SOCIJALISTI SU SE PONIZILI
- Poslednjeg dana, onog osamdeset osmog, na mitingu sam rekao da verujem da je taj kraj kontinuiranih demonstracija - pocetak njihovog kraja. Nadam se da ce tako i biti - kaze Draskovic. - Dok smo bili u opoziciji, imali smo pravo na snove, na parole, obecanja, da dizemo lestvicu na visinu do koje nam je volja, bez neke narocite obaveze. Sad smo dobili opstine, dobili smo vece gradove u zemlji koji su nase ogledalo, a kratko je vreme da dokazemo da smo bolji od onih koje smo na izborima 17. novembra pobedili.
Nasledili smo uzas, prazne kase, kriminal, sirotinju, naopak sistem centralizacije po kojem republicka vlada uzima sve pare od opstina i gradova, a posle to sto je uzela naknadno vraca opstinama i gradovima po svom nahodjenju. Sudaricemo se sa svakojakim podmetanjima, pa i finansijskim sankcijama, jer socijalistima odgovara da u gradovima i opstinama u kojima je pobedila koalicija " Zajedno " bude mnogo gore i da u predizbornoj kampanji kazu: setite se da je bilo bolje pre nekoliko meseci.
Koje su nase sanse? Povezivanje sa opstinama i gradovima u demokratskoj Evropi i Americi, svakako. Ali, ti efekti ce se pokazati tek kasnije, posle izbora. Mozda neki simbolicni i pre izbora, ali simbolicni. Nema nam druge nego da se prihvatimo odgovornog i rudarskog posla da licnim primerom, licnom zrtvom, nadoknadimo mnogo toga sto se ne moze iskazati finansijskim brojkama. Prvo, treba u najkracem roku reorganizovati sluzbe po opstinama i gradovima. Treba odmah saseci sve ono sto je predstavljalo nepotreban rashod. Da u centru paznje bude gradjanin, a kada je rec o gradjanima, onim siromasnim, beskucnim, onima kojima je najteze, onima koji su najnesrecniji - jer nema srece ni za koga ako oko njega zive nesrecni ljudi.
Nijedan funkcioner nove vlasti ne sme da razmislja o nekim privilegijama za sebe i svoju stranku. Moramo da se ponasamo kao kaludjeri i kao domacini, da ono sto imamo, na najdomacinskiji nacin preraspodelimo.
Kakve sve smetnje ocekujete?
- Ekonomske i finansijske. Primera radi, do pre dve-tri godine u beogradsku kasu direktno se slivalo 51 posto od poreza na promet svih vrsta robe i usluga u Beogradu. Sada je taj procenat sveden na 25 posto. Coviceva gradska uprava je prosle godine uvela dodatni porez na robu i usluge od tri posto da bi nekako popunila poluprazne fondove u Beogradu. Mi sada moramo taj dodatni porez da ukinemo i da svim mogucim merama politickog i medijskog pritiska Beogradu vratimo onih 51 odsto i ne samo Beogradu, nego i Novom Sadu, Kragujevcu, Nisu i Uzicu, sto je u skladu i sa programom koalicije " Zajedno " o visokom stepenu lokalne samouprave. To je konacno i evropski koncept.
Imate li razradjenu varijantu kako da amortizujete te udare?
- Domacinska preraspodela ove sirotinje koju imamo je prva obaveza. Vec prve analize u Beogradu, sa kojima cemo morati uskoro upoznati javnost, pokazuju da se nije gazdovalo, nego se rasipalo. To su namestene cene, namesteni fiktivni racuni. Recimo, kada se nekom preduzecu ustupa posao da asfaltira ulicu, onda se napravi fiktivna racunica da je to dva puta skuplje nego sto je zapravo, a razliku posle mangupi bez svedoka dele izmedju sebe.
Predsednik gradske vlade Spasoje Krunic, gradonacelnik Zoran Djindjic i clanovi vlade u Beogradu kao i u ostalim gradovima i u opstinama naprosto moraju da se prema problemu postave kao da su domacini. Najvece rezerve jesu u objasnjavanju gradjanima sta se desilo i u samom odnosu prema gradjanima.
