj, ipak, doneo neku nadu.

Negde, pre tri godine, u jednom razgovoru, dr Radovan Karadzic rekao mi je: " Nas dalekosezni cilj je, mozda, malo paradoksalan. To je da se Republika Srpska samoukine u korist jedinstvene srpske drzave, pri cemu ce, vjerujem, od svega ostati samo Orden Republike Srpske koji ce jedinstvena srpska drzava uvijek dodijeljivati kao uspomenu na ovu fazu nase borbe za jedinstvo. "

Orden Republike Srpske do sada su dobili samo patrijarh Pavle, dr Radovan Karadzic i Slobodan Milosevic (pre blokade). Orden je i dalje " na snazi " , ali ne " kao uspomena " . A i Drina je jos kriva, sa policijsko-carinskom kontrolom s obe strane, uprkos Sporazumu o specijalnim paralelnim vezama izmedju SR Jugoslavije i Republike Srpske!

# JOVAN JANjIC