Slucaj NIN

VREME USPLAMTELOSTI

U petak, 28. februara, Upravni odbor NIN-a d.o.o., raapravljajuci o organizaciji rada i odnosima u redakciji nedeljnika NIN, smatrajuci da je ta organizacija losa, a odnosi rdjavi, razresio je Dusana Velickovica duznosti glavnog i odgovornog urednika NIN-a. Upravni odbor je zakljucio, jednoglasno, da je Velickovic, " ne postujuci Statut preduzeca, u poslednjim mesecima nastojao da preuzme nadleznosti koje mu ne pripadaju i da tako stvori u preduzecu paralelnu vlast " .

Iako je znao o cemu ce se raspravljati, iako se slozio da sastanak bude zakazan za 14 sati, nije se na tom sastanku pojavio i nije hteo da ucestvuje u raspravi o svojoj odgovornosti. Posle ce odluku nazvati pucistickom i netacno tvrditi da Upravni odbor nije mogao da je donese bez saglasnosti redakcije.

Pre nekoliko meseci Upravni odbor trazi od Velickovica da stvori organizaciju redakcije u kojoj ce biti manje komocije i lezernosti. Trazi takodje da svi koji su na platnom spisku rade za svaki broj lista kako bi se smanjili nerazumno visoki troskovi honorarne saradnje. Velickovic ne pristaje i ovako odgovara Upravnom odboru:

" Molim vas da mi ubuduce ne naredjujete sta treba da radim svakog radnog dana u sedmici, ne zato sto niste svi u Upravnom odboru novinari, vec upravo zato sto ste vecinom novinari i sto cete posle sednice Upravnog odbora morati kao novinari da saradjujete sa glavnim urednikom i Kolegijumom. "

Velickovic zatim organizuje neku vrstu referenduma, trazi da mu zaposleni daju ono sto mu ne daju Statut i zakoni: neka ovlascenja koja pripadaju direktoru i Upravnom odboru.

Protiv Upravnog odbora, koji osudjuje tu nerazumnu akciju, sada vec stoji usplamtelost i galama grupe zaposlenih koji zele da imaju bas ovakvog sefa redakcije. Potpisuje se zahtev da se glasa o poverenju Upravnom odboru, a u trazenju potpisa ima svega i svacega: spletaka, lazi, obecanja, zastrasivanja. Jednog novinara pitaju organizatori zna li gde ce ubuduce raditi ako ne stavi svoje ime na njihov zahtev. Upotrebljava se cak i falsifikovan potpis tada vec tesko bolesnog i predsmrtnog urednika Ljube Stojica.

Predsednik Upravnog odbora obavestava potpisnike zahteva da nema nista protiv glasanja, ali podseca ih da se mora postovati statutarna procedura i da zahtev mora biti obrazlozen. Potpisnici odbijaju da daju bilo kakvo obrazlozenje svog trazenja i tako se, prakticno, ne zna zbog cega je njima kriv svaki pojedinacni clan i Upravni odbor u celini. Ali nastavljaju sa pritiscima. Proizvode nove spletke i smutnje.

U takvim prilikama pocinje da strada osnovni proizvod, nedeljnik NIN, jer u njemu se mnoze improvizacije, greske i neodgovornosti.

Konacno, Upravni odbor, na izmaku februara 1997, morao je da smeni glavnog urednika.

U ponedeljak, 3. marta, dva tehnicka urednika, dva fotografa, jedanaest novinara i jedan lektor, obavestavaju Upravni odbor i direktora da su zbog toga u strajku. Njihova odluka postaje vest dana.

U utorak sesnaestoro strajkaca otkrivaju da im je strajk nelegalan, jer odluka o njemu nije doneta na skupu svih zaposlenih, vecinom glasova (kako predvidja zakon), i da strajk nije najavljen pet dana unapred. Ponovo donose odluku o ulasku u strajk (ali na sastanku Sindikata) i neoverenim pismom (!) obavestavaju direktora da ce strajkovati do ispunjenja svojih zahteva. Oni traze da se opozove odluka o razresenju Velickovica i postavljenju Milivoja Glisica za vrsioca duznosti glavnog i odgovornog urednika. Traze takodje da se glasa o poverenju Upravnom odboru.

Buduci strajkaci se ne vracaju na posao, jer su sada, navodno, " u protestu " . Ne rade za svoj list. Ne dozvoljavaju, neki od njih, drugima da rade - zabranjuju pristup kompjuterima. To su teze povrede radnih duznosti, ali direktor ne koristi zakon, nikoga ne suspenduje i ne otpusta. On samo opominje. Trazi samo da se omoguci rad onima koji rade.

Novinari koji su " u protestu " , u svojim izjavama, ipak predstavljaju direktora kao nasilnika. Objavljuju da on, Tomislav Dzadzic, grubo isteruje one koji nisu strajkbreheri.

Dobili smo tako novu pricu o dobrim i rdjavim momcima. Medijska manipulacija je obavljena i zato izjave direktora, izjave predsednika Upravnog odbora, izjave clanova novog uredjivackog tima, u nekim listovima, TV i radio stanicama, nece biti objavljivane ili ce im se skracivanjem oduzimati smisao i poenta.

Tako se desava da deo javnosti zapravo i ne moze da sazna zasto je smenjen Dusan Velickovic. On koji to zna obavestava citaoce NIN-a, preko drugih listova, da naredni broj NIN-a nece biti onaj list " na koji su navikli " . Umesno, ne bez podlosti, siri se i prica o tome kako je Upravni odbor svoju odluku doneo pod spoljnim pritiscima, da bi NIN priblizio JUL-u. Uistinu, JUL-u se iz NIN-a priblizio jedan clan Velickovicevog urednistva, promoter knjige Mirjane Markovic. On je sponzora nasao u firmi Gemax koja gradi vilu Hadzi Draganu Anticu, na Dedinju. On je najzad, uspesno kvario odnose u redakciji i protiv njega su pokrenuta dva disciplinska postupka.

Sta ostaje clanovima Upravnog odbora i novog urednistva? Da trce pred kamere, da demantuju tu blesavu pricu? Da uzdrzanoscu i odmerenoscu brane svoje dostojanstvo i dostojanstvo lista? Oni biraju drugu varijantu, ali ce ubrzo otkriti da je neisplativa: visednevni medijski rat je na taj nacin gotovo izgubljen. Izgleda kao da vise nije bitno sta su to u celom zivotu radili i pisali Milo Gligorijevic, Tomislav Dzadzic, Stevan Niksic, Milivoje Glisic... Ono sto nikada nikome nisu rekle njihove biografije, reci ce strajkaci.

Mi ipak verujemo da se lazima ne moze isprljati tudja biografija niti se lazima moze popraviti svoja.

Urednistvo NIN-a