Znaci li da pripremate belu knjigu o gresima prethodne vlasti?
- Ne bih to nazvao belom knjigom, ja bih to nazvao crnom knjigom. Ta crna knjiga mora da bude na uvidu javnosti, ali ne zaboravite da nije dovoljno samo ukazati na greske i mane prethodne vlasti, nego se moraju istovremeno pokazivati sve prednosti nove vlasti.
Nisu li neke stranice te crne knjige pocepane i bacene? Sta ste nasli u arhivama?
- Mnogo toga je zaista unisteno, ali postoje i svedoci koji znaju sta je unistavano i kako je unistavano. Ljudi hoce da govore, i to je dobro.
Rukopisi ne gore...
- Ne gore ni rukopisi ni svedoci.
Postoji uverenje da vama legalno dobijenu vlast u Beogradu nisu dali upravo zato sto su u Beogradu tragovi?
- Svuda su tragovi. Mozda su u unutrasnjosti jos veci nego u Beogradu, jer je u Beogradu ipak veca javna kontrola. Prava pustos je tek u unutrasnjosti. Malopre je kod mene bio predsednik Uzica Milan Nikitovic i ja ga pitam - kakvo mu je stanje na racunu? On kaze - nemam nista. Sest miliona dinara su nam ostavili u minusu i zaduzili nas unapred sa sest miliona dinara nekakvih dugovanja. Sto god stigne od te crkavice, ide na otplatu njihovih dugovanja.
U ozbiljnim drzavama, u velikim krizama, a ovih nekoliko meseci protesta su bili velika kriza ove drzave, vlast i opozicija razgovaraju i zabrinuto traze izlaz. Da li ste u ovoj krizi imali kontakte sa ljudima koji vladaju Srbijom, makar zaobilazne? Da li ste im nudili dijalog?
- Dijalog smo nudili od pocetka. Ako se secate, na samom pocetku demonstracija uputio sam otvoreno pismo predsedniku Republike i predlozio nesto sto ce on prihvatiti tek tri meseca kasnije. Agencija BETA je polovinom januara objavila da je doslo do tajnog susreta izmedju Milosevica i mene i tajnog susreta Milosevica i Djindjica. Izdali smo zvanicno saopstenje i demantovali tu vest, jer zaista nikakvog, cak ni telefonskog kontakta nije bilo. Gospodin Djindjic je javno demantovao na Trgu i deo price koji se odnosio na njega. Moram, medjutim, da kazem da su neki visoki predstavnici Socijalisticke partije Srbije zaobilaznim putevima preko posrednika uspostavljali ili pokusavali da uspostave kontakt sa mnom. Tim posrednicima, jos dok su trajale demonstracije, ponudio sam sledece:
Bezuslovno priznanje izbornih rezultata od 17. novembra; Okrugli sto izmedju parlamentarnih stranaka u Skupstini Srbije i predstavnika Socijalisticke partije, odnosno vlade Srbije, o ugovoru o nekoliko kljucnih pitanja; Deblokada svih drzavnih medija, ne jednog kanala, ne jedne stanice, nego uvodjenje nezavisnog, profesionalnog i odgovornog novinarstva i uravnotezen pristup svih parlamentarnih politickih stranaka drzavnim medijima, narocito u toku predizborne kampanje; Sporazum o izbornom zakonu i datumu odrzavanja izbora; Sporazum o efikasnoj kontroli izbora, ukljucujuci i predstavnike OEBS-a, i formiranje posebnog suda, takozvanog izbornog suda, koji bi presudjivao eventualne izborne prigovore posle izbora. Tako je ucinjeno u Spaniji i pokazalo se veoma efikasnim. Sudije tog suda trebalo bi da sacinjavaju najuglednije i najvrednije sudije i da ih utvrdimo konsenzusom ili dvotrecinskom vecinom, a ako nema konsenzusa, za okruglim stolom; konacno, da se dogovorimo o zakonu o finansiranju politickih stranaka.
Sledeci uslov tim posrednicima bio je da taj ugovor - sporazum o okoncanju krize potpisu predstavnici Socijalisticke partije, lideri koalicije " Zajedno " i Slobodan Milosevic.
Jeste li dobili odgovor i sta je odgovoreno ako je odgovoreno?
- Dobili smo odgovor bez odgovora, a to znaci da je nas predlog odbijen.
Javna je tajna da su pokusali da rasture koaliciju; zna se i da su pokusali da atakuju na sujetu nekih ljudi u koaliciji. Kako je to izgledalo?
- Smesno, bar sto se mene tice, jer zaista ne spadam u sujetne ljude. I ako drzavna televizija objavljuje da je novi lider koalicije " Zajedno " taj i taj rekao to i to, to mene apsolutno nije pogadjalo.
Hteli su prvo da posvadjaju vas i Djindjica?
- Pre svega, Djindjica i mene, ali pokazalo se da u tome nisu uspeli. Pokazalo se, takodje, da odnosi unutar koalicije " Zajedno " nisu zasnovani na principu bratstva i jedinstva, nego na principu pojedinacnih i zajednickih interesa. Ako je cilj koalicije " Zajedno " - a jeste - Evropa u Srbiji, evropski principi trzista i parlamentarizam, onda je koalicija " Zajedno " te principe prihvatila i u odnosima izmedju clanica koalicije. Posto koalicija jos nije jedinstvena stranka, ona je zapravo deonicarsko politicko preduzece u kome svaki deonicar ima svoj pojedinacni interes, ali i generalni interes da deonicarsko drustvo osvaja sto vise politickog prostora i sto vise politicke dobiti i pristalica.
Znaci li da koalicija " Zajedno " moze jednom da postane jedinstvena stranka?
- Zasto da ne.
Kakva je uloga JUL-a u smetnjama?
- JUL je najveca prepreka Srbiji. Zasto? Leva ideja, ali ona nasa srbijanska, ideja nase socijaldemokratije duboko je utemeljena i ukorenjena u Srbiji, ideja Svetozara Markovica, Radovana Dragovica, Dimitrija Tucovica, Sime Markovica, Dragise Lapcevica... To su socijaldemokratske evropske ideje i one imaju korena u Srbiji. Posle Drugog svetskog rata nije sasecena samo gradjanska Srbija ili, kao sto neki kazu, desna Srbija, nego je jednako i nemilosrdno sasecena i ta srbijanska leva evropska opcija. Zar nije i Zivko Topalovic, predsednik Socijalisticke partije, osudjen na smrt? Molim vas, kako je prosao predsednik Zemljoradnicke stranke Dragoljub Jovanovic? Kako su prosli svi nosioci te nase izvorne srpske levice? Skidana im je glava kao i desnoj gradjanskoj Srbiji. Znaci, Srbija je posle Drugog svetskog rata izgubila obe ruke, i levu i desnu, i postala je, zapravo, bogalj.
Sada, za poslednjih sest godina, mukotrpno, bolno, uz sva lutanja, u ratu, pocela je da se jasno kristalise i obnavlja ta gradjanska desna Srbija, ali istovremeno u okviru Socijalisticke partije Srbije ili njenom neposrednom okruzenju i izvorna srpska leva ideja Dragovica, Tucovica i ostalih. Onda se pojavio JUL da spreci reforme unutar Socijalisticke partije Srbije i da time zapravo spreci suzivot izmedju ove dve potpuno legitimne i u narodu utemeljene opcije.
Ne vidim u buducnosti nikakvu srecu ako bi Srbija dobila samo desnu ruku, a ostala bez svoje leve ruke. Uvek je gradjanska desna opcija neophodna kao korektiv levoj opciji da ne bi zaboravila na nacionalni interes. Uvek je leva opcija potrebna kao korektiv desnoj opciji da ne bi zaboravila na principe socijalne pravde, i to je tako u svim normalnim zemljama Zapada i trebalo bi da bude tako ponovo u Srbiji. Ali, tu se isprecio JUL.
Ne moze da dodje do nacionalnog konsenzusa, bez obzira na politicku pripadnost, o mnogim vaznim pitanjima. Nama, recimo, sledi razgovor o Kosovu sa Albancima. Kod njih je politicka scena jako sarolika, od Vlasija, Bakalija, pa do Rugove i Demacija. Oni su unutar svih tih opcija postigli nacionalni konsenzus, a mi ne da nemamo konsenzus, nego nemamo nikakvih kontakata izmedju sebe.
Potreban je, pre svega, srpsko-srpski dogovor da bismo postigli nacionalni konsenzus o ciljevima, taktici, strategiji, kad je u pitanju Kosovo, kad je u pitanju Bosna, Republika Srpska, poratak izbeglica u Krajinu, odnos prema NATO-u, prema Evropi, odnos prema Rusiji. Znaci, o tome mora da postoji konsenzus i dogovor. Hajde da kazemo da nema konsenzusa, ali mora da postoji iskristalisano vecinsko politicko misljenje, a mi ne mozemo da sednemo za sto ni kad su u pitanju lokalni izbori, nego nam presudjuje medjunarodna zajednica. Na kraju ce se, mozda, i o pitanjima polozaja opstine Stari grad odlucivati u nekom Dejtonu. Najveca prepreka i najveci krivac za to je JUL.
A sada pitanja lakse prirode. Na primer, sta mislite o slucaju Nebojse Covica?
- Vec sam se izjasnio. Nisu socijalisti 17. novembra uvece porazeni, jer je sasvim normalno dobijati i gubiti izbore. Oni su porazeni onog trenutka kad su se u porazu ponizili i kad su krenuli u kradju i falsifikat. Samo jedan medju njima se nije u porazu ponizio i zato se kao covek uzdigao. To je Covic.
Da li je SPO zaista i ozbiljno mislio da Nebojsa Covic bude predsednik beogradske vlade?
- Srpski pokret obnove je stranka velikih ciljeva i velikih zadataka. Srpski pokret obnove vec sedam godina stalno ponavlja ideal o nacionalnom pomirenju. U tom smislu, sa stanovista Srpskog pokreta obnove, niceg cudnog nije bilo za nas da se, pored gospodina Djindjica kao gradonacelnika, pojavi i gospodin Covic kao predsednik vlade. Medjutim, nikakvih ponuda u tom smislu gospodinu Covicu nije bilo. Odnekud se u javnosti pojavilo da Srpski pokret obnove nominuje Covica za predsednika vlade. Nikakvih razgovora nije bilo, a i da ih je bilo, a nije bilo, bili bi u skladu sa nasom idejom o nacionalnom pomirenju i ne samo nacionalnom pomirenju, nego mi stalno govorimo - najbolji ljudi, bez obzira u kom timu igraju. Molim vas, ja toliko fanaticno navijam za " Zvezdu " da bih voleo da svaki put tucemo " Partizan " sa 100:0, ako je moguce, ali nije moguce. Ali bih istovremeno bio ocajan da se u reprezentaciji Srbije ne pojave najbolji igraci " Partizana " i da nema " Partizana " , jer " Partizan " je pokretacka snaga " Zvezde " i obrnuto.
Kako su tekli pregovori o preuzimanju vlasti u Beogradu i u opstinama?
- Sporazum o podeli resora u Beogradu postignut je brzo i lako. Srpski pokret obnove je sacinio predlog sporazuma i naglasio da prema izbornom rezultatu od 17. novembra i prema ugovoru o koaliciji, mesto gradonacelnika pripada Srpskom pokretu obnove. Medjutim, mi uvazavamo cinjenicu da je predsednik Demokratske stranke kandidat za gradonacelnika i mi apsolutno podrzavamo gospodina Djindjica i nudimo raspodelu po principu pola-pola. Ukoliko se Demokratska stranka u bio kom segmentu smatra ostecenom, neka uzme drugu polovinu. To je potpisano za nekoliko sekundi.
Sta trazite od vlasti za republicke izbore?
- Okrugli sto kao instituciju. U njegovom radu ucestvuju iskljucivo parlamentarne stranke u Skupstini Srbije. Svaka stranka salje onoliki broj predstavnika koji je srazmeran broju poslanickih mandata u Skupstini Srbije. Za okruglim stolom odlucuje se konsenzusom. Ako konsenzusa nema, a pozeljan je, onda dvotrecinskom vecinom. Okrugli sto zaseda javno, sto znaci obavezu direktnog prenosa na drzavnoj televiziji. Predlazemo da okrugli sto pocne 20. marta. A vec sam rekao o cemu moramo da se dogovorimo.
Ovaj predlog je rezultat jedne ceduljice koju nam je u Madridu dao Gonzales. On je u jednom trenutku rekao: " Godine 1994. na Kritu napravio sam jednu ceduljicu koju sam drzao kod sebe - uslovi za demokratske izbore 1, 2, 3, 4, a to je kratko. Drzite se ovoga. Nesto posebno prilagodite vasim uslovima, ali ovo je kostur i iza ovoga ce stati OEBS. Gospodine Draskovicu, izvolite ceduljicu! " Ja sam rekao hvala, ali dajte, potpisite se. On se potpisao i onda smo u detalje raspravili sta znaci 1, 2, 3. i 4. i ovaj predlog je zapravo dobrim delom rezultat te cedulje.
Da konacno raspravimo pricu o tri prsta: rekli ste da cete, ako dodjete na vlast, odseci ruku koja se ne krsti sa tri prsta?
- Nisam ja sekao, bio sam samo metaforican i to sto sam rekao u Novom Pazaru 1990. godine, ponovio sam 1992. godine u " Skenderiji " , usred Sarajeva, i posle toga je na licu mesta dvadeset Muslimana i Muslimanki pristupilo preda mnom Srpskom pokretu obnove.
U Novom Pazaru sam rekao - kad su nasi vitezovi isli pred Aziju na Kosovo polje, i preci danasnjih Muslimana isli su pod krstaskim barjacima na Kosovo polje pred Aziju. Rekao sam da su samo pre 150 godina danasnji Sijarici bili Lazovici i odlicni majstori u spravljanju boje za freske u Sopocanima. Rekao sam da je istorijska sudbina odlucila da jedan deo naroda istog jezika, iste krvi i istog porekla ide u crkvu, a da drugi deo naroda ide u dzamiju i da Srpski pokret obnove garantuje da ce tesko proci svaki onaj ko Muslimanima u zemlji Srbiji uskracuje pravo da idu u dzamiju, da ce svaka medresa koja je porusena biti podignuta, da ce svako njihovo religijsko i specificno osecanje biti postovano, ali ako neko pored svega ovog zemljom Srbijom bude poneo ustaski ili turski barjak, ostace i bez ruke i bez barjaka.
Tu metaforu sam izgovorio, rekao sam, jer sam u Novom Pazaru upravo docekan povicima: NDH, NDH i ovo je tursko. Kazao sam, gospodo, vama usred Sarajeva sada kazem to isto.
Ljudi koji se secaju, kazu: Vuk Draskovic je pisao feljton protiv Draze, a sada mu dize spomenik...
- Godine sedamdeset i neke general potpukovnik JNA Danilo Komnenovic objavio je knjigu " Poslednja cetnicka zavera " . Dosao je u Tanjug kod glavnog i odgovornog urednika i sa njim postigao sporazum da tu knjigu u obliku feljtona neko od novinara sazme i preprica. Taj kolac ili otrov pripao je mladom novinaru Tanjuga Vuku Draskovicu. Tamo nema nijedne moje reci, nijedne moje tvrdnje, nego samo sazimanje na razuman novinarski prostor, parafraziranje tudje knjige. Taj feljton je Tanjug dao " Ekspres Politici " , cini mi se, i pisalo je " po knjizi general potpukovnika Danila Komnenovica " .
Ali i: priredio Vuk Draskovic.
- Naravno, ta knjiga je imala vise od 400 stranica, a feljton je imao 60 stranica. Trebalo je, dakle, samo profesionalno umece da se to sazme. Da li sam se ja sa tim slagao ili ne, to se ne vidi u feljtonu, niti je to bio moj posao. Optuziti me sada za Danilove reci i njegov stav prema cetnicima, isto je sto i optuziti Njegosa kada kaze " vise vredi dan klanjanja jedan, no krstenja cetiri godine " .
A kabinet Mike Spiljaka?
- A ja bio sef!?
Od 1990. godine stalno se provlaci prica da sam bio sef kabineta Mike Spiljaka. Nikada nisam bio sef kabineta Mike Spiljaka. Bio sam samo savetnik za stampu u Vecu Saveza sindikata Jugoslavije i tog posla sam se prihvatio napustivsi Tanjug da bih dobio stan.
I ovo bih zeleo da kazem: godine 1992. bio sam u Njujorku i govorio Srbima u Nju Dzersiju. Dize se jedna dama, koju tada prvi put vidim, i kaze doslovce ovo: " Ja sam Radmila Milentijevic. Moj otac je bio oficir kod generala Draze Mihailovica, a vas otac je, koliko znam, bio u partizanima, pa kako vas nije sramota da vi pricate o Ravnogorskom pokretu, o generalu Drazi (rekla je dzeneralu Drazi), i da ovde pred nama Srbima napadate najveceg sina srpskog naroda Slobodana Milosevica " ?
Odgovorio sam sledece: Gospodjo Milentijevic, siguran sam da se djeneral Mihailovic prevrce u grobu zbog srama da je kcerka njegovog oficira presla komunistima, a siguran sam isto tako da mu je veoma drago da je sin partizana prisao njemu.
SPO je osnovao i odbor za obnovu monarhije, zatim za drzavno uredjenje i nacionalnu politiku. Da li je zaista moguca monarhija u Srbiji?
- Godine 1990. SPO se jasno opredelio za obnovu monarhije, ali ne monarhije kakva je bila pre, nego ustavne parlamentarne monarhije u kojoj je monarh samo tacka iznad malog latinicnog slova i, domacin kuce, nosilac drzavnog suvereniteta i most preko koga su moguce i neke personalne unije, zabrana diktature, brana diktaturi, bilo koga pojedinca ili samovoljnika i most medjustranacke kooperacije, nadstranacki most medjustranacke saradnje u visepartijskom sistemu.
Verujete li da Srbi mogu da prihvate monarha koji jos ne zna dobro srpski?
- To sto on ne zna dobro srpski, nije njegova krivica, nego je to sramota Srba. On jos zivi kao izbeglica sa izbeglickim pasosem i posle svega sto je ucinjeno toj porodici, mislim da treba odati posebno priznanje tom coveku, potpuno neduznom, rodjenom kao izbeglica van svoje zemlje, sto je u svom srcu i u svesti duboko zadrzao svoju srpsku nacionalnu pripadnost i pamcenje. Nije ni kralj Petar I znao dobro srpski kada je dosao u Srbiju 1903. godine.
Naravno, Srpski pokret obnove ce se prikloniti bilo kojoj opciji, republikanskoj ili monarhistickoj. Ako pobedi republikanska opcija, onda sef drzave mora da bude sveden takodje na tacku iznad latinickog slova i, ali tada preti opasnost da neko drugi, predsednik vlade, neki general ili neki harizmaticni lider neke politicke stranke uvede diktaturu i samovolju. Kad imas monarha koji ima simbolicnu vlast, odnosno nikakvu vlast i u tom slucaju on u sebi nosi i harizmu, pored njega ne moze da izdjika nikakav diktator u politickoj stranci ili vladi.
Mogu vam reci da sam bio zapanjen kada sam u Spaniji video da se spanska komunisticka partija zove Kraljevska komunisticka partija Spanije. Verujte, monarhija je i velika daljem komadanju Srbije.
Da li ste ikad sa Milosevicem, a valjda je bilo prilika, razgovarali o toj stvari i kako on na to gleda?
- Milosevic se, kada je nudio vladu nacionalnog jedinstva, iznenadio mojim odgovorom. Ne mogu prihvatiti nikakav ulazak u bilo koju vladu sa socijalistima sve dok se ne ispune sledeci uslovi: 1. Da Skupstina Srbije proglasi deklaraciju o nacionalnom pomirenju, o obustavljanju partizansko-cetnickog rata; 2. Da se vrati pasos i imovina Karadjordjevicima i da ih pozovemo da se vrate u zemlju i da zive na svom imanju i u svojoj zemlji.
Milosevic je dugo cutao. Zatim je rekao: Sto se tice deklaracije o nacionalnom pomirenju, i ja sam za to, ali da slavimo 7. jul. Ja sam rekao: Niposto, jer to je crni dan srboubistva, bratoubistva. Slavimo 15. februar, Sretenje, ako nam je do slavljenja ustanaka. Tada je Karadjordje poceo ustanak, a nije ga poceo protiv Srba, nego protivu dahija. Rekao je: Sto se tice tog Karadjordjevica, ko mu brani da dodje u zemlju. Ja sam rekao da on mora da dodje na svoje imanje, u svoju kucu. On je kazao: A koje je sve njegovo imanje, sta je sve u njegovom vlasnistvu? Ja sam rekao: Mnogo toga je u njegovom vlasnistvu, ali za Stari dvor na Dedinju vam garantujem da je zidan iz dzepa njegovog oca, odnosno njegovog dede Aleksandra. Milosevic je rekao: I ja znam da je Milocer njegov. To je Marija u zlatu donela miraz i otkupila od Pastrovica ceo kompleks Milocera. To je zaista privatno. Ja sam rekao: Nema problema, to cemo privatno da vratimo, vratimo pasos i sve je u redu.
Naravno, ti moji uslovi bili su glavna prepreka da dodje do koalicionog sporazuma.
Jeste li se u koaliciji dogovorili o podeli vlasti ako pobedite i na republickim izborima?
- Koalicija " Zajedno " je potpisala sporazum o zajednickom nastupu na predstojecim izborima. U sporazumu pise da ce koalicija istaci zajednicke kandidate za poslanike, zajednickog kandidata za predsednika Skupstine, ako pobedimo, i predsednik Skupstine ce biti onaj koga predlozi Gradjanski savez Srbije. Predsednik Vlade Srbije bice onaj koga predlozi Demokratska stranka. Zajednicki kandidat za predsednika Republike bice onaj koga predlozi Srpski pokret obnove. Srpski pokret obnove tog kandidata jos nije predlozio, a ko ce biti taj kandidat, znace se kada ga predlozi Srpski pokret obnove.
Da li je tacno da ste svoj mandat ustupili Karicu da umesto vas bude kandidat za predsednika Srbije?
- To je tacno koliko je tacno i ono sto se pojavilo u beogradskoj stampi da sam se razveo sa Danicom, da sam je najurio u Svajcarsku i da je ona sada u Svajcarskoj.
Prave se poredjenja izmedju bracnog para Milosevic i bracnog para Draskovic. Da li imate komentar o tome?
- Imam komentar. Moja supruga je rodjena pod nesrecnom zvezdom. Ona se zivotno bavi politikom mnogo pre nego sto sam ja poceo da se bavim politikom. Njen otac je bio u Ravnogorskom pokretu i bio je jedan od najbogatijih trgovaca u Crnoj Gori.
Od Djurisica?
- Jeste. Posle rata mu je oduzeto sve. Njen otac nije verovao ni datumu stampanom na naslovnoj strani " Politike " . Govorio je - oni sve lazu. Iz najbogatije je porodice, jedne od najbogatijih u Crnoj Gori. Zvao se Radomir Boskovic i bio je izuzetno castan, hrabar i celog zivota posle rata usamljen covek.
Danica se bavi politikom od 1968. godine kada mi nije bila supruga i nepogresivo kaze - da nas je Tito zavrnuo onim govorom posle koga skacemo i igramo Kozaracko kolo i klicemo - Tito, Tito. Ona kaze, prevario vas je, oni sve lazu. Ona je po zavrsenim studijama radila kao finansijski inspektor, a posle toga je postala sudija i bila je sudija nekoliko meseci. Bila je sudija do trenutka kad je odbila, odnosno nije htela da osudi neku sirotinju na Zelenom vencu koju su pohapsili zato sto su prodavali neke papricice da bi preziveli. Ona je u presudi napisala - kriva je drzava koja ima takav sistem da neki ljudi moraju da prodaju papricice i da svercuju da bi ziveli, a nisu oni krivi. Ne treba suditi posledici, nego uzroku i oslobodi ih. Smenjena je.
Posle toga je bila izabrana za direktora preduzeca, pa je smenjena zbog moralno-politicke nepodobnosti i nije joj pomogla ni cinjenica da sam ja tada bio i te kako moralno politicki podoban, jer sam bio u Tanjugu i bio sam clan Partije.
Srpski pokret obnove u ovom trenutku za funkciju predsednika beogradske vlade ili ne znam koju funkciju u stranci ili u nekom gradu, zaista ne bi imao sposobnijeg coveka od Danice. Ali je njena nesreca u tome sto je ona moja supruga, odnosno u tome sto je jedan bracni par Milosevic-Markovic vec prekipeo u svesti ljudi i sto sve sto moze i da podseti na to, iako nema nikakvih organskih slicnosti, ljudima smeta, tako da je Danica moja zrtva i zrtva Mire Markovic. Mi joj smetamo i profesionalno i u svakom pogledu - ona je zrtva.
Kako ona to podnosi?
- Realno, sama shvata da je osudjena da, izgleda, do kraja zivota bude zrtva. Dok su vladali komunisti, nije mogla nigde da prodje zato sto je bila iz ravnogorske porodice, sada kada mi dolazimo na vlast, ne moze nigde da prodje zbog toga sto je moja supruga. Pita me, kada ce za nju da dodje oslobodjenje. Danica se nigde nije politicki eksponirala u okviru stranke, osim u deljenju hleba sirotinji 1993, 1994. i 1995. godine. Ona se bavila humanitarnim poslom. To je prica. Time je morala da se bavi i zena naseg predsednika, a ona se nikad time nije bavila.
Ipak, da li se mesa u vodjenje stranke?
- Mesa se mozda i vise nego sto mislite, ali manje nego sto je normalno.
Poznato je da vi vec dugo ne dajete izjave za Nedeljne informativne novine. Nas list vam zaista duguje izvinjenje zbog jednog senzacionalistickog teksta, nedostojnog NIN-ove tradicije i ugleda, koji je na tracu zasnovan "
- Nije NIN ni prvi ni poslednji list koji je nesto izmislio protiv mene u poslednjih sest-sedam godina. Posebno me je, medjutim, pogodilo sto je to doslo bas od NIN-a, a NIN je deo moje novinarske mladosti. Pored sve zauzetosti, posle 1990. godine, nikada nisam odbijao da se u NIN-u pojavim sa nekim autorskim tekstom. Kao sto znate, nikada nisam trazio ni honorar.
Ne zelim da se uplicem u vase redakcijske odnose, ali pristao sam da sada dam intervju iz onih istih principijelnih i moralnih razloga zbog cijeg postovanja sam dosad odbijao da to ucinim. Trazio sam, ako nista drugo, bar ispravku, ogradu od onog teksta u kome pise da sam toboze, skupljajuci pare za spomenik Drazi Mihailovicu, sebi napravio dvorac od nekoliko spratova, negde na Banovom brdu, u ulici Blagoja Parovica. To izvinjenje nisam dobio.
Juce je Milo Gligorijevic, gostujuci u emisiji jedne beogradske radio-stanice, rekao nesto sto je, cini mi se, neko iz NIN-a davno trebalo da kaze. Da je to ucinjeno, ne bi bilo nikakvih nesporazuma i sudskih sporova. Sada je sve u redu i, sto se mene tice opet cemo razgovarati. I nasa tuzba protiv NIN-a je ovim povucena. Ona, jednostavno, vise ne postoji.
MILIVOJE GLISIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